Predsednik zemlje je zatražio razgovore o primeni Budimpeštanskog memoranduma.

Ukrajina bi mogla da odustane od svog višedecenijskog obećanja, da će biti nenuklearna nacija i da poništi odluku, koju je donela da se odrekne svog atomskog oružja, nakon raspada Sovjetskog Saveza, upozorio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u subotu, Zelenski je istakao, da se Ukrajina 1994. pridružila Budimpeštanskom memorandumu i odrekla se svog nuklearnog oružja, u zamenu za bezbednosne garancije, sugerišući da bi taj potez mogao biti poništen, ako je zapreti susedna Rusija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Danas nemamo ni oružje, ni obezbeđenje. Izgubili smo deo naše teritorije, koja je po površini veća od Švajcarske, Holandije, Belgije.

I što je najvažnije, izgubili smo milione naših građana. Svega toga nema“, rekao je Zelenski.

On je takođe rekao da je Ukrajina tri puta pokušala da pokrene konsultacije sa državama garantima Budimpeštanskog memoranduma, u ​​sklopu napora da se preispitaju njegovi uslovi – bez ikakvog uspeha.

„Danas će Ukrajina to učiniti po četvrti put“, rekao je on, ističući da je svom ministru spoljnih poslova Dmitriju Kulebi naložio da zatraži konsultacije, ali da će to biti poslednji pokušaj ukrajinske strane.

„Ako se oni ne održe ili ne budu donete konkretne odluke, u vezi sa bezbednosnim garancijama za našu državu, Ukrajina će imati puno pravo da veruje da Budimpeštanski memorandum ne funkcioniše i da su sve paketne odluke iz 1994. dovedene u pitanje“, rekao je Zelenski.

Ukrajinski lider je podvukao da se „kolektivna osuda“ zapadnih saveznika do sada nije pretvorila, u „kolektivne akcije“.

Odgovarajući na pitanja nakon govora, Zelenski je rekao da se ne slaže sa „liderom jedne velike zemlje“, po pitanju potencijalnih sankcija Rusiji.

On je svoje nezadovoljstvo izjavama svog kolege obrazložio rečima: „Ne trebaju nam sankcije, kada smo već granatirani, kada nestanu granice, kada je naša zemlja već okupirana.

Kakva je korist od ovih sankcija za nas posle?”

Tokom poslednjih nekoliko meseci, zapadne zemlje su više puta optuživale Rusiju za navodne planove za invaziju na Ukrajinu – nešto što Moskva kategorički poriče.

U petak su vlasti dva otcepljena regiona na istoku Ukrajine tvrdile, da Kijev planira vojni „proboj“ na njihovu teritoriju.

Ukrajinski zvaničnici su takođe demantovali ove tvrdnje.

Predsednik Zelenski insistira da su sporazumi iz Minska, koji bi trebalo da posluže, kao mapa puta za mirovni proces, „loše napisani“ i da ne idu u korist Ukrajini.

Umesto toga, Zelenski bi želeo da vidi novi dokument, koji bi potpisale „velike sile“, uključujući Rusiju i SAD, koji bi sadržao nekoliko klauzula o bezbednosnim garancijama, za Ukrajinu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD su završile „prvu proizvodnu jedinicu“ svoje modernizovane nuklearne gravitacione bombe B61-12, koja će zameniti postojeće stare modele legendarne B61, koja je ostala u upotrebi više od 50 godina.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Završetak unapređene nuklearne bombe promenljivog dometa objavila je u četvrtak Nacionalna administracija za nuklearnu bezbednost (NNSA).

„Prva proizvodna jedinica“ (FPU) sastavljena je 23. novembra, otvarajući put masovnoj proizvodnji modernizovane bombe, za koju se očekuje da počne u maju 2022.

„Sa ovim programom isporučujemo sistem Ministarstvu odbrane, koji poboljšava preciznost i smanjuje prinos bez promene vojnih karakteristika, a istovremeno poboljšava bezbednost, sigurnost i pouzdanost“, izjavila je podsekretarka Odeljenja za energetiku i administrator NNSA Džil Hrubi.

Modernizacija efektivno pretvara bombu sa slobodnim padom u podesivu municiju, pošto novi B61-12 dolaze sa vođenim repom, koji je isporučio Boeing.

Last week, #NNSA successfully completed the B61-12 First Production Unit @PantexPlant. This is a huge milestone for stockpile modernization and demonstrates our Nation’s commitment to #nuclear deterrence. pic.twitter.com/90ojHPw6cH

— NNSA Administrator (@NNSAHruby) December 2, 2021

Komplet daje bombi određenu sposobnost da manevrira u vazduhu umesto da jednostavno padne na zemlju.

Dolazak prvog B61-12 kasni više od godinu dana, pošto je program modernizacije, čija je cena procenjena na oko 12 milijardi dolara, naišao na probleme sa komponentama kondenzatora, krajem 2019.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tada je NNSA otkrila, da su kondenzatori, koji se koriste u i B61-12 i mornarička bojeva glava V88 Alteration 370 za rakete, koje se lansiraju sa podmornica, nisu mogle da ispune vojne specifikacije.

Nova verzija legendarne bombe trebalo bi da zameni modele B61-3, 4 i 7, koji se trenutno nalaze u nuklearnim zalihama SAD.

Jedina varijanta koja ostaje u upotrebi uz B61-12 je B61-11, relativno moderna modifikacija bombe za uništavanje bunkera.

Očekuje se da će SAD proizvesti oko 480 bombi B61-12, prema procenama Federacije američkih naučnika (FAS), neprofitne organizacije sa sedištem u Vašingtonu.

Veruje se da bomba ima promenljivu snagu u rasponu od 0,3 do 50 kilotona, što je čini fleksibilnim oružjem, koje se može koristiti i u taktičke i u strateške svrhe.

Poređenja radi, prva nuklearna bomba, koju su SAD ikad koristile, a koja je bačena na japanski grad Hirošimu, imala je prinos od oko 15 kilotona.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE