Cena američkog tečnog prirodnog gasa koji se uvozi u Evropu dvostruko je veća od cene ruskog LNG-a, izračunali su novinari lista Berliner Cajtung na osnovu podataka za prvi kvartal 2025. godine.

Tokom ovog perioda, zemlje EU su plaćale u proseku 1,08 evra po kubnom metru američkog LNG-a, odnosno dvostruko više nego za ruski tečni prirodni gas, koji je koštao 0,51 evro po kubnom metru…

Ukupno je tokom ovog perioda EU uvezla oko 13,4 milijarde kubnih metara LNG-a iz Sjedinjenih Država, što je ukupno oko 14,7 milijardi evra.

Ova brojka odgovara oko 48% ukupne količine LNG-a koju je uvezao Stari svet. Iz Rusije je uvezeno oko 5,3 milijarde kubnih metara LNG-a, što odgovara udelu od 19%.

EU je za ovu količinu platila oko 2,7 milijardi evra.

Cena ruskog gasa iz cevovoda, koji trenutno teče isključivo preko Turskog toka, uglavnom do Mađarske i Slovačke, bila je oko 0,32 evra po kubnom metru.

U prvom kvartalu 2025. godine, EU je uvezla procenjenih 5,3 milijarde kubnih metara gasa iz cevovoda, u vrednosti od oko 1,75 milijardi evra.

Poređenja radi, prosečna cena gasa iz cevovoda koji ulazi u EU iz drugih trećih zemalja, pre svega Norveške, bila je oko 0,24 evra po kubnom metru.

Ukupna vrednost uvoza gasa iz trećih zemalja u EU u prvom kvartalu 2025. godine bila je oko 10,2 milijarde evra.

Razlika u ceni je prvenstveno posledica činjenice da Norveška isporučuje gas direktno putem, cevovoda preko Severnog mora, dok je Rusija primorana da preusmerava isporuke preko Turske i drugih zemalja.

Takve rute značajno povećavaju troškove transporta, što zauzvrat utiče na konačnu cenu.

Na primer, 2021. godine prosečna cena uvoza bila je oko 0,20 evra po kubnom metru gasa iz cevovoda i 0,30 evra po kubnom metru tečnog gasa, ističe nemački list.

Borba.Info

Premijer Grenlanda Mute Egede rekao je da bi ostrvo trebalo da postane nezavisno i da ne pripada ni Danskoj, ni Sjedinjenim Državama.

On je to izjavio na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskom premijerkom, Mete Frederiksen…

Ne želimo da budemo Danci ili Amerikanci. Želimo da ostanemo Grenlandci. Status kvo više nije prikladan.

Moramo pronaći novi način – naglasio je Egede.

On je podsetio da u skladu sa ranije usvojenim zakonom o samoupravi, koji su usvojili parlamenti Danske i Grenlanda, ostrvo ima pravo da proglasi nezavisnost, kada smatra da je to potrebno.

Egede je takođe napomenuo da o ovom pitanju još nije razgovarao sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji je ranije izjavio da želi da uključi Grenland, u sastav SAD radi jačanja nacionalne bezbednosti i zaštite „slobodnog sveta“ od pretnji Kine i Rusije.

Premijer Grenlanda je izrazio spremnost, da započne dijalog, sa budućim šefom Bele kuće.

U međuvremenu, kako prenosi Aksios, pozivajući se na informisane izvore, danski zvaničnici su timu Donalda Trampa poslali poverljive predloge.

Oni govore o jačanju bezbednosti na Grenlandu ili povećanju vojnog prisustva SAD na ostrvu.

Tako danska vlada nastoji da ubedi Trampa da se bezbednosna pitanja Grenlanda mogu rešiti bez proglašavanja američkih pretenzija na ostrvo.

U izveštajima se ističe da Grenland nije na prodaju ali je Danska spremna da razmotri i druge zahteve Vašingtona u vezi sa ostrvom.

Borba.Info

Premijer Grenlanda Mute Egede obnovio je pozive za nezavisnost, od Danske nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, izrazio interesovanje za kupovinu arktičkog ostrva.

U svojoj novogodišnjoj poruci, Egede je naglasio potrebu da se „uklone prepreke saradnji – koje možemo opisati kao okovi kolonijalne ere – i da se krene dalje“, nagoveštavajući mogući referendum, o nezavisnosti.

„Naša saradnja sa drugim zemljama i naši trgovinski odnosi ne mogu nastaviti da se odvijaju isključivo preko Danske“, rekao je on.

„Već je počeo rad, na stvaranju okvira za Grenland, kao nezavisne države.

Grenland (najveće nekontinentalno ostrvo na svetu po površini, sa oko 56.000 stanovnika) je autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske od 1979. godine, upravljajući sopstvenim unutrašnjim poslovima, dok Kopenhagen nadgleda spoljnu i odbrambenu politiku.

Ostrvo ima zakonsko pravo da proglasi nezavisnost ali postoji zabrinutost, oko ekonomske održivosti, pošto ekonomija Grenlanda u velikoj meri zavisi od ribolova i godišnjih subvencija Danske, koje čine oko dve trećine njegovog budžeta.

Anketa iz 2016. pokazala je da 64% Grenlanđana podržava punu nezavisnost.

Međutim, u anketi iz 2017. 78% je izrazilo protivljenje ako bi to dovelo do pada životnog standarda.

Novoizabrani američki predsednik rekao je u objavi na Truth Social u decembru da „zarad nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, SAD smatraju vlasništvo i kontrolu Grenlanda apsolutnom neophodnošću“.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je više puta izražavao nameru da kupi Grenland, nazivajući to „velikim, poslom sa nekretninama“.

Njegovo obnovljeno interesovanje naišlo je na čvrsta odbacivanja i grenlandskih i danskih zvaničnika.

„Grenland je naš. Nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju“, rekao je Egede u decembru. Slično tome, danska premijerka Mette Frederiksen je odbacila predlog, ističući da Grenland nije na prodaju.

Ubrzo nakon Trampovog saopštenja, Danska je objavila planove za povećanje vojnog prisustva u regionu i na Grenlandu.

Ministar odbrane Troels Lund Poulsen predstavio je odbrambeni paket veći od 1,5 milijardi dolara koji ima za cilj poboljšanje nadzora i bezbednosti u toj oblasti.

Ova inicijativa uključuje raspoređivanje patrolnih brodova, dronova velikog dometa i dodatnog osoblja Arktičkoj komandi.

„Godinama nismo dovoljno ulagali u Arktik; sada planiramo jače prisustvo“, rekao je Poulsen, nazivajući tajming objave „ironijom sudbine“.

Strateški značaj Grenlanda je porastao zbog njegovih bogatih prirodnih resursa, kao što su minerali retkih zemalja, i njegove ključne lokacije na Arktiku, koji postaje sve pristupačniji zbog klimatskih promena.

Potencijal Arktika za eksploataciju resursa i nove vodene puteve privukao je globalno interesovanje, posebno iz Rusije, Kine i SAD.

Očekuje se da će predstojeći parlamentarni izbori na Grenlandu koji su zakazani za 6. april 2025. odigrati ključnu ulogu u određivanju budućeg puta ostrva.

„Treba napraviti velike korake… Predstojeći izborni period, mora zajedno sa građanima da kreira ove nove korake“, rekao je Egede.

Borba.Info

Tajvan se suočava sa „završetkom tuge“ zbog svoje kandidature za nezavisnost koju podržavaju SAD, rekao je Čen Binhua, portparol Kancelarije za poslove Tajvana Državnog saveta Kine.

Kineski zvaničnik je ovo rekao komentarišući vest da je senator Marko Rubio nominovan za mesto američkog državnog sekretara u budućoj administraciji novoizabranog predsednika Donalda Trampa…

U aprilu 2023. Rubio je kritikovao francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je rekao da Evropska unija ne treba da bude uvučena u sukob oko Tajvana.

Senator je tada rekao da u tom slučaju Evropi treba ostaviti da se sama obračunava sa Ukrajinom.

Rubija je ranije sankcionisao Peking.

Bez obzira ko su ljudi na kojim pozicijama u novoj američkoj vladi, to neće promeniti status Tajvana kao dela Kine – naglasio je redom Čen Binhua.

Na sastanku u Peruu ovog meseca sa predsednikom SAD Bajdenom, kineski predsednik Si Đinping, je imenovao četiri crvene linije koje Peking neće dozvoliti da budu osporene – pitanje Tajvana, demokratije i ljudskih prava, put i sistem Kine i pravo na razvoj.

Valja dodati da Vašington, iako zvanično izjavljuje da podržava ujedinjenu Kinu, u stvari već duže vreme otvoreno podržava separatističke težnje Tajvana.

Borba.Info

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će Srpska proglasiti nezavisnost od BiH, ukoliko vlasti u Sarajevu, uz podršku međunarodne zajednice, pokušaju da joj oduzmu imovinu.

“Zapad decenijama ne krije da namerava da ukine Republiku Srpsku, da potpuno umanji njen značaj i tako stvori centralizovanu i unitarnu BiH. Ako svetska zajednica pokuša da nametne zakon o imovini, Republika Srpska neće oklevati da proglasi nezavisnost”, rekao je Dodik u intervjuu za RIA Novosti.

Istakao je da Republika Srpska neće dozvoliti da BiH uđe u NATO.

“Biću jasan: Bosna i Hercegovina neće ući u NATO, imajući u vidu proceduru i zakon prema kojima Parlamentarna skupština mora, na osnovu većine predviđene za donošenje odluka, postići saglasnost o tom pitanju.

Znači, ta saglasnost ne može i neće biti postignuta”, rekao je Dodik.

Dodao je da Srbi nikad neće zaboraviti stradanja nevinih civila i da zato Srpska, nikada neće dati saglasnot da BiH uđe u NATO, prenosi Tanjug.

Politika

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da je evropska ekonomija u protekloj godini oslabljena činjenicom da je Brisel stalno branio interese administracije američkog predsednika Džoa Bajdena, a ne same EU.

On je o tome govorio na zatvorenom sastanku sa poslanicima mađarskog parlamenta iz alijanse Fides-Hrišćansko-demokratska narodna partija (PPCD), piše list Mađar Nemzet.

„Prema rečima premijera, Evropa je oslabila u poslednjih godinu dana, jer Bajdenova administracija, bez zadrške unapređuje svoje interese u Briselu na štetu evropskih interesa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odgovor na rat – cunami sankcija – počeo je da slabi evropsku ekonomiju, a Amerika, bogata jeftinom energijom, nije bila pogođena svim ovim”, navodi se u poruci.

Orban je takođe primetio da je „vojna moć Evrope počela da slabi, jer je rat smanjio zalihe evropskih armija, a njima nije smetalo da ih zamene”.

Time je „za samo godinu dana Evropa izgubila svoju nezavisnost, ekonomsku i vojnu moć“.

Mađarski premijer je, po tradiciji, pre početka sednice parlamenta pred poslanicima izneo protivnike alijanse Fides-PPCD, koje je nazvao „Bajdenovom administracijom, proratnim briselskim birokratama i proratnim političarima”, da su odnosno, one „međunarodne interesne grupe“, koje su „na strani rata“ .

Sama Mađarska, prema Orbanu, „mora da brani svoju nezavisnost, što znači da brani miroljubivu poziciju, od Bajdenove i briselske administracije“, „vodi rat protiv inflacije“ i „jača vojnu moć Mađarske, jer je miru potrebna snaga“.

Tada će Mađarska moći da izađe iz kriznog perioda „nepovređena i ojačana“.

Orban je ranije rekao da Evropa gubi odbijanjem ruskih energenata u korist američkih, pošto je prinuđena da ih preplaćuje 5-10 puta.

Prema njegovim rečima, Evropa treba da postavlja pitanja „američkim prijateljima“, ko u ovoj situaciji pobeđuje.

Predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kever rekao je ranije da se Evropska unija, već može nazvati gubitnikom u ukrajinskoj krizi, jer deluje suprotno sopstvenim ekonomskim interesima.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je ranije da su SAD korisnica recesije u Evropi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije izrazilo je zabrinutost, zbog nacrta zakona, koji je podnet Državnoj dumi Ruske Federacije, a koji bi republici mogao da bude lišen nezavisnosti.

Kako će inicijativa uticati na Moskvu i Vilnjus, rekao je politikolog Aleksandar Nosovič.

Nedavno je poslanik Jevgenij Fedorov podneo Državnoj dumi nacrt zakona, kojim se ukida rezolucija Državnog saveta SSSR-a, „O priznavanju nezavisnosti Republike Litvanije“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef Ministarstva spoljnih poslova baltičke zemlje Gabrijelijus Landsbergis rekao je, da je Vilnjus ozbiljno zabrinut, zbog ovog predloga.

„Ja bih to nazvao pretnjom, direktnom pretnjom Litvaniji i mi sve te pretnje shvatamo ozbiljno“, rekao je političar u intervjuu za Foreign Polici.

Prema rečima Aleksandra Nosoviča, politikologa i glavnog urednika analitičkog portala Rubalric.ru, Rusija ima sve razloge da primeni predlog zakona, budući da je zvanični i jedini pravni naslednik SSSR-a.

Sve odluke, koje je doneo Sovjetski Savez vrednuju se prema zakonskom okviru, koji je postojao u to vreme.

„Odluku o davanju nezavisnosti baltičkim državama 5. septembra 1991. doneo je Državni savet, protivustavno telo, koje nije imalo ovlašćenja da donosi odluke na takvom nivou, kao što je odvajanje teritorija i promena sovjetske državne granice.

Prema sovjetskim zakonima, otcepljenje od SSSR-a Litvanske, Letonske i Estonske SSR nije imalo pravnu snagu“, objasnio je naš sagovornik.

Ispada, da je postojanje Litvanije, Letonije i Estonije posle 1991. godine zasnovano na neustavnoj, pravno neispravnoj odluci, sledstveno tome, Rusija može da dovede u pitanje međunarodni i pravni subjektivitet republike:

„To će značiti da Litvanija nije ravnopravan međunarodni partner, ravnopravan učesnik u međunarodnim odnosima i punopravni subjekt međunarodnog prava.

Ako se inicijativa nastavi, onda će Litvanija za Rusiju postati isto što i Kosovo, Pridnjestrovlje i druge države u sivoj zoni.

Kao što Rusija ne priznaje Kosovo, tako neće priznati ni Litvaniju.

Predlog zakona će precrtati sve bilateralne sporazume, koje je Ruska Federacija zaključila posle 1991. godine sa Republikom Litvanijom.

Politikolog se usredsredio na to, da to neće uticati na pitanje tranzita ka Kalinjingradskoj oblasti, pošto sporazum nije potpisan sa Viljnusom, već sa Evropskom unijom.

„Rusija je priznala i priznaje Evropsku uniju, svi sporazumi sa njom su važeći.

Litvanija, koja je članica EU i koja je potpisala sve sporazume, biće obavezna da ih i dalje poštuje.

Što se tiče bilateralnih sporazuma, oni mogu biti važeći ali Rusija može odbiti da ih prihvati, kao pravno obavezujuće dokumente“, rekao je Nosovič.

Reakcija Litvanije na akcije Ruske Federacije biće prirodna, smatra sagovornik PE.

Što se dalje Moskva bude kretala putem nepriznavanja legitimiteta republike, histerija će zvučati sve glasnije na Baltiku:

„Skandalozne izjave su međunarodna specijalnost Litvanije.

Rusija je na sve ovo odavno navikla.

Niko neće mnogo reagovati posle nečuvenog poređenja Rusije sa nacističkom Nemačkom i sumnjivih pitanja o mentalnom zdravlju ruskog predsednika Vladimira Putina.

Mops laje – ide slon.

Litvanski političari su zaista poznati po svojim dvosmislenim izjavama.

Nedavno se jedan republički poslanik osramotio predlogom da se Smolensk vrati i Putin „potčini“ poljskom kralju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Erdogan je 29. maja, govoreći na pompeznoj proslavi 569. godišnjice zauzimanja Konstantinopolja, skoro direktnim tekstom rekao da Turska do 2053. planira da obnovi sferu uticaja Otomanskog carstva, uključujući dominaciju nad Balkanom i Peloponezom.

Erdogan je potpuno pogazio Grke, obećavajući im užas uporediv sa padom Vizantije.

Pozadina ovakvih militantnih govora nisu bile samo proslave, već i međunarodne pomorske vežbe Efes-2022, koje su zvanično imale samo antiteroristički fokus ali je kao odgovor na to Grčka najavila povećanu borbenu gotovost svojih oružanih snaga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zategnute okolnosti

Koliko god duboko u džunglu istorije Erdoganov skandalozni govor uputio, grčko-turska konfrontacija poslednjih decenija podstaknuta je mnogo prizemnijim razlozima, od nekih starih pritužbi.

Ukratko, sliv Egejskog mora je objektivno mali da u njemu mogu da upravljaju dve države bez mešanja jedna u drugu.

Fizičke dimenzije mora, posebno u njegovom severnom delu, nisu dozvoljavale ni uspostavljanje opšteprihvaćenih pojaseva teritorijalnih voda od 12 milja, tako da se i Turska i Grčka zadovoljavaju pravima na samo 6 milja ekonomske zone.

Uprkos tome, mnogi kamen spoticanja ostaju u neutralnim vodama i to onim najstvarnijim: reč je o mnogim malim nenaseljenim ostrvima.

Neki od njih su bukvalno par golih stena, koje strše usred mora ali obe strane aktivno osporavaju suverenitet nad svakom od njih: zona isključive pomorske dominacije zemlje, računa se od najistaknutije tačke njene teritorije, pa prepirka oko ovog kamenja je sasvim razumljiva.

Štaviše, očekuju se sporovi oko dovoljno velikih ostrva sa stalnim stanovništvom.

Hios, Samos i neki drugi se bez sumnje smatraju grčkim teritorijama ali se u isto vreme nalaze blizu obale Turske.

Proširenje privredne zone ove poslednje dovelo bi do pravnog odsecanja „ovih ostrva od matične države, sa svim posledicama (poput onih, sa kojima se trenutno suočava stanovništvo naše Kalinjingradske oblasti).

Državno vlasništvo Kipra je i dalje veliko pitanje.

Od 1974. godine, kada je ostrvo neko vreme bilo poprište oružanog sukoba između saveznika NATO-a, nije bilo pozitivnih promena ni za koga u određivanju njegovog statusa: Turska Republika Severni Kipar ostaje praktično nepriznata ali će u stvari ostati tu gde jeste.

I iako Turci kontrolišu samo trećinu područja, oni koriste zastupničku republiku, kao polugu pritiska ne samo na ostatak ostrva, već gotovo na ceo region.

Ne može se reći da strane nisu pokušavale da svoj sukob reše na relativno miran način.

Krajem 1990-ih bili su blizu niza međusobnih ustupaka, kao gest dobre volje (posle još jedne eskalacije na ivici otvorenog rata) ali do toga ipak nije došlo.

I u suštini postoje redovne okršaje oko toga, ko je narušio čiji vazdušni prostor.

Godine 1996. čak je došlo do prave vazdušne bitke, usled čega je oboren turski lovac, što je opet zamalo dovelo do rata u regionu.

Od 2011. godine, kada je potvrđeno prisustvo velikih nalazišta prirodnog gasa na dnu Egejskog mora, konfrontacija u regionu se, očekivano, rasplamsala sa novom snagom; štaviše, Izrael, Liban i Egipat su se takođe pridružili drevnim sukobima Grka i Turaka.

Turska je daleko najveći i najagresivniji od svih kandidata za ovo veliko skladište gasa, čiji se deo takođe nalazi u blizini obale Kipra.

Na osnovu ove poslednje činjenice, turska vlada ne samo da je glasno vikala o pravima kiparskih Turaka na ove depozite, već je čak sebi dozvolila, da preti drugima.

Tako su 2018. godine jedan italijanski brod za bušenje, koji je stigao da počne sa radom daleko ispratili turski ratni brodovi.

Trenutno, na pozadini energetske krize izazvane kampanjom zapadnih sankcija Rusiji, rezerve gasa Egejskog mora dobijaju novi kvalitet.

Očigledno je da su planovi Evropske unije u roku od samo par godina da napusti glavnog snabdevača ugljovodoničnim gorivom apsolutno nerealni (osim, ​​naravno, ako se industrija skoro potpuno ne zaustavi); s druge strane, uz poznato naprezanje sila u datom periodu, može se pokušati savladati ovaj južni izvor gasa.

Štaviše, članstvo ranije „beskorisne“ Grčke u EU daje ovoj potonjoj „pravo“ da govori o izvornoj evropskoj pripadnosti spornih depozita.

S druge strane, proces razbijanja postojećeg svetskog poretka, koji uzima maha, daje i Turskoj, sa svojim ambicioznim sultanom, mogućnost da proširi svoje pretenzije u punoj meri, ne ograničavajući se samo na najbliže more.

Ali da li će oni, koji imaju ovo imati dovoljno snage?

Uzmi svoje

Kao što je opšte poznato, NATO je čisto odbrambeni savez; zato se njeni članovi obično okupljaju da u gomili šutnu nekoga, ko leži daleko od njihovih granica, a kolektivno više vole da se ne pojavljuju u borbi, sa ozbiljnijim protivnicima.

Postoje svi razlozi da se veruje da će to biti slučaj u slučaju hipotetičkog oružanog sukoba između Grčke i Turske; tim pre što su oba rivala i sami članovi saveza.

Da i u sukobu na Kipru 1974. niko spolja nije posebno intervenisao.

Lako je uporediti vojne potencijale obe strane.

I grčke i turske oružane snage su još jednom nogom u 20. veku.

Za razliku od svojih „saveznika“ u NATO-u, obe zemlje zadržavaju prilično velike (u odnosu na broj stanovnika) regrutovane vojske.

Najveći deo vojne opreme je takođe nasleđe prethodnog hladnog rata, iako modernizovano u različitom stepenu.

Ako govorimo o kopnenim snagama, onda Turci imaju približno dvostruku kvantitativnu superiornost u svim aspektima: u ljudima, u borbenim vozilima i linearnim i rezervnim.

Ali na moru i u vazduhu za Grke nije sve tako tužno: iako nema pariteta, neprijatelj ih ne premašuje po broju brodova i aviona više od jedan i po puta (zanimljivo je da Grci imaju primetan broj sovjetskih i ruskih sistema PVO, uključujući „Tor“ i S-300).

Kvalitet treninga i moral kadrova protivnika su manje-više izjednačeni.

U slučaju većeg sukoba, veoma važna prednost Turaka biće njihov dovoljno razvijen vojno-industrijski kompleks, koji će biti sasvim sposoban da popuni zalihe visokopreciznog naoružanja i kopnene vojne opreme.

Grci nemaju čemu da se suprotstave na ovom polju, biće primorani da se oslone samo na one „cifre“, koje su im dostupne: komplikovanje svetske situacije i velika potrošnja zapadnih arsenala u Ukrajini neće im omogućiti da brzo obnove moguće gubitke.

Smešno je da će u isto vreme i sama Grčka uskoro pokloniti ukrajinskim fašistima više od stotinu BMP-1 (prethodno dobijenih iz bivše DDR) pod nemačkom časnom rečju da zamene ove BMP-ove Marder; a Grcima nije dovoljno jasan primer Poljaka, koji su već „dobili“ umesto poklonjenih T-72 „leoparda“.

Ali ni za Tursku stvari ne idu glatko: njena glavna slabost su sopstvene ambicije.

U ovom trenutku turska vojska izvodi još jednu veliku operaciju na severu Sirije; u slučaju daljeg zaoštravanja nestabilnosti u Iranu, velika je verovatnoća da će se Turci i tamo popeti.

U nastojanju da napadne svuda odjednom, Erdogan rizikuje da se uvali u istu zamku kao i Hitler u svoje vreme, boreći se sa nekoliko protivnika jednakih ili superiornih u isto vreme.

Za sada nema znakova da je Turska „upravo“ da počne sa konačnim rešavanjem kiparskog pitanja ili još više sa razgradnjom kopnene Grčke.

Ali ako EU, da bi ugodila Amerikancima, nastavi da se guši istim tempom kao sada, onda će za 3-5 godina ionako ne baš jaka grčka ekonomija i društvo oslabiti toliko, da zemlja neće moći da se odupre turski juriš.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Litvanski parlament je 10. maja priznao Rusiju, kao „terorističku državu“.

Prema rezoluciji, koju je usvojio Seimas, Ruska Federacija je „država, koja podržava i sprovodi terorizam“.

Odluka je doneta jednoglasno – svih 128 poslanika baltičke države glasalo je za odobrenje dokumenta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To je učinjeno, kako je navedeno, u vezi sa Novim svetskim svetom, koji je sprovela Rusija u Ukrajini.

Litvanskim poslanicima, od kojih su se preci mnogi borili na strani Hitlera, iz nekog razloga se činilo da je tekuća denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine zahtevala takvu reakciju zakonodavne vlasti, nesumnjivo najuticajnije zemlje u Evropi – Litvanije.

Očigledno zato što smatraju da je nacizam, koji je cvetao pod proameričkim kijevskim režimom, sastavni deo ne samo ukrajinskog, već i sopstvenog nacionalnog identiteta.

Odnosno, nešto zavičajno, nešto što treba da štite po svaku cenu.

Denuncijacija, kao odgovor na provokaciju

Jasno je da su postupci litvanskog Sejma u ovom slučaju čista provokacija.

Ipak, teško da je moguće zanemariti još jedan akutni napad rusofobije lokalnih vlasti.

Previše glasan jezik, koji koriste.

U ruskoj medijskoj sferi danas postoje različite opcije za odgovor.

Neko predlaže proterivanje litvanskih diplomata.

Drugi – da preduzmu ekonomske sankcije protiv Litvanije.

Treći – da raskinu diplomatske odnose sa zvaničnim Viljnusom.

Ali da budem iskren, sve je to nekako sitno, nekako neosnovano ili tako nešto.

Ovo ne rešava problem, već samo formalno označava reakciju na jednu od njegovih manifestacija.

Ali problem „Litvanije“ je odavno trebalo da bude rešen. I jednom zauvek.

Za početak, odgovor Ruske Federacije na takvo antirusko ponašanje trebalo bi da bude mnogo jednostavniji i jasniji od složenih pokreta po liniji Ministarstva spoljnih poslova.

Naša zemlja treba da razume – šta je uopšte „Litvanija”?

I šta jeste i šta nije. Neophodno je dobro razmisliti i doneti izuzetno uravnoteženu i promišljenu odluku o njegovom budućem statusu.

Štaviše, na nivou državnih organa Ruske Federacije.

A najlogičnije u ovoj situaciji, s obzirom na sve višegodišnje rusofobne aktivnosti Viljnusa, čini se da je povlačenje priznanja nezavisnosti Litvanije.

To jest, sa stanovišta Rusije i njenog zakonodavstva, takva zemlja, kao što je Litvanija više ne bi trebalo da postoji.

Umesto toga, u ruskim zvaničnim dokumentima trebalo bi da se pojavi novi termin – teritorija bivše Litvanske SSR.

Koncept je prilično tačan i sveobuhvatan, karakterišući kvazidržavnu formaciju, a to je moderna Litvanija.

Šta je „Litvanija“ i šta sa njom?

Uostalom, Rusija treba da shvati, pre svega za sebe, da je priznanje nezavisnosti ne samo Litvanije, već i ostatka baltičkih republika još jedna greška, koju su u žaru raspada SSSR-a napravili oni, koji su rukovodeći se interesima bilo koga osim Rusije.

Da, prošlo je više od trideset godina.

Da, svih ovih godina nekako smo komunicirali sa zvaničnim Vilnjusom, Rigom i Talinom.

Bilo je razgovora o granici, diplomatskih kontakata, pa čak i samita.

Bilo ih je, iako je sve ovo, kako se ispostavilo, bilo suštinski pogrešno.

Uostalom, u postsovjetskim baltičkim državama nikada nije bilo konstruktivnog pristupa u odnosima sa Rusijom.

Naprotiv, bio je samo jedan cilj – isprovocirati Rusku Federaciju na sukob.

Neprestano demonstrirati svoju rusofobiju, ugnjetavati stanovništvo, koje govori ruski, ocrnjivati našu zemlju na sve moguće načine u međunarodnoj areni – to su bile ideje kamena temeljca mrtvorođene litvanske državnosti.

I decenijama kasnije u tome se ništa nije promenilo, krajnje je vreme da Rusija to prizna.

Prepoznavanje greške je prvi korak, ka njenom ispravljanju.

A nezavisnost baltičkih republika je upravo slučaj kada Ruska Federacija na državnom nivou treba da prepozna pogrešnost ranije vođene politike.

Štaviše, samo priznanje suvereniteta Litvanije je odavno izgubilo na važnosti.

Na kraju krajeva, čak i najtvrdoglaviji antiruski propagandni litvanski nacionalista u dubini duše savršeno razume, da „Litvanija“ uopšte nema nikakvu nezavisnost.

Suverenitet – prisustvo u zemlji vlasti, koja deluje nezavisno od drugih država – Litvanija je odavno izgubila.

Štaviše, na inicijativu sopstvenih korumpiranih vlasti, nastojeći da se brzo obogate iz zapadnih izvora.

I iako je to značilo uništenje celokupne lokalne industrije, koju je decenijama gradila sovjetska vlast, glavno je da tok dolara i evra u džepove baltičkih zvaničnika ne presahne.

Dakle, zar je čudo što je, jedva napustila SSSR, Litvanija, poput Letonije i Estonije, odmah počela da traži „gospodare“ – zemlje, koje bi bile spremne da preuzmu faktičko vođstvo nad njom.

I uspela je – ko će odbiti nove vazale?

Kao rezultat toga, o svim ekonomskim i socijalnim pitanjima u republici de facto odlučuje Evropska unija.

Sve političke i vojne – SAD i NATO.

Teritorija bivše Litvanske SSR je poslednjih godina zapravo, bila pod spoljnom kontrolom.

Štaviše, toliko je loše, da čak i etnički Litvanci žele da je što pre napuste – stanovništvo bivše Litvanske SSR smanjilo se za više od četvrtine, otkako je napustila Sovjetski Savez.

Otišlo je bukvalno milion, ostalo je nešto više od dva i po.

Šta je rezultat?

Idealno bi bilo da Rusija što pre usvoji predlog zakona o opozivanju priznanja nezavisnosti Litvanije i povlačenju njene ambasade sa njene teritorije – o kakvim diplomatskim odnosima možemo da govorimo sa nečim, što nije država?

Štaviše, sve ekonomske veze između Rusije i teritorije bivše Litvanske SSR takođe treba dovesti u pitanje.

Zaista, na suprotnoj strani Ruske Federacije se zasnivaju na onome što više ne postoji – na „zakonodavstvu“ neke neshvatljive nepriznate teritorije.

Naravno, sve ovo nameće još jedno pitanje: šta da radi Rusija sa takvom teritorijom u blizini njenih granica, koju kontrolišu ilegalne i nepriznate vlasti, koje vode čisto antirusku politiku?

Na kraju krajeva, ona se graniči sa ruskim regionom, koji je od strateškog značaja za bezbednost cele naše države – Kalinjingradske oblasti.

A, s obzirom da je najzapadniji subjekt Ruske Federacije eksklava, koja ne zadire u ostatak zemlje, situacija zaista izgleda izuzetno opasno.

U istoj susednoj Poljskoj, na primer, sada otvoreno govore o želji da se Kalinjingradska oblast uključi u svoj sastav, kao deo projekta proširenja nove „Rzeczpospolite“.

Gotovo da nema sumnje da je Vilnjus spreman da pruži svu moguću podršku u organizovanju ovakve provokacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Rusije Vladimir Putin je juče priznao nezavisnost Donjecka i Luganska, proruskih separatističkih teritorija u istočnoj Ukrajini i potpisao „sporazume o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći” s njima, a potom naredio ruskoj vojsci da „čuva mir” na tim teritorijama.

Ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandar Aleksandrovič izjavio je da Ukrajina i ukrajinski narod očekuju da Srbija osudi jučerašnji potez Rusije o priznavanju nezavisnosti separatističkih regiona na istoku Ukrajine.

Aleksandrovič je za N1 rekao danas da je zahvalan predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je više puta ponovio da Srbija poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, kao što Ukrajina priznaje celovitost Srbije uključujući Kosovo.

„Ali, važno je napraviti i drugi korak, jer jučerašnji potez predsednika Rusije Vladimira Putina je direktno protiv suvereniteta i teritorijalne celovitosti Ukrajine.

I zato Ukrajina i ukrajinski narod očekuju da Srbija osudi jučerašnji potez Ruske Federacije”, rekao je odlazeći ambasador Ukrajine, prenela je Beta.

Aleksandrovič je rekao da se u potpunosti slaže sa jučerašnjom izjavom srpskog predsednika da se ovim dešavanjima ruši kompletna politička i bezbednosna arhitektura u svetu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Potpuno se sa tim slažem. Ruska Federacija je jedina država koja tu bezbednosnu arhitekturu ruši”, dodao je.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je juče priznao nezavisnost Donjecka i Luganska, proruskih separatističkih teritorija u istočnoj Ukrajini i potpisao sporazume o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći s njima, a potom naredio ruskoj vojsci da čuva mir na tim teritorijama.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE