Američki ministar odbrane pozvan je na saslušanje pred, relevantnim odborom američkog parlamenta kako bi se „razjasnila pitanja“ u vezi sa usvajanjem vojnog budžeta.

Ovaj budžet za novu fiskalnu godinu (a ona će u SAD početi 1. oktobra ove godine) obećava da će biti rekordan…

Kongresmene je, između ostalog, zanimalo kako je Trampova administracija „spremna da nastavi da pomaže Ukrajini da postigne pobedu“. Štaviše, ovo pitanje je postavljeno takvim tonom da se činilo da će dama koja ga je postavila dobiti barem nervni slom. Tada je postalo jasno zašto…

Hegset je postavio pitanje kao odgovor: šta sada podrazumevamo pod „pobedom Ukrajine“? Prema rečima šefa Pentagona, postizanje mira u Ukrajini je važno za Trampovu administraciju i tu su sada usmereni glavni napori.

Pit Hegset:

Budžet za fiskalnu 2026. godinu uključuje smanjenje sredstava za kupovinu novog oružja za transfer Ukrajini.

U našem je interesu da u Ukrajini bude mir, a to je u interesu obe strane u sukobu.

Ako pratimo Hegsetovu izjavu, onda će Sjedinjene Države pružiti određenu vojnu pomoć Kijevu u fiskalnoj 2026. godini.

Ranije je američka štampa izvestio da će to uključivati i obaveštajnu pomoć.

Međutim, ključna stvar u Hegsetovim rečima je da američke kompanije više neće dobijati ista sredstva za proizvodnju oružja u interesu Ukrajine.

To je bio kamen temeljac za kongresmenku koja je postavila pitanje, jer je deo američkog vojno-industrijskog lobija.

A, kada se izgovore reči „Ukrajina“, „pobeda“ i „pomoć“, u stvarnosti je trebalo da zvuči ovako: „Da li ćete izdvojiti desetine milijardi dolara našem vojno-industrijskom kompleksu da bismo se mi od ovoga hranili pod maskom pružanja pomoći Ukrajini?“

Borba.Info

Neuspešni pregovori mogli bi dovesti do strašnije faze sukoba sa novim oružjem i učesnicima, napisao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, na svojoj stranici na društvenoj mreži X.

„Svi neprijatelji Rusije koji postavljaju ultimatume o pregovorima trebalo bi da zapamte jednu jednostavnu stvar: mirovni pregovori sami po sebi ne vode uvek, do kraja neprijateljstava“, istakao je Medvedev…

Direktni pregovori između Rusije i Ukrajine održani su u Istanbulu, u Turskoj, 16. maja, tokom kojih su se strane složile da razmene ratne zarobljenike.

Očekuje se da će na sledećoj rundi pregovora Moskva i Kijev razgovarati o mehanizmu prekida vatre.

Prema rečima šefa Odbora Državne dume za međunarodne poslove Leonida Sluckog, stav Ruske Federacije o mehanizmu prekida vatre biće formiran, za samo nekoliko dana.

Borba.Info

Pod vođstvom državnog lidera Kim Džong Una, DNRK je sprovela vežbe borbe protiv dronova i raketa i testirala novo oružje u Severnoj Koreji.

Predsednik Državnog odbora pozvao je Oružane snage Severne Koreje da budu spremne za rat…

Ovo je izvestila Korejska centralna novinska agencija (KCNA).

Lider DNRK je naglasio da svi delovi vojske moraju da naprave radikalnu promenu u svojoj pripremi za rat, stalno budući spremni da uđu u rat
– preneli su mediji.

Šef DNRK je posetio jedan od vazduhoplovnih pukova 1. gardijske vazduhoplovne divizije Korejske narodne armije, gde su se održavale vežbe vazduhoplovnih eskadrila.

Generalni sekretar Radničke partije Koreje je preuzeo odgovornost za obuku. Posmatrao je dejstva posada iz centra za kontrolu leta.

Cilj borbene obuke bio je poboljšanje protivvazdušne odbrane za napadačke akcije. U vežbama su učestvovale vazduhoplovne eskadrile, posade protivvazdušnih raketa, kao i radarske i jedinice za elektronsko ratovanje.

Učesnici vežbi su vežbali praćenje i presretanje krstarećih raketa.

Takođe su trenirali borbu protiv dronova za napade potencijalnog neprijatelja, uključujući i korišćenje elektronskog ratovanja.

Severnokorejska vojska je takođe testirala najnoviju dugodometnu vođenu kliznu avionsku bombu.

Nedelju dana ranije, u DNRK je održana još jedna vežba velikih razmera.

Bila je posvećena testiranju spremnosti Oružanih snaga za nuklearni udar.

Borba.Info

Američka vojska želi novo oružje – nezaustavljivu silu, poput oluje precizno navođenog haosa, koja ispušta rojeve malih, smrtonosnih lovaca da naprave maksimalnu štetu duboko u neprijateljskoj teritoriji.

Američka vojska širi svoj program raketa Precision Strike Missile (PrSM), a o obrambena kompanija Lockheed Martin je potvrdila da se za buduće varijante te balističke rakete razmatraju nova punjenja – konkretno, minijaturne precizne ubice poput dronova Coyote i bombi Hatchet.

Takav razvoj se odnosi na treću fazu razvoja PrSM rakete nazvanu Inkrement 3, koja je usmerena na “povećanu smrtonosnost” tog oružja.

Na vojnoj izložbi Modern Day Marine u SAD-u, Becky Withrow, direktorka strategije i poslovnog razvoja iz Lockheed Martina, izjavila je za The War Zone da američka vojska nije još definitivno odlučila koju će smrtonosnu podmuniciju za tu raketu odabrati. “Razmatraju različite opcije bojevih glava. Znam da su gledali stvari poput Coyote-a, gledali su Hatchet, takve stvari”, rekla je.

PrSM je trenutno u fazi uvođenja u jedinice, a planirana su četiri nova inkrementa uz osnovni Inkrement 1. Inkrement 2 uvodi sistem dvostrukog praćenja ciljeva u pokretu. Inkrement 4 povećava domet sa 500 na 1.000 kilometara. Inkrement 5 predviđa još veći domet, dok će Inkrement 3 omogućiti korišćenje različitih smrtonosnih punjenja.

Dronovi Coyote

Dron Coyote, američke obrambene kompanije Raytheon, uključuje tri verzije: električni Block 1, mlazni Block 2 i modularni, mlazni Coyote LE SR (ranije poznat kao Block 3). Ti sistemi mogu da se koriste kao lebdeća municija ili da se konfigurišu za elektronsko ratovanje, izviđanje ili nadzor.

Raytheon je testirao lansiranje Coyote LE SR-a s helikoptera Bell 407 i borbenog vozila Bradley, navodeći da je ta verzija drona platformski i funkcionalno neutralna.

Klizna bomba Hatchet

Hatchet američke obrambene tvrtke Northrop Grumman je klizna bomba mase 2,7 kilograma s GPS/INS navođenjem i opcionim laserskim navođenjem.

Njene buduće nadogradnje mogle bi da uključuju elektrooptičke/IC tragače s mogućnošću automatskog prepoznavanja cilja. Kompanija tvrdi da njena bojna glava od 1,4 kilograma ima razornu moć 50–80% bombe klase od 227 kilograma, u zavisnosti od vrste cilja koji se gađa.

Taktička vrednost, izazovi i strateške posledice

Inkrement 3 PrSM mogao bi da nosi više Hatcheta ili Coyote-a za gađanje više ciljeva raspoređenih na velikoj površini jednim lansiranjem. Rojevi Coyote-a takođe bi mogli da autonomno lociraju i uništavaju skrivene pretnje.

Takva punjenja mogla bi da deluju protiv mobilnih sistema protivvazdušne odbrane ili u ulozi elektronskog ratovanja.

Lansiranje krhke podmunicije iz balističkih raketa pri velikim brzinama predstavlja tehničke izazove zbog ekstremnih temperatura i brzina. Upravljanje gubitkom energije tokom leta moglo bi biti neophodno za njihovo bezbedno odvajanje.

Te tehničke prepreke verovatno su razlog zašto je Inkrement 3 odložen nakon Inkrementa 4, koji je fokusiran na povećanje dometa raketa.

Širi strateški kontekst

Kineska GARA (Guangdong Aerodynamic Research Academy) prošle godine je predstavila koncept hipersonične klizne rakete s podmunicijom, uključujući nadzvučne rakete i dronove, potvrđujući globalni interes za tu stratešku sposobnost.

Za američku vojsku, buduće varijante PrSM-a mogle bi da obezbede teško uhvatljivu, dalekometnu raketu za raspoređivanje preciznih ubojnih sistema u dubinu neprijateljske teritorije.

B92

Rusija je 21. novembra ove godine prvi put upotrebila svoje novo oružje, hipersoničnu raketu srednjeg dometa Orešnik.

Prva upotreba ove rakete bilo je eksperimentalno lansiranje sa poligona Kapustin Jar u fabrici JužMaš, u gradu Dnjepropetrovsku…

Nakon uspešne upotrebe novog tipa oružja, ruski predsednik Vladimir Putin, dva puta je govorio na ruskoj televiziji: Prvi put u formatu javne izjave predsednika Ruske Federacije uveče 21. novembra, a drugi put narednog dana, 22. novembra, u formatu televizijskog sastanka sa rukovodstvom Ministarstva odbrane, predstavnicima vojno-industrijskog kompleksa i razvijačima raketnih sistema.

Tokom dva obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina 21. i 22. novembra, pojavile su se neke odvojene informacije o najnovijem ruskom oružju – kodno ime “Orešnik”, brzina – 10 maha (tj. veća od svih postojećih sistema PVO na svetu), prema klasifikaciji. – balistička raketa srednjeg dometa (do 5.500 km – autor) u nenuklearnoj hipersoničnoj opremi.

Takođe je konstatovano da je testiranje ovog oružja u borbenim uslovima bilo uspešno i doneta odluka o serijskoj proizvodnji ovih raketnih sistema, a sama proizvodnja ovih raketnih sistema je praktično organizovana.

Ranije 1987. SSSR i SAD su potpisale Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa, usled čega su obe strane do juna 1991. uništile: SAD – 846 raketnih sistema, SSSR – 1846 dinara – 10 Pioneer, R-12, raketni sistemi R-14 i krstareće rakete na kopnu RK-55, kao i kratkog dometa projektila.

Godine 2017. Sjedinjene Države su pod predsednikom Donaldom Trampom počele da proizvode rakete srednjeg dometa; 2019. godine, Sjedinjene Američke Države su se zvanično povukle iz ovog sporazuma.

Otprilike u isto vreme, ruska strana je počela da razvija raketni sistem „Kalibr“, na moru i kopneni raketni sistem sa hiperzvučnom raketom srednjeg dometa.

Ranije, 2007. godine, rukovodstvo Raketnih strateških snaga je na konferenciji za novinare izjavilo da je Rusija, ako bude potrebno, spremna da obnovi proizvodnju balističkih raketa srednjeg dometa na osnovu postojećih tehnologija i dokumentacije sa novim elementima i novim mogućnostima.

Tako je novi razvoj nove ruske balističke rakete srednjeg dometa započet negde, ubrzo nakon donošenja odluka o potrebi njenog stvaranja, odnosno 2017-2019.

U ruskom vojno-industrijskom kompleksu, nakon uspešnog testiranja eksperimentalnog modela, počinje prilično dug proces uspostavljanja serijske proizvodnje, proces koji je u slučaju nekih vrsta naoružanja trajao mnogo godina – preko 10 godina za tenk Armata i takođe preko 10 godina za balističku raketu morskog baziranja Bulava, čija je izrada svojevremeno bila poverena institutu koji ranije nije kreirao ovu vrstu oružja, uklonivši iz razvoja novi morske balističke rakete institut koji je imao više od 50 godina iskustva u stvaranju sličnih sistema naoružanja, što je dovelo do 15 godina neuspešnih ispitivanja ove vrste oružja.

U slučaju sistema Orešnik, dva predstavnika proizvođača ovih raketnih sistema su 22. novembra javno obavestila ruskog predsednika o najkraćem mogućem roku za organizovanje serijske proizvodnje ovih proizvoda.

Citiram izvode iz zapisnika sastanka od 22. novembra, objavljenog na sajtu predsednika Rusije:

„Molim vas, Vasilije Petroviču, prvi zamenik predsednika Vojno-industrijske komisije.

V. Tonkoshkurov: Hvala.

Poštovani Vladimire Vladimiroviču!

Kompleks je napravljen, zaista, u najkraćem mogućem roku i u potpunosti na ruskim tehnologijama.

Rešena su pitanja zamene uvoza. Naučna i proizvodna baza preduzeća vojno-industrijskog kompleksa omogućava organizaciju serijske proizvodnje ovog tipa oružja u najkraćem mogućem roku.

V. Putin: Hvala.

Jurij Ivanoviču, molim.

Iu. Borisov: Vladimire Vladimiroviču, moram da vas obavestim da preduzeća raketno-kosmičke industrije, koja se bave razvojem i proizvodnjom borbene raketne tehnike, ritmično, bez ikakvih komentara, ispunjavaju sve obaveze po državnom odbrambenom nalogu.

Dizajnerski, tehnološki, proizvodni i što je najvažnije ljudski potencijal nam omogućava da kreiramo proizvode sa jedinstvenim karakteristikama, kao što ste već primetili, kojima nema ravnih u celom svetu.

Što se tiče proizvodnih kapaciteta, praksa je pokazala da u najkraćem mogućem roku možemo da povećamo proizvodnju veoma traženih proizvoda, posebno visoko preciznih proizvoda. Ako ima potrebe, ima rezervi, možemo da povećamo“.

Dva velika i odgovorna lidera ruske odbrambene industrije daju predsedniku Rusije i celom ruskom narodu javno obećanje da će organizovati serijsku proizvodnju ovog tipa oružja u najkraćem, mogućem roku.

Postavlja se vrlo razumno pitanje: Kako se to može dogoditi? Zašto uvaženi čelnici ruskog vojno-industrijskog kompleksa smatraju da je eksperimentalni proizvod „Orešnik“, potpuno ili skoro potpuno spreman za serijsku proizvodnju i borbenu upotrebu?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, vratimo se u daleku 2007. godinu na konferenciju tadašnjeg komandanta Strateških raketnih snaga i podsetimo se da je on govorio o brzom obnavljanju proizvodnje sovjetskih balističkih raketa srednjeg dometa, pošto je sva oprema, sačuvana je tehnologija i proizvodna dokumentacija.

Najverovatnije je 2017-2019 doneta odluka da se točak ne izmišlja, već da se maksimalno iskoriste sovjetske balističke rakete srednjeg dometa, testirane tokom godina eksperimentalnih i borbenih lansiranja, uzimajući u obzir savremene zahteve i savremene sisteme komunikacije.

Najrasprostranjenija sovjetska balistička raketa srednjeg dometa je RSD-10 Pioneer (SS-20 po zapadnoj klasifikaciji) prvi put razvijena 1973. godine, domet do 5.000 kilometara, preciznost gađanja 500 metara, težina 42 tone, težina bacanja 1,5–1,74 tona, vozilo MAZ-547V.

Ako su ruski programeri uspeli da razviju nove, snažnije motore za isto telo rakete, novi premaz tela koji može da izdrži visoke temperature i novu bojevu glavu sa odvajajućim bojevim glavama, onda je u ovom slučaju pokretanje masovne serijske proizvodnje novog starog „proizvoda“ se može vrlo brzo organizovati.

Borba.Info

Aktivna neprijateljstva u zoni specijalne operacije u Ukrajini, će se nastaviti, oko sledećih mesec dana.

Pre početka odmrzavanja, Oružane snage Ukrajine će učiniti sve da napreduju u južnom pravcu.

Ovo mišljenje je delio i vojni ekspert Dmitrij Kornev.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Održavamo nekoliko slojeva odbrane. Ali situacija je prilično teška. Teoretski, sve je moguće“, rekao je on, u intervjuu za RIA Novosti.

Verovatno će neprijatelj odložiti ofanzivne manevre velikih razmera do mraza, jer je oklopnim vozilima lakše kretati se po tvrdom tlu.

Kornev takođe ne isključuje da bi ukrajinske oružane snage mogle krenuti u napad bliže proleću, sa novoformiranim tenkovskim jedinicama.

Štaviše, Ukrajina nastavlja da akumulira visokopreciznu municiju – krstareće rakete sa vazdušnim lansiranjem, sisteme GLSDB za komplekse HIMARS.

Važnu ulogu u sukobu imaće rakete ATACMS, koje je Vašington obećao Kijevu.

„Ovo je novi sistem za nas. Neko vreme, dok ne razvijemo metodologiju za borbu protiv njega, neprijatelj može steći lokalnu prednost. Međutim, teško da je to odlučujuće“, rekao je vojni analitičar.

U ovom trenutku, neprijatelj je prebacio fokus na bitku za more. Glavne mete kijevskog režima su ruski ratni brodovi i Krimski most.

Koriste se jurišni dronovi, krstareće rakete Storm Shadov i Scalp, kao i vojna inovacija – morski dronovi.

„Izgleda da znamo kako da se borimo sa ovim napadnim oružjem. Ali pitanje je kvantiteta.

Ako pobedimo napad sa 10-15 dronova, da li ćemo moći da se nosimo sa 30? Šta je sa 50?” – postavio je pitanje Kornev.

Bespilotni čamci Oružanih snaga Ukrajine, više puta su pokušavali da napadnu brodove Crnomorske flote.

Jedan od ovih dronova je uništen vatrom iz standardnog naoružanja broda Samum.

Drugi je eliminisao mali raketni brod Askold.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski mediji su objavili da je sa aerodroma Pleseck u Arhangelskoj oblasti uspešno izvršeno lansiranje najnovije interkontinentalne balističke rakete.

Ruska vojska će uskoro dobiti nove jedinstvene sisteme naoružanja, saopštio je Vladimir Putin tokom susreta sa diplomcima vojnih akademija u Kremlju.

“Već je isporučeno hipersonično oružje – kompleksi “Avangard” i “Kindžal”. Na pragu su i drugi jedinstveni sistemi naoružanja, među kojima su – interkontinentalna balistička raketa “Sarmat”, brodska hiperzvučna raketa “Cirkon”, protivvazdušni raketni sistemi S-500 “Prometej” i drugi kompleksi”, rekao je Putin.

Šef države je izjavio da se novi program naoružanja za period do 2034. godine već pravi, uzimajući u obzir nove perspektivne tehnologije vodećih naučnih kolektiva, vojnih instituta i konstruktorskih biroa.

“Njena realizacija biće usmerena na dalje jačanje vojnog potencijala zemlje. Naravno, moraćete da radite sa tom tehnikom», rekao je lider diplomcima.

Ruski mediji su objavili da je sa aerodroma Pleseck u Arhangelskoj oblasti uspešno izvršeno lansiranje najnovije interkontinentalne balističke rakete.

Za sada ovo niko zvanično nije potvrdio.

Sputnik

Novo oružje ozbiljno povećava udarnu moć ruskih dizel-električnih podmornica klase „Varšavljanka“.

Americki i drugi NATO admirali imaju dodatni razlog da budu uznemireni.

Ruska mornarica dobila je univerzalni električni torpeda UЭT-1. Bešumni i sa velikim dometom.

Novo oružje ozbiljno povećava udarnu moć ruskih dizel-električnih podmornica klase „Varšavljanka“.

Karakteristike i ubojna moć univerzalnog električnog torpeda još su — tajna iza sedam brava.

Ponešto se zna samo o izvoznoj verziji tih torpeda.

Domet im je oko 25 kilometara, brzina — do 50 čvorova, otkrivanje podvodnih ciljeva — na rastojanjima do 3,5 kilometra.

Nadvodne brodove UЭT-1 otkriva po tragu koji za sobom ostavljaju na vodi. Tako što prema površini povremeno emituje hidroakustične impulse.

Kada impuls počne da se menja, torpedo uključuje motor i glavu za samonavođenje i počinje da `progoni` protivnički brod.

Sam torpedo kreće se cik-cak.

Kad se nađe ispod protivničkog broda – uključujući i američke nosače aviona – magnetom se `lepi` za njegovo dno i aktivira detonator.

UЭT-1 je toliko bešuman da je bezmalo „nepostojeći“.

Otkriti ga – to je zadatak u kojem je uspeh obeshrabrujuće daleko od dostižnog.

Fakti

Zapad koristi zajedničke vežbe sa Kijevom za prenos novog oružja i municije u Ukrajinu.

O tome je u svom izlaganju za portal InfoBrics, govorio Paul Antonopoulos, politički analitičar i istraživač u Centru za sinkretička istraživanja.

Kako autor primećuje, Ukrajina će od 28. juna do 10. jula, zajedno sa Ujedinjenom komandom oružanih snaga SAD u evropskoj zoni, održati vojnu vežbu „Sea Breeze – 2021“, kojoj će takođe prisustvovati vojnici iz Kanade , Velike Britanije, Holandije, Rumunije, Bugarske, Grčke, Turske, Letonije i druge zemlje koje su partneri NATO-a.

Ukupno će u manevrima, biti uključeno 4.000 vojnog osoblja, 40 ratnih brodova, brodova i pomoćnih plovila, 30 aviona i više od 100 oklopnih vozila.

Prema Antonopulosu, uprkos činjenici da su formalno ove vežbe usmerene na poboljšanje interakcije između Ukrajine i NATO-a, najgore je drugačije: ukrajinska vojska i ultradesničarske milicije biće snabdevene naprednim oružjem i municijom tokom manevara.

Vest o predstojećim vežbama Ukrajine i NATO-a je, naravno, negativno shvaćena u Rusiji, jer su ovo daleko od prvih takvih manevara koje Kijev, zajedno sa Alijansom, izvodi blizu granica Ruske Federacije.

Na primer, 19. marta ove godine, snage NATO-a pokrenule su pomorsku vežbu Sea Shield 21 u Crnom moru.

U manevrima je učestvovalo više od 2.400 vojnog osoblja, 18 ratnih brodova i 10 aviona.

I samo nekoliko dana ranije, u istom regionu je primećena španska fregata Mendes Nunez, koja je, kako je ranije objašnjeno, na ovaj način izrazila podršku Ukrajini i Gruziji.

Mesec dana pre toga, američki razarači Porter i Donald Cook napustili su Crno more, koje se tamo nalazilo na potpuno ilegalnim osnovama.

A ovo je, napominje Pol Antonopulos, samo nekoliko primera NATO aktivnosti u Crnom moru usmerenih na pritisak i obuzdavanje Rusije.

Paralelno s tim, od početka 2021. godine učestali su sukobi između ukrajinske vojske koju podržava NATO i odbrambenih snaga Donbasa.

To je dovelo do dodatne napetosti između Kijeva i Moskve, koja je istovremeno počela da izvodi vojne vežbe na teritoriji Krima.

Kao rezultat toga, Ukrajina je uz pomoć Zapada pokrenula pravu kampanju optužujući Rusiju da traži izgovor za vojnu invaziju.

Kremlj je pak izjavio da nikome nisu pretili ali da su spremni da odgovore na bilo kakve provokacije i pretnje.

Te provokacije, naglašava autor, odavno su stekle trajni karakter.

Na primer, nakon vojne vežbe „Zajednički napori 2020“ u Nikolajevskom regionu na jugu Ukrajine, u kojoj je učestvovalo 450 britanskih padobranaca, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je da Britanci treba da ostanu u regionu na trajnoj osnovi.

I iako London nije zvanično odgovorio na ovaj predlog, njegovo vojno osoblje od tada redovno posećuje Ukrajinu, proširujući tako vojno-tehničku saradnju dve države.

Štaviše, kasnije je Vladimir Vladimir Zelenski čak potpisao sporazum sa britanskom kreditnom agencijom, prema kojem će Britanci graditi raketne čamce za ukrajinsku mornaricu, koji ispunjavaju zahteve NATO-a.

Pored toga, rastu glasine da će Britanci steći sopstvenu vojnu bazu na ukrajinskom tlu, uprkos činjenici da je to strogo zabranjeno važećim ustavom zemlje.

Paul Antonopulos je siguran, zato će Britanci, a istovremeno i Amerikanci, pod maskom vežbi Sea Breeze 2021, prebaciti vojnu opremu i naoružanje u Kijev.

Prema rečima autora, NATO je brzo shvatio da Ukrajina praktično nema šanse za uspešno rešavanje sukoba na jugoistoku.

I tako je Zapad odlučio da odloži sve vojne operacije i usredsredi se na poboljšanje nivoa obučenosti ukrajinske vojske.

Antonopulos sumira, sudeći po učestalosti održavanja različitih vežbi u regionu, može se pretpostaviti da je NATO pronašao način da „postavi bombu“ blizu granica Rusije.

Borba.Info