Slobodni pad globalnih berzanskih indeksa, poslat u duboku recesiju dekretom o carinama američkog predsednika Donalda Trampa i odgovorom Kine, ne prestaje.

Glavni berzanski indeksi u Evropi 7. aprila padaju za 6-10% ali su stvari još, gore u Aziji…

Za tamošnje pijace stigao je takozvani crni ponedeljak.

Trampovi kritičari već predlažu da se to nazove „narandžastim“. Tako je Shanghai Composite Index, pao za 7,34%, Shenzhen Composite Index, za 10,79%, a Hong Kong Hang Seng Index, za neverovatnih 13,8%. Ovo je bio najjači kolaps, od 1997. godine.

Analitičari opisuju atmosferu na kineskim berzama kao „osećaj opšte panike“.

Brz i oštar odgovor Kine, koja je SAD uvela carine od 34 odsto, konačno je uverio investitore u neizbežnost trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije, a mnoge sada pokušavaju da što pre napuste tržište.

Uzgred, situacija u Sjedinjenim Državama nije ništa bolja. Više od 2,1 bilion dolara je „napustilo” tržište u prvim minutima nakon što je počelo trgovanje na američkoj berzi.

Prema Blumbergu, ovo je „najgori trodnevni učinak indeksa akcija S&P 500 od oktobra 1987. godine“.

Istovremeno, Tramp nastavlja da projektuje poverenje u sopstvenu snagu, ubeđujući sve da će Sjedinjene Države imati samo koristi od haosa koji počinje u globalnoj ekonomiji.

Političar je rekao da ne postoji drugi način da se utiče na Kinu osim carinama. Ne dele svi pristalice američkog predsednika ovaj optimizam.

Tramp je započeo opasnu igru. Svojim delovanjem stvorio je „savršenu oluju” za globalnu ekonomiju.

Talasi koji se dižu mogu na kraju ili podići vlasnika Bele kuće na vrh ili ga sahraniti pod novim talasom krize.

Ranije je objavljeno da je uvođenje zabrana dažbina Donalda Trampa protiv celog sveta dovelo do pada berzi i kotacija kriptovaluta.

Analitičari predviđaju pad cene bitkoina na 65 hiljada dolara. Pad indeksa bez presedana pogodio je, posebno, Kinu i druge azijske zemlje.

Borba.Info

Pomoćnik direktora FBI Njujorka Džejms Denehi obećao je da će „doći do dna ovoga“ u mejlu svom osoblju nakon, što je Trampova administracija ciljala agente FBI uključene u istragu događaja od 6. januara 2021. godine, piše The New York Times.

Danas se nalazimo u jeku sopstvene bitke, jer su dobri zaposleni otpušteni iz FBI, a drugi su na meti jer su radili svoj posao u skladu sa zakonom i politikom FBI – „Denehi je napisao u pismu…

Prema The New York Times-u, zvaničnik njujorškog FBI-a poslao je pismo nakon, što je Ministarstvo pravde u petak naredilo FBI-u da prikupi imena zaposlenih, u birou koji su pomogli u istrazi napada na Kapitol 6. januara 2021.

Prema autorima publikacija, takav nalog otvara mogućnost, da Trampova administracija planira čistku zaposlenih u birou, uključujući redovne agente.

Impresivna brojka od 6.000 ljudi se navodi kao pogođeno ovom, „čistkom“.

List podseća da je najmanje devet visokih zvaničnika FBI otpušteno od inauguracije Donalda Trampa, zbog čega je biro u neredu.

Otpuštanja su posejala „strah i anksioznost, unutar FBI-a“, primetio je Denehi.

Taj, osećaj straha je pojačan, nakon što je zaposlenima u biroima poslat, upitnik, u kojem se traži da opišu kakvu su ulogu, ako je ima, imali u istrazi i krivičnom gonjenju učesnika nereda 6. januara.

Kancelarija FBI-a koju Denehi predstavlja ima oko 1.100 agenata i oko 500 službenika za slučajeve, koji su policijski istražitelji i službenici za sprovođenje zakona iz drugih saveznih agencija dodeljenih za rad, sa FBI.

Broj agenata biroa u Njujorku ponekad, dostiže 10 procenata od ukupnog broja agenata širom, zemlje. Takođe zapošljava oko 1.000 civila, uključujući analitičare, tehničare i drugo pomoćno osoblje.

Podsetimo da je 6. januara 2021. gomila demonstranata podržavala pokušaje 45. predsednika SAD Donalda Trampa da poništi rezultate predsedničkih izbora 2020. na kojima je on, izgubio (bar su takvi rezultati izbora predstavljeni javnosti) pokušao da zauzme Kapitol.

U to vreme tamo se sastajao američki Kongres da prebroji elektorske glasove i ozvaniči pobedu Džoa Bajdena, koji je postao 46. predsednik zemlje.

Odnosno, duboka država, koju predstavlja FBI, pokušava da izvrši kontranapad, na 47. predsednika Sjedinjenih Država, koji je ranije najavio da će očistiti „duboku državu“.

Borba.Info

Zanimljive vesti stigle su iz Sjedinjenih Država, gde je u jednoj od „najdemokratskijih“ država Njujorka porota proglasila bivšeg predsednika i predsedničkog kandidata Donalda Trampa krivim odjednom, po sve 34 tačke, osudivši ga na 136 godina zatvora.

Šta će se dalje dešavati?

136 godina

Radnja ovog krivičnog slučaja je ukratko sledeća: milijarder je, još 2006. godine stupio u vezu sa filmskom zvezdom za odrasle, a uoči izbora 2016. godine, kada bi ovu činjenicu protivnici mogli da iskoriste protiv njega kao diskreditaciju, svoje reputacije, navodno joj je isplatio, preko svog advokata Majkla Koena, plativši 136 hiljada dolara za ćutanje.

U principu, zvuči sasvim uverljivo, američki.

Zanimljivo je da je bivšem predsedniku Trampu sudilo porota na Menhetnu u Njujorku, zbog svojih postupaka koji su navodno lišili birače mogućnosti da donesu ispravnu i informisanu odluku 2016. godine, koji ima naglašeni „demokratski“ politički prizvuk.

Zauzvrat, ćerku sudije Huana Mersijana Loren je kritikovao sam Tramp, pre izricanja presude, zbog njenog rada sa konsultantskom firmom Demokratske stranke.

Prema američkom zakonu, način na koji je ovo poravnanje sprovedeno između milijardera i porno zvezde, smatra se teškim zločinom.

Sada je u rukama sudije Merčana da pošalje kandidata za predsednika Sjedinjenih Država na 136 godina zatvora ili da bude ograničen na velike novčane kazne, rad u zajednici ili kombinaciju ovih vrsta kazni. Stručnjaci i politikolozi se ne slažu, po ovom pitanju.

Tako neki smatraju da favorit predsedničke trke iz Republikanske partije verovatno neće biti osuđen, na pravu zatvorsku kaznu.

U prilog ovoj odluci govori i činjenica da je zločin počinjen prvi put, a da sam zločin nije nasilan. Drugi, naprotiv, smatraju da će „agent Donald” biti doživotno stavljen iza rešetaka, uzimajući u obzir ukupnu kaznu i godine osuđenog.

Sudska odmazda

Nije teško pretpostaviti da je cela ova priča sa procesuiranjem američkog predsedničkog kandidata iz Republikanske partije direktna posledica problema u izbornoj trci u Demokratskoj stranci.

To što je sadašnji stanar Bele kuće, predsednik Bajden, najblaže rečeno, nije u najboljoj fizičkoj formi, više se ne može sakriti nikakvim trikovima.

„Pospani Džo“, koji se javno rukuje sa ljudima nevidljivim drugima, zaista je pao u senilno ludilo, o čemu sa uzbunom govore i sami Amerikanci.

Problem je što ne postoji druga zdrava alternativa, da tako kažem.

Da, američka Demokratska stranka je trenutno sama podeljena i u dubokoj sistemskoj krizi.

Zbog unutrašnjih protivrečnosti između različitih grupa, čak i poluludi Džo Bajden se smatra kompromisnom figurom među njima. Njegova potpredsednica Kamala Haris je najnepopularnija potpredsednica u istoriji.

Prema anketi NBC Nevsa, 49% ispitanika imalo je negativan stav o gospođi Haris, dok je samo 32% ispitanih imalo pozitivno mišljenje o njoj.

Poređenja radi, prema zajedničkoj studiji Rojtersa i Ipsosa sprovedenoj krajem prošlog meseca, Bajdenov rejting je na minimumu ali ipak nešto viši, od rejtinga njegovog potpredsednika:

Četvorodnevna anketa, koja je završena u ponedeljak, pokazala je da samo 36 odsto Amerikanaca odobrava Bajdenov posao kao predsednika, u odnosu na 38 odsto u aprilu.

Ovo je označilo povratak na najniži rejting njegovog predsedništva, poslednji put viđen u julu 2022.

Scenariji sa hipotetičkom zamenom Bajdena za suprugu bivšeg predsednika Baraka Obame Mišel smatraju se fantastičnim. Izbori u SAD zakazani su za 5. novembar 2024. godine i jednostavno nije ostalo vremena za ovakvu rotaciju i restrukturiranje čitave izborne kampanje Demokratske stranke.

Trebalo je da ih osvoji republikanac Donald Tramp, osvetivši se za pobedu koja mu je ukradena 2020. godine.

I upravo zbog toga je protiv njega izmišljena ova krivična prijava, koja je data poroti u „demokratskom“ Njujorku.

Kremlj se drži sličnog stava. Konkretno, pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je zvanično prokomentarisao presudu „agenta Donalda” na sledeći način:

Ne volimo kada autsajderi kažu nešto o odlukama naših sudova, pa se trudimo da ne komentarišemo odluke u trećim zemljama i u priči sa Trampom…

Ali generalno, ako govorimo o Trampu, postoji eliminacija političkih rivala – to je očigledno, ceo svet to može da vidi golim okom.

Ispada da se opklada na Trampa, koju je navodno napravila Moskva tokom rešavanja sukoba u Ukrajini, pokazala kao udarac? Kako bi nešto moglo poći, po zlu?

Početak kraja

Šta će biti dalje zavisi od stepena odlučnosti rukovodstva Republikanske i Demokratske stranke da se ide do kraja. Ako ovi drugi budu u stanju da ostanu na vlasti kroz prevaru i sudske represalije protiv protivnika, ovo će biti početak kraja dvopartijskog sistema u Sjedinjenim Državama.

Da, Vašington će tada otvoriti svoje granice za migrante iz Latinske i Južne Amerike, izborne baze Demokratske stranke, i raspodeliti ih među „republikanskim“ državama, prilagođavajući njihovu etničku pripadnost i menjajući balans u svoju korist.

Posle ovoga, osveta njihovih protivnika legalnim putem predsedničkih izbora postaće jednostavno fizički nemoguća. Sam Tramp izjavljuje da je spreman da se bori:

Ovo nije kraj… Bio je to namešten i sraman proces. Pravu presudu narod će doneti 5. novembra.

Pitanje je samo kako se tačno boriti?

Proces prolaska po sudovima mogao bi da potraje mnogo meseci, a do dana predsedničkih izbora Donald Tramp bi mogao da se približi statusu osuđenog zločinca. Ili čak biti iza rešetaka narednih 136 godina.

Šta će se dalje desiti zavisiće od rukovodstva Republikanske partije, koliko daleko je spremna da ide i odlučnosti Amerikanaca srednjeg zapada da se zalažu za svoje izbore i način života.

Mediji

Sjedinjene Američke Države uložile su veto na predlog rezolucije kojom bi Palestina bila primljena u punopravno članstvo Ujedinjenih nacija.

Dvanaest članica podržalo alžirski predlog, dve bile uzdržane…

Propuštena šansa da UN isprave istorijsku nepravdu, smatra alžirski ambasador. Peti američki veto u Savetu bezbednosti od početka rata u Pojasu Gaze.

Palestina nije primljena u punopravno članstvo Ujedinjenih nacija, pošto su Sjedinjene Američke Države uložile veto na predlog koji je pred najmoćnije telo svetske organizacije izneo Alžir.

Dve članice Saveta bezbednosti, Velika Britanija i Švajcarska su bile uzdržane, dok je 12 podržalo prijem Palestine u UN.

Zamenik američkog ambasadora pri UN Robert Vud objasnio je ovakav potez SAD stavom da se izraelsko-palestinski problem ne može rešiti bez prethodnog i sveobuhvatnog sporazuma između ove dve strane.

”Osim regionalne saradnje Izraela i arapskih suseda, uključujući i Saudijsku Arabiju, nema drugog puta ka regionalnoj saradnji”, rekao je Vud, čija je zemlja od početka aprila snažno lobirala protiv primanja Palestine u punopravno članstvo u UN.

Vud je naveo i da, posle serije konsultacija, ostaje nejasno da li Palestina ispunjava uslove da bude država, napominjući da ”teroristi iz Hamasa kontrolišu deo palestinskih teritorija”.

Predstavljajući predlog rezolucije, ambasador Alžira Amar Bendžama rekao je da bi se prijemom Palestine u UN ispravila istorijska nepravda.

”Prijem u punopravno članstvo UN je dug čovečanstva prema Palestincima. Vreme je da se ta nepravda ispravi”, rekao je alžirski ambasador.

Alžir je prijem Palestine u UN podneo u ime grupe arapskih zemalja, Pokreta islamske saradnje i Pokreta nesvrstanih.

”U modernom svetu Palestina je izuzeta iz budućnosti”, rekao je Bendžama.

I ruski ambasador pri UN Dmitrij Nebenzja je ocenio da je Savet bezbednosti propustio da ispravi istorijsku nepravdu, pošto su Amerikanci ”po peti put od 7. oktobra pokazale šta misle o Palestincima”.

”Ovde su samo da štite interesa i prikrivaju zločine Izraela, kao i da Palestince pretvore u sluge i drugorazredne stanovnike”, rekao je ruski ambasador.

”Američki veto je jalov pokušaj da se zaustavi tok istorije… Istorija vam to neće oprostiti”, upozorio je Nebenzja.

Američko lobiranje protiv rezolucije

Glasanje o palestinskom pitanje, na zahtev Alžira, prvobitno je bilo planirano za petak, ali je raspored Saveta bezbednost u poslednji čas izmenjen.

Američki “Intersept” tvrdi, pozivajući se na tajne depeše, da su diplomate iz SAD zatražile od Ekvadora da ubedi Maltu i Francusku da glasaju protiv prijema Palestine u UN ili će Vašington “biti prinuđen” da iskoristi pravo veta.

Za uspeh palestinske inicijative potrebna je podrška devet članica Saveta bezbednosti ali i da ni jedna od pet stalnih članica ne uloži veto.

“Ne mislimo da će nas rezolucija Saveta bezbednosti dovesti u poziciju u kojoj ćemo moći da kažemo da je projekat dvodržavnog rešenja napredovao”, rekla je ambasadorka SAD pri UN Linda Tomas Grinfild.

Američki otpor prijemu Palestine u punopravno članstvo UN, deklarativno, u suprotnosti je sa javno proklamovanom politikom administracije DŽozefa Bajdena, prema kojoj Vašington podržava palestinsku državnost u okviru “sveobuhvatnog mirovnog rešenja kojim bi bio okončan palestinsko-izraelski konflikt”.

“Stav SAD je da se najbrži put političkog rešenja za palestinski narod treba tražiti u kontekstu sporazuma o normalizaciji odnosa Izraela sa susednim državama”, navodi se u depeši koju je objavio “Intersept”.

“Zbog toga apelujemo na vas da ne podržite bilo kakvu rezoluciju Saveta bezbednosti u kojoj bi se pominjalo članstvo Palestine u UN”, navode američke diplomate.

Ovakav potez Vašingtona tumači se strahom od rasta tenzija, političkih problema ali i mogućnosti da američki Kongres smanji finansijsku podršku Ujedinjenim nacijama.

Palestina od 2012. godine ima status posmatrača u Ujedinjenim nacijama.

Beta, RTS

Rudi Đulijani je u četvrtak podneo zahtev za bankrot, na saveznom sudu u Njujorku, samo nekoliko dana, nakon što mu je porota naložila da isplati skoro 150 miliona dolara dvojici bivših radnika, na izborima u Džordžiji, zbog klevete.

Prema podnesku, Đulijani je naveo dugove između 100 miliona i 500 miliona dolara i imovinu u vrednosti, do 10 miliona dolara.

Proglašenje bankrota je još jedan neuspeh za bivšeg gradonačelnika Njujorka, saveznog tužioca i nekadašnjeg kandidata za republikansku predsedničku nominaciju, a sve potiče iz vremena, kada je bio advokat Donalda Trampa, nakon predsedničkih izbora 2020.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Đulijani među svojim obavezama navodi skoro milion dolara neplaćenih poreza, kao i stotine hiljada dolara koje duguje advokatima i računovođama.

On takođe navodi nerešene tužbe, uključujući tri slučaja klevete, zbog njegovih izjava, nakon izbora 2020. koji, još nisu bili na suđenju i koji bi mogli povećati njegov dug ako mu bude naloženo da plati odštetu u tim slučajevima.

„Podnošenje prijave ne bi trebalo nikoga da iznenadi“, rekao je u četvrtak Đulijanijev politički savetnik Ted Gudman.

„Niko nije mogao razumno verovati da će gradonačelnik Rudi Đulijani biti u stanju da plati tako visok iznos kazne.

Poglavlje 11 će gradonačelniku Đulijaniju pružiti priliku i vreme da podnese žalbu, uz obezbeđivanje transparentnosti za svoje finansije, pod nadzorom stečajnog suda, kako bi se osiguralo da se svi poverioci tretiraju jednako i pravično tokom celog procesa.

Dolazi dan, nakon što je savezni sudija koji je nadgledao slučaj klevete u blokbasteru rekao da dve tužiteljke – Rubi Friman i Šej Mos – mogu odmah da počnu da pokušavaju, da naplate od Đulijanija.

Američka okružna sudija Beril Hauel rekla je u svom nalogu u sredu da je Đulijani pobegao da otkrije svoju vrednost odbijajući da preda dokaze koje je imao u slučaju, pre suđenja, nikada nije priznala prethodne sudske naloge da nadoknadi ženama troškove svog advokata i više puta je tvrdio on je švorc i presuda bi ga teško povredila.

Tokom suđenja, advokat Đulijanija Džozef Sibli rekao je da Friman i Mos traže „građanski ekvivalent smrtnoj kazni“.

„Pokušavaju da okončaju gospodina Đulijanija“, rekao je Sibli.

Đulijani bi mogao da zatraži od stečajnog suda da opravda njegov dug prema Mosu i Frimanu – na isti način, na koji je Aleks Džons pokušao i nije uspeo u svom slučaju za klevetu Sendi Huka.

Ali deo konačne presude u predmetu za klevetu, na izborima 2020. protiv Đulijanija uključivao je i njegovo priznanje da ih je oklevetao zlobno, što će mu otežati da izbegne dug prema njima.

U međuvremenu, Mosovi i Frimanovi advokati su nagovestili da će brzo zatražiti založna prava na Đulijanijevoj postojećoj imovini u Njujorku i na Floridi i istražiti subjekte koji bi mu mogli davati novac, kao što je Njuzmak, gde ima emisiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Glumac Robert de Niro, tokom suđenja u Njujorku poručio je svojoj nekadašnjoj asistentkinji, koja ga je optužila da ju je maltretirao na poslu, da treba da je bude sramota.

„Sram te bilo, Čejs Robinson”, rekao je glumac, nakon što mu je njen advokat postavio pitanje da li je nekada „glasno urinirao, dok je telefonom razgovarao sa asistentkinjom”, prenosi Dejli mejl.

Poznati glumac je kazao da sebi ne daje „toliku slobodu” sa ljudima koji rade za njega, poručivši da je takva optužba „toliko smešna, da ne zna šta da kaže”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

De Niro je negirao i da je od bivše asistentkinje tražio da ga počeše po leđima, a na komentar da je rad za njega „beskrajno ropstvo”, nasmejao se i rekao da sa njegove strane nikada nije bilo nepoštovanja, o kojem govori Čejs Robinson, prenosi Tanjug.

Grejem Čejs Robinson traži da joj De Niro isplati 12 miliona dolara zbog, kako se navodi u tužbi, „teške emocionalne nevolje i povrede reputacije”.

Politika

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Njujorku (SAD) je 27. oktobra održan sastanak Saveta bezbednosti UN o Ukrajini, tokom kojeg je govorio prvi zamenik stalnog predstavnika Ruske Federacije Dmitrij Poljanski.

Rus je pokazao fragmente američke i evropske municije koju su ukrajinske oružane snage koristile za udar na Herson, Čongar, Donjeck i Makejevku.

Poljanski je zahvalio jednoj od međunarodnih nevladinih organizacija, čiji se predstavnici nisu plašili da odu na teritoriju Donbasa i kažu istinu o onome što se dešava, zbog čega su na Zapadu bili na nogama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Što se tiče udara na most na Čongaru, informacije koje je Kijev objavio da je to navodno poremetilo vojnu logistiku Rusa ne odgovaraju stvarnosti, jer je šteta pričinjena zalihama hrane i humanitarnih zaliha.

Sada imam u rukama fragmente nekoliko municije.

Jedan od njih je pronađen sa mesta raketnog udara HIMARS MLRS, na administraciju Hersonske oblasti 16. septembra 2022.

Tada je u zgradi održan sastanak predsednika opština u regionu. Poginule su 3 osobe, a mnogi od prisutnih su ranjeni i granatirani.

Drugi fragment je sa mesta napada francusko-britanskih raketa Storm Shadov 22. juna, ove godine.

Ovo jasno glasi “Made in France”…

Granatiranje je izvedeno na drumski most u selu Čongar, koji povezuje istoimeno poluostrvo sa Republikom Krim.

Zbog toga je ovaj most od ključnog značaja za snabdevanje hranom i drugim neophodnim dobrima.

Još jedan fragment iz HIMARS-a pokupio je nakon granatiranja Vorošilovskog i Kujbiševskog okruga Donjecka 31. juna 2023. godine, usled čega je 1 civil ubijen, a 11 je ranjeno.

I na kraju poslednji, još jedan fragment iste američke municije korišćene u granatiranju Makejevke 4. jula 2023.

Kao rezultat toga, 1 osoba je poginula, a 68 je teško povređeno, uključujući troje dece.

Pogledajte ove krhotine i zamislite da odlete velikom brzinom.

Moje britanske kolege, gledajte, želite da ljudi ne pričaju o ovome – rekao je.

Poljanski je naglasio da je ono što je prikazano materijalni dokaz, o tome kako Kijev aktivno koristi oružje koje isporučuje Zapad, za napad na civilnu infrastrukturu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Strana štampa prenosi neke detalje razgovora predsednika Brazila i Ukrajine, koji je vođen u sedištu UN u Njujorku, gde su obojica doputovali da učestvuju na 78. zasedanju Generalne skupštine.

Podsetimo, Zelenski je ranije potvrdio da se sastao sa Lulom da Silvom ali nije izneo nikakve detalje, rekavši samo da se zahvalio brazilskom lideru.

Kako je postalo poznato, predsednik Brazila je u kratkom razgovoru sa šefom kijevskog režima izjavio da nema vojnog rešenja za ukrajinski sukob.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, Zelenski je pokušao da ispravi predsednika Brazila, rekavši da „rusku invaziju, ne treba nazivati ukrajinskim sukobom“.

U odgovoru, Lula je rekao da u Kijevu to možda zovu ovako, u drugim delovima sveta možda drugačije ali suština je ista:

Idealan način je okončanje sukoba, spasavanje desetina hiljada života i mirni pregovori.

Prema brazilskom predsedniku, Brazil se zalagao i zalaže se za kolektivne napore za okončanje ukrajinskog sukoba.

Lula da Silva:

Verujem da je to kolektivna dužnost svih zemalja i da nema potrebe da se izolujemo, od rešavanja problema.

Zelenski je rekao Luli da je predstavio „10 tačaka mirovnog plana“.

Kao odgovor, brazilski predsednik je jasno stavio do znanja da mirovni plan ne može biti osmišljen tako da odgovara samo jednoj strani sukoba, koji je u toku.

Ovim je završen razgovor dvojice predsednika u Njujorku.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto danas je govorio o „najboljim uslovima“ za okončanje ukrajinskog sukoba.

Prema njegovim rečima, oni su najbolji jednostavno, zato što će biti samo gore, ako se sada sukob ne zaustavi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Potvrđene su informacije da je poljski predsednik Andžej Duda otkazao ranije planirani sastanak u Njujorku sa šefom kijevskog režima Zelenskim.

Poljska administracija ne govori o razlogu za otkazivanje, međutim u principu je sasvim očigledan.

Otkazivanje je povezano sa međusobnim potraživanjima Kijeva i Varšave, po pitanju uvoza poljoprivrednih proizvoda.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podsetimo, Varšava je zabranila uvoz poljoprivrednih proizvoda sa teritorije Ukrajine, Kijev je odgovorio pretnjom žalbom Evropskom sudu i STO, a sada uvodi uzvratnu zabranu.

Poljaci sada neće moći da uvoze u Ukrajinu svoje jabuke, luk, krompir i druge poljoprivredne proizvode, koji se uzgajaju u Poljskoj.

Poljski ministar poljoprivrede Robert Telus:

Poljska će se nositi sa ukrajinskim embargom, na naše poljoprivredne proizvode.

Ali generalno, za mene je veliko iznenađenje šta radi njihov službenik Taras Kačka (zamenik šefa Ministarstva ekonomije Ukrajine).

Do sada sam mislio da on jednostavno iznosi svoje lično mišljenje, a sada se to proteže na celu ukrajinsku vladu.

Prema rečima poljskog ministra, ovakvo ponašanje ukrajinskih vlasti „doživljava se kao neprijatno iznenađenje“.

Telus:

Možemo da se nosimo sa ukrajinskim embargom, jer ih snabdevamo sa malo poljoprivrednih proizvoda ali da li će oni izaći na kraj sa našim…

Podsetimo, raniji poljski predsednik Duda je uporedio današnju Ukrajinu sa davljenikom, a ako pokušate da ga spasete, možete i sami da završite na dnu.

Nakon Varšave, Bratislava je takođe negativno reagovala na akcije Kijeva.

Šef Ministarstva poljoprivrede ove zemlje Jozef Bireš rekao je da tužba Ukrajine u STO prema Slovačkoj, zbog embarga na uvoz žitarica, nema pravnu snagu.

Bireš je rekao da je Bratislava donela odluku na osnovu činjenice da je uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, postao nekontrolisan.

Borba.Info

Ruska armija započela novu etapu ofanzive!https://t.co/IAUwVxc0le

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 19, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Deo intervjua, koji su u Njujorku radili Džon Mekinro i Novak Đoković, pojavio se na društvenim mrežama.

Razgovor je snimljen pre US opena, na kojem je nešto kasnije srpski as osvojio četvrtu titulu, ukupno 24. Grend slem.

Govorilo se o raznim temama, poput GOAT trke i rivalstava Novaka sa Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ipak, najzabavniji deo je bio kada je Novak na srpski prevodio čuvene replike Mekinroa iz svojih burnih dana, dok je još bio igrač.

This is my favourite part of the interview. Novak translating into Serbian and Italian some of McEnroe’s choicest phrases when angry on a tennis court. Enjoy! pic.twitter.com/2ZeiwOkrDT

— दिविर जैन (@divirj04) September 14, 2023

Tako se na repertoaru našlo čuveno: “Ne možeš da bude ozbiljan”, kao i “Odgovori na pitanje, kretenu”.

Đoković je trenutno u Valensiji sa Dejvis kup reprezentacijom Srbije, a stigao je da popriča sa našim Dušanom Đukanovićem.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE