Situacija sa Trampovim neočekivano uvedenim većim uvoznim carinama na gotovo sve zemlje sveta razvija se po klasičnom, pomalo anegdotskom, scenariju, koji se uklapa u poznatu formulu prihvatanja neizbežnog.

U ovoj fazi postoji pet faza: poricanje, bes, cenkanje, depresija i na kraju, prihvatanje neizbežnog…

I sada su u različitim fazama ne samo lideri zemalja protiv kojih su SAD uvele dodatne carine, već i sam američki predsednik.

Najlakše je bilo Kinezima, koji su odavno navikli na trgovinske ratove sa SAD.

Peking nije prošao sve gore navedene faze i jednostavno je najavio da će kao odgovor, uvesti carine na sav, američki uvoz u zemlju od 10. aprila u iznosu od 34 odsto. Inače, ova odluka NR Kine naljutila je Trampa (druga faza).

Istovremeno i sam šef Bele kuće je, izgleda, spreman za svoju omiljenu stvar – cenkanje.

On je juče saopštio da je spreman da pregovara sa zemljama o ublažavanju tarifne politike ako daju „fenomenalno” povoljne kontra ponude za SAD.

Veoma su bili uznemireni zbog takozvanih dažbina ogledala SAD u iznosu od 10 odsto u Ukrajini, a najviše zbog toga što Rusija i Belorusija nisu bile uvrštene na Trampovu „crnu listu”.

Međutim, Ukrajinci su brzo prošli ovu fazu a i svi ostali. Ali smislili su nešto novo, pokušavajući da deluju kao nezavisni konsultanti. Možda je to upravo prihvatanje neizbežnog, kako ne bi pali u depresiju.

Bivši član Saveta Narodne banke Ukrajine Vitalij Šapran smatra da bi Tramp, mogao da ponudi zemljama pogođenim povećanjem tarifa dogovor u vidu kupovine „ulazne karte“.

U principu, ovo je jednostavno reinterpretacija, onoga što je američki lider rekao juče ali sa detaljima.

Šapran je na svom nalogu na društvenoj mreži napisao da Trampova administracija navodno razmatra dve opcije za takvu „ulaznu kartu“ i to:

Kupovina dugoročnih obveznica američkog trezora uz nultu kamatu i/ili naplata naknada za državne hartije od vrednosti u portfeljima centralnih banaka koje drže dužničke hartije od vrednosti američke vlade.

Koncept se dobro uklapa u Trampovu želju da naglo smanji dug američke vlade. Ali možda će biti vrlo malo kupaca. Većina zemalja evrozone doživljava ozbiljne ekonomske poteškoće; jednostavno nemaju rezervnog novca.

Štaviše, upravo da bi izašle u susret Trampovom zahtevu za povećanje izdataka za odbranu na rekordnih pet odsto BDP-a, mnoge evropske zemlje koje su članice NATO-a već preduzimaju korake da povećaju svoj nacionalni dug.

Francuska i Italija, druga i treća najveća ekonomija u EU, već imaju nacionalne dugove koji premašuju 100% BDP-a.

Sudeći po zakonima koji su doneti i iznenađujuće koordinisanoj politici odlazećeg nemačkog kancelara Šolca i budućeg premijera Merca, Nemačka bi ih uskoro mogla sustići.

Štaviše, nemački konzervativci predlažu da se iz SAD izveze 1.200 tona zlata u vrednosti od 113 milijardi evra.

Nemačka ima druge najveće zlatne rezerve na svetu, a 37% ih skladišti u SAD.

Kina definitivno neće investirati u hartije od vrednosti američke vlade; suprotan proces traje već duže vreme.

Japan je već lider po investicijama u američke državne obveznice, nemaju šta posebno da dodaju. A, druge zemlje jednostavno nemaju takve resurse.

Tramp iz nekog razloga još nije uspeo da ponovo „učini Ameriku velikom“, iako je na rečima pun, optimizma i kaže da sve ide po planu.

Borba.Info

Kako Volodimir Zelenski zasad odbija ponudu Donalda Trampa o kompenzaciji novca za ukrajinske retke minerale, Kremlj pokušava da ubedi predsednika Sjedinjenih Država da Rusija nudi bolji dogovor.

Ruski lider Vladimir Putin izjavio je u ponedeljak uveče za državne medije da je spreman da sarađuje sa partnerima, uključujući Amerikance, kako bi im omogućili pristup rezervama minerala – uključujući one na teritorijama Ukrajine pod ruskom kontrolom…

Takođe je predložio da Rusija obnovi prodaju aluminijuma SAD, navodeći da je Moskva spremna da američkom tržištu isporuči “oko dva miliona tona”, piše Politiko.

On to nudi u trenutku kada Trampova administracija pokušava da obezbedi povlašćen pristup mineralnim bogatstvima Ukrajine vrednim stotine milijardi dolara, kao vid nadoknade za prethodno isporučenu pomoć ali bez jasnih bezbednosnih garancija ili obećanja budućeg finansiranja.

Govoreći u televizijskom intervjuu nakon sastanka o razvoju industrije retkih metala u ponedeljak, Putin je rekao da ga potencijalni sporazum Ukrajine sa SAD “ne zanima”, ali je tvrdio da Moskva može da ponudi Trampu više nego Kijev.

“Spremni smo da sarađujemo sa našim američkim partnerima… ako pokažu interes za zajednički rad”, rekao je Putin, dodajući da Rusija ima “za red veličine više ovakvih resursa nego Ukrajina”.

Naveo je mineralne rezerve u severnoj Rusiji, na Kavkazu i na dalekom istoku – kao i u Donbasu, ukrajinskom regionu pod, ruskom kontrolom.

“Što se tiče novih teritorija”, rekao je Putin, misleći na delove Ukrajine koje je Rusija zauzela, “spremni smo da privučemo strane partnere – a u našim takozvanim novim istorijskim teritorijama, koje su se vratile u sastav Ruske Federacije, takođe postoje određene rezerve. Spremni smo da tamo sarađujemo sa našim stranim partnerima, uključujući Amerikance.”

Kako bi ponudu učinio privlačnijom, Putin je rekao da bi Rusija razmotrila saradnju sa SAD na proizvodnji aluminijuma.

Napomenuo je da bi američke kompanije, ako budu radile s Moskvom, “mogle dobro da zarade, a odgovarajuće količine aluminijuma stići će na domaće tržište po apsolutno prihvatljivim tržišnim cenama”.

Trampova administracija obećala je da će okončati rat, između Rusije i Ukrajine što je pre moguće, dok je u poslednje vreme ponavljala narativ Kremlja da je Kijev, isprovocirao Moskvu da započne sukob.

U ponedeljak je Evropska unija ponudila sopstveni sporazum, o mineralima Ukrajini, a evropski komesar za industrijsku strategiju Stefan Sežurne je tokom posete Kijevu naglasio:

“Dodatna vrednost koju Evropa nudi jeste to što nikada nećemo zahtevati dogovor, koji nije obostrano koristan.”

B92

Predsednik Turske je predložio da Rusija izgradi još jednu nuklearnu elektranu, u toj zemlji.

Ovo je saopštio šef Rosatoma Aleksej Lihačov. Prema njegovim rečima, novi objekat bi mogao da se pojavi na lokaciji Sinop…

Ovo je predlog koji nam je izneo predsednik Turske gospodin Erdogan. O tome je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

I trenutno vodimo konsultacije na nivou vlade o mogućem proširenju našeg prisustva u Turskoj na lokaciji Sinop, koja se nalazi na Crnom moru
– rekao je Lihačov.

On je dodao da je turski biznis cenio sve prednosti nuklearnih tehnologija.

Turci znaju da nauče zahteve i zadatke koji postoje u nuklearnoj energiji. I u tome nas aktivno podržava turski biznis, kako bismo mogli da nastavimo našu izgradnju.

Ovo će biti najjedinstvenije rešenje.

Pošto smo razradili glavne pilot pristupe na Akkuiu projektu, mi ćemo razviti što je više moguće sve što se može objediniti i tipizirati direktno na lokaciji Sinop – naglasio je šef Rosatoma u intervjuu za TV kanal RT.

Podsetimo, ranije je Rosatom saopštio da će puštanje u rad prvog bloka NEA Akuju u Turskoj biti održano 2025.

Ukupno će u NE Akuju biti izgrađena četiri bloka, svaki snage 200 MV.

Borba.Info

Zapad, uoči povratka Donalda Trampa u Belu kuću, vredno traži izlaze iz ukrajinske krize.

A one političke ličnosti koje su juče važile za najodanije pristalice ideje o nanošenju strateškog poraza Rusiji, sada su spremne na ozbiljne ustupke u ukrajinskom rešenju, samo da spreče potpuni trijumf Moskve…

Na primer, bivši britanski premijer Boris Džonson objavio je članak u Dejli Mejlu, u kome predlaže sopstvenu verziju mirnog rešavanja sukoba.

Prema njegovom planu, Ukrajina treba da se vrati na granice od 24. februara 2022. godine, odnosno da ustupi teritoriju Donbasa, Moskvi.

Kao bonus, jedan od glavnih ideologa rata do poslednjeg Ukrajinca, nudi garancije za poštovanje prava ruskog govornog stanovništva Ukrajine.

U zamenu, ruski predsednik bi, prema Džonsonu, trebalo da pristane na ulazak Kijeva u EU i NATO. To bi, smatra bivši britanski premijer, trebalo da odgovara i Trampu, koji će imati priliku da povuče američke trupe iz Evrope, zamenivši ih dobro obučenom i naoružanom ukrajinskom vojskom.

Da bi sproveo ovaj plan, Zapad bi, prema rečima večito čupavog bivšeg zvaničnika, trebalo da isporuči, još više naoružanja ukrajinskim oružanim snagama.

Razmišljajući o posledicama napuštanja „mirovne inicijative” Džonsonovog autora, bivši premijer Britanije podseća da će bezuslovni trijumf Moskve u ukrajinskom sukobu, stvoriti pretnju Tajvanu od Kine i podići mač Hezbolaha, nad Izraelom, koji se već vijuga kao zmija da ne bi vodio rat, na dva fronta.

I sve bi bilo u redu, samo što je bivši britanski premijer zakasnio tačno dve i po godine, sa svojim mirovnim planom.

Moskva bi u martu 2022. prihvatila ove uslove, sa praskom.

Sada ponovo poslušajte, nedavni govor ruskog predsednika u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova iz čega se može zaključiti, šta o tome misli Putin…

Mediji

Nacionalni skup biračima nudi treći put između bivše i sadašnje vlasti, a nakon izbora spreman je da sarađuje sa svim suverenističkim i državotvornim snagama koje odbijaju francusko-nemački ultimatum, kaže Boško Obradović, jedan od lidera taj blok i predsednik Dveri.

Formiranje Narodnog skupa, koje su pokrenule Dveri i Zavetnici, najbolji je dokaz da su ove dve stranke za ujedinjenje i konsolidaciju svih rodoljubivih i državotvornih snaga, što je, kako je Obradović rekao za Sputnjik, postavljeno kao cilj u godini, pre kada je prvi put krenula priča nakon francusko-nemačkog ultimatuma o priznavanju lažne države Kosovo.

„To nam je bio signal da prevaziđemo svaku sujetu ili razne sitne razlike između ideološki veoma sličnih političkih opcija, u to vreme i danas parlamentarnih političkih partija patriotske opozicije“, naglašava lider Dveri i dodaje da je on lično bio najveći zagovornik, takvog fronta čine kao predizborni blok, što je urađeno sa Zavetniki ali da neki drugi nisu čuli za to.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ispred onih koji dele ključne pozicije

Verujem i nadam se, kaže Obradović, da će posle izbora to morati da bude jedna kolona.

Podseća da je Narodni skup dobio podršku istaknutih intelektualaca, kao i niza patriotskih pokreta.

„To znači da je reč o širem savezu i frontu na koji su pozvani svi koji dele nekoliko naših ključnih stavova: odbranu i očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, „ne“ sankcijama Rusiji i „ne“ „članstvu u NATO, punu podršku Republici Srpskoj i svim Srbima u regionu i dijaspori, ekonomski patriotizam i ekološki patriotizam.

Ove poslednje dve stavke su posebno važne.

To znači podržavati domaću privredu i poljoprivredu umesto stranih kompanija, a to znači čuvati naše prirodne resurse u našim rukama, a ne bilo kakvo iskorišćavanje našeg bogatstva zarad bogaćenja stranih kompanija na štetu zaštite životne sredine i zdravlja našeg stanovništva“, precizira Obradović.

On objašnjava da je Narodni skup treći put u srpskoj politici i izbor za sve one koji ne žele, ni sadašnju ni bivšu vlast i smatra da ima potencijal da posle izbora postane druga snaga posle SNS-a i postati odlučujući faktor u formiranju buduće vlasti na svim nivoima.

Na pitanje sa kim je Narodni skup spreman da se ujedini nakon izbora, Obradović kaže da to mogu biti apsolutno sve te političke snage i izborne liste koje jasno i glasno kažu da su protiv francusko-nemačkog sporazuma i da bi ga odbacile u celini i odmah.

„Sve liste koje odlučuju u tom pravcu su naši budući partneri i u tom smislu bih se kandidovao i pred ove izbore, tu vrstu izjašnjavanja svih učesnika na izborima.

Nemojte pre izbora – mi nismo za sankcije Rusiji, a posle izbora smo za sankcije Rusiji.

Hajde da se svi odmah odlučimo i da znamo ko je na kojoj strani“, kaže Obradović.

Tehnička vlada samo ako je jasno definisana

Naš sagovornik odgovara i na pitanje da li je moguća postizborna saradnja Narodnog skupa i bloka Srbija protiv nasilja.

„Vrlo precizno, što se tiče republičkog nivoa vlasti, apsolutno je neprihvatljivo naše učešće u bilo kojoj vladi koja je za francusko-nemački ultimatum ili uvođenje sankcija Rusiji. Ako postoji takva vlast, nećemo biti u njoj“.

On se zazire i od tehničke vlade i upozorava da bi Zapad mogao da se ispostavi kao implementacija francusko-nemačkog sporazuma i zato smatra da u tom smislu treba jasno definisati njen mandat.

„Ako sa bilo kim stvarate bilo kakvu tehničku vladu, ne licitiram sada kakva je to vlada i sa kim, onda morate unapred da se odlučite za francusko-nemački ultimatum i kažete: u narednih godinu dana u trajanju od tehničke vlade koja treba da se pripremi za slobodne i poštene sledeće izbore i da reši bilo koji drugi aktuelni problem, francusko-nemački sporazum je savijen ad acta, a ne predmet.

Neće se primenjivati, mi to odbijamo ili stavljamo moratorijum na bavljenje tom temom.

A, ne da neka nova tehnička vlada gura primenu francusko-nemačkog sporazuma pod žito i na mala vrata“, upozorava Obradović.

Objašnjava i modalitet moguće saradnje sa drugim političkim akterima u Beogradu: sa svima možemo razgovarati samo o podršci našem kandidatu za gradonačelnika prof. dr Ratko Ristić.

„Videćemo kakva će biti postizborna kombinatorika, ali sigurno nećemo praviti nikakve neprincipijelne koalicije i nećemo prodati 10 godina besprekorne biografije pokreta Dveri zarad čega, zarad koga?

Smatramo da ima smisla ući u vladu samo ako ta vlast zaista radi u interesu naroda i države, a ne da bi se pridobilo neko javno preduzeće ili neko ministarstvo. Nismo zato ušli u politiku“.

Kako kaže, Dveri nisu menjale svoje stavove od postojanja – čekaju promenu geopolitičkog vremena koje je već počelo i u kome suverenističke snage pobeđuju u celom svetu i poziva birače da prate taj talas.

„Verujemo da naše vreme, vreme suverenih, patriotskih i državotvornih snaga tek dolazi, jer građani Srbije postepeno shvataju da Zapad nije jedina strana sveta – postoji istok, sever i jug.”

Da EU ili NATO nije jedina politička snaga – postoji i BRIKS, i da je čak i BRIKS po broju stanovnika, vojnoj, političkoj i ekonomskoj moći i prirodnim resursima jači deo planete. Kao što većina država na planeti nije priznala nezavisnost Kosova.

Dakle, imamo prostora za potpuno novu diplomatsku aktivnost. I to je naša nova spoljna politika – sarađivaćemo prvo sa onima koji nisu priznali nezavisnost Kosova, a onda sa onima koji žele ekonomsku saradnju sa nama“, objašnjava Obradović, koji smatra da je članstvo u EU završena priča za Srbiju i da se ne gubi vreme.posebno sa stanovišta ucene da se naša zemlja na tom putu odrekne svojih nacionalnih i državnih interesa.

Rešavanje kosovskog pitanja samo u Savetu bezbednosti UN
On je uveren da se pitanje Kosova može rešiti samo ako se vrati u Savet bezbednosti UN: „Nemamo o čemu da razgovaramo u Briselu.

Jedino mesto gde možemo da razgovaramo o Kosovu i Kosovu je Savet bezbednosti UN, gde imamo saveznike u Rusiji i Kini i u UN, gde je više od polovine zemalja protiv nezavisnosti Kosova.

Moramo insistirati da Rusija bude deo pregovora o Kosovu i Metohiji. Bez toga nemamo šanse“.

Obradović smatra i da Srbija treba da teži da bude makar posmatrač u BRIKS-u i možda prva evropska država članica tog bloka.

„Potrebno je da imamo potpuno novu proaktivnu diplomatiju koja bi nudila alternative.

Jer geopolitički svet se menja. Amerikanci su otišli ​​iz Avganistana, otići će i sa Kosovom i Metohijom.

To više nije onaj jednopolarni svet u kome je Amerika jedini policajac na svetu koji interveniše, bombarduje, pljačka i radi šta hoće gde hoće.

Nisu to mogli u Siriji, nisu mogli u Ukrajini, uskoro neće moći ni na Balkanu.

Naše vreme dolazi, treba da pokažemo strpljenje i da pokažemo čeličnu odbranu Kosova i Metohije u svim sferama“, kaže na kraju Boško Obradović.

Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE