29. maja 2024. DNRK je saopštila da je novi tenk, ranije poznat, pod oznakama M2020 i M2024, dobio zvanični naziv Cheonma-2.

To je proizvod razvoja severnokorejske tenkovske izgradnje, koja se u početku oslanjala na sovjetske i kineske modele, kao što su T-34 i Tip 59 – kaže Armi Recognition…

Tokom 1970-ih, DNRK je započela proizvodnju sopstvenih tenkova serije Čonma-ho zasnovanih na sovjetskom T-62. Linija je doživela nekoliko iteracija, tokom 1980-ih sa poboljšanjima oklopa, vatrene moći i mobilnosti.

Tokom 1990-ih, uvođenje Songuna-915, koji je apsorbovao karakteristike ruskog T-72 i kineskog Tipa 88, označilo je pomak, ka većoj samopouzdanosti u odbrambenoj proizvodnji, iako su strane tehnologije i dalje bile integrisane.

U 21. veku, Pjongjang je predstavio Pokpung-ho, na čije modernizovane verzije su uticali sovjetski T-80 MBT i kineski Tip 96.

Nedavno su demonstrirani M2020 i M2024, koji se sada nazivaju Cheonma-2. M2020 je prvi put prikazan u oktobru 2020., na vojnoj paradi.

Nakon toga, ovo vozilo je ušlo u proizvodnju, koja je dobila ubrzani zamah zahvaljujući modernizaciji proizvodnje u fabrici rezervoara Kusong, uključujući udvostručenje proizvodnih kapaciteta. Dana 14. marta 2024. godine, tokom vojnih vežbi predstavljena je malo izmenjena verzija M2024.

Kako se navodi u publikaciji, Cheonma-2 ima kupolu „sličnu onoj američkog M1A2 Abrams“.

Opremljen je sa 21 jedinicom za daljinsko upravljanje i 6 dimnih bacača.

Rupa koja se nalazi levo od pištolja je verovatno namenjena za smeštaj uređaja za posmatranje.

Na prednjoj strani nalaze se komponente koje podsećaju na KAZ.

Kupola ima lanser za dva ATGM-a, koji se može rotirati kao TOV na američkom Bredliju. Veruje se da su to rakete Bulsae-3, slične ruskom Kornetu.

Na svakoj strani tornja nalaze se DZ blokovi, bacači dimnih granata i KAZ blokovi.

Gornji deo kupole sadrži meteorološku opremu, antene, sisteme za nadzor, komandantski panoramski nišan, nišan nišana, episkop, vatrogasne panele i kutiju za skladištenje u zadnjem delu.

Tenk, procenjene težine od 50-55 tona, opremljen je motorom snage od najmanje 1200 X, koji obezbeđuje maksimalnu brzinu od oko 65 km/h.

Verovatno je opremljen savremenim sistemima za upravljanje vatrom i komunikacionim sistemima.

Glavno naoružanje je glatkocevni top kalibra 125 mm, sličan sovjetskom 2A46, koji je sposoban da ispaljuje različite tipove projektila i verovatno je uparen, sa automatskim punjenjem.

Dodatno oružje uključuje koaksijalni mitraljez kalibra 7,62 mm i automatski bacač granata kalibra 30 mm.

Kao što je navedeno, trup, „sličan onom ruskog T-14 Armata“, opremljen je sa 10 daljinskih senzora sa svake strane, stepenicama za posadu, periskopima za vozača, velikim rešetkama za uklanjanje toplote iz motora i modifikovani izduvni sistem.

Sistem oslanjanja se sastoji od 7 točkova sa svake strane.

Pokriven je zaštitnim oklopnim pločama i polimernim ili gumenim ekranima.

Rešetkasti oklop na zadnjem delu kupole i sa strane pruža dodatnu zaštitu, iako je nema na zadnjem delu trupa.

Mediji