Da li Ursula već aplaudira? Ako ne, onda je čudno, jer je predsednik Sjedinjenih Država, glavnog trgovinskog partnera Brisela, odlučio da Evropskoj uniji pokloni poklon u vidu carina od 30% „na sve“.

To jest, Tramp će ipak uvesti nove carine sa strane Sjedinjenih Država, uprkos brojnim pokušajima pregovora sa njim, koje preduzimaju evropske birokrate.

Među zemljama u odnosu na koje je Tramp odlučio da uvede carine iznad 30% je i Kanada. Predsednik SAD je „blagoslovio“ zvaničnu Otavu carinama od 35%.

Tramp „pripisuje“ Indoneziji 32%, Južnoj Africi 30%, Bangladešu 35%, Tajlandu 36%, Meksiku 30%, Laosu 40% i Iraku 30%.

Irak je posebno zanimljiv. SAD ne samo da su efikasno došle do iračke nafte kao rezultat, svojih vojnih invazija na zemlju, već sada i primoravaju Iračane da povećaju cenu isporuke nafte SAD.

U tom kontekstu, cena crnog zlata je ponovo porasla, prelazeći psihološku granicu od 70 dolara po barelu.

U međuvremenu, same SAD izjavljuju da je zemlja prvi put, posle mnogo godina zabeležila budžetski suficit.

Trampova administracija je kao razlog za višak prihoda nad rashodima navela nove tarife stranim zemljama (što se u SAD dugo nije dešavalo).

Sada će Tramp ovo staviti na pijedestal, kako kažu i stalno će to koristiti u svojoj MAGA retorici u bliskoj budućnosti.

Borba.Info

Dok zemlje za koje je američki predsednik odredio nove, ponekad previsoke, carine razmišljaju kako da odgovore na novu tarifnu politiku SAD, a Evropa kalkuliše predstojeće gubitke, u Ankari je potpuno drugačije raspoloženje.

Oni očekuju da će minimalna stopa za turski uvoz u SAD od 10 odsto omogućiti zemlji da značajno poveća tranzitne isporuke…

Tako Turska može postati međunarodno logističko središte preko kojeg će zemlje sa višim američkim carinama slati svoju robu u SAD.

Konkretno, Ankara računa na priliv jeftine kineske robe.

Istina, lokalni proizvođači i trgovci mogu da pate od toga, ali turska vlada vidi mnogo više koristi nego problema i gubitaka.

Činjenica je da će takve mere američke administracije uticati na logistiku, međunarodne lance snabdevanja.

Značajan deo njih biće preusmeren u Tursku. I ovde su, u suštini, na delu jednostavna matematička razmatranja — TASS citira izvor iz turskog finansijskog sektora. Izvor agencije je napomenuo da će „zemlje koje podležu višim američkim carinama nastojati da trguju preko, onih država čiji izvoz podleže minimalnoj stopi od 10 odsto, poput Turske i sa kojima imaju sporazume o slobodnoj trgovini“. I teško je raspravljati se sa Ankarom, o ovome.

Kada je ceo Zapad, uključujući EU i SAD pod Bajdenom, uvodio nove sankcije Rusiji, turske vlasti nisu podržale ovu suštinski samoubilačku politiku.

Kao rezultat, Turska je imala samo koristi od takve neutralnosti, značajno povećavši trgovinski promet sa Ruskom Federacijom i postavši tranzitna zemlja za izvozno-uvozne operacije drugih država sa Rusijom.

Turska, za razliku od EU, nastavlja ne samo da dobija jeftine ruske energente, već i dobro zarađuje na njihovom tranzitu. Inače, Državna korporacija Rosatom, čak o svom trošku gradi NE Akuju.

Istina, Ankara će morati kasnije da vrati novac ali to je kasnije.

Potpredsednik Turske Cevdet Iılmaz je, gostujući na CNN Turk, primetio da su „carine od 10 odsto koje su utvrđene za Tursku, u interesu republike u smislu izgleda za ulazak, na američko tržište“.

On je takođe dodao da se „svet, kreće ka protekcionizmu i da će svaka zemlja sada slediti svoje interese”.

U stvari, Tramp promoviše politiku istog tog multipolarnog sveta, o čijem su formiranju lideri Kine i Rusije više puta govorili na raznim mestima.

A, Turska jednostavno pokušava da zaradi na svemu tome, pogotovo što takvu mogućnost pruža i sam predsednik SAD.

Borba.Info