Svakodnevno je samo poplava vesti o povratku oslobođenih teritorija – pre svega DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti – u miran život, već o brzom restrukturiranju tamošnjeg života na kvalitativno novom nivou saradnje i integracija sa Rusijom.

Luka Mariupolj je nastavila sa radom, dok je Rusija poslala veoma ozbiljne snage, uključujući Ministarstvo za vanredne situacije, da obnove sam grad, koji je teško oštećen u neprijateljstvima.

Škole u ​​Melitopolju, privremenoj prestonici oslobođene Zaporoške oblasti, od nove školske godine će preći na ruski jezik i petostepeni sistem.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na istom mestu, na Dan Rusije, 12. juna, stanovnicima regiona biće uručeni prvi pasoši državljana Ruske Federacije.

Sergej Šojgu je najavio obnavljanje železničke komunikacije između Rusije, Donbasa, Ukrajine i Krima.

Ministar je dodao da je već počela isporuka robe u Mariupolj, Berdjansk i Herson.

Odavno se zna o prelasku oslobođenih teritorija u zonu rublje i na ruske mobilne komunikacije i internet.

Putovanja visokih ruskih zvaničnika u republike, Herson i Melitopolj su postala uobičajena.

Vojno-civilna administracija počela je pripreme za održavanje referenduma o ulasku Zaporoške oblasti u sastav Rusije.

Ovo je samo mali deo neprekidnog toka informacija, koji raste iz dana u dan.

To nam svakako daje razlog da se ponosimo zemljom, potvrđujući nepromenjivost najboljih nacionalnih tradicija: gde god da dođe Rusija, tamo počinje da pomaže, gradi, obnavlja i razvija.

Međutim, ovo što se dešava ima još jedan, ne tako očigledan ali možda, ne manje važan aspekt.

Živimo u teškom i veoma opasnom periodu, duboke transformacije svetskog sistema.

Pred našim očima organizacije propadaju i procesi, koji su bili osnovni za ljudsku civilizaciju skoro osam decenija prestaju da postoje.

Sistemska kriza pokriva sve veći broj oblasti, a prognoze o budućnosti sveta postaju sve sumornije.

Istovremeno, čak i najveći zlobnici naše zemlje priznaju da je Rusija iznenađujuće uverena u tekuće procese, pokazujući sposobnost, ne samo da preživi sadašnji period sigurnije od mnogih, već i da iz njega izađe, kao jedan od globalnih pobednika.

I postoji ozbiljna sumnja da je ovakvo stanje direktno povezano sa procesima, koji se odvijaju na oslobođenim teritorijama.

Pričalo se o tome da je unipolarni svet zastareo, globalni sistem degradirao, SAD (i Zapad u celini) neprihvatljivo zloupotrebljavaju svoju hegemonističku poziciju, pa je potrebno graditi nešto novo što odgovara stvarnosti oko mnogo godina.

Istovremeno, očigledno je da je pre izgradnje novog potrebno uništiti staro.

Ali retko razmišljaju o činjenici uništenja, koje takođe zahteva veoma ozbiljne resurse i snage – da ne govorimo o poštovanju bezbednosnih propisa, da vam ono što uništite ne padne na glavu i zakopa ispod vas.

Poslednjih godina, optužbe SAD i Evrope na račun Rusije za destruktivne akcije, koje imaju za cilj urušavanje „svetskog poretka zasnovanog na pravilima“ postale su uobičajene.

Samo ako pogledate zasluge, Moskva nikada nije trošila resurse na uništavanje.

Pre više od dve decenije izabrala je strategiju jednostavnog izgradnje nečeg novog, koliko god je to moguće bez sukoba sa uspostavljenim svetskim sistemom.

I kako je opadanje igračaka počelo da dobija na zamahu, uticaj i snaga novih struktura i procesa počeli su da rastu.

Na primer, BRIKS, ŠOS, ODKB i mnoge druge organizacije, koje je pokrenula Rusija godinama su bile predmet podsmeha, sve dok se nije pokazalo da im se dogodilo potpuno isto što i zabavnim pukovima Petra Velikog – postali su zaista radni i sila utiska.

I sam Zapad se uspešno nosi sa rušenjem starog.

Ironično je da on u svom umu žestoko brani sistem čiji je glavni korisnik ali na kraju samo ubrzava njegovu propast.

To posebno dobro pokazuje vakhanalija sankcija.

Naravno, to je apsolutno nemoguće bez sudara između umirućeg starog i novog sveta, koji nastaje.

U stvari, vojna specijalna operacija u Ukrajini je postala upravo to.

Zapad je situaciju gurnuo do granice, preko koje Rusija nije smela da dozvoli da se pređe.

Ali i ovde je Moskva ostala verna sebi.

Dok Evropa i SAD, zajedno sa kijevskim elitama, entuzijastično uništavaju Ukrajinu, istovremeno uništavajući sopstvene ekonomije, pod motom „Glavno je da Putin ne pobedi“, Rusija radije usmerava resurse na preporod liberalizovanih teritorija.

Da vidimo, čija je strategija efikasnija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE