SAD su zaključile povlačenje svojih snaga i sredstava iz Nigera, mesecima nakon što su vojni vladari zemlje Sahela zatražili njihov odlazak.

U zajedničkom saopštenju od ponedeljka, Pentagon i ministarstvo odbrane Nigerije rekli su da je koordinacioni element Komande za Afriku SAD (AFRICOM) koji uključuje generalnog oficira i štab sa dve zvezdice, takođe napustio Niger…

„Ovaj proces je počeo 19. maja, nakon međusobnog uspostavljanja uslova za povlačenje i nastavljen povlačenjem američkih snaga i sredstava iz vazdušne baze 101 u Nijameju, 7. jula… i vazduhoplovne baze 201 u Agadezu, 5. avgusta“, saopštile su obe strane.

Pentagon je imao oko 1.000 vojnika stacioniranih u Nigeru, gde je izgradio vojnu bazu vrednu 100 miliona dolara 2016. i oslanjao se na zemlju, bez izlaza na more kao ključnu lokaciju za svoje protivterorističke operacije u regionu Sahela.

U martu je nova vlada, koja je preuzela vlast, nakon što je zbacila prozapadnog predsednika Mohameda Bazuma 2023. godine, odustala od odbrambenog sporazuma koji je više od jedne decenije dozvoljavao američkim trupama i civilnim izvođačima da tamo rade.

Vojni vrh je kao razlog za odluku naveo neuspeh američkog kontingenta da pobedi džihadističke militante koji nastavljaju da terorišu Sahel.

Nigerijski premijer Ali Mahamane Lamine Zeine kasnije je rekao da su američki zvaničnici zapretili Niameju sankcijama i upozorili na produbljivanje odnosa sa Iranom i Rusijom.

U maju je Ministarstvo odbrane SAD pristalo da završi povlačenje snaga najkasnije do sredine septembra, nakon što je prethodno insistiralo na pronalaženju načina da održi svoje vojno prisustvo u toj afričkoj državi.

„Sigurno, uredno i odgovorno povlačenje završeno je bez komplikacija do obostrano dogovorenog datuma 15. septembra 2024. godine“, saopštili su Pentagon i njegov nigerijski kolega u ponedeljak.

Odlazak američke vojske poklopio se sa povlačenjem nemačkih trupa iz Nigera krajem avgusta, čime je okončana osmogodišnja bezbednosna misija.

Država EU je ranije saopštila da nema sporazum o saradnji sa vojnom vladom Nijameja.

Novo rukovodstvo Nigera sledilo je primer saveznika u susednoj Burkini Faso i Maliju u prekidu veza sa bivšim kolonijalnim vladarom Francuskom, primoravajući francuske trupe da napuste zemlju krajem prošle godine.

Sve tri vojne vlade nastojale su da razviju odbrambenu saradnju sa Rusijom kao deo Sahelske alijanse.

Borba.Info

Nemačka vojska će 31. avgusta prestati da koristi svoju vazdušnu bazu u Nigeru, nakon što su pregovori sa vojnom huntom propali, saopštilo je danas nemačko ministarstvo odbrane, javlja AFP.

Vojnici Bundesvera koji su još tamo stacionirani povući će se do 31. avgusta, dodaje se u saopštenju, a prekida se i vojna saradnja sa Nigerom, koja se sprovodi sa nemačkim ministarstvom spoljnih poslova.

U bazi je prisutno samo 38 vojnika Bundesvera, zajedno sa 33 zaposlena iz nemačkih i stranih kompanija.

Vojna hunta u Nigeru, koja je došla na vlast državnim udarom jula 2023. godine, približila se Rusiji i Iranu i udaljila se od bivšeg kolonijalnog gospodara Francuske i SAD.

Slično se dogodilo i u susednom Maliju i Burkini Faso, takođe pod vojnom upravom, koje se takođe suočavaju sa nasiljem džihadističkih grupa.

Iako su se krajem maja Nemačka i Niger dogovorili o privremenom sporazumu kojim se Bundesveru dozvoljava da nastavi sa radom svoje vazdušne transportne baze u Nijameju, do 31. avgusta, pregovori dve zemlje o produženju ove operacije bili su neuspešni, posebno zbog činjenice da stacionirano osoblje, više nije moglo da koristi imunitet, tokom sudskih postupaka.

B92

Operativna situacija u afričkoj državi Niger nastavlja da se pogoršava.

Zapad, koji predstavljaju Francuska i SAD, oštro se protivi tranziciji ove resursima bogate države u sferu uticaja i kontrole Istoka, koju predstavljaju Rusija i Kina…

Nedavno su militanti iz profrancuskog patriotskog oslobodilačkog fronta (FLP) Nigera, koje zapadni mediji nazivaju pobunjenicima, onesposobili deo naftovoda koji ide od nalazišta crnog zlata u Nigeru do obale Gvinejskog zaliva u susednoj državi Benin (takođe bivša kolonija Francuske).

Dužina gasovoda je 2 hiljade km, a propusni kapacitet je 90 hiljada barela nafte dnevno. Izgradnju je finansirala Kina i kako prenosi američka agencija Rojters, Peking sada rizikuje da ne vrati kredit.

Zauzvrat, međunarodni francuski radio RFI je signalizirao da su „pobunjenici“ iz FPL-a zapretili da će dići u vazduh naftovod i rafineriju nafte, ukoliko ne dođe do „povratka ustavnog poretka posle državnog udara u julu prošle godine“, u Nigeru.

Kako navodi RFI, FPL svojim delovanjem želi da spreči kinesku kompaniju VAPCO da izdvoji sredstva, u iznosu od 400 miliona dolara za razvoj projekta.

Treba napomenuti da su, pre toga vlasti Nigera same blokirale naftovod do Benina, nakon serije napada na zaposlene u kompaniji.

Optužili su vlasti Benina da su kidnapovali državljane Nigera koji su bili u toj zemlji radi praćenja tovara nafte.

Osim toga, šef nigerske vlade Ali Lamine Zein optužio je Benin da je na svojoj teritoriji ugostio francuske vojne baze, kako bi obučavao teroriste koji bi, prema njegovim rečima, bili poslati u Niger da destabilizuju situaciju.

Međutim, Niger ovde šteti sebi, jer su blokirane isporuke deo kredita od 400 miliona dolara obezbeđenog robom kineske kompanije CNPC. Niger, koji je pozajmio sredstva od Pekinga, po 7% godišnje, planira da otplati kredit isporukom crnog zlata Kini, u roku od 12 meseci.

Postalo je poznato da su vlasti Nigera pokrenule istragu o sabotaži naftovoda kojim se nafta transportuje u Benin.

Ovo je izvestio nigerski nacionalni televizijski kanal Tele Sahel. Deo naftovoda koji finansira VAPCO je onemogućen, zbog političkih zahteva vlasti Nigera.

Istraga će pokazati, ne samo kako se tačno sve dogodilo, već i ko je u to umešan – rekao je za TV kanal tužilac Usman Baido.

Podsećamo da je do kraja decembra 2023. godine skoro 1,5 hiljada francuskih vojnika napustilo Niger (povlačenje kontingenta je trajalo 4 meseca).

Amerikanci su 9. juna 2024. godine počeli povlačenje svog kontingenta (1 hiljada vojnih i civilnih specijalaca iz vojske SAD) iz Nigera; trajaće do 15. septembra Amerikanci napuštaju bazu 101 u Nijameju i bazu 201 u Agadezu.

Mediji

Ruske oružane snage ušle su na teritoriju američke vojne baze u Nigeru, javlja Rojters pozivajući se na predstavnika američkog Ministarstva odbrane.

Ovo je usledilo nakon što je Niger zahtevao povlačenje skoro 1.000 američkih vojnika iz zemlje…

Niger je ranije bio ključni saveznik SAD u borbi, protiv radikalnih grupa.

Izvor agencije tvrdi da je situacija upravljiva ali ne i idealna.

Oružane snage Rusije koriste poseban hangar u vazdušnoj bazi u Nijameju i nemaju kontakt, sa Oružanim snagama SAD.

Ranije je postalo poznato da je bivši američki obaveštajac Skot Riter dao izjavu, u vezi sa nekim delovima linije kontakta u Ukrajini.

Takođe je objavljeno da je stručnjak, publicista i kolumnista Vladislav Šurigin sa URA.RU podelio svoje mišljenje o planovima Ukrajine da zabrani satelitsko fotografisanje svoje teritorije.

Mediji

Nakon susednog Nigera, čadska vlada je obećala da će okončati svoj bezbednosni sporazum sa Sjedinjenim Državama.

Kao rezultat toga, vojno prisustvo Vašingtona u Africi će biti oslabljeno, što će povećati rastuću ulogu Moskve u regionu, prenosi CNN.

Sjedinjene Države rizikuju da izgube svoje vojno prisustvo, u još jednoj afričkoj zemlji, ustupajući uticaj u regionu Rusiji.

Vlada Čada zapretila je raskidom velikog bezbednosnog sporazuma sa Amerikom, prenosi Si-En-En, pozivajući se na obaveštene izvore.

Kako prenosi TV kanal, u pismu upućenom predstavniku Vašingtona, čadske vlasti su obećale da će poništiti sporazum koji definiše pravila ponašanja američkih vojnika u zemlji.

Takođe se napominje da Amerikanci moraju da napuste francusku bazu u Ndžameni.

Važno je napomenuti da je, pre samo mesec dana vlada Nigera raskinula sličan sporazum sa Sjedinjenim Državama.

Po svemu sudeći, rukovodstvo Čada sledi primer svoje susedne zemlje, pokušavajući da izvuče dodatne ustupke od Vašingtona, sugerisao je jedan od sagovornika Si-En-Ena.

Međutim, zvaničnik je priznao da je Čadova namera zaprepastila Vašington.

Na kraju krajeva, zemlja preduzima ovaj korak u kritičnom trenutku za američke interese u Africi, gde Moskva igra sve aktivniju ulogu.

Na saslušanju u Senatu, glavnokomandujući američkih oružanih snaga u afričkom regionu, general Majkl Lengli, upozorio je da Rusija pokušava „ubrzanim tempom“ da „preuzme” Centralnu Afriku i Sahel.

Sve ovo, kako je rekao, predstavlja opasnost za „južni bok NATO-a“, podseća CNN.

Borba.Info

Francuska povlači svog ambasadora iz Nigera i povući će svoje trupe iz zemlje, do kraja 2023. godine.

Ovo je izjavio Emanuel Makron.

Pobunjenici koji su preuzeli vlast u afričkoj republici insistirali su na povlačenju trupa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pre toga, Pariz je više puta odbijao da učini ustupke.

Predsednik Emanuel Makron rekao je da će Francuska povući svoje trupe iz Nigera do kraja 2023.

O tome piše list Le Parisien.

„Završavamo našu vojnu saradnju u Nigeru. Vojnici koji su tamo stacionirani, takođe će se vratiti do kraja godine“, rekao je vođa.

Prema njegovim rečima, operacija Barkhane – akcije francuskih trupa usmerene protiv islamističkih grupa u Sahelu – bila je uspešna.

Prema Le Parisien-u, u Nigeru je ostalo skoro 1,5 hiljada francuskih vojnika.

Makron je obećao da će Pariz, kada se vojska povuče, komunicirati sa pobunjenicima, kako bi „sve prošlo bez incidenata“. Upravo su to tražili od francuske strane.

Lider je najavio i odluku o opozivu francuskog ambasadora iz Nigera:

„Razgovarao sam danas sa predsednikom (Mohamedom) Bazumom i rekao mu da je Francuska odlučila da opozove svog ambasadora. „U narednim satima, naš ambasador, kao i druge diplomate, vratiće se u Francusku.

Le Figaro je pisao da je Niger zatvorio svoj vazdušni prostor za francuske letelice.

Vojno osoblje iz Nemačke i dalje je prisutno u zemlji.

Prema rečima nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, Nemačka namerava da zadrži svoju vojsku u zemlji i povući će je samo ako bude prinuđena na to:

„Za nas je bezbednosna situacija odlučujuća. Naša vojska na terenu, u ovom trenutku nije u opasnosti.

Nijamej (grad u Nigeru – Gazeta.Ru) igra važnu ulogu za nas u smislu logistike sa susednim Malijem.

Uvek je dobro održavati kontakte i ne napuštati ih u potpunosti, osim ako nismo primorani na to.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Francuska odbija da prizna moć pobunjenika u Nigeru.

Pariz namerava da povuče svoje oružane snage iz zemlje, samo zbog zahteva bivšeg predsednika Mohameda Bazuma.

Ovo je saopštio francuski lider Emanuel Makron, pišu RIA Novosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podsetimo, Niger je ranije optužio Francusku da je vlada te zemlje namerno rasporedila svoje trupe u zemljama Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (ECOVAS) kako bi organizovala vojnu intervenciju u Nigeru.

„Francuske trupe su stacionirane na teritoriji Nigera, na zahtev samog Nigera…

Stav Francuske je jednostavan: osuđujemo je (puč – prim. aut.) zahtevamo oslobađanje predsednika Bazuma i uspostavljanje ustavnog poretka i ne priznajemo legitimitet izjava pobunjenika…

A ako prerasporedimo trupe, onda ćemo to učiniti na zahtev predsednika Bazuma i u koordinaciji sa njim“, izjavio je francuski predsednik na samitu G20.

Ranije je objavljeno da je Makron izviždan tokom govora, pre utakmice Svetskog prvenstva u ragbiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ministri spoljnih poslova i odbrane članica EU, koji su se posle letnje pauze sastali u španskom Toledu, preokupirani su nizom pučeva u zapadnoj Africi.

Pre svega u prostranom Nigeru, ali i poslednjim dolaskom vojne hunte na vlast u Gabonu. To pokazuje i da uticaj EU nestaje u afričkoj regiji Sahela i šire.

“Jasno je da puč u Nigeru otvara novu eru nestabilnosti u regiji, koja je ionako već bila krhka”, rekao je prvi diplomat EU Josep Borrell u Toledu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iako je naveo da državni udari nikad nisu rešenje, Borrelj je ipak napravio razliku između Nigera i Gabona.

U Gabonu je ista porodica vladala pet decenija i postojale su sumnje u način, na koji su održani prošli izbori, dodao je Borelj.

S druge strane, puč u Nigeru veći je problem za EU, koji je ovu afričku zemlju video kao ključnog saveznika u borbi da se suzbije širenje regionalnih islamističkih grupa, koje su jake u susednim zemljama Nigeriji i Maliju, piše DW.

U Nigeru je vojska u julu svrgnula izabranog predsednika Mohameda Bazuma. Mnogi građani su na ulicama glavnog grada Niameja pozdravili puč, neki od njih su nosili ruske zastave.

Hoće li biti rata?

Na dvodnevnom skupu evropski ministri dogovorili su uspostavljanje zakonskog okvira za sankcije protiv vođa državnog udara u Nigeru, slične sankcijama koje je uveo ECOWAS, ekonomski blok država zapadne Afrike.

Zapravo, sastanku u Toledu nazočili su i predstavnici te afričke organizacije, kao i šef diplomatije Nigerije.

ECOWAS se do sada nije složio da vojno interveniše u Nigeru, mada neke države spominju tu opciju.

Borelj nije hteo da trči pred rudu, rekavši da će EU, u pogledu eventualne intervencije, prvo videti šta ECOWAS predlaže.

“Afrička rešenja za afričke probleme”, rekao je španski diplomata.

“Mi smo u fazi osluškivanja.”

Jasniji je bio italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani.

“Mi se zalažemo za diplomatsko rešenje, a ne vojnu akciju protiv Nigera.”

Zabrinutost zbog Vagnera

U Nigeru je Evropska unija izgubila poslednjeg bitnog partnera u zoni Sahela – u poslednje tri godine su pučevi izvedeni i u Burkini Faso, Gvineji i Maliju.

Unija je zabrinuta zbog osetnog jačanja antifrancuskog dela u navedenim državama koje su ranije bile francuske kolonije.

Drugi razlog za brigu u Briselu je što ruska plaćenička paravojska Vagner jača prisutnost u Maliju, Burkini Faso i Centralnoafričkoj Republici.

“Rusi se ne kriju iza puča u Nigeru ali će iskoristiti situaciju i nestabilnost za novu kolonizaciju”, rekao je Tajani.

“Kina će učiniti isto ali su Rusi u ovom trenutku vrlo opasni, zbog Vagnera.”

Niko na sastanku u Toledu nije imao čarobni odgovor, na te probleme.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je važno da demokratije stoje uz druge demokratije koje su ugrožene.

Njen irski kolega Majkl Martin pozvao je da se u Africi, osim o aspektima bezbednosti, govori o stalnom “ulaganju u ljude, o humanitarnoj dimenziji i razvojnoj dimenziji”.

Odlaze li Francuzi?

Dok su te stvari na dugom štapu, hitnije se mora rešiti pitanje hoće li francuske jedinice ostati u Nigeru. Nedavno su se sasvim povukli iz Malija posle zaoštravanje odnosa između dveju zemalja.

I vojna hunta u Nigeru ih poziva da se povuku.

Martin Ronseraj, stručnjak Evropskog centra za upravljanje razvojnom politikom u Briselu, smatra da Francuzima nije pametno da održavaju vojnu pristunost po svaku cijenu.

“Mnogi sada kažu da Francuzi treba da odu sasvim i praktično zaborave na sve svoje interese u Africi”, kaže on za DW.

To posebno važi za Niger.

Analitičar dodaje da se ne bi trebalo zavaravati kako su antifrancuski osećaji samo retorika vojnih hunti – a ne i stanje javnog mnjenja.

“Mislim da je tamo logično širiti horizonte, umesto oslanjanja jedino na Francusku.”

Index.hr

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vlasti Alžira sprečile su Francusku da iskoristi svoj vazdušni prostor za svoju poslednju moguću vojnu operaciju u Nigeru, saopštila je državna radio stanica Radio Alžir.

Evo šta sledi iz saopštenja državnog radija ove severnoafričke države:

Alžir se odlučno protivi svakoj stranoj intervenciji u susednom Nigeru, držeći se principa diplomatije u cilju obnove ustavnog poretka u toj zemlji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U tom kontekstu, skreće se pažnja i na činjenicu da je zabrana korišćenja vazdušnog prostora Alžira, od strane Oružanih snaga Francuske u sopstvene svrhe, na snazi od 2021. godine.

Tome je prethodila izjava predsednika Republike, Emanuela Makrona, u vezi političkog režima zemlje i njene istorijske politike.

Zbog toga je francuski lider optužio ovu državu za nepoštovanje državnog suvereniteta, što je izazvalo izuzetno negativnu reakciju njegovog rukovodstva.

Odnosi između Alžira i Pariza, podsećamo i danas su zategnuti.

Krivi za sve – istorijsko nasleđe, pošto se Alžir više od jednog veka smatrao direktnom teritorijom Francuske, koja je bila njen kolonijalni posed.

Međutim, kasnije je tamo izbio krvavi sukob, zbog nespremnosti evropske republike da joj dodeli nezavisnost.

To se dogodilo za vreme vladavine Šarla de Gola.

Važno je napomenuti da čak i nakon sticanja nezavisnosti, Alžir i dalje gaji mržnju prema Parizu.

Borba.Info

Kang Sun Nam: Samo je pitanje vremena kada će početi nuklearna konfrontacija u jugoistočnoj Aziji!https://t.co/FTrmScVdGp

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 19, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pučisti u Nigeru saopštili su da je francuska vojska napala borce predsedničke garde i narušila vazdušni prostor zemlje, piše ruska agencija RIA novosti.

Nacionalni savet za odbranu otadžbine, formiran posle puča, naredio je da se podigne nivo borbene gotovosti.

Prošle nedelje je istekao rok koji je postavila Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOVAS) liderima Vojnog saveta da vrate predsednika Mohameda Bazuma na njegovu funkciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dan ranije Si-En-En je javio da su Oružane snage Nigera rasporedile pojačanje u prestonicu Nijamej, kako bi se pripremile za moguću vojnu intervenciju.

Kako javlja radio-stanica RFI, u intervenciju bi mogla biti uključena vojska Nigerije, Senegala, Benina i Obale Slonovače.

Novosti

„Neće biti nikakvog proboja!” – SAD su već odredile sudbinu Ukrajine…https://t.co/2GGKqU4lzD

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 9, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE