U Bačkom Petrovcu hmelj se bere, tokom leta i to je jedina lokacija na kojoj se može gajiti ova poljoprivredna kultura.

Prošle godine njome je, međutim, zasejano svega deset hektara.

Svojevremeno je pod ovom biljkom na petrovačkim oranicama bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimala čak 1.500 hektara i imala je tradiciju dugu 250 godina.

Jedan od hmeljara je skrenuo pažnju na to da pokrajina svake godine daje subvencije za uzgoj ovog proizvoda, ali i dalje nema zainteresovanih, iako za to nije potrebno mnogo truda.

Kada se koren – rizom – posadi u jesen, narednih 15 godina više nije potrebno saditi, već samo preseći koren iznad zemlje i tako ponovo pokrenuti proizvodnju.

Istakao je i da je pre nekoliko godina dobio novčanu stimulaciju za podizanje stubova, s obzirom na to da je hmelj dug i širok, kao i da može da dostigne neverovatnu visinu od čak šest metara i da bude isto toliko širok, pošto se obavija .

„Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i zainteresovao sam se za restauraciju hmelja.

Iako se iz godine u godinu sve više malih privrednika odlučuje za proizvodnju zanatskog piva, a ovde posluju velike industrijske pivare“, napominje jedan uzgajivač.

Mnogi uzgajivači ne prodaju hmelj, već ga izvoze u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku, koje prepoznaju kvalitet, za razliku od domaćih pivara.

Srpske njive idealne za obradu

Hmelj ne voli visoke terene, odgovaraju mu vlažna klima i vazduh, a najbolje uspeva, kada se sadi u blizini vode.

Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri, do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se cvet prodaje u šišarki ili u peletu, što je skuplje, jer predstavlja veći stepen prerade.

U proseku se može zaraditi oko 15.000 evra bruto ali treba imati u vidu da troškovi proizvodnje nisu mali, tim pre što hmeljarstvo zahteva dosta ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni.

Postoji sigurno inostrano tržište za hmelj, dobra cena i državni podsticaji.

To nije berzanska roba, a kada se gleda zarada, uzima se desetogodišnji prosek, prenose beogradski mediji.

S druge strane, ono što verovatno sprečava poljoprivrednike da započnu sopstveni uzgoj hmelja, su velika ulaganja.

Na početku proizvodnje potrebno vam je čak 30.000 do 35.000 evra, po hektaru.

Međutim, posle te investicije nema novih, već samo svake godine treba održavati novi koren.

Mediji