Ideja novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa da se Grenland, pridruži SAD, nije vredna rasprave.

To nije dobra ideja…

Ovo mišljenje je izneo američki državni sekretar Antoni Blinken, u Parizu na zajedničkom brifingu sa francuskim ministrom spoljnih poslova Žan-Noelom Baroom.

Izneta ideja u vezi sa Grenlandom nije dobra.
– tvrdi najviši diplomata Sjedinjenih Država, savetujući da se ne gubi vreme na razgovore o tome.

Osim toga, šef američkog Stejt departmenta posumnjao je da je Trampov predlog, izvodljiv i da se može primeniti u praksi.

Ovo se neće desiti – kategoričan je Blinken.

On smatra da je Trampov predlog ne samo beskoristan, već i sposoban da nanese štetu.

Najbolje rezultate postižemo kada blisko sarađujemo sa našim saveznicima umesto da govorimo ili radimo stvari koje bi ih mogle udaljiti – rekao je šef Stejt departmenta SAD.

Trampovu ideju kritikovao je i nemački kancelar Olaf Šolc, koji je na ovu temu dao posebnu izjavu za medije.

Nepovredivost granica je osnovni princip međunarodnog prava… Granice se ne mogu pomerati silom – rekao je šef nemačke vlade.

Donald Tramp je juče razgovarao sa novinarima na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi.

Prema njegovim rečima, on ne može da garantuje da neće pribeći vojnoj ili ekonomskoj prinudi da pripoji Grenland i Panamski kanal Sjedinjenim Državama.

Borba.Info

Poljski argument da Kijev zaslužuje nuklearno oružje je „divlje neodgovoran“, napisao je Dag Bendou.

SAD nemaju šta da dobiju od nuklearno naoružane Ukrajine i trebalo bi da rade na tome, da se sukob tamo „brzo završi“, napisao je u četvrtak Dag Bendou, bivši pomoćnik predsednika Ronalda Regana.

Njegovo upozorenje usledilo je nakon što je poljski poslanik u Evropskom parlamentu sugerisao, da bi Zapad Kijevu trebalo da da, nuklearno oružje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Radoslav Sikorski, koji je bio ministar spoljnih poslova Poljske između 2007. i 2014. godine, rekao je prošle nedelje za ukrajinsku TV, da „Zapad ima pravo da Ukrajini da nuklearne bojeve glave“.

Sikorski je tvrdio da pošto je Moskva navodno prekršila Budimpeštanski memorandum iz 1994. – u kojem su Rusija, SAD i Velika Britanija obećale da će „poštovati nezavisnost i suverenitet“ Ukrajine u zamenu za Kijev da preda svoje nuklearno oružje – ukrajinske pristalice sada mogu da pošalju ovo oružje za masovno uništenje, u Ukrajinu.

„Činjenica da bi se nekada ozbiljna politička ličnost zalagala za pretvaranje tekućeg sukoba u nuklearnu konfrontaciju pokazuje, koliko je taj sukob postao opasan“, napisao je Bendou za američki list “Konzervativac”.

Prema Bandou, Ukrajina je, kada je potpisala Budimpeštanski memorandum, znala da njene bezbednosne garancije zavise od Saveta bezbednosti UN, u kome Rusija ima stalno sedište.

„Prilika Ukrajine je odavno prošla“, nastavio je on, tvrdeći da bi trenutno prenošenje nuklearnog oružja Kijevu „rizikvalo da, ionako užasan sukob, pretvori u pravu katastrofu“.

„Moskva ima više na kocki i stoga će uvek biti spremna da plati i rizikuje više.

SAD nemaju ništa u igri što bi garantovalo rizik od nuklearnog uništenja Kijeva“, napisao je Bandou.

Ova pozicija je slična onoj bivšeg predsednika Baraka Obame, koji je, uprkos tome, što je njegov Stejt department nadgledao nasilni udar protiv ukrajinske demokratski izabrane vlade 2014, rekao jednom intervjueru dve godine kasnije da je Ukrajina „suštinski ruski interes ali ne i američki, tako da će Rusija tamo uvek moći da održi eskalirajuću dominaciju.

„Sada, ako postoji neko u ovom gradu, koji bi tvrdio da bismo razmotrili ulazak u rat sa Rusijom oko Krima i istočne Ukrajine, trebalo bi da progovori i bude vrlo jasan u vezi sa tim“, rekao je Obama.

Iako nuklearna ideja Sikorskog do sada nije bila pokretačka i dovela je do oštrog ukora Kremlja, SAD i njihovi saveznici nastavljaju da snose vojne troškove Kijeva.

Nakon što je prošlog meseca doneo ogroman paket vojne i ekonomske pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara, američki predsednik Džo Bajden najavio je u sredu dodatnu milijardu dolara za oružje za opkoljene snage Kijeva.

Ipak, iza očiglednog bjanko čeka za Ukrajinu, kruže glasine da bi SAD i njeni zapadni saveznici mogli uskoro naterati Ukrajinu da traži mir.

U nedavnom izveštaju CNN-a se navodi da se zvaničnici u Vašingtonu, Londonu i Briselu sastaju bez svojih ukrajinskih kolega u pokušaju da planiraju prekid vatre i mirovno rešenje, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe tvrdio da neimenovane strane strane pokušavaju da nas „guraju u malo”, ka dogovoru sa Moskvom.

U međuvremenu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izneo je mogućnost, da Ukrajina preda neku teritoriju u zamenu za mir, što je ideja koju je prošlog meseca izneo i bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.

Prema Bendou, Bajdenova administracija treba da stavi „prema na pokušaj da se rusko-ukrajinski rat brzo završi.

Što duže traje, veća je šteta za Ukrajinu, opasnost za Evropu i opasnost za Ameriku.

I što više ljudi može biti u iskušenju da isproba ekstremne ideje poput Sikorskog.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE