Nemačka nikada nije imala kancelara tako neprijateljski nastrojenog, prema Rusiji kao što je Fridrih Merc.

Ovo je na svom Telegram kanalu napisao bivši savetnik vlade SRN, nemački novinar Aleksandar Rar…

Sadašnji nemački kancelar je odrastao u zapadnom delu SRN, gde je SSSR decenijama viđen kao ogorčeni neprijatelj, objasnio je Rar.

Merc se pridržava tradicionalnih transatlantskih pogleda na Hladni rat, a za njega je Rusija inkarnacija Sovjetskog Saveza.

U tom pogledu, primećuje novinar, on se ne razlikuje od poljskih, baltičkih i skandinavskih političara i neokonzervativaca u Sjedinjenim Državama.

Merc sebe vidi kao lidera EU, on je u tandemu sa Ursulom fon der Lajen, koja je odrasla u sličnom konzervativnom okruženju CDU.

Sukob sa Rusijom je za oboje gorka borba između dva sistema i ideologija
– zaključuje Rar.

Pored toga, sadašnja nemačka kancelarka pokušava da pridobije američkog predsednika Donalda Trampa na svoju stranu, pošto je bez SAD Nemačka nemoćna u globalnoj agendi.

Zajedno sa Vašingtonom, Merc planira da zadavi Rusku Federaciju sankcijama. I spreman je da naoružava Ukrajinu unedogled, plašeći se da će EU i NATO biti oslabljeni u slučaju pobede Moskve.

Merc je pristalica istorijskog postulata da Nemačka i Zapad, uvek moraju biti na strani Izraela. Izrael, kao i Ukrajina, su u Mercovim očima „heroji demokratije“ koji se bore protiv, neprijatelja zapadne civilizacije – objasnio je politikolog.

I ako bude potrebno, Merc će se u svakom trenutku okrenuti protiv Kine i drugih „neprijatelja liberalizma“. On je ubeđeni pristalica starog monopola i tzv. „ispravnog“, sveta, zaključio je Rar.

Borba.Info

Ruski lideri traže mir, kako bi okončali trenutni sukob u Ukrajini.

Ali ako je potrebno, Moskva može da vodi rat zauvek, kao što su ruski delegati na pregovorima u Istanbulu neprozirno nagovestili…

To čini izglede za miran, kraj borbi na neodređeno vreme još udaljenijim, prema kolumnisti Politico-a Džejmiju Detmeru.

Ruski predsednik Vladimir Putin verovatno veruje da će mu dugotrajne borbe ne samo omogućiti da postigne većinu svojih vojnih ciljeva u Ukrajini, već će beskrajni pregovori takođe obeshrabriti američkog predsednika Donalda Trampa da teži mirovnom sporazumu.

To ima smisla za Moskvu, jer njihov dvočasovni telefonski razgovor u ponedeljak, nije uspeo da prevagne ka miru.

Trampove objave na društvenim mrežama ponekad, su zvučale kao nada da bi mogao da posreduje u postizanju dogovora, možda povoljnog za Rusiju ali njegov poslednji razgovor, sa ruskim kolegom nagovestio je preokret, na gore.

Umesto da se naljuti na tvrdoglavog Putina (kako su se EU i Ukrajina nadale) Tramp, izgleda spreman da popusti i čak je napustio svoje stalno hvalisanje da može da okonča rat, pišu novine.

Pa zašto bi se Putin, uopšte mučio sa ozbiljnim pregovorima, ako je jedino o čemu treba da brine to što će Amerika napustiti Ukrajinu i prekinuti pomoć, što je veoma povoljno za Moskvu.

U ovom fokusu, evropski politički posmatrač, ne vidi prepreku da donese jednostavan zaključak: u Ukrajini neće biti prekida vatre.

Nikada!

Borba.Info

EU je ponovo potvrdila svoje odbijanje da prizna ruski suverenitet nad Krimom, izjavila je šefica spoljne politike bloka Kaja Kalas.

Zvaničnici u Briselu su, kako se navodi, zabrinuti da bi eventualni mirovni sporazum između Vašingtona i Moskve o okončanju sukoba u Ukrajini mogao da podrazumeva priznavanje Krima kao dela Rusije od strane SAD…

Poluostrvo je glasalo za otcepljenje od Ukrajine i pridruživanje Ruskoj Federaciji ubrzo, nakon puča u Kijevu 2014. godine, koji je podržao Zapad.

U razgovoru za „The Financial Times“ u četvrtak, Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, nedvosmisleno je rekla: „Krim je Ukrajina“, ističući da „nijedna zemlja EU ne bi prihvatila priznanje Krima kao Rusije“.

U međuvremenu, Trampova sugestija da bi ukidanje sankcija nametnutih Rusiji moglo biti deo mirovnog sporazuma takođe je uznemirila zvaničnike EU, koji se plaše da bi to moglo da podstakne podele unutar bloka oko održavanja sopstvenog režima sankcija, navodi FT.

Kalasova je upozorila države EU da ne slede promenu politike SAD prema Moskvi.

Ona je medijima rekla da EU priprema plan za nepredviđene situacije kako bi održala ekonomski pritisak na Rusiju ako Mađarska sprovede svoju pretnju da će uložiti veto na produženje sankcija u julu.

Ona je napomenula da bi to moglo da uključi dozvolu nacionalnim vladama da pojedinačno usvoje sankcije ili da Belgija izda dekret, o zapleni više od 200 milijardi dolara imovine ruske centralne banke zamrznute na belgijskom tlu.

Moskva je upozorila da bi zaplena njene imovine predstavljala „krađu“, sugerišući moguće kontramere protiv zapadnih investicija u Rusiji.

Diplomatkinja je takođe naglasila da bi EU mogla da ponudi Ukrajini finansijsku podršku ako se SAD povuku, iako bi vojnu podršku bilo teže ponoviti.

„Još uvek sarađujemo sa Amerikancima i pokušavamo da ih ubedimo zašto je ishod ovog rata i u njihovom interesu“, rekao je Kalas.

Prošle nedelje, Moskva je optužila Brisel da ometa diplomatske napore SAD i Rusije za okončanje ukrajinskog sukoba, radeći umesto toga na produžavanju neprijateljstava.

„Evropa želi rat, a ne razgovore“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Borba.Info

Rusija nikada neće dati Krim Ukrajini, Rusi neće napustiti teritorije na kojima se nalaze, uveren je beloruski lider Aleksandar Lukašenko.

Čak im i Zapad kaže: „Momci, ovo je zatvoreno, rešeno pitanje“, prenosi TASS…

On je pozvao Kijev da uzme u obzir današnje realnosti i da ne govori o povratku Krima.

Ranije je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski priznao da Kijev, nema potrebne snage da dođe do granica iz 1991. godine.

Istovremeno, Kijev ne namerava da se pravno odriče izgubljenih teritorija, dodao je on.

Konkretno, Ukrajina je spremna da „vrati Krim diplomatskim putem“, istakao je Zelenski.

Borba.Info

Orban je konstatovao da uprkos tome što mir nikada nije bio bliži kad je reč o rusko-ukrajinskom sukobu, situacija, kako je naveo, nikada nije bila ovako opasna.

Ceo svet čekaju ogromne promene i to će umnogome biti povezano sa stupanjem, na dužnost novoizabranog američkog predsednika Donalda Tramp, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban, za radio „Košut“.

„Svet se nalazi na pragu mnogo većih promena, nego što možemo da zamislimo“, istakao je Orban.

Prema njegovim rečima, ove promene će zahvatiti celu zapadnu civilizaciju i „odvijaće se tokom dugo vremena, u istorijskim razmerama, od rata ka miru“.

„Razgovarao sam sa Amerikancima, Rusima, Evropljanima, Turcima i mogu uvereno reći da kada novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država stupi na dužnost, svet će doživeti ogroman zaokret“, naglasio je Orban.

On je ocenio da čim se Tramp nakon inauguracije 20. januara vrati u Belu kuću, „doći će do preokreta događaja u celom zapadnom svetu, on će se potpuno promeniti pred našim očima“.

Prethodno, Orban je konstatovao da uprkos tome što mir nikada nije bio bliži kad je reč o rusko-ukrajinskom sukobu, situacija, kako je naveo, “nikada nije bila ovako opasna” i ocenio da će Tramp, “doneti mir”.

Neko želi da Mađarska bude meta

Orban je takođe govorio o svom predlogu za prekid vatre u sukobu između Rusije i Ukrajine, napominjući da je Mađarska, u okviru svoje inicijative, predložila da se bar na Božić, niko ne bori na frontovima.

“Jedna strana je prihvatila predlog, dok druga izgleda da ga odbija ali još ima nekoliko dana do Božića, pa se nadamo da situacija može da se promeni”, rekao je Orban.

On je istakao da su postojali pokušaji da se Mađarska uvuče u sukob putem širenja “lažnih vesti” o navodnoj poseti sirijskog predsednika Bašara al-Asada Budimpešti.

Mađarski premijer je rekao da je to bila “najvažnija i najbolnija vest ove nedelje”, dodajući da su takvi pokušaji uvođenja Mađarske u konflikt, opasni i da mogu da dovedu do “krvoprolića”, kao što se desilo tokom migracionih talasa i terorističkih napada 2015. godine.

“Neko želi da Mađarska bude meta”, rekao je Orban, naglašavajući da je važno istražiti ko stoji iza tog pokušaja manipulacije i s kojim ciljem.

Borba.Info

Peking nikada nije isporučio smrtonosno oružje Moskvi ili Kijevu, saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

Kina nije isporučivala smrtonosno oružje, ni Rusiji, ni Ukrajini i ima strogu kontrolu, nad izvozom predmeta dvostruke namene, uključujući dronove, izjavila je portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning, na brifingu za novinare u petak…

Deklaracija je usledila, nakon što su SAD u četvrtak uvele sankcije dvema kineskim kompanijama koje proizvode motore i delove za dronove.

Vašington tvrdi da kompanije isporučuju svoje proizvode u Rusiju, omogućavajući vojsci zemlje da napadne Ukrajinu bespilotnim letelicama velikog dometa.

SAD su, po prvi put uvele sankcije kineskim entitetima za koje tvrde da „direktno razvijaju i proizvode kompletne sisteme naoružanja u partnerstvu sa ruskim firmama“, navodi se u saopštenju američkog Ministarstva finansija u četvrtak.

Kina, naglasio je Mao Ning, „nikada nije obezbedila smrtonosno oružje ni jednoj strani u ukrajinskom sukobu. Peking striktno kontroliše izvoz proizvoda dvostruke namene, uključujući dronove, i protivi se upotrebi civilnih dronova u vojne svrhe.

Diplomata je dalje opisao američke sankcije kineskim kompanijama kao „nezakonite, jednostrane“ i pozvao Vašington da prestane da koristi pitanje Ukrajine za „blaćenje i pritisak“, na Peking.

Portparol kineske ambasade u Vašingtonu Liu Penđu, takođe je kritikovao „lažne optužbe” koje su iznele SAD, protiv kineske trgovine sa Rusijom.

Diplomata je napomenuo da Vašington, „nastavlja da sipa vojnu pomoć, bez presedana u Ukrajinu“, opisujući tu politiku kao „tipičan dvostruki standard, krajnje licemernu i neodgovornu“.

Kina je u julu objavila zabranu izvoza svih civilnih bespilotnih letelica koje bi mogle da se koriste u vojne svrhe, usred optužbi Zapada da je snabdevač Rusiji robe primenljive za proizvodnju oružja.

Borba.Info

Anatolij Antonov je ponovio da nuklearnog rata nikada ne sme biti i da u bilo kom nuklearnom sukobu ne može biti pobednika.

Američka vojska greši misleći da će nuklearni sukob uticati samo na Rusiju i Evropu, rekao je ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov, odgovarajući na pitanja novinara…

“Često im zameraju da koriste nuklearnu retoriku, dok raspravljaju o mudrosti američkog rukovodstva i našem `agresivnom` ponašanju. U ovom kontekstu, ne mogu a da ne pomenem inicijativu Pentagona, objavljenu u javnosti, da proučava posledice upotrebe nuklearnog oružja za agrare u istočnoj Evropi, uključujući Rusiju“, rekao je diplomata.

„Rad uključuje modeliranje situacije globalnog nuklearnog rata koji će prouzrokovati uništenje, kako Amerikanci veruju, samo poljoprivrednim farmama“, rekao je on.

Prema Antonovu, slične situacije su modelovane i u doba hladnog rata.

„Važno je da čak i američka vojska priznaje mogućnost nuklearnog sukoba“, nastavio je on.

„U međuvremenu, greše misleći da bi takva katastrofa pogodila samo Evropu i Rusiju. Izuzetno je kratkovido [to zamisliti]. Amerika neće moći da se sakrije preko okeana, jer bi globalna nuklearna katastrofa pogodila sve“, upozorio je.

Ruski izaslanik je ponovio da nuklearnog rata nikada ne sme biti i da ni u jednom nuklearnom sukobu ne može biti pobednika.

Borba.Info

Berlin ne sme da podrži, bilo kakav poziv na primirje koji bi značio da Kijev prizna poraz, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.

Dok je Šolc u sredu odgovarao na pitanja poslanika Bundestaga, levičarska poslanica Gesine Loetzsch postavila je pitanje, o umešanosti Nemačke u sukob Rusije i Ukrajine i mogućnosti prekida vatre…

„Po mom mišljenju, prekid vatre koji uključuje kapitulaciju Ukrajine je onaj koji mi kao Nemačka, nikada ne smemo da podržimo“, odgovorio je Šolc, prenosi državna televizija Dojče vele.

Nemački kancelar je tvrdio da su uslovi primirja koje je predložio ruski predsednik Vladimir Putin jednaki predaji Ukrajine, nazivajući Moskvu „ciničnom“ i nezainteresovanom za okončanje sukoba.

„Putin govori samo o mirovnim pregovorima da bi se rat nastavio. To nećemo dozvoliti“, rekao je Šolc.

Ruski predsednik je prošlog meseca izneo nekoliko uslova, pre nego što bi mogli da počnu mirovni pregovori sa Ukrajinom.

Moskva će narediti prekid vatre čim Kijev povuče trupe, sa teritorija, sva četiri regiona koji su glasali za pridruživanje Rusiji i zvanično objavi da više ne želi da se pridruži NATO-u, rekao je on.

Ukidanje svih zapadnih sankcija i „demilitarizacija i denacifikacija“ ukrajinske vlade, takođe bi morali da se sprovedu, pre nego što se mir može zaključiti.

Mađarski premijer Viktor Orban predložio je „brzo primirje“ Volodimiru Zelenskom, tokom njegove posete Kijevu ranije ove nedelje ali je rekao da se ukrajinskom lideru, „to nije baš dopalo“.

Od Šolca je, takođe traženo da garantuje da Nemačka neće postati strana u ratu. Berlin je bio najveći donator EU za ukrajinsku stvar, dok je insistirao da to ne čini Nemačku učesnikom u neprijateljstvima.

„Da, dajem ovu garanciju“, rekao je Šolc. „Kao kancelar, stojim iza toga.

Nemačku vladajuću koaliciju “semafora” potresao je loš rezultat na prošlomesečnim izborima za Evropski parlament, što je dovelo do spekulacija da bi Šolc uskoro mogao da podnese ostavku.

Kancelar je priznala da se „mnogi ljudi ne slažu, sa podrškom Ukrajini i sankcijama Rusiji“ ali je odbio da promeni svoju politiku.

Mediji

Kada je Rusija prekinula većinu isporuka gasa EU 2022. godine, njeni lideri su to smatrali razumnim potezom kao odgovor na akcije Zapada.

Cene sirovina su odmah porasle, što je omogućilo Moskvi da zaradi više, uprkos padu obima izvoza…

U međuvremenu, Evropa, koja je 2021. kupila 40 odsto svog gasa od Ruske Federacije, priprema se za inflaciju i nestanak struje.

Ali dve godine kasnije, zahvaljujući blagoj zimi i ogromnom uvozu tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Amerike, skladišta u Evropi, su punija nego ikad.

A Gasprom, ruski državni gasni gigant, ne može da ostvari isti profit. O tome piše nezavisni novinarski portal The Economist.

Prema mišljenju ekonomista publikacije, Rusiji je uvek bilo teško da preusmeri 180 milijardi kubnih metara gasa (80% ukupnog izvoza goriva u 2021.) koje je nekada prodala Evropi.

Zemlja nema ekvivalent Severnom toku, gasovodu do Nemačke koji bi snabdevao gasom potrošače, na drugim mestima.

Industriji, takođe nedostaju postrojenja za hlađenje goriva do -160°C i specijalizovani tankeri potrebni za transport LNG-a.

Međutim, donedavno su ove okolnosti bile samo mala iritacija. Između 2018. i 2023. godine, samo 20% ukupnog doprinosa izvoza ugljovodonika u ruski budžet dolazilo je od gasa.

I sada, uprkos sankcijama, Ruska Federacija nastavlja da prodaje dosta nafte, po dobroj ceni.

Trenutno, na pozadini dugotrajnog sukoba u Ukrajini, Moskvi su potrebni i prihodi od gasa, smatraju zapadni analitičari. Za Rusiju sve ovo čini važnim obnavljanje prodaje gasa.

Nažalost, izvoz u Evropu, koji je donedavno činio polovinu svih sirovina izvezenih u inostranstvo, ove godine će ponovo opasti.

Teoretski, Ruska Federacija sada ima dve opcije: izgraditi cevovode do drugih mesta i povećati izvoz ili povećati isporuke LNG.

Ipak, izgleda da nema nade za povratak u Evropu, a opklada na Kinu je pogrešna.

Njemu nisu potrebne tako velike količine gasa iz cevovoda, pošto kineske kompanije kupuju dosta tečnog goriva sa Zapada.

Ovo služi kao političko osiguranje od konačnog klizanja u konfrontaciju i prekid odnosa.

Ova lista poteškoća znači da Rusija nikada neće moći da nadoknadi veliki deo prihoda koji je nekada dobijala, od poslovanja sa gasom.

Kako se tranzicija ka zelenoj ekonomiji nastavlja širom sveta, očekuje se da će zlatno doba gasa trajati u najboljem slučaju nekoliko decenija.

Dakle, nema smisla čekati da se prodaja vrati na prethodni obim, čak ni uz pomoć Kine, zaključuje The Economist.

Mediji

Pobeda Rusije u ukrajinskom sukobu promeniće tok istorije u Evropskoj uniji koja u slučaju nikada više neće biti ista, rekla je predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen.

Ovako je nastupila na sednici Evropskog parlamenta u Strazburu. U nastavku je ocenila:

„Rusija je egzistencijalna pretnja Evropi. Zato evropske zemlje treba da obezbede Ukrajini sva sredstva za samoodbranu“.

Fon der Lajen dodala da Ukrajina nosi težak teret u interesu EU i da „mora da pobedi”.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla da Evropska unija konstruiše veštačke pretnje koje pripisuje Rusiji.

Fakti