Hrana koja nas menja iznutra: Nova studija otkriva šokantne efekte na mozak

wtbo1 — Mon, 30 Jun 2025 12:07:57 +0000

Zašto je toliko teško odoleti grickalicama, brzoj hrani i slatkišima – čak i kad znamo koliko mogu biti loši po zdravlje?

Novo međunarodno istraživanje donosi zabrinjavajuće odgovore. Naučnici sa Univerziteta u Helsinkiju i Mekgila sproveli su opsežnu studiju na gotovo 30.000 odraslih i došli do zaključka da ultra-prerađena hrana (UPF) može promeniti samu strukturu mozga, utičući na način na koji osećamo sitost i pokrećući obrasce ponašanja slične onima kod zavisnosti…

Studija je objavljena u renomiranim časopisima kao što su Nature i npj Metabolic Health and Disease, a nalazi ukazuju na duboke neurološke posledice svakodnevne konzumacije UPF.

Prema podacima istraživača, redovno unošenje ovakvih namirnica povezano je sa merljivim promenama u delovima mozga zaduženim za glad, emocije i motivaciju.

Zabeleženi su poremećaji u signalima koji nam inače govore kada smo siti, zbog čega je teško prestati jesti čak i kad je telo već fizički zadovoljno.

Štaviše, mozak osoba koje često konzumiraju UPF pokazuje obrasce karakteristične za zavisnost, naročito u regijama koje kontrolišu impulsivnost i sistem nagrađivanja.

Jedan od razloga zbog kojih je teško reći “ne” ovakvoj hrani leži u njenom pažljivo osmišljenom sastavu. Ultra-prerađene namirnice kombinuju šećer, mast i so na način koji snažno stimuliše lučenje dopamina – neurotransmitera zaslužnog za osećaj zadovoljstva.

Kako navodi Nature Reviews Endocrinology, to vodi ka stvaranju želje za ponovnim konzumiranjem i postepenom izgradnjom navike.

Paralelno s tim, uočene su promene u funkcionisanju prefrontalnog korteksa, dela mozga zaduženog za samokontrolu, kao i hipotalamusa, koji reguliše osećaj gladi.

Time postaje teže prepoznati kada smo zaista siti, a lakše podleći nagonima. Dodatan izazov predstavljaju emocionalni i socijalni faktori – stres, potreba za utehom i druženje često nas vode ka UPF, pojačavajući psihološku vezu između hrane i zadovoljstva.

Korišćenjem naprednih tehnika kao što je MRI skeniranje, naučnici su otkrili da redovno konzumiranje ovakve hrane vodi do smanjenja zapremine sive mase u regijama odgovornim za kontrolu impulsa.

Takođe su registrovani poremećaji u putevima nagrade u mozgu, slični onima kod ljudi sa zavisnostima, kao i oslabljen odgovor na hormone poput leptina i insulina, koji signaliziraju sitost.

Ovakvi nalazi ukazuju da široka dostupnost i agresivno reklamiranje ultra-prerađene hrane nisu samo pitanje ukusa ili navike, već i ozbiljan javnozdravstveni problem.

Problem ne leži samo u broju kalorija, već i u tome što ove namirnice utiču na našu sposobnost da kontrolišemo sopstvenu ishranu, menjajući način na koji mozak reaguje na hranu.

Kako navode Nature Reviews Endocrinology i npj Metabolic Health and Disease, kao i popularni prikaz u The Guardianu, sve upućuje na to da ultra-prerađena hrana ima potencijal da utiče ne samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje ljudi, brišući prirodne mehanizme koji bi nas inače zaštitili od prejedanja.

To dodatno naglašava hitnu potrebu za širim merama koje bi pomogle da se smanji izloženost UPF i ljudima olakša povratak zdravijim navikama u ishrani.

Borba.Info

Ćelije žablje kože pretvorile su se u žive mašine! – VIDEO

gogisa — Thu, 07 Sep 2023 07:10:00 +0000

Koristeći mrlje ćelija kože iz embriona žaba, naučnici su uzgajali stvorenja za razliku od bilo čega drugog na Zemlji, izveštava nova studija.

Ove mikroskopske „žive mašine“ mogu da plivaju, da pometu ostatke i da se leče nakon rane.

Naučnici često nastoje da razumeju svet kakav postoji, kaže Džejkob Foster, istraživač kolektivne inteligencije na UCLA, koji nije uključen u ovo istraživanje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali nova studija, objavljena 31. marta u Science Robotics, deo je „oslobađajućeg trenutka u istoriji nauke“, kaže Foster.

“Preorijentacija, ka onome što je moguće.”

Na neki način, botovi su sami napravili. Naučnici su uklonili male nakupine matičnih ćelija kože iz embriona žaba, kako bi videli šta bi ove ćelije same radile.

Odvojene od svojih uobičajenih mesta u rastućem žabljem embrionu, ćelije su se organizovale u kuglice i rasle.

Otprilike tri dana kasnije, klasteri, zvani ksenoboti, počeli su da plivaju.

Normalno, strukture slične dlakama, koje se zovu cilije na koži žabe odbijaju patogene i šire sluz okolo.

Ali na ksenobotima, cilije su im dozvoljavale da se kreću okolo.

Taj iznenađujući razvoj „je odličan primer života, koji ponovo koristi, ono što je pri ruci“, kaže koautor studije Majkl Levin, biolog sa Univerziteta Tufts u Medfordu, Mass.

I taj proces se dešava brzo. „Ovo nije neka vrsta efekta, gde je evolucija našla novu upotrebu tokom stotina hiljada godina“, kaže Levin. “Ovo se dešava pred vašim očima za dva ili tri dana.”

Ksenoboti nemaju nervne ćelije i mozak. Ipak, ksenoboti — svaki širok oko pola milimetra — mogu da plivaju kroz veoma tanke cevi i prelaze zakrivljene lavirinte.

Kada se stave u arenu punu sitnih čestica oksida gvožđa, ksenoboti mogu da pometu krhotine u gomile. Ksenoboti mogu, čak i sami sebe da leče; nakon sečenja, botovi se zatvaraju nazad u svoje sferne oblike.

Naučnici, još uvek rade na osnovama života ksenobota.

Stvorenja mogu da žive oko 10 dana, bez hrane. Kada se hrane šećerom, ksenoboti mogu da žive duže (iako ne rastu).

„Uzgajili smo ih više od četiri meseca u laboratoriji“, kaže koautor studije Doug Blackiston, takođe u Tuftsu.

„Oni rade zaista zanimljive stvari ako ih uzgajate“, uključujući formiranje čudnih oblika nalik balonima.

Još nije jasno, koje vrste poslova bi ovi ksenoboti mogli da rade, ako ih ima.

Čišćenje vodenih puteva, arterija ili drugih malih prostora pada na pamet, kažu istraživači.

U širem smislu, ovi organizmi mogu držati lekcije o tome kako se grade tela, kaže Levin.

Sa pojavom novih organizama dolaze i etička pitanja, upozorava Kobi Leins, istraživač digitalne etike na Univerzitetu Melburn u Australiji.

„Naučnici vole da prave stvari i ne razmišljaju nužno o tome, kakve su posledice“, kaže ona. Potrebno je više razgovora o neželjenim posledicama, kaže ona.

Levin se slaže.

Mali ksenoboti su sami po sebi fascinantni, kaže on ali postavljaju veća pitanja i veće mogućnosti. “To je pronalaženje čitave galaksije čudnih, novih stvari.”