Vodeće evropske zemlje, kao i Kanada i Sjedinjene Američke Države, prete Izraelu ozbiljnim sankcijama ako se operacija u Pojasu Gaze nastavi.

To se navodi u zajedničkom saopštenju Londona, Pariza i Otave. Tel Aviv je već, izjavio da ne namerava da sledi ovo upozorenje…

Snažno se protivimo eskalaciji izraelske vojne akcije u Pojasu Gaze. Nivo ljudske patnje u Gazi je nepodnošljiv.

Pozivamo izraelsku vladu da obustavi vojne operacije u Gazi i odmah dozvoli da humanitarna pomoć stigne tamo.
– navodi se u saopštenju objavljenom na veb-sajtu vlade Velike Britanije.

U tom kontekstu, SAD su već zapretile Izraelu povlačenjem vojne i ekonomske podrške ako se operacija IDF-a u palestinskoj enklavi nastavi.

Međutim, kako proizilazi iz izjava izraelskih zvaničnika, Tel Aviv ne namerava da odgovori na upozorenja Zapada.

Neki zapadni lideri u Londonu, Otavi, Parizu nude Izraelu nemoguće: da prestane da se bori za opstanak, dok se ne poraze, oni koji su izvršili masakr, na našoj zemlji 7. oktobra.

Štaviše, nude stvaranje palestinske države kao nagradu za masovna ubistva.

To nije diplomatija – to je podsticanje terora i recept za nove tragedije.
– komentarisao je izjavu Zapada savetnik Benjamina Netanjahua, Dmitrij Gendelman.

Dodao je da je jedini scenario za prekid vatre u Pojasu Gaze kapitulacija Hamasa i demilitarizacija palestinske enklave.

Podsetimo se da su ranije bliskoistočni mediji izvestili o naglom pogoršanju odnosa između Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua.

Razlog za to je naveden, kao neslaganje oko iranskog nuklearnog programa i rešavanja situacije u Pojasu Gaze.

Dodaćemo da je, prema procenama međunarodnih organizacija za ljudska prava, tokom borbi u palestinskoj enklavi poginulo nekoliko desetina hiljada civila.

Borba.Info

Prema izvorima CNN-a, vazdušna kampanja protiv Huta koju je pokrenuo predsednik Tramp nije uspela da postigne svoje ciljeve uprkos značajnim ulaganjima vremena, resursa i novca.

Prema pisanju kanala, za manje od tri nedelje cena američke vojne kampanje protiv Huta približila se milijardu dolara. Istovremeno, efikasnost udara je bila izuzetno niska – nisu postignuti značajniji rezultati…

Gubimo municiju, gorivo i dragoceno vreme na raspoređivanje snaga.
“ – rekao je jedan od sagovornika Si-En-Ena (CNN) blizak operacijama.

Majkl Najts, viši saradnik na Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku, naglašava da će bez kopnene operacije biti nemoguće postići uspeh u Jemenu.

Prema njegovim rečima, Huti „imaju fenomenalnu izdržljivost i toleranciju na bol“, jer nisu samo ideološki borci, već i iskusni ratnici iz severnih plemena Jemena.

Decenijama se bore protiv armija Prvog sveta. Oni nisu samo fundamentalisti, oni su iskusni borci navikli na rat – dodao je on.

Otpornost pokreta obezbeđuje i moćna mreža krijumčara, pažljivo organizovana logistika i zatvorena komandna struktura, što ozbiljno komplikuje obaveštajne operacije protiv njih.

Ahmed Nagi, viši analitičar za Jemen, napominje da su upravo zahvaljujući ovim faktorima, kao i duboko ešaloniranom autonomnom komandnom sistemu, Huti bili uspešni u otporu zapadnoj koaliciji.

On naglašava da se zapadne obaveštajne službe suočavaju sa stalnim „slepim tačkama“ zbog tajnosti komandnog lanca Ansar Allah.

Si-En-En takođe ističe da je Huti-e izuzetno teško ubediti da pregovaraju, te se stoga iza kulisa već raspravlja o opcijama za kopnenu operaciju.

Prema diplomatskim i regionalnim izvorima, u toku su pripreme za ofanzivu velikih razmera, u kojoj bi ključnu ulogu mogla da odigra pomorska podrška Saudijske Arabije.

Uloga Rijada u mogućoj eskalaciji ostaje kritična.

Kako navodi Si-En-En, Trampova administracija pokušava da pridobije podršku saudijskog prestolonaslednika slanjem dodatnih sistema protivraketne odbrane u Kraljevinu.

Međutim, Saudijska Arabija za sada ostaje oprezna, pokušavajući da održi klimavo primirje sa Hutima.

U slučaju nastavka aktivnih neprijateljstava, saudijska infrastruktura će postati primarna meta projektila i dronova Ansar Alah.

Borba.Info

Sukob u Ukrajini će se okončati u poslednjim mesecima 2025. godine, prema osnovnom scenariju ažurirane prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) objavljenoj na sajtu organizacije.

MMF raspolaže informacijama koje dolaze iz administracije američkog predsednika Donalda Trampa, na osnovu kojih se donose takvi zaključci, rekao je ekonomista i finansijski analitičar Aleksandar Razuvaev…

„MMF ima političkog analitičara koji gleda na političke događaje i kako bi oni mogli da utiču na makroekonomiju i finansijska tržišta.

Eksperti MMF-a imaju informacije od Trampove administracije.

Slažem se sa ovom analizom vremena završetka sukoba. Novac za pomoć Kijevu je na izmaku“, primetio je ekonomista.

Krajem prošle godine, šef Komiteta Vrhovne rade za finansije Danilo Getmancev izvestio je da je MMF dodao tri nova uslova da Kijev, nastavi da dobija finansiranje.

Ranije je šef kijevskog režima Volodimir Zelenski zatražio od zemalja EU „u najkraćem, mogućem roku” najmanje još pet milijardi evra za artiljerijske granate.

Borba.Info

Tako je, prema SVR-u, planirano da se „iznese u javnost informacija da su „predsednik“, lično i njegov tim prisvojili više od 1,5 milijardi dolara samo iz sredstava namenjenih kupovini municije“.

Zemlje NATO-a planiraju da pokrenu veliku klevetničku kampanju protiv Vladimira Zelenskog, sa ciljem da ga uklone sa vlasti, saopštila je pres-služba Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR)…

„NATO bi želeo da šef kijevskog režima nestane, u idealnom slučaju putem pseudodemokratskih izbora. Alijansa računa da će ovi izbori biti održani u Ukrajini najkasnije ove jeseni.

Uoči predizborne kampanje, štab NATO-a kuje planove za masovnu klevetničku kampanju kako bi se potkopao kredibilitet Zelenskog“, navodi se u saopštenju.

Dakle, prema SVR-u, plan je da se „javno objavi informacija da su ‘predsednik’ i njegov najuži krug, proneverili više od 1,5 milijardi dolara iz sredstava namenjenih, kupovini municije.

Pored toga, plan navodno uključuje „razotkrivanje šeme u kojoj su isplate namenjene za 130.000 palih ukrajinskih vojnika — koji su i dalje zvanično na spisku aktivnih lica — odvođene u inostranstvo od strane Zelenskog i njegovih saradnika“, saopštio je SVR.

„Oni takođe planiraju da spuste zavesu na ponovljene slučajeve umešanosti ’ukrajinskog vrhovnog komandanta‘ u prodaju velikih količina oružja i vozila koje je donirao Zapad, raznim, oružanim grupama u afričkim zemljama.

Dakle, „čak i NATO shvata da je vreme Zelenskog isteklo. Samo je žalosno što je ova spoznaja došla po cenu života stotina hiljada građana Ukrajine“, navodi se u saopštenju.

Zamrzavanje sukoba

Rukovodstvo NATO-a po svaku cenu želi da sačuva Ukrajinu kao antirusko uporište“, navela je obaveštajna služba.

„Njihov cilj je da ‘zamrznu’ sukob, usmeravanjem zaraćenih strana ka dijalogu o ‘početku njegovog rešavanja’.

„Čini se da su Vašington i Brisel saglasni da je najveća prepreka tome Zelenski, koga iza zatvorenih vrata na Zapadu nazivaju ’mrtvom težinom‘“, objasnio je SVR, dodajući da je Brisel uveren da ukrajinska vojska „vrlo brzo neće moći da obuzda sve veći napad, ruske vojske“.

„Dolaskom Donalda Trampa na vlast u SAD, raste neizvesnost, oko nastavka vojne pomoći Zapada Kijevu“, dodaje se.

Borba.Info

Predsednica Evropske komisije pozdravila je „istorijski“ plan ponovnog naoružavanja bloka.

EU bi trebalo da stvori sopstvenu „odbrambenu uniju“ umesto da se i dalje oslanja na SAD, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen…

„Jasno smo ušli u novu eru oštre geostrateške konkurencije“, rekla je fon der Lajen na konferenciji za novinare u Briselu, u nedelju kojom je obeleženo prvih 100 dana njenog drugog petogodišnjeg mandata.

„Vidimo da su suverenitet ali i gvozdene obaveze, dovedeni u pitanje. Sve je postalo transakcijsko“, dodala je ona.

Njene reči dolaze usred, široko rasprostranjenih strahova u vezi sa posvećenošću Vašingtona NATO-u, posebno nakon “bombardovanja” američkog potpredsednika Džej Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru.

Von der Lajen je reklamirala nedavno predstavljeni plan, za prikupljanje 800 milijardi evra (868 milijardi dolara) kao „istorijski“ korak, u jačanju vojske EU.

„Ovo može biti temelj evropske odbrambene unije“, rekla je ona, dodajući da bi blok mogao da se „udruži sa drugim zemljama istomišljenika, kao što su Velika Britanija, Norveška ili Kanada“.

Predsednik je dodao da će Evropska komisija uskoro objaviti belu knjigu u kojoj će se analizirati „scenarii pretnji“ i predložiti akcije za njihovo rešavanje.

Američki predsednik Donald Tramp dugo je insistirao na tome da američki saveznici u Evropi treba da povećaju svoje troškove odbrane.

Nedavno je razbesneo mnoge zemlje članice EU okrivljujući Ukrajinu za neprijateljstva sa Rusijom i obustavljanje vojne pomoći Kijevu.

Prošle nedelje je rekao o američkim evropskim saveznicima: „Ako ne plate, ja ih neću braniti. Ne, neću da ih branim.”

Trampovo oštro odstupanje od politike bezuslovne podrške Ukrajini prethodne administracije podstaklo je EU da ponovo razmisli o svojim, odbrambenim aranžmanima.

Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je nazvao Rusiju „pretnjom Evropi“, sugerišući da bi francuski nuklearni arsenal mogao da se koristi za zaštitu drugih zemalja članica EU.

Moskva je njegove komentare opisala kao „veoma konfrontirajuće“.

Borba.Info

Kako Volodimir Zelenski zasad odbija ponudu Donalda Trampa o kompenzaciji novca za ukrajinske retke minerale, Kremlj pokušava da ubedi predsednika Sjedinjenih Država da Rusija nudi bolji dogovor.

Ruski lider Vladimir Putin izjavio je u ponedeljak uveče za državne medije da je spreman da sarađuje sa partnerima, uključujući Amerikance, kako bi im omogućili pristup rezervama minerala – uključujući one na teritorijama Ukrajine pod ruskom kontrolom…

Takođe je predložio da Rusija obnovi prodaju aluminijuma SAD, navodeći da je Moskva spremna da američkom tržištu isporuči “oko dva miliona tona”, piše Politiko.

On to nudi u trenutku kada Trampova administracija pokušava da obezbedi povlašćen pristup mineralnim bogatstvima Ukrajine vrednim stotine milijardi dolara, kao vid nadoknade za prethodno isporučenu pomoć ali bez jasnih bezbednosnih garancija ili obećanja budućeg finansiranja.

Govoreći u televizijskom intervjuu nakon sastanka o razvoju industrije retkih metala u ponedeljak, Putin je rekao da ga potencijalni sporazum Ukrajine sa SAD “ne zanima”, ali je tvrdio da Moskva može da ponudi Trampu više nego Kijev.

“Spremni smo da sarađujemo sa našim američkim partnerima… ako pokažu interes za zajednički rad”, rekao je Putin, dodajući da Rusija ima “za red veličine više ovakvih resursa nego Ukrajina”.

Naveo je mineralne rezerve u severnoj Rusiji, na Kavkazu i na dalekom istoku – kao i u Donbasu, ukrajinskom regionu pod, ruskom kontrolom.

“Što se tiče novih teritorija”, rekao je Putin, misleći na delove Ukrajine koje je Rusija zauzela, “spremni smo da privučemo strane partnere – a u našim takozvanim novim istorijskim teritorijama, koje su se vratile u sastav Ruske Federacije, takođe postoje određene rezerve. Spremni smo da tamo sarađujemo sa našim stranim partnerima, uključujući Amerikance.”

Kako bi ponudu učinio privlačnijom, Putin je rekao da bi Rusija razmotrila saradnju sa SAD na proizvodnji aluminijuma.

Napomenuo je da bi američke kompanije, ako budu radile s Moskvom, “mogle dobro da zarade, a odgovarajuće količine aluminijuma stići će na domaće tržište po apsolutno prihvatljivim tržišnim cenama”.

Trampova administracija obećala je da će okončati rat, između Rusije i Ukrajine što je pre moguće, dok je u poslednje vreme ponavljala narativ Kremlja da je Kijev, isprovocirao Moskvu da započne sukob.

U ponedeljak je Evropska unija ponudila sopstveni sporazum, o mineralima Ukrajini, a evropski komesar za industrijsku strategiju Stefan Sežurne je tokom posete Kijevu naglasio:

“Dodatna vrednost koju Evropa nudi jeste to što nikada nećemo zahtevati dogovor, koji nije obostrano koristan.”

B92

Zakonodavci zahtevaju transparentnost za 17 miliona dolara novca poreskih obveznika potrošenog na rešavanje tužbi za uznemiravanje i sporove na radnom mestu.

Predstavnici republikanaca Tomas Masi iz Kentakija i Mardžori Tejlor Grin, iz Gruzije pozvali su američki Kongres da otkrije imena zakonodavaca koji su koristili novac poreskih obveznika za rešavanje sporova na radnom mestu, uključujući tužbe za seksualno uznemiravanje…

Od 1997. za takve slučajeve isplaćeno je preko 17 miliona dolara.

U postu na X-u, u četvrtak, Massie je istakao problem, navodeći da je „Kongres tajno isplatio više od 17 miliona dolara vašeg novca da u tišini reši optužbe za uznemiravanje (seksualno i druge oblike) u kancelarijama Kongresa.

Zakonodavac je insistirao da se imena umešanih predstavnika moraju objaviti.

Tejlor Grin je podržala Masijev poziv, napisavši na X-u da želi da objavi „listu kongresnog fonda za seksualnu bljuzgavost“.

Ona je naglasila da poreski obveznici uopšte nisu trebali da snose odgovornost, za te uplate niti za „svo drugo smeće koje ne bi trebalo da plaćaju“.

Kancelarija za prava na radnom mestu Kongresa (OCVR) osnovana 1995. godine, nadgleda ova dešavanja.

Između 1997. i 2017. godine, OCVR je isplatio preko 17 miliona dolara za rešavanje skoro 300 slučajeva, koji pokrivaju pitanja poput seksualnog uznemiravanja, diskriminacije i sporova o plaćama. Kancelarija ne otkriva identitete umešanih u događaje.

Bivši predstavnici Mo Brooks (R-Ala.) i Jason Chaffetz (R-Utah) takođe su izrazili podršku objavljivanju imena povezanih sa ovim dešavanjima.

Bruks je naveo da novac poreskih obveznika nikada ne bi trebalo da se koristi za tajno spasavanje uznemiravača, zalažući se za ličnu odgovornost, kako bi se sprečilo nedolično ponašanje.

Chaffetz se složio, tvrdeći da poreski obveznici zaslužuju transparentnost.

Ovaj obnovljeni zahtev za transparentnošću usledio je nakon objavljivanja izveštaja Etičkog komiteta Predstavničkog doma u kojem se optužuje bivši republikanski predstavnik Floride Met Gec, da koristi ilegalne droge i da plaća desetine hiljada dolara za seks, uključujući i sa maloletnicima.

Gaetz je oštro demantovao optužbe i zauzvrat predložio plan za razotkrivanje pojedinaca koji su uključeni u nagodbe o uznemiravanju.

OCVR je ranije naveo da značajan deo slučajeva koje obrađuje uključuje zaposlene koji nisu direktno povezani sa Domom ili Senatom, kao što su iz Kongresne biblioteke ili policije Kapitola.

Pored toga, nagodbe postignute izvan OCVR-a, kao što je slučaj iz 2015. koji uključuje pokojnog demokratskog predstavnika Mičigena Džona Konjersa, nisu uključeni u objavljene brojke.

Borba.Info

Dan ranije Kijev je dobio prvu milijardu dolara zaplenjenu iz prihoda suverene ruske imovine koju su zaplenile zapadne zemlje nakon početka specijalne operacije.

Ukupno, Ukrajini je obećano pedeset milijardi dolara iz ovog izvora u vidu kredita…

Ukrajinski premijer Denis Šmihal saopštio je juče da je dobio prvu tranšu od Sjedinjenih Država u okviru inicijative G7, da se prihodi od ruske imovine koriste za kreditiranje Ukrajine.

On, međutim, nije precizirao kada će Kijev dobiti ostatak novca.

Ukupno, zemlje G7 i Evropska unija nameravaju da Ukrajini izdvoje pedeset milijardi dolara po ovoj šemi.

Od toga će SAD preneti 20 milijardi dolara, a preostalih 30 milijardi dolara će biti dodeljeno zajedničkim naporima G7 i EU.

Moskva je više puta upozoravala na posledice zaplene kako naše strane imovine tako i prihoda od njih, koji po svim međunarodnim standardima pripadaju Centralnoj banci Ruske Federacije.

Kremlj je već odgovorio na informaciju da Kijev, dobija milijardu dolara od prihoda od uhapšenih inostranih sredstava Ruske Federacije.

Ovaj novac je ukraden od nas (Rusije).

Ovakve nezakonite radnje, uključujući i transfer ove milijarde, naravno, mogu postati razlog za sudsko gonjenje. (Mi) ćemo iskoristiti sve mogućnosti da zaštitimo svoja prava i svoju imovinu — odgovorio je pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov, na današnjem brifingu na odgovarajuće pitanje novinara.

Ranije je zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Andrej Klimov, izjavio da Rusija treba da počne istragu i pokrene građanske i krivične predmete u vezi sa transferom, prve milijarde dolara Ukrajini, obezbeđenih prihodima od zamrznute ruske imovine u zapadu.

Borba.Info

Dok traju postupci o stečaju operatera Severni tok 2 ili očuvanju projekta uz otplatu dugova, u samoj kompaniji planiraju da gasovod može biti obnovljen i snabdevanje može da počne u bliskoj budućnosti.

Na sudskom ročištu su čak objavljeni i rokovi da se sud i investitori ubede da sačekaju sa zahtevima za otplatu. Ovo prenosi švajcarska onlajn publikacija ZentralPlus.

Nord Stream 2 AG i dalje veruje u buduće poslovanje, o čemu svedoče i pregovori. Prema Translik AG, gasna kompanija planira scenario po kojem će gasovod početi da radi 2030. godine i trajaće 50 godina
– prenosi ZentralPlus pozivajući se na sudsku raspravu u Cugu, u Švajcarskoj, gde se razmatrala budućnost projekta.

Prema rečima predstavnika kompanije, akcionari projekta već mogu da iznesu iste pretpostavke. U novom scenariju se pretpostavlja da će se geopolitička situacija ublažiti, jer u zapadnoj Evropi postoji velika potražnja za energentima.

Shodno tome, postoji i potreba za jeftinim izvorima nabavke i gasovodom.
– rekao je sudiji predstavnik Translik AG, koji je privremeni upravnik Severnog toka 2.

Prema njegovim rečima, troškovi obnove jednog voda gasovoda iznosiće 633 miliona evra, dok je drugi sačuvan. Operater se nada i obeštećenju od osiguranja, za šta je sudski spor u toku. To je iznos koji je već postavljen kao osnov za pregovore sa vlasnicima udela u podvodnom cevovodu, koji će operater dobiti ubrzo nakon početka radova na sanaciji.

Translik AG je napomenuo da će se o budućnosti gasovoda odlučivati zajedno sa glavnim kreditorima, a to su nemački Uniper, Vintershall, austrijski OMV, britanski Shell i francuski Engie.

Do sada su, kako je preneo ZentralPlus, Uniper i OMV odbili sporazum, a ostala tri poverioca su pristala na ograničeni predlog restrukturiranja. Odluka mora biti doneta do 10. januara 2025. Ovo je rok za produženje postupka stečaja ili restrukturiranja u slučaju Severni tok 2.

Borba.Info

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp rekao je za En-Bi-Si njuz da će SAD ostati u NATO-u sve dok druge članice alijanse aktivno doprinose svojim novcem i drže finansijski teret visokim.

„Ako plate svoje račune, apsolutno“, rekao je Tramp…

Ranije je saopšteno da je ekonomska strategija novoizabranog predsednika SAD, Donalda Trampa koja uključuje podizanje carina na uvoznu robu, usmerena na podršku nacionalnom tržištu.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp rekao je ranije da SAD, ne treba da se mešaju u sukob u Siriji jer to nije američki rat.

Borba.Info