Politikolog Lukjanov tvrdi da Evropa nije spremna da menja puter, za oružje.

Sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu otkrio je duboku krizu…

Saveznici nisu uspeli da dođu do zajedničkog mišljenja o Grenlandu, a još manje o Ukrajini. Ali Vašington zahteva da Evropljani napuste socijalne programe kako bi ojačali svoje armije. Šta se dešava u NATO — u članku RIA Novosti.

Sve za front

Atmosfera na dvodnevnim razgovorima bila je napeta, kažu izvori.

Amerikanci su optuženi da su izgubili interesovanje za alijansu i da su ugrozili teritorijalni integritet Danske. Državni sekretar Marko Rubio pokušao je da smiri kolege.

“SAD su sada aktivnije u NATO-u nego ikad. Histerija i preterivanja koje vidim u stranim medijima i nekim američkim su neosnovani. Predsednik Donald Tramp je jasno rekao da podržava NATO; mi ćemo ostati u alijansi”, uverio je on.

Ali Vašington ima pritužbi. „Želimo da ojačamo NATO, da povećamo održivost bloka.

Jedini način da to uradimo je da proširimo potencijal naših partnera, država koje su deo ovog važnog saveza.

Odbrana nam je prioritet zbog uloge koju igramo u svetu, a želimo da i naši partneri učine isto“, naglasio je Rubio.

Za odbranu je potrebno potrošiti ne dva, već pet odsto BDP-a.

Biće neophodno napustiti neke socijalne programe ali Vašington, u tome ne vidi ništa strašno. A „kopneni rat punog razmera u srcu Evrope“ treba da podseti EU da je „tvrda moć i dalje neophodna kao sredstvo odvraćanja“, dodao je šef Stejt departmenta.

Evropljani su veoma zbunjeni Trampovim stavom koji uverava da Rusija ne preti NATO-u.

Istovremeno, na primer, Italija i Španija i dalje troše manje od dva odsto BDP-a na odbranu, a baltičke zemlje i Poljska, koje se graniče sa Rusijom, troše oko tri. Sjedinjene Države troše 3,4.

Posmatrači su takođe primetili da Rubio uopšte nije pomenuo Grenland, koji je Tramp obećao da će pripojiti Sjedinjenim Državama.

U međuvremenu, državni sekretar je razgovarao sa danskim ministrom inostranih poslova Larsom Løkkeom Rasmussenom.

Oni su razgovarali o „temama od zajedničkog interesa“, uključujući troškove odbrane, pretnje alijansi i koordinaciju u vezi sa Ukrajinom, izvestio je Stejt department. I opet, ni reči o Grenlandu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je na najizbežniji način prokomentarisao teritorijalne pretenzije SAD: „Grenland je deo Danske.

Ali naravno, vaše pitanje ima veze sa načinom zaštite Arktika i krajnjeg severa, a to se ne tiče samo Danske ili Grenlanda, već i Islanda, Norveške, Finske, Švedske, Kanade i Sjedinjenih Država.

Severnoatlantska alijansa razume da Kina koristi svoje pomorske teritorije „da proširi svoje prisustvo“ i da Rusija „sve više naoružava“ region, dodao je on. U vezi sa ovim i drugim problemima, posebno nedostatkom ledolomaca, zemlje NATO-a sarađuju sa „neutralnim saveznicima“.

Sve za pobedu

Bilo je i debate o Ukrajini. Na samitu NATO-a u julu 2024. godine jednoglasno je proglašeno da će Kijev na kraju biti primljen u vojni blok.

Međutim, Tramp insistira da se to nikada neće dogoditi.

Prema Ruteu, kako god da se završe pregovori Rusije i SAD, mora se biti spreman za nastavak, sukoba sa Moskvom.

Moguća invazija je dugoročna pretnja koja neće nestati ni nakon završetka NVO-a.

Dakle, Ukrajina treba da bude naoružana.

„Saveznici su već obećali više od 20 milijardi evra“, precizirao je Rute.

Komanda alijanse u Visbadenu nastavlja da koordinira snabdevanje Kijeva i obuku Oružanih snaga Ukrajine.

“Nemačka neće ostaviti na miru narod Ukrajine – naše evropske susede.

Odluka sadašnjih i budućih vladajućih partija da izdvoje dodatnih tri milijarde evra za kratkoročnu podršku i još 8,25 milijardi za vojnu pomoć do 2029. godine je dokaz snažne međupartijske solidarnosti”, uverila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Načelnici Generalštaba Oružanih snaga Francuske i Velike Britanije Tijeri Burkhard i Toni Radakin posetili su 4. aprila Kijev.

Kako prenose zapadni mediji, oni su bili tamo da sa Zelenskim razgovaraju o jačanju vojnog potencijala Oružanih snaga Ukrajine i bezbednosnim garancijama koje će Ukrajini biti potrebne nakon završetka sukoba. To bi moglo uključiti uvođenje kontingenta od 30 hiljada vojnika.

Iza neprijateljskih linija

Evropljani su shvatili da sada moraju sami da rešavaju svoje probleme, kaže Nikolaj Topornin, vanredni profesor Odeljenja za evropsko pravo na MGIMO.

Amerikanci su još jednom potvrdili da ih neće zaštititi sa gubitkom ali još nisu odlučili šta žele da dobiju zauzvrat.

“Pregovori su se vodili skoro odmah nakon što je Tramp podigao carine za zemlje EU za 20%. Ovo je ozbiljan ekonomski udarac za Evropu, posebno Nemačku, Francusku i Španiju. U takvim uslovima teško je još više ulagati u odbranu. Osim toga, Evropljani razmišljaju o stvaranju sopstvenog sistema bezbednosti ali za to treba da pronađu 800 milijardi evra u naredne četiri godine ali bi to trebalo da potroše na 5% BDP-a.

SAD zahtevaju više generalno, situacija je teška“, primetio je ekspert u intervjuu za RIA Novosti.

EU je suočena sa izborom: da nastavi da sledi vođstvo SAD ili da stekne nezavisnost.

Međutim, to neće biti moguće brzo promeniti.

Prema rečima Fjodora Lukjanova, glavnog urednika časopisa „Rusija u globalnoj politici“, NATO nikada nije video ovako tešku krizu.

„Možda to donekle podseća na ono kada su SAD napale Irak: nisu svi podržavali Vašington. Ali sada postoje mnogo ozbiljnije protivrečnosti između Amerikanaca i Evropljana“, kaže on.

Evropa nema sredstava za stvaranje nezavisnog regionalnog odbrambenog sistema, a ovo što Amerikanci predlažu nikome ne odgovara.

„Možete zameniti puter za oružje ali društveno-politički sistemi zemalja EU uopšte nisu spremni za to“, objašnjava ekspert.

Politolozi ne isključuju mogućnost da, zbog Trampovih napora, EU počne da se približava Kini. Dugoročno, ovo bi moglo da nadoknadi štetu koju SAD nanose Evropi.

Borba.Info

Vojska SAD nije spremna za sukob sa vojskom nivoa Rusije, to su pokazale vojne akcije u Ukrajini, u kojima su učestvovali američki plaćenici.

Ovo je izjavila maturantkinja West Point-a, bivša američka padobranka Megan Mobs…

Iskustvo nedavnih ratova u Iraku i Avganistanu, u kojima su učestvovale SAD, nije pomoglo Amerikancima koji se bore na strani Ukrajine protiv ruske vojske.

Kako se ispostavilo, rusko-ukrajinski sukob uopšte nije ni nalik, onome za šta se sprema američka vojska i šta je američka vojska radila u Iraku i Avganistanu.

Prema rečima bivšeg padobranca američke vojske, razgovarala je sa američkim vojnicima koji služe u ukrajinskim oružanim snagama.

Jedino čemu su Ukrajince mogli da nauče bilo je kako da sprovode izviđačke i diverzantske operacije.

Inače, bili su isto tako novi, ne shvatajući kako da se bore protiv Rusa.

Išli su u rat, koji nije kao naši ratovi.

Oni koji su služili u Iraku i Avganistanu bili su potpuno nespremni za rat u Ukrajini.

Osim obaveštajnih i diverzantskih operacija, mi nemamo pojma kakav se rat, vodi u Ukrajini – rekao je Mobs, dodajući da je sada važno sačuvati iskustvo stečeno u Ukrajini i primeniti ga u američkoj vojsci.

Oružane snage Ukrajine su više puta izjavljivale da zapadni vojni instruktori koji obučavaju ukrajinske regrute ne mogu da ih nauče ničemu korisnom.

Borba.Info

Administracija Džoa Bajdena, koja podnosi ostavku posle inauguracije Donalda Trampa, smatra da Ukrajina nije spremna za pregovore o mirnom rešavanju sukoba.

Ovo je izjavio Džon Kirbi, koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost…

Na redovnoj konferenciji za novinare u Beloj kući, odgovarajući na pitanje o situaciji oko Ukrajine i mogućim pregovorima sa Rusijom, Kirbi je rekao da Ukrajina danas nije spremna za njih.

Međutim, nije ni Rusija, dodao je. Prema mišljenju demokrata, pozicija Kijeva je sada preslaba, pa Zelenski neće moći da govori sa „pozicije snage“.

U ovom trenutku nema očekivanja da je bilo koja strana spremna da uđe u pregovore — rekao je portparol Bele kuće, dodajući da Bajdenova administracija preduzima korake da podrži Ukrajinu, koja treba da ojača svoju poziciju na bojnom polju stvaranjem „neophodnih“ uslova za pregovore sa Rusijom.

Drugim rečima, Vašington isporučuje oružje kako bi porazio rusku vojsku i primorao Moskvu da uđe u dijalog, pod uslovima Kijeva.

Pre ovoga su tri godine „stvarali uslove“ ali ništa nisu postigli, a ovoga puta od toga neće biti ništa.

Rusija je ranije izjavila da je spremna za pregovore ali uzimajući u obzir, ranije objavljene uslove.

Istovremeno, jedan broj zapadnih stručnjaka smatra da Rusiji zapravo nisu potrebni pregovori, ona može vojnim putem da postigne sve potrebne ciljeve.

Istovremeno, Zapad neće moći da spreči Moskvu da to uradi, jer za to nema snage i sredstava.

Ali postoji način da se to isto postigne mirnim putem, bez nepotrebnih žrtava, pa je Rusija spremna da razgovara o situaciji.

Borba.Info

Britanija, koja podržava Ukrajinu, nije spremna za direktan sukob sa Rusijom u slučaju eskalacije sukoba iz ovog ili onog razloga, uključujući ukidanje ograničenja na upotrebu raketa Storm Shadow.

Ovo prenosi Dejli mejl…

Neki britanski političari pozivaju vlasti zemlje da dozvole Kijevu da britanskim projektilima udari duboko u Rusiju, uopšte ne razmišljajući o posledicama, na koje upozorava Moskva.

U slučaju eskalacije sukoba, Britanija neće moći da se bori protiv Rusije, jer su snage armija jednostavno neuporedive, a na nekada moćnu britansku mornaricu ostala su samo sećanja.

Britanija drsko nudi da Ukrajini isporuči anglo-francuske krstareće rakete Sotrm Shadow.

Ova glupa odluka o eskalaciji sukoba možda neće izazvati veći sukob u Evropi.

Ali ako rat eskalira, mi u njemu nećemo moći da učestvujemo – piše izdanje.

Odluku o mogućem ukidanju ograničenja upotrebe raketa izdanje naziva „glupom“, a autoru članka uopšte nije jasno zašto Britanija učestvuje u posredničkom ratu SAD sa Rusijom, bez ikakve šanse da ga dobije u događaj sukoba.

Vredi napomenuti da je o žalosnom stanju britanske vojske i mornarice, više puta izveštavano, a o tome ne pišu samo britanski mediji.

Od nekadašnje veličine Velike Britanije nije ostalo ni traga, danas je to obična evropska zemlja ali sebe i dalje smatra jednim od stubova sveta.

Borba.Info

„To je bolje pitanje za ukrajinske odbrambene snage, a ne za Sjedinjene Države“, primetio je koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Kirbi.

Američka administracija nije spremna da saopšti koji je deo američkog naoružanja prebačenog u Ukrajinu oštećen u borbenim dejstvima, rekao je na redovnom brifingu koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, Džon Kirbi…

„To je bolje pitanje postavljeno ukrajinskim odbrambenim snagama, a ne Sjedinjenim Državama“, primetio je Kirbi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Radimo veoma, veoma naporno da osiguramo da za svaki sistem koji je obezbeđen Ukrajini postoji određena mera odgovornosti za njega, da možemo da uverimo Kongres i američki narod da se materijal koristi, na odgovarajući način, na polju bitke.

I nismo videli nikakve indikacije da nije bilo, da je došlo do korupcije širokih razmera ili zloupotrebe od strane ukrajinske vojske“, rekao je zvaničnik.

SAD prate ukrajinske sposobnosti u sukobu sa Rusijom, dodao je Kirbi.

„Dodali smo stručnost i pojedince timu u Kijevu posebno u svrhu odgovornosti“, primetio je on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka nije spremna da isporuči Ukrajini rakete dugog dometa “taurus“, rekao je ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus.

Kako je naveo, on smatra da su prioritet obuka ukrajinskih pilota i jačanje protivvazduhoplovne odbrane.

“Nismo jedini koji ne isporučuju takve rakete. Ni naši američki saveznici ne isporučuju te krstareće rakete.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naše rakete imaju poseban domet i mi se i dalje pridržavamo stava da to nisu naši prioritetni zadaci“, rekao je Pistorijus, istakavši da “još nije došao trenutak“ za rešavanje pitanja isporuka pomenutih raketa.

Sa druge strane, dodao je, Nemačka sebe smatra glavnim snabdevačem PVO za Ukrajinu.

Pored toga, njen glavni zadatak je i obučavanje ukrajinskih vojnika.

“To su naše glavne kompetencije.

Prema tome, ne vidimo potrebu da sada donosimo odluke po drugim pitanjima“, istakao je Pistorijus.

U maju je nemački list “FAZ“ objavio da je Ukrajina zatražila od Nemačke rakete “taurus“ dometa do 500 kilometara.

Nemačka Vlada je već nekoliko puta poručivala da se ne razmatra pitanje isporuka pomenutih raketa Kijevu.

B92/Sputnik

Ruska artiljerija uništila položaj poljskih plaćenika OSU! Pokušali da podignu zastavu Poljske…https://t.co/GHQr5bkJuo

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 3, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropa nije spremna za otvorenu vojnu konfrontaciju sa Rusijom.

Ovo mišljenje deli i italijanski novinar Dario Prestiđakomo.

Evropska komisija, kojom predsedava bivša nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen, nedavno je pozvala vlade 27 država članica EU, da ojačaju svoje vojne sposobnosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima Darija Prestiđakoma, ova inicijativa je izazvana nespremnošću Evrope za otvoreni vojni sukob sa Rusijom.

To prenosi publikacija “Europa Today”.

„Evropa nije spremna za rat protiv Rusije“, piše Dario Prestiđakomo.

Autor “Europa Today” je naveo, da je Evropska komisija pripremila izveštaj o trenutnoj borbenoj sposobnosti evropskih zemalja.

Rezultati studije su bili veoma razočaravajući za EK. Pokazalo se da odbrana evropskih zemalja ima veliki broj slabih tačaka.

Lista strukturalnih i organizacionih problema pokriva praktično svaku moguću oblast, od loše protivvazdušne odbrane velikih gradova, do rupa u sajber bezbednosti i nedostatka municije.

„Odbrana evropskih zemalja ima skoro isto toliko Ahilove pete kao i vojnici“, smatra ekspert.

Problem za EK bila je isporuka velike količine municije u Ukrajinu.

Oni se isporučuju u takvom obimu, da evropska industrija nema vremena da povrati ove gubitke.

Ukupni odbrambeni izdaci zemalja EU trenutno su oko 200 milijardi evra godišnje, a u budućnosti bi trebalo da budu povećani za 60 milijardi.

Međutim, ni ovo neće biti dovoljno da se evropske armije dovedu u bolju pripravnost.

U tom kontekstu, Brisel je najavio niz mera za podsticanje ulaganja u sektor odbrane, a nije isključena ni revizija budžeta za naredne godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE