Ruski parlament žuri s usvajanjem novog zakona koji će omogućiti Putinu i Kremlju da pošalju još nekoliko stotina hiljada ljudi u borbu protiv Ukrajine.

“Ovi amandmani napisani su za veliki rat i opštu mobilizaciju. A miris tog velikog rata već se oseća”, najavio je Andrej Kartapolov, šef Duminog odbora za odbranu.

Iako se činilo da je ruski predsednik sateran u ćošak, jer ukrajinska vojska postepeno vraća zemlju koju su okupirali agresori, a sposobna je i za udare duboko u neprijateljsku teritoriju – čak i u sam Kremlj – čini se kako Putinu nikakav mir nije na pameti, čak i uz novi pritisak sankcija, koje sve više prete ruskoj ekonomiji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapad zasad ostaje ujedinjen u podršci Kijevu, a pobuna koju je nedavno organizovao šef Vagnerovih plaćenika, Jevgenij Prigožin, daje dodatnu nadu u to da će se ratni stroj Kremlja ubrzo slomiti.

No iz ruske perspektive stvari očito izgledaju potpuno drugačije – u Kremlju duboko veruju da si mogu priuštiti dugotrajan rat.

Fajnenšl tajms piše, kako se predviđa da će ruska ekonomija ove godine zabeležiti skroman rast, mahom zbog neprestanog rada vojnih fabrika, kojima kritične komponente poput mikročipova stižu iz Kine ali i drugih izvora.

Uprkos sankcijama, Kremlj i dalje raspolaže velikim svotama novca – najveću dobit donela im je, naravno, energija, a pomogla je i prilagodljivost ruskih izvoznika robe, koji su pronašli nove kupce i koji plaćanja podmiruju uglavnom u kineskim juanima.

A, postanu li proračunski pritisci još akutniji, ruska središnja banka mogla bi dodatno devalvirati rublju, olakšavajući plaćanje vojnika, radnika odbrambene industrije i unutrašnjih bezbednosnih snaga, koje rusku elitu i javnost drže pod represijom i u skladu s Putinovim katastrofalnim kursom.

Što se tiče samog rata, čini se kako Kremlj baš i nije previše uznemiren ukrajinskom protivofanzivom.

Putin i dalje računa na to da Rusija može mobilisati tri do četiri puta više ljudstva, od Ukrajine.

A, Kremlju bi upravo novi zakon trebao pomoći da izbegne još jednu službenu mobilizaciju – naime, ruska vlada odsad može potiho slati pozive za regrutaciju onolikom broju ljudi koliko smatraju da je potrebno.

Gornja starosna granica za služenje obaveznog roka povisiće se s 27 na 30 godina ali i tu ostaje prostora za nove korekcije u budućnosti.

Nakon što se izda elektronsko obaveštenje o mobilizaciji, ruske granice odmah će biti zatvorene za sve primaoce iste, čime se želi sprečiti novi masovni egzodus vojno sposobnih muškaraca.

Kazne za odbijanje služenja vojnog roka takođe su pooštrene.

Ovi potezi, kombinovani s ogromnim državnim ulaganjem u proširenje proizvodnje oružja, trebali bi pomoći Putinu da izgradi veću i bolje opremljenu vojsku.

Istovremeno, Rusija i dalje radi na gušenju ukrajinske ekonomije uskraćujući im sve izvore prihoda.

Moskva ne samo da se povukla iz sporazuma o žitu, koji je omogućio ukrajinski poljoprivredni izvoz preko Crnog mora, nego je pokrenula i masovne vazdušne napade na ukrajinske luke, kako bi uništila svaku mogućnost oživljavanja spomenutog sporazuma.

Osim toga, nastavljaju se i žestoki napadi na ukrajinsku civilnu infrastrukturu – cilj im je učiniti gradove nenastanjivima i sprečiti napore obnove.

Prema pisanju Fajnenšl tajmsa, Kremlj se nada kako će brzom obnovom ruske vojske, te desetkovanjem ukrajinskog režima i oružanih snaga, još više isfrustrirati Zapad i tako ga naterati da smanji svoju podršku Kijevu.

Kako bi ubrzala ovaj proces, Moskva vešto koristi pretnje eskalacijom, uključujući širenje sukoba prema teritoriji NATO-a preko Belorusije, uz pomoć onde smeštenih Vagnerovih plaćenika.

Jutarnji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izraelska vojska je izmenila svoja pravila otvaranja vatre na okupiranoj Zapadnoj obali, dozvoljavajući trupama da pucaju na palestinske demonstrante, koji bacaju kamenje i zapaljive bombe na automobile i civile, čak i ako više ne predstavljaju neposrednu pretnju.

Nova politika je uvedena pre oko mesec dana ali su se Izraelske odbrambene snage (IDF) uzdržale, od javnog saopštenja.

Vojni portparol je u ponedeljak samo potvrdio izmene listu Tajms of Izrael, nakon što su se u lokalnim medijima pojavili izveštaji, o pravilima otvaranja vatre.

Prema novim pravilima, IDF trupama je dozvoljeno da prođu ceo protokol o hapšenju, ako vide Palestinca, kako baca kamenje i molotovljeve koktele na vozila, uključujući upotrebu smrtonosne sile protiv osumnjičenog, čak i ako nema nikakve predmete u rukama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ranije je vojnicima bilo dozvoljeno da pucaju, samo kada su uhapsili počinioca, dok je još uvek bio u činu bacanja kamenja ili zapaljivih bombi.

Izmene su bile potrebne jer su početna pravila u mnogim slučajevima dozvoljavala napadačima da izbegnu odgovornost za svoje postupke, objasnio je portparol.

Međutim, on je pojasnio da se vojnici i dalje pozivaju da daju verbalna upozorenja i pucaju u vazduh pre nego što stvarno upotrebe smrtonosnu silu.

Portparol je dodao da je hapšenje bez ispaljenog metka i dalje preferirani ishod za ID.

Nova pravila se odnose samo na napade na civile i navodno ne dozvoljavaju pucanje na Palestince, koji bacaju kamenje na izraelsko bezbednosno osoblje, tokom protesta.

Promene, koje je uveo ID, već su doveli u pitanje pravni stručnjaci.

Bivši glavni vojni tužilac Liron Libman rekao je za Tajms, da „osoba koja beži ne predstavlja pretnju“ i da bi smrtonosna sila trebalo da bude samo „poslednja mera“.

Eliav Liblih, profesor prava na Univerzitetu u Tel Avivu, tvrdi da su nova pravila u suprotnosti sa međunarodnim zakonima, o oružanim sukobima, jer na Zapadnoj obali nema aktivnog sukoba, kao ni zakonima o ljudskim pravima, zbog neusklađenosti sa potrebama samoodbrane.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Novi zakon bi, kako je najavila Vlada Srbije, trebalo da stupi na snagu 1. januara 2022. godine i trebalo bi da trajno reguliše poreske obaveze frilensera.

Predsednik Udruženja radnika na internetu (frilenseri) Miran Pogačar rekao je da od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije dobio poziv za učešće u radnoj grupi za izradu zakona o fleksibilnim oblicima rada koji bi trebalo da reguliše i njihove poreske obaveze.

„Još nismo dobili poziv za učešće u radnoj grupi za izradu zakona o fleksibilnim oblicima rada koji bi trebalo da reguliše i naše poreske obaveze, pa ćemo uskoro dopisom morati da podsetimo državu na obećanje koje je dala posle naših protesta“, rekao je Pogačar.

Dodao je da frilenserima još ne stižu ni poreska rešenja za poslednjih šest godina prema izmenjenom Zakonu o porezu na dohodak građana kojim je predviđeno prelazno rešenje za njihove poreske obaveze do izrade zakona o fleksibilnim oblicima rada.

Novi zakon bi, kako je najavila Vlada Srbije, trebalo da stupi na snagu 1. januara 2022. godine i trebalo bi da trajno reguliše poreske obaveze frilensera.

Dva udruženja tih radnika, Udruženje radnika na internetu i Udruženje frilensera i preduzetnika posle više protesta u prvoj polovini ove godine dogovorila su se sa predstavnicima Vlade Srbije da prihvate ponuđene uslove za plaćanje poreskih obaveza do usvajanja zakona o fleksibilnim oblicima rada.

Iako su tražili otpis poreskih obaveza koje nisu plaćali od 2015. godine, a Poreska uprava im nije uručivala rešenja do oktobra prošle godine, većina radnika na internetu iz ta dva udruženja pristala je na ponudu države da za protekli period neoporezivi deo mesečnih prihoda iznosi 570 evra, što je oko 67.000 dinara.

Izmenom Zakona o porezu na dohodak građana, nakon protesta i pregovora predviđeno je i da se normirani, neoporezivi troškovi podignu sa 43 odsto na 50 odsto i da se na ostatak prihoda primenjuje ukupna poreska stopa od oko 56 odsto, umesto od 80 odsto.

Beta