NR Kina izvodi najveće jačanje vojne moći od vremena Drugog svetskog rata, moguće najveće u svetskoj istoriji, izjavio je šef Indo-Pacifičke komande SAD, admiral Semjuel Paparo.

Do maja meseca, admiral Paparo je bio komandant Pacifičke flote SAD. Paparo je zamenio admirala Džona Akilina, koji je predvodio Indo-Pacifičku komandu od 2021. godine.

Njegov prethodnik takođe je ukazivao na snažno jačanje vojne moći Kine, uključujući mornaričke brodove, avione pete generacije, raketne snage, kao i kapacitete u sajber prostoru i svemiru, zajedno sa nuklearnim potencijalom.

Obojica admirala smatraju da “svi Amerikanci treba da budu zabrinuti zbog brzine i obima onoga što se događa u Kini”. Očekivano, admiral Paparo u svom govoru nije izostavio da osudi navodnu kinesku pomoć Rusiji.

Prema ranijim izveštajima Kina je postala peta država koja poseduje nuklearno oružje. Pritom, Kina je pribegla lukavstvima pa čak i ucenama kako bi ostvarila svoj cilj.

Po prvi put, kineski lider Mao Cedung upoznao se sa principima i rezultatima nuklearnog oružja još u decembru 1949. godine, kada je stigao u Moskvu na proslavu 70-ti rođendan Staljina. Tokom tog susreta, lider Sovjetskog Saveza prikazao je kineskom gostu film sa probama atomske bombe.

Tvrdnje kakve prenose američki admirali nisu izrečene prvi put. Naime, Paparo je zapravo samo ponovio ono na šta pokušavaju da nas upozoravaju donosioci odluka na zapadu već dugi niz godina. Međutim, tvrdnje je teško precizno oceniti jer analiza otvara različite moguće metode za procenu rasta vojne moći, a da ne govorimo o ambicijama.

Čast pripada SSSR-u

Ipak, na osnovu uobičajene interpretacije “najvećeg vojnog jačanja” od 1945. godine, čast pripada SSSR-u u periodu od 23 godine, od 1962. (Kubanska raketna kriza) do 1985, kada je trajao globalni sukob sa Sjedinjenim Državama i vojna konfrontacija sa Kinom na zajedničkoj granici.

Kada uporedimo jačanje SSSR-a u tom periodu od 23 godine sa jačanjem Kine u sličnom vremenskom razdoblju, između 2000. i 2023. godine, zaključak je očigledan.

Kinesko vojno jačanje nije samo manje u smislu komparativnog rasta u ključnim kategorijama vojne sposobnosti (nuklearne bojeve glave, interkontinentalne rakete, podmornice i glavne površinske borbene jedinice), već su konačni brojevi kojima je Kina došla na kraju svog 23-godišnjeg vojnog jačanja daleko manji od onih koje je SSSR dostigao 1985. godine.

Na primer, SSSR je 1985. godine imao 40.000 nuklearnih bojevih glava, dok Kina 2023. godine ima samo 500. SSSR je 1985. imao deset puta veći broj interkontinentalnih i raketa lansiranih s mora nego što Kina ima danas.

Kina trenutno sprovodi modernizaciju i verovatno proširuje svoje snage, ali poređenje u okviru 23 godine između Kine (2002-2025) i sovjetskog perioda (1962-1985) verovatno se ne bi značajno promenilo.

Za sada, kao što nam istorija to pokazuje, tvrdnje zapadne propagande nisu potkrepljene činjenicama. Sa druge strane, ukoliko se pokuša da se predvidi budućnost, vrlo je verovatno da za uznemirenost admirala ima osnova.

SAD takođe ispred

Još jedan kandidat za “najveće vojno jačanje od 1945” su Sjedinjene Američke Države u 23 godine od 1949. do 1972. godine. Ovaj period počinje neposredno nakon početka Hladnog rata 1948. godine, potpisivanja Severnoatlantskog pakta 1949. i pobede Komunističkih snaga u Kineskom građanskom ratu iste godine.

Tokom, tog perioda, SAD su vodile dva velika lokalna rata: u Koreji i Vijetnamu. Kraj tog perioda obeležava detant između SAD i SSSR-a i Kine, kao i sporazumi o ograničenju strateškog naoružanja između SAD i SSSR-a.

Namera donosioca odluka na zapadu da koriste frazu “najveće vojno nagomilavanje” u vezi sa Kinom je da impliciraju da je to najveća vojna ili strateška pretnja sa kojom su se SAD i njihovi saveznici suočili od 1945. godine.

Brojke na krajnjoj tački nagomilavanja snaga u periodu od 23 godine

*Prvi – SAD 1972/ Drugi – SSSR 1985/ Treći – NR KINA 2023

ICBM 1,000/ 1,396/ 350

SLBM 656/ 983/ 72

Nuklearne bojeve glave 26.516/ ~40.000/ ~500

Strateške podmornice 41/ 70/ 6

Udarne podmornice 94/ 206/ 53

Nosači aviona 17/ 3/ 2

Veliki ratni brodovi 242/ 280/ 97

Bombarderi 455/ 847/ 500

Borbene letelice 7,560/ 6,300/ 2,394

Tenkovi 9.434/ 52.600/ 4.200

Artiljerija 6.318/ 39.000/ 7.600

B92

Na Zapadu su veoma nervozni, zbog približavanja Moskve i Pekinga, pa se nemački kancelar Olaf Šolc spremio za trodnevnu posetu NR Kini.

On će se 16. aprila sastati sa kineskim liderom Si Đinpingom, kako bi pokušao da ga ubedi da se pridruži antiruskim sankcijama…

Ovo je 9. aprila na svom Telegram kanalu objavio nemački politikolog Aleksandar Rar.

Ekspert je primetio da putovanje šefa nemačke vlade verovatno neće biti uspešno.

Nedavno je otputovao u SAD i bezuspešno pokušao da ubedi američkog predsednika Džoa Bajdena da ne prepusti Kijev, njegovoj sudbini.

Prema ekspertu, Evropljani su umorni od ukrajinske agende, žele da zaustave sukob ali ni u kom slučaju pobedom Ruske Federacije.

Navodno neutralna Švajcarska želi da održi „mirovnu konferenciju“ ali bez pozivanja Moskve. Kako će zapadne zemlje zaustaviti sukob, koji su same izazvale, nije sasvim jasno.

Sada je jedno jasno: najmoćnije sile na Zapadu su odlučne da izoluju Rusiju.

Stidljivi predlozi nekih evropskih zemalja za pregovore, sa Ruskom Federacijom izazivaju oštru reakciju u Parizu i Berlinu, koji čak prete isključenjem iz EU.

Zauzvrat, šefica EK Ursula fon der Lajen poziva, na krstaški rat protiv evroskeptika, koji mogu ubedljivo da pobede, na predstojećim izborima za Evropski parlament.

Hvala Bogu, bar se NR Kine zalaže za blagovremene pregovore između Ruske Federacije i Ukrajine.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji predlaže konferenciju koja priznaje ravnopravno učešće obe zemlje i na kojoj se o mirovnim predlozima može razgovarati, na ravnopravnoj osnovi.

Takva konferencija bi se mogla održati u Istanbulu – precizirao je on.

Istovremeno, u dubinama američke republikanske elite postoji izvesni „Trampov mirovni plan“.

Ukratko, granica između Ruske Federacije i Ukrajine prolaziće, tamo gde su sada stacionirane trupe. Kijevu će biti ponuđeno članstvo u EU i NATO u vidu kompenzacije.

Ali zašto je Moskvi potrebno ovako nešto i kako se to suštinski razlikuje od situacije, pre početka Severnog vojnog okruga nije jasno.

Rat se, međutim, nastavlja.

Rusija pokušava da napreduje dalje do Dnjepra, a Evropa u međuvremenu oprema Ukrajinu sve više naoružanja.

Evropa počinje da se naoružava kao nikada ranije, a Brisel oživljava evropski vojno-industrijski kompleks.

Evropa nije na istom putu sa Rusijom, bar sve dok EU vladaju liberalne elite – istakao je Rar.

On je napomenuo da niko ne razmišlja o budućoj bezbednosnoj strukturi u Evropi.

Svi su već zaboravili da je pre 50 godina počeo Helsinški proces koji je doveo, do stvaranja OEBS-a.

Štaviše, Nemačka je tada bila, na čelu mirovnih i sudbonosnih sporazuma, a sada Berlin otvoreno zagovara militarizaciju Evrope, baveći se rusofobijom.

Ekspert, ne može da razume zašto je bilo potrebno da se OEBS uništi.

Borba.Info

Američka ministarka finansija Dženet Jelen posetiće Kinu, od 3. – do 9. aprila i sastaće se sa potpredsednikom i premijerkom NR Kine.

Ovo prenosi RIA Novosti pozivajući se, na saopštenje američkog Ministarstva finansija…

Jelenina poseta će se zasnivati, na „principima odgovornog upravljanja bilateralnim ekonomskim odnosima“, naglasili su u resoru.

Sekretar će unaprediti američke interese i zahtevati pravičan tretman američkih radnika i preduzeća u Kini.

Pored toga, Jelen namerava da izvrši pritisak na Kinu, zbog „nepoštenih trgovinskih praksi“ i globalnih posledica „viška kineskih industrijskih kapaciteta“.

Predviđeni su njeni razgovori sa potpredsednikom Državnog saveta NR Kine He Lifengom i premijerom Državnog saveta NR Kine Li Ćjangom, kao i sastanci sa predstavnicima poslovne i stručne zajednice.

Ranije je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji doveo u pitanje poverenje SAD u svoje sposobnosti kao velike sile, usred stalne zabrinutosti oko Kine.

On je takođe napomenuo da se odnosi Vašingtona i Pekinga mogu normalizovati, samo uz uzajamno poštovanje interesa jednih drugih.

Pre toga je Vladimir Putin rekao da se Zapad više plaši jake Kine, nego jake Rusije.

Prema njegovim rečima, Kina ima ogroman potencijal – danas je prva ekonomija sveta, po paritetu kupovne moći, koja je već duže vreme pretekla SAD.

Borba.Info

Kina je bila domaćin sastanka Komisije za nacionalnu bezbednost Komunističke partije Kine (KPK).

Si Đinping je predsedavao komisijom.

Šef kineske države je tokom govora izjavio da je povećan nivo složenosti pretnji, sa kojima se suočava NR Kina.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Koristeći mnoge metafore i alegorijske slike, Si Đinping je ono, što se dešava nazvao „morem, na kome je izbila oluja“.

Kineski predsednik:

Moramo da krenemo od realnosti, da razmišljamo racionalno i da u isto vreme shvatimo da se treba pripremiti za najgori scenario.

U isto vreme, treba da budemo spremni da prođemo kroz vetrove i olujno more.

Na kakav scenario misli pod rečju „najgori“, Si nije precizirao.

Međutim, iz njegove naknadne izjave mogu se izvući određeni zaključci, u vezi s tim.

Prema rečima Si Đinpinga, u cilju unapređenja bezbednosti, akcenat treba staviti na modernizaciju celokupnog sistema nacionalne bezbednosti, povećanje njegove efikasnosti i pripremu za upotrebu u realnim borbenim uslovima.

Ovo je daleko od prve izjave predsednika Narodne Republike Kine u kojoj govori o mogućim neprijateljstvima.

Ranije je, podsećamo, rekao da Kina razmatra sve opcije za vraćanje Tajvana pod svoju kontrolu, uključujući i vojnu.

U međuvremenu, SAD tvrde da bi NR Kina mogla da „odluči o nasilnom zauzimanju ostrva, do 2027. godine“.

Upravo ovu godinu američki obaveštajci najčešće pominju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija bi trebalo da vodi brutalniju politiku prema NR Kini.

Ovaj poziv uputila je predsednica EK Ursula fon der Lajen.

Političar je priznao da članice EU imaju različite poglede na interakciju sa Pekingom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, ozbiljne promene u Srednjem kraljevstvu teraju nas da se ponašamo agresivnije, rekla je ona.

„Moramo da pooštrimo našu politiku prema Pekingu – to je nešto oko čega smo ujedinjeni“, rekla je fon der Lajen u intervjuu za ZDF.

Takođe u subotu, šef Evropske komisije saopštio je detalje 11. paketa antiruskih sankcija.

Prema rečima političara, u njemu je bilo preko 90 kompanija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE