Nikolas Maduro optužio je Vašington, da podstiče „promenu režima“ u Karakasu.

Vašington je otvorio svoju čekovnu knjižicu za zbirku lopova i lažova kako bi destabilizovao Venecuelu, tvrdi predsednik Nikolas Maduro…

SAD su odbile da priznaju izbore u Venecueli 2024, nazivajući ih nameštenim i nedemokratskim.

Maduro, koji bi u petak trebalo da položi zakletvu na treći mandat, optužio je Vašington da finansira “korumpirane i delinkventne” bivše lidere širom Latinske Amerike kako bi naštetio Karakasu.

„Svaka reč, svaka mala poruka, svaki čin, svaka avionska karta – plati, plati, plati, a odlazeća američka vlada i američki Stejt department, su tu sa otvorenom, čekovnom knjižicom“, rekao je Maduro u sredu.

Posebno je ciljao na Grupu Lima, neformalni pakt 12 vlada koje podržavaju američku politiku izolacije Venecuele od 2017.

„Sukočili smo se sa njima, odupirali smo se, pobedili smo ih i oni su jedan, po jedan, padali, svi su se osušili, jedan po jedan, a gde je grupa Lima? Ko se toga seća?” – rekao je Maduro.

„Sada žele da ožive “Sodomu i Gomoru”, grupu ljupkih vlada i bivših predsednika koji su pedofili, korumpirani, narkomani i trgovci drogom.

„Dosta je intervencionizma, dosta ekstremizma, dosta grupa iz Lime“, dodao je venecuelanski lider.

Maduro je u utorak, najavio hapšenje sedam „plaćenika“, uključujući dva državljana SAD, dva Kolumbijca i tri Ukrajinca.

Vlasti u Karakasu optužile su ih za planiranje „terorističkih akcija“ protiv venecuelanske infrastrukture, kao i potpredsednicu Delsi Rodrigez.

Prema Maduru, još 125 militanata iz 25 zemalja pritvorile su venecuelanske vlasti od novembra.

„Oni su na najvišem nivou, kao nikada ranije zarobljeni u Venecueli“, rekao je predsednik, o zatočenim Amerikancima.

Tadašnji predsednik Donald Tramp, predvodio je napore da se Maduro svrgne 2019. godine, podržavši opozicionog političara Huana Gvaida koji se proglasio „privremenim, predsednikom“ Venecuele.

SAD nisu promenile svoju politiku pod predsednikom Džoom Bajdenom, nastavljajući da tvrde da je Maduro nelegitiman i zadržavajući sankcije Karakasu.

Gvaidov napor je na kraju propao i on je pobegao u SAD u oktobru 2023.

Borba.Info

Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin izjavio je u svom Telegram kanalu da je Nikolas Maduro, prema ruskim posmatračima, legitimno pobedio na izborima.

Ovo prenosi RIA Novosti…

„Građani su glasali za aktuelnog predsednika Madura“, naglasio je Volodin.

Podsetimo, izbori u Venecueli održani su 28. jula.

Kao rezultat glasanja, Nikolas Maduro je dobio 51,2%, nakon prebrojanih 80% glasova, a njegov glavni konkurent Edmundo Gonzales Urutia 44,2%.

Ranije je politikolog Sergej Markov izjavio da ne treba sumnjati u rezultate glasanja.

On je podsetio da su latinoameričke zemlje koje su odbile da priznaju izborne rezultate dugo bile za svaki predlog SAD i postupale, po njihovim instrukcijama.

Mediji

Nikolas Maduro se založio za jedinstveni blok Latinske Amerike i Kariba.

Politikolog Viktor Hejfec objasnio je šta ometa jedinstvo regiona.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro pozvao je zemlje Latinske Amerike i Kariba da se ujedine u novom multipolarnom svetu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Po njegovom mišljenju, države treba da stoje rame uz rame zahvaljujući zajedničkom identitetu.

“Borba za novi svet, za svet bez imperija i hegemonije, za svet nezavisnih, suverenih, slobodnih naroda, svet saradnje, svet bez ratova, za mir na planeti, se intenzivira svakim danom”, rekao je Maduro na sastanku ministara nauke i tehnologije Zajednice latinoameričkih i karipskih država, koji prenosi TV kanal Venezolana de Television.

Šef Venecuele je pozvao učesnike foruma da doprinesu naučnoj, tehnološkoj i kulturnoj nezavisnosti 21. veka.

Maduro je takođe naglasio da region treba da se oslobodi zavisnosti od zapadnih imperijalnih država.

Profesor Katedre za teoriju i istoriju međunarodnih odnosa Državnog univerziteta Sankt Peterburga, glavni urednik časopisa Latinske Amerike Viktor Hejfec, rekao je da su zemlje Latinske Amerike u 21. veku već, ako ne jedan blok, onda bar više manje konsolidovane snage.

Druga stvar je, što je ova konsolidacija sada propala.

Jedan od poražavajućih faktora bila je venecuelanska kriza. Zemlje su bile podeljene oko priznavanja istinske moći u državi.

Nakon toga, skoro svi odnosi su obnovljeni ali sada nema govora o konsolidaciji.

„Za sada je ovo, po mom mišljenju, ostala dobra želja. Nisu sve zemlje Latinske Amerike spremne da deluju kao ujedinjeni front, postoje trenuci u kojima imaju zajedničke napore, postoje mesta gde traže zajednički jezik, a postoje i oni, na kojima su oprezni“, preneo je Heifets svoje rezonovanje.

Profesor je naglasio da mnogo zavisi od ličnosti, onoga ko govori o ujedinjenju regiona.

Brazilski predsednik Lula da Silva manje-više uživa autoritet u Latinskoj Americi, a takođe i bivši šef Urugvaja Hoze Muhika.

Lideri Venecuele, Nikaragve ili Čilea su veoma različiti ali je daleko manje verovatno da će ih se dovoljno saslušati.

„To je prilično uobičajeno shvatanje da li će doći do okupljanja latinoameričkih država ili ne.

Što se tiče vođenja zajedničke politike, ništa ne zavisi od predsednika Madura“, rekao je sagovornik PE.

Profesor je rekao da nema smisla raspravljati o teorijskom odnosu ujedinjene Latinske Amerike i Rusije.

On je naglasio da već postoji CELAC (Zajednica država Latinske Amerike i Kariba) koja uključuje zemlje oba transatlantska kontinenta, isključujući SAD i Kanadu.

„Ako vidimo konkretne akcije CELAC-a na utvrđivanju zajedničkog političkog stava, onda će to biti ozbiljno ali do sada, u svim godinama svog postojanja, CELAC nije govorio o svjetskoj politici.

Stoga je ovde nemoguće reći nešto iz niza, šta bi se desilo da.

Zapamtite, postoji takva poslovica „Da je moja baka imala “uređaj”, bila bi deda“.

Dakle, sve je hipotetički moguće ali praktično CELAC, do ovoga još nije došao“, rekao je Kejfets.

Prema rečima profesora, ujedinjenje će zavisiti od mnogo faktora.

Venecuela treba da gradi na pozicijama, koje je imala u regionu pod bivšim predsednikom Ugom Čavezom.

Zemlje Latinske Amerike imaju potpuno različite pristupe spoljnoj politici.

Početkom 21. veka bilo je lakše ujediniti se, pošto države nisu imale izbor ili-ili.

„Nisu morali konvencionalno da biraju između Kine i Sjedinjenih Država, ali danas moraju da naprave takav izbor, a međunarodna situacija je postala mnogo složenija i turbulentnija.

U ovom slučaju je manja spremnost latinoameričkih država za konsolidaciju“, rekao je sagovornik PE.

U zaključku, Kheifets je napomenuo da je pad ekonomske i političke nezavisnosti zemalja regiona povezan i sa nedostatkom visokih prihoda od izvoza mineralnih sirovina.

Početkom 21. veka potražnja je bila mnogo veća, što je omogućilo suverenije delovanje.

Nikolas Maduro pozvao je zemlje Latinske Amerike i Kariba da deluju kao jedan blok.

Politikolog Lazar Hejfec iskopao je korene ideje ujedinjenja, a takođe je ukazao na jedinstveni trend u regionu, prema Rusiji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE