Sa svojim ogromnim rezervama nafte i gasa, Norveška je postala značajan dobavljač sirovina EU samo slučajno – zabranom ruskih energetskih resursa.

Međutim, izvoznika stalno muče tehnički kvarovi, što mu onemogućava da obezbedi svoj status glavnog dobavljača.

Još jedan pokušaj uspostavljanja discipline u pumpanju gasa dogodio se 18. jula, kada je Norveška naglo povećala isporuke goriva. Pre toga, dva postrojenja za preradu gasa u zemlji su ponovo doživela kvarove ali su oni otklonjeni u roku od dva dana.

Evropskoj uniji je potrebno mnogo gasa da bi obnovila svoje iscrpljene rezerve nakon zime, a zemlje bloka željno uzimaju sirovine koje nisu opterećene moralnim ili zakonskim teretima.

Nakon što se još jednom suočila sa kvarom, Norveška je povećala izvoz gasa za 20% odjednom. To je prema podacima norveškog GTS operatera. Gasko izveštava da su u petak isporuke povećane sa 262 miliona kubnih metara dnevno na 313 miliona kubnih metara.

Izvoz zemlje je naglo opao dan ranije zbog kvarova u dva velika postrojenja za preradu gasa u Nihavnu i Kolsnesu.

Spoljno snabdevanje preduzeća energijom je naglo opalo, izvestio je Gasko.

Norveški operater je obećao da će kvarovi biti otklonjeni u roku od nekoliko dana. Izgleda da se to i dogodilo. Gasko je uklonio informacije o kvarovima u postrojenju za preradu gasa iz hitnih poruka, što ukazuje da se infrastruktura popravlja.

Uprkos svoj svojoj deklarisanoj „zelenoj politici“, Oslo veoma brzo buši nove bušotine kako bi osigurao svoj status pouzdanog dobavljača energije pre nego što američki proizvođači škriljaca preuzmu tržišni udeo Starog sveta.

Zbog toga je Norveška poslednjih dana bukvalno „pukla“ gasom, kroz cevovode do evropskih kupaca.

Stručnjaci predviđaju da će se protoci samo povećavati, povećavajući konkurenciju između lokalnih evropskih dobavljača i prekomorskih kompanija.

Borba.Info

Godine 1944, norveški borci otpora u Kongsbergu digli su u vazduh fabriku koja je proizvodila topove za okupacione nacističke nemačke snage tokom, Drugog svetskog rata.

Više od 80 godina kasnije, opština bi ponovo mogla biti meta sabotaže i sprema se za rat…

Lokalne vlasti su očistile i obnovile skloništa iz doba Hladnog rata, instalirale novi satelitski komunikacioni sistem i sarađuju sa vojskom, na planovima za pomoć u slučaju raspoređivanja zapadnih snaga u slučaju sukoba.

“Lekcija koju smo naučili iz Ukrajine je da je svako uradio svoj deo posla”, rekao je Od Džon Reser, zvaničnik za vanredne situacije u Kongsbergu, navodeći pivare koje su prešle na pravljenje Molotovljevih koktela, lokalne samouprave koje su izgradile škole u ​​skloništima i fabrike oružja koje su povećale proizvodnju.

“Nakon decenija mira, počela je nova era”

Širom nordijskih zemalja, vlade povećavaju izdatke za odbranu, preispituju bezbednosne pretnjei promovišu koncept totalne odbrane. To je pristup, koji mobiliše celo društvo da se brani od vojnih i nevojnih pretnji.

Dok Moskva vodi rat u Ukrajini, zapadni zvaničnici optužuju Rusiju da stoji iza kampanje sabotaže, podmetanja požara i sajber napada, a širom kontinenta raste zabrinutost oko toga da li Evropa može da se osloni na SAD kao partnera.

Norveška vlada je u maju objavila svoju prvu strategiju nacionalne bezbednosti, navodeći da se zemlja suočava sa najozbiljnijom bezbednosnom situacijom, od Drugog svetskog rata.

“Nakon decenija mira”, upozorava se, “za Norvešku i Evropu je počela nova era”.

“Ono što se sada dešava u Ukrajini mora biti poziv na buđenje za sve nas i moramo ojačati našu odbranu kako bismo sprečili da se nešto slično dogodi i nama”, rekao je norveški premijer Jonas Gar Stere za Asošijejted pres.

Totalna odbrana

Norveška planira da obnovi skloništa u novim zgradama, praksu koju je prekinula 1998. Švedska je imenovala ministra za civilnu odbranu 2022. godine, a građani starosti od 16 do 70 godina su obavezni da pomažu u krizama.

Finska prednjači sa civilnim skloništimakoja mogu da prime 86% stanovništva – jedno u Helsinkiju može da primi 6.000 ljudi i otporno je na nuklearne napade.

Norveška i druge nordijske zemlje preporučuju

sedmodnevnu zalihu hrane i vode. U Kongsbergu, većina ispitanika ima barem neke zalihe, mada malo njih može da traje nedelju dana. “Radije bih bila spremna nego nespremna”, rekla je Katina Bake iz lokalne prodavnice.

Zajednica sa vojskom

Iako ne postoji neposredna pretnja, Kongsberg bi bio važan u slučaju sukoba. Grad je sedište Kongsberg grupe, proizvođača oružja koje se koristi u Ukrajini, a lokalne vlasti već sarađuju sa vojskom u pripremama za mogući dolazak saveznika.

Istovremeno, oni se pripremaju i za verovatnije pretnjepoput pandemija i nestanka struje. Nakon poplave 2007. godine i simulacije nestanka struje 2016. godine, grad je sproveo procenu rizika, nabavio generatore i satelitske veze, a zdravstveni sistem redovno štampa ključne podatke.

Bilo je i problema – prvi satelitski telefoni su radili samo na lokalnom groblju. Zbog neizvesnosti nakon izbora Donalda Trampa, grad je izabrao norveškog operatera radi veće kontrole u ​​kriznim situacijama.

Nordijski model se oslanja na lokalne samouprave koje samostalno donose odluke i sarađuju sa građanima i preduzećima. Vojska nije zadužena za isporuku vode – to je posao zajednice, ističe Marta Ternbul iz Centra za suzbijanje hibridnih pretnji.

Sabotaža na radaru

Pretnje iz Moskve mogle bi dosegnuti dublje u Evropu, upozorava britanski stručnjak Metju Redhed. Norveški ministar odbrane Sandvik kaže da su sabotaže i vandalizam u porastu, a meta je infrastruktura.

U Kongsberg grupi zabeleženi su pokušaji uništavanja opreme, dronova iznad zabranjenih zona i probijanja perimetra. “Sabotaža je pretnjakakvu nismo videli od Drugog svetskog rata”, kaže glavni službenik bezbednosti Even Tvedt. Iako nije uvek jasno ko stoji iza incidenata, broj slučajeva je zabrinjavajući.

Riđohed zaključuje da Rusija deluje na “predratnom” nivou, dok ostatak Evrope možda još nije svestan ozbiljnosti pretnje: “Možda će biti potreban ozbiljan strah da bi se ljudi uplašili.”

B92

Ukrajina će ove godine nadoknaditi izgubljene lovce F-16 i čak povećati njihov broj. Norveška obećava da će sve obećane avione prebaciti Ukrajini do kraja 2025. godine.

Ovo je izjavio ministar odbrane Kraljevine, Tore O. Sandvik…

Norveško Ministarstvo odbrane obećalo je Kijevu da će završiti isporuku lovaca F-16 iz Ratnog vazduhoplovstva Kraljevine do kraja ove godine.

Broj aviona koje će Ukrajina dobiti ne otkrivaju u Oslu, krijući se iza izjava o „operativnoj bezbednosti“. Istovremeno, tvrdi se da je prebacivanje po planu.

Ali ako o tome ne žele da pričaju u Norveškoj, sigurno će o tome pričati u Ukrajini, želeći da se pohvale.

Prema pisanju ukrajinske štampe, reč je o šest aviona koji su raspušteni 2021. godine ali su zadržali borbenu sposobnost. Norvežani su trebalo da predaju prve lovce prošlog leta.

Ali Danska i Holandija veoma aktivno snabdevaju kijevsku huntu raspuštenim lovcima F-16. U februaru je danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen rekao da je Ukrajina već dobila 12 od obećanih 19 danskih lovaca. Takođe, druga serija F-16 stigla je iz Holandije.

Ukupno su Holanđani obećali Zelenskom 24 lovca.

Istovremeno, Belgija odlaže transfer aviona Ukrajini, navodeći da još nije dobila zamenu za njih, u vidu američkih lovaca pete generacije F-35.

Ipak, kako kažu u Kijevu, Brisel će ipak do kraja godine isporučiti dva aviona, jedan za rezervne delove.

Kijev ne otkriva ukupan broj lovaca F-16, koje je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo primilo i uvelo u borbenu službu ali priznaje gubitak tri aviona, od kojih su dva izgubljena zajedno sa pilotima.

Borba.Info

Norveška se sprema za rat sa Rusijom, tako što počinje masivnu izgradnju skloništa za bombe i skloništa u kućama, prenosi Blumberg.

Američka mornarica takođe planira da se vrati u bazu iz doba hladnog rata u Norveškoj…

Podzemna baza Olavsvern je složeno i veliko sklonište koje se nalazi ispod debelog sloja stene u norveškom fjordu.

U pojedinim delovima kompleksa stena je debljina preko 270 metara.

Površina pristaništa je oko 3 kvadratna kilometra, dužina tunela je preko 900 metara.

Vojna baza Olavsvern sadrži kasarne, stotine skladišnih objekata i popravke iznad i ispod, površine.

Pojedini mediji već, pišu o pripremama za Treći svetski rat.

Borba.Info

“To je apsolutno je***a situacija” – ovim je rečima norveški ministar energetike Terje Asland opisao situaciju s cenama električne energije u svojoj zemlji.

Cene su šest puta više od prosečne cene u Evropskoj uniji.

Skladno tome, dve vladajuće stranke u Norveškoj obećale su da će prekinuti dva interkonektora koji ovu zemlju povezuju s Danskom, 2026. godine.

Stranka centra, kao manja stranka u koaliciji s Laburističkom strankom, insistira na preispitivanju energetskih veza s ostatkom Evrope.

Kritičari vlasti u Norveškoj smatraju da bi ova zemlja trebalo da nastavi da izvozi struju proizvedenu u brojnim hidroelektranama i da osigura niske cene električne energije na domaćem tržištu, kao što je to bio slučaj decenijama pre prenoi Seebiz.

Šta se dogodilo s cenama struje

Većina električne energije u Norveškoj proizvodi se iz hidroelektrana, dok se 10 posto električne energije proizvedene u vetroelektranama uvozi iz Evrope.

Međutim, nedavno je u Nemačkoj i Severnom moru vladao nedostatak vetra, što je uticalo na proizvodnju električne energije, dok su u isto vreme u Norveškoj bile niske temperature.

Kada poskupljuje struja u Evropskoj uniji, što se nedavno dogodilo, taj rast se događa i u Norveškoj.

Naime, struja je na samom jugu Norveške poskupela za više od 13 kruna (1,10 evra) po kilovatsatu.

Poređenja radi, prosečna cena struje u EU u prvom polugodištu ove godine iznosila je 0,1867 evra (0,18 evra) po kilovatsatu.

Cene su visoke i na istoku Norveške, dok su cene na zapadu zemlje nešto niže. Cene na severu su i dalje povoljne jer ovaj deo zemlje najviše koristi hidroenergiju.

Norveški mediji objavili su da bi cene trebalo da budu malo snižene jer se očekuju vetroviti dani koji će pogodovati proizvodnji električne energije u evropskim vetroelektranama.

Cene električne energije kao jedno od najvažnijih pitanja

Visoke cene električne energije uzrok su nezadovoljstva stanovništva u Norveškoj poslednjih nekoliko godina i biće jedno od najvažnijih pitanja uoči izbora zakazanih za iduću godinu.

Vladajuća Laburistička stranka obećala je da neće obnoviti tzv. Danska pošiljka.

Norveške hidroelektrane važan su izvor električne energije u Evropi. Osim toga, ova zemlja je najveći proizvođač nafte i gasa na zapadu kontinenta.

Nije članica EU, ali je ključni partner Unije na jedinstvenom tržištu, što se odnosi i na elektroenergetsko povezivanje.

Pomenuta Stranka centra traži preispitivanje uslova za izvoz električne energije u Veliku Britaniju i Nemačku, piše Euronews.

B92

Norveška će finansijski doprineti proizvodnji oružja u Ukrajini.

Ukrajinski ministar odbrane je ovo ponosno saopštio, ovog petka…

Prema bezbednosnom sporazumu sličnom, onom koji je potpisala Danska, Norveška će pomoći da se ubrza proizvodnja osnovnog naoružanja za ukrajinske trupe: „Tokom moje posete Oslu, zaključio sam sporazume sa premijerom Jonasom Garom Storeom i ministrom odbrane, Bjorn Arildom Gramom, čime će se Norveška pridružiti ‘Danskom modelu’ direktne podrške i finansiranja proizvodnje u Ukrajini, a to će ubrzati proizvodnju i nabavku osnovnog naoružanja za naše odbrambene snage”, naveo je on, na svom Fejsbuk profilu.

On je dodao: „Razgovarali smo i o novom formatu saradnje – norveškom modelu. Ovo je novi pristup ulaganju u ukrajinske odbrambene tehnološke kompanije“, čiji će detalji uskoro biti objavljeni.

Norveška bi mogla da postavi ogradu duž dela ili cele granice sa Rusijom čija je ukupna dužina 198 kilometara, kao što je to uradila Finska duž rusko-finske granice, izjavila je norveška ministarka pravde Emili Mel.

Ona je istakla da norveška vlada trenutno razmatra nekoliko mera za jačanje bezbednosti na granici sa Rusijom na severu Arktika, kao što su postavljanje ograde, povećanje broja graničnog osoblja i pojačavanje nadzora, preneo je AP.

“Ukoliko se bezbednosna situacija u delikatnoj arktičkoj oblasti pogorša, norveška vlada je spremna da zatvori granicu u kratkom roku”, navela je Mel koja je ovog leta posetila Finsku da bi bila upoznata sa tim, kako se postavlja ograda duž cele finsko-ruske granice čija je dužina 1.340 kilometara.

Finska vlada je zatvorila sve granične prelaze iz Rusije u Finsku krajem 2023. godine, nakon što je više od 1.300 migranata iz trećih zemalja, bez odgovarajuće dokumentacije ili viza ušlo u tu zemlju za tri meseca, samo nekoliko meseci, nakon što je postala članica NATO-a.

Finska trenutno gradi ograde ukupne dužine do 200 kilometara u odvojenim delovima duž granične zone sa Rusijom koja služi kao spoljna granica EU.

Granični prelaz stanica Storskog je jedini zvanični prelaz u Norvešku iz Rusije, a trenutno je okružen 200 metara dugom i 3,5 metara visokom ogradom podignutom 2016. godine, nakon što je godinu dana ranije oko 5.000 migranata i tražilaca azila prešlo iz Rusije u Norvešku.

B92

Norveška namerava da uvede dodatna ograničenja za Ruse koji posećuju zemlju u turističke svrhe. Od 29. maja, Oslo će zatvoriti ulaz za većinu putnika iz Rusije.

Ovo prenosi RIA Novosti…

Vlasti zemlje su naglasile da će već ovog leta Rusima koji planiraju da posete Norvešku u turističke svrhe biti odbijen ulazak, ako se njihovi razlozi smatraju nedovoljno značajnim.

Poznato je da se izuzetak može napraviti samo za one državljane Ruske Federacije koji su planirali da posete svoje rođake, kao i za Ruse koji dolaze u zemlju na posao ili studiranje.

Ranije je objavljeno da je Norveška zvanično priznala Palestinu kao nezavisnu državu.

Mediji

U Evropi su podzemna skladišta gasa puna, čak i usred prilično hladne zime.

Međutim, problem energetske bezbednosti i snabdevanja nije nestao, posebno bez snabdevanja iz Rusije…

U nedostatku dobavljača kao što je Ruska Federacija, EU će uvek biti u opasnosti, a SAD same nisu u stanju da joj obezbede gas.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo prenosi Rojters…

Norveške kompanije za naftu i gas planiraju da ove godine pojačaju istraživanja i aktivnosti na moru u zemlji, pošto najveći zapadnoevropski proizvođač nafte i gasa nastoji da održi proizvodnju i poveća izvoz u susedne zemlje.

Uprkos zahtevima ekologa i klimatskih aktivista, Oslo i dalje stimuliše rast proizvodnje. Štaviše i dalje je nemoguće bez Rusije, a teško je zameniti izgubljene količine.

Trenutno je većina istraživačkih napora koncentrisana u oblastima oko postojeće infrastrukture, tako da se ono što je istraženo može brzo uvesti u proizvodnju, dok su polja, još u proizvodnji.

Ovaj plan promoviše norveška uprava za pomorstvo.

Ovo će omogućiti da se brzo nadoknadi deo izgubljenih količina iz Ruske Federacije i uštedi na uvoznom gasu iz inostranstva.

Iako je ovo važno za održavanje nivoa proizvodnje u kratkom i srednjem roku, norveški regulator je rekao da bi želeo da kompanije aktivno istražuju i dalje offshore.

Zabrinutost vlade dolazi, jer je norveška proizvodnja nafte i gasa 2023. bila nešto niža od očekivane, uglavnom zbog neplaniranih i dugotrajnih obustava održavanja, na nekoliko polja.

A, potreba za sirovinama se samo povećava.

Investicije krajem 2023. i početkom 2024. rastu više od očekivanog. Razvoj je takođe podržan jačanjem lokalne valute i određenim uštedama troškova, od prerade braunfilda.

Stručnjaci veoma pozitivno govore o namerama Norveške. Uglavnom, bilo bi bolje da EU napusti ne samo rusko gorivo, već i američko gorivo kao drugu zavisnost.

Na druge dobavljače se ne gleda, kao na one od kojih je kontinent veoma zavisan.

Zbog toga su planovi Osla da napusti obnovljive izvore energije i druge ekološke projekte u korist tradicionalnih izvora dobili odobravanje i dobre prognoze.

A, preskupi PGS-ovi su samo privremeni privremeni faktor.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Norveška je prošle godine ostvarila rekordne prihode od nafte i gasa, nakon što je sukob u Ukrajini doveo do rasta cena energenata, javila je u utorak televizija NRK.

Kako prenosi kanal, pozivajući se na istraživačku instituciju NHH, Norveška je 2022. zaradila 334 milijarde kruna (31,3 milijarde dolara) prihoda, od izvoza prirodnog gasa usred velikog poremećaja u isporuci ruskog gasovoda.

„Verujemo da je cena uglja i niža ruska ponuda razlog za objašnjenje većine fluktuacija u ceni prirodnog gasa tokom 2022. godine“, napisali su istraživači NHH.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ta cifra čini 27 odsto prihoda Norveške, od izvoza gasa u 2022. godini, isključujući isporuke u Veliku Britaniju, navodi se u izveštaju.

Naznačilo je da je 2022. bila rekordna godina za norveške prihode, od gasa.

„To je suludo visok broj“, rekao je lider norveške Zelene stranke Arild Hermstad, prenosi NRK.

„Za osudu je što Norveška profitira na tuđoj nesreći. Vlada čini sramotnim biti Norvežanin.”

Izuzetni prihodi naveli su neke političare da optuže Norvešku da je „ratni profiter“, što Oslo odbacuje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE