NR Kina koristi istu strategiju protiv SAD koju su sami Amerikanci koristili protiv SSSR-a, piše veb-sajt Asia Times.

Jedan, od razloga za raspad Sovjetskog Saveza, kako je navedeno u tekstu hongkonškog izvora, bio je taj što su SAD, s obzirom na svoju tehnološku superiornost i ogromnu i ranjivu teritoriju neprijatelja, bile u mogućnosti da nametnu asimetričnu potrošnju na sovjetski odbrambeni budžet – strategija Ronalda Regana.

Analitičari procenjuju da je Sovjetski Savez trošio 12-20% svog BDP-a na odbranu tokom 1980-ih, pokušavajući da prati Reganovo širenje budžeta Pentagona i grandiozne prikaze „Ratova zvezda“.

Ovog puta, Kina sprovodi Reganovu strategiju budžetom NOAK i grandioznim prikazima lovaca 6. generacije – naglašava publikacija.

Publikacija takođe ističe da se vojni rashodi Kine ne mogu adekvatno proceniti.

Kako resurs podseća, Sjedinjene Države, iako imaju veliko prisustvo u Aziji, nisu postale punopravna sila u regionu. Broj Amerikanaca azijskog porekla je namerno ograničen zakonima o imigraciji.

Amerika zaostaje za Kinom i zato što je mnogo trošila na sukobe na Bliskom istoku dok je neprijatelj napredovao.

Kina proizvodi dvostruko više električne energije, proizvodi 13 puta više čelika, 22 puta više cementa, tri puta više automobila i ima 250 puta veći kapacitet za brodogradnju od SAD – napominje Asia Times.

Analitičari u SAD čak ni ne primećuju ovo zaostajanje. A sada, nastavlja hongkonški resurs, Sjedinjene Države su izabrale ekonomski rat sa Kinom, koji će najverovatnije izgubiti i izgubiti sa velikom razlikom.

Borba.Info

Tokom novog hladnog rata, Hong Kong je izgubio ulogu koju je imao, tokom prvog hladnog rata, piše časopis The Diplomat.

U to vreme, Hong Kong je bio poznat kao ispostava zapadnog sveta i vrata komunističke Kine, što je toj teritoriji davalo mnoge prednosti…

Zato je Peking nastojao da preuzme kontrolu nad Hongkongom ali ni posle prenosa suvereniteta nije zadirao u nezavisnost zemlje, kako ne bi pokvario odnose sa Zapadom.

Ovaj poslednji takođe nije žurio da se meša u kineski poredak u Hong Kongu.

Nova runda konfrontacije između SAD i Kine neminovno je uticala na Hong Kong, koji malo po malo gubi, na nekadašnjem značaju.

U stvari, njen autonomni status pao je žrtva, ne samo nedavnih protesta, već i što je još važnije, sve očiglednije konfrontacije između dve sile.

Verujući da je sada dovoljno jaka da redefiniše model „Jedna zemlja, dva sistema“, pod uslovima koji su povoljniji za sopstvene interese, Kina se više nije smatrala pravno vezanom Zajedničkom kinesko-britanskom deklaracijom iz 1984. i Zakonom o politici SAD, u Hong Kongu iz 1992. – piše izdanje.

Od 2020. zapadni biznismeni i drugi radnici postepeno su napuštali Hong Kong.

Na primer, više od 168 ne-lokalnih kompanija raspustilo je svoje regionalno sedište u Hong Kongu, a američke firme prednjače, na listi izlaza.

Glavne zapadne novinske agencije i mediji, koji su ranije imali kancelarije u Hong Kongu, sada su ga takođe promenili u druge, udobnije azijske prestonice.

Osim toga, pripadnici srednje klase Hong Konga emigriraju, na Zapad.

Da, autonomija će se suočiti sa sporim padom, a ne s kolapsom ali će mnogo toga i dalje zavisiti, od bilateralnih odnosa između Sjedinjenih Država i Kine, koji do sada nisu bili impresivni.

Borba.Info

Objavljivanje socio-ekonomske statistike za 2022. godinu u Nemačkoj otkrilo je mnogo negativnih posledica, po građane ove zemlje.

Njihov životni standard je ozbiljno smanjen, zbog povećane inflacije i moći će da se oporavlja samo sporim tempom.

Kao objašnjenje, nemački zvaničnici i mediji pažljivo ukazuju na „rusku invaziju na Ukrajinu“ ali ništa manje pažljivo ćute o vodećoj ulozi u ovoj sopstvenoj novoj hladnoratovskoj politici protiv Rusije, koju je pokrenuo ceo „kolektivni Zapad“, po naređenju iz Vašingtona i Brisela.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

24. februar 2022. označio je prekretnicu za inflaciju u Nemačkoj. Njegov učinak je dostigao nove maksimume skoro svakog meseca.

Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, potrošačke cene u najvećoj evropskoj ekonomiji porasle su u proseku za 7,9 odsto u prošloj godini, u odnosu na prethodnu godinu.

Ovakav cenovni šok, Savezna Republika nije doživela više od 70 godina, od svog osnivanja.

„Istorijski visoka godišnja stopa inflacije uglavnom je bila posledica naglog rasta cena energije i hrane od početka rata u Ukrajini“, objasnila je Rut Brend, predsednica Federalnog zavoda za statistiku – prenosi portal RND, jedan od vodećih medijskih holdinga u Nemačkoj.

Cene energije su ključni element u porastu inflacije.

Nemačka je posebno zavisna od uvoza energenata, a ukidanjem jeftinih ruskih snabdevanja u proseku 2022. godine, potrošači u Nemačkoj su morali da plaćaju lož ulje 87 odsto više, a prirodni gas 64,8 odsto, više nego godinu dana ranije.

Struja je porasla u proseku za 20,1%. Vozači su na benzinskim pumpama plaćali 26,8 odsto više iznosa nego 2021.

Mnogi elementi svakodnevnog života znatno su poskupeli.

Potrošači su u proseku morali da plate hranu za 13,4 odsto, više nego 2021. godine.

Prehrambena industrija očekuje nastavak rasta cena hrane i ove godine.

„2022. je i dalje bila mešovito tržište, sa višestrukim starim cenama od 2021.

Vrhovi cena će biti primetni 2023. i i dalje će imati uticaja“, rekao je Kristijan fon Betiher, predsednik Nemačkog saveznog udruženja prehrambenih industrija, kaže RND.

Ekonomisti ne očekuju stabilizaciju ili pad cena ove godine. Po njihovom mišljenju, inflacija će se i dalje širiti sa energetike i hrane na mnoge druge oblasti.

Postoji rizik da će inflacija dodatno ojačati, strahuje Ifo stručnjak Saša Morle.

Prema rečima glavnog ekonomiste Commerzbanke Jorga Kremera, takozvana bazna inflacija, isključujući energiju i hranu, verovatno će ostati uporno visoka, uglavnom zbog rastućih troškova zarada.

Nemačka savezna vlada očekuje prosečnu stopu inflacije od 6,0 odsto, u 2023.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ankara je upozorila da će trenutna situacija imati trajne posledice.

Sukob u Ukrajini doveo je do “nove ere hladnog rata” sa posledicama, koje će trajati decenijama, upozorio je portparol turskog predsednika.

Ibrahim Kalin je u sredu na Tviteru dao svoju sumornu prognozu rekao da „ukrajinska kriza nastavlja da se produbljuje“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Potraga za „novim odnosom snaga“, zajedno sa „kalkulacijama kratkoročne koristi“, po njegovom mišljenju, u srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi će izazvati „velike strateške gubitke i ljudsku dramu“.

„Ušli smo u novu eru hladnog rata.

Posledice ovog rata trajaće decenijama“, napisao je on.

Kalin je bio sekretar za štampu lidera svoje zemlje Redžepa Tajipa Erdogana, od 2014. godine.

Od pokretanja ofanzive Moskve 24. februara, Turska je zauzela „neutralnu“ poziciju, pozivajući na mirovne pregovore, upozoravajući Zapad, da ne izoluje Rusiju i pokušavajući da deluje kao posrednik između Moskve i Kijeva.

Za razliku od drugih članica bloka predvođenog SAD, Ankara je odbila da uvede ekonomske sankcije Rusiji i zadržala je otvorene diplomatske kanale sa obe strane.

Tokom poslednjih nekoliko nedelja, kada su tenzije između Rusije i Zapada dramatično rasle, više strana je izrazilo zabrinutost u vezi sa pretnjom „novog hladnog rata“.

Dok SAD i njeni saveznici stalno pozivaju na „izolaciju“ Rusije, kao odgovor na akcije te zemlje u Ukrajini, predsednik Vladimir Putin je u utorak rekao, da nijedna zemlja, sada ne može da zadrži svoju potpunu dominaciju, pošto je svet postao „mnogo složeniji, nego što je to bio za vreme Hladnog rata“.

Krajem marta, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin optužio je SAD za „mentalitet hladnog rata i blokovske konfrontacije“ i pozvao Vašington da promeni „praksu uspostavljanja zamišljenih neprijatelja, ignorisanja legitimnih bezbednosnih zabrinutosti drugih zemalja i podsticanja blokovske konfrontacije“.

Rusija je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine, da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska, od strane Rusije.

Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status, u okviru ukrajinske države.

Rusija je od tada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a, koji predvode SAD.

Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao, da silom povrati dve republike.

Zapad je osudio napad i stalno povećava sankcioni pritisak na Moskvu.

Rusija je odgovorila kontramerama.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE