“Pripremajući nacrt vojnog budžeta, uzeli smo u obzir mogućnost novih ratova“

Džo Bajden je svoje ženevske pregovore sa Vladimirom Putinom pokušao da iskoristi za postepeno zabijanje klina između Moskve i Pekinga. I, već je dobio odgovor koji sigurno nije očekivao.

Putin i njegov kineski kolega Si Đinping produžili su važenje rusko-kineskog sporazuma o `posebnom strateškom partnerstvu` svojih zemalja na još dve decenije.

Učinili su to šest meseci pre isteka važenja tog dokumenta potpisanog pre 20 godina.

Za vreme pregovora specijalnim video-linkom sa garantovanom zaštitom od prisluškivanja.

Ruski lider je potom ocenio da su odnosi Rusije i Kine „dostigli visinu bez presedana i postali obrazac za međudržavnu saradnju u 21-om veku“.

Naglasio je da će se Rusija i Kina i dalje međusobno „podržavati u zaštiti državnog jedinstva i teritorijalnog integriteta“, da su se obavezale da neće prve primeniti nuklearno oružje i da ruske strateške rakete neće `nišaniti` Kinu niti kineske Rusiju.

Ocenio je da to u savremenom svetu ima veliki značaj.

I naveo da su Rusija i Kina „odlučne da zajedničku granicu pretvore u pojas večnog mira i prijateljstva“.

U Moskvi se procenjuje da su rusko-kineski odnosi nešto što je veće od njihovog moguće vojnog saveza.

U isto vreme je Bajden zatražio od Kongresa 752,9 milijardi dolara za narednu fiskalnu godinu za nacionalnu odbranu. Najviše nakon Drugog svetskog rata.

Najveći deo te sume – 715 milijardi dolara – pripašće Pentagonu.

Ministar odbrane SAD Lojd Ostin objasnio je kongresmenima u odboru za oružane snage zbog čega je Bajden odobrio toliki novac:

„Ministarstvo odbrane SAD mora biti spremno da ide ukorak sa našim konkurentima i obezbediti da se, ako bude potrebno, borimo i da pobedimo u sledećem, ali ne poslednjem ratu.

Pripremajući nacrt vojnog budžeta, uzeli smo u obzir mogućnost novih ratova“.

Dodatno je konkretizovao:

„Ozbiljnu pažnju smo posvetili Kini. Za „Pacifičku inicijativu za obuzdavanje Kine“ predvideli smo preko 5 milijardi dolara.

Već sam izdao internu direktivu čiji glavni ciljevi su jače obuzdavanja Pekinga, ubrzanje razvoja naprednih sposobnosti i novih operativnih koncepata, sa snaženjem mreže naših regionalnih saveznika“.

General Ostin je dodao da Kina nije jedina pretnja Sjedinjenim Državama:

„Posebnu pažnju smo posvetili i suprotstavljanju neprijateljstvu Rusije. Naročitu pažnju smo poklonili sajber prostoru i očekujemo da ćemo dobiti 10 milijardi dolara za operacije u toj oblasti“.

Ostin je najavio povećana ulaganja u hipersonično oružje, 5G tehnologije, mikroelektroniku, veštačku inteligenciju, brodogradnju, modernizaciju nuklearnog oružja i svemirske sisteme.

Samo za modernizaciju nuklearne trijade Ostin je zatražio 28 milijardi dolara za, a 112 milijardi – za razvoj i ispitivanje novog naoružanja.

Za vreme svog prvog telefonskog razgovora sa japanskim kolegom Nobuom Kisijem, Ostin je potvrdio da su SAD – u slučaju vojnog sukoba između Tokija i Pekinga – spremne da brane ostrva Senkaku koja Japan smatra svojim.

Kina je trenutno superiornija od Sjedinjenih Država u raketama srednjeg i kraćeg dometa.

Za Peking su te rakete osnova vojnog potencijala.

Zato SAD planiraju forsirano povećavanje broja raketa srednjeg i kraćeg dometa.

Vašington povećava vojni budžet i sa namerom da tako prisili Moskvu i Peking da povećavaju vojne rashode, a da preko toga uspore njihov ekonomski razvoj.

Fakti