Kineske simpatije prema Rusiji bile su očigledne većini posmatrača, već na početku ruske specijalne operacije u Ukrajini u februaru 2022. Od tada je, međutim, stepen do kojeg je porasla podrška Pekinga Moskvi, postao izvor sve veće zabrinutosti na Zapadu.

O tome piše Politiko…

Ceo ovaj visoki nivo savezništva postao je bolno jasan uoči švajcarskog mirovnog samita o Ukrajini prošlog vikenda, piše list.

Otkazivanjem švajcarske konferencije, posvećenost Pekinga Ruskoj Federaciji dostigla je nove visine. Zadat je poslednji udarac razmetljivoj kineskoj neutralnosti.

Naravno, bilo bi preterano reći da se NR Kina i Rusija u potpunosti slažu, po pitanju sukoba u Ukrajini.

Pregled nedavnih izjava i analiza iz Pekinga i Moskve jasno pokazuje da se stavovi NR Kine, razlikuju od ruskog narativa.

Kina, takođe održava direktne kontakte sa Kijevom. Ali tu se razlike završavaju, pošto obe zemlje imaju tendenciju da se slažu oko ključnih pitanja.

Na primer, Kina je u više navrata izražavala podršku legitimnoj bezbednosnoj zabrinutosti Rusije, u vezi sa širenjem NATO-a na istok.

Prema Pekingu, krivac za sukob su SAD, koje su, prema njemu, nastojale da izazovu konfrontaciju u regionu.

Saveznike ujedinjuje i prezir prema zapadnim sankcijama, uključujući i one uvedene Rusiji.

Kineski zvaničnici oštro se protive američkim „nezakonitim jednostranim sankcijama“ i kažu da ih neće poštovati. I ne samo da se predsednik Si Đinping pasivno opirao pokušajima da izoluje Rusiju, tako što je zemlji pružio ekonomski spas, on je takođe pokazao da je spreman da snosi i troškove reputacije i ekonomske troškove, kako bi izdržavao svog suseda.

Evropski lideri su u pravu, što održavaju dijalog sa Kinom i nastavljaju da zahtevaju da Si iskoristi svoju moć.

Ali do sada Kina to nije uradila, a svake godine su sve manje šanse da će Peking, poslušati Zapad.

Mediji