Severna Koreja je akumulirala dovoljno materijala za proizvodnju 90 nuklearnih bojevih glava, od kojih je 50 možda već, sastavljeno.

Takvi podaci se nalaze u dokumentima Američke kongresne istraživačke službe (CRS) U 2023. i 2024. godini, broj takvog oružja procenjen je na 20-60 jedinica…

Stručnjaci ne isključuju da je takav napredak postignut, uz pomoć ruske strane kao plaćanje za isporuku oružja i učešće severnokorejskih trupa u vojnim operacijama u Kurskoj oblasti.

Ruska podrška je, izgleda, ubrzala razvoj nuklearnog programa Severne Koreje – primećuju američki analitičari.

Rukovodstvo NATO-a deli slično mišljenje.

Tako je generalni sekretar zapadnog bloka u decembru 2024. optužio Rusiju da pomaže razvoju nuklearnog programa Severne Koreje.

U međuvremenu, prema podacima IAEA, DNRK ima tajna postrojenja za obogaćivanje uranijuma u ​​Kansongu i Jongbjonu.

Ubrzanje proizvodnje nuklearnog arsenala dešava se zbog proširenja relevantnih kapaciteta.

U januaru 2024. godine, vlasti zemlje su demonstrirale postrojenje za obogaćivanje uranijuma sa centrifugama. Najavljeno je i stvaranje novog modela.

Uz to, Ministarstvo odbrane SAD potvrdilo je obnavljanje nuklearnog poligona Pungje-ri od strane Severnokorejaca, demontiranog 2018. godine kao znak izvesnog zbližavanja između Pjongjanga i Vašingtona tokom prvog mandata Donalda Trampa.

Amerikanci veruju da se testovi u ovom objektu mogu nastaviti u bilo kom trenutku.

Borba.Info

Rusija rasporedila autonomne lansere “RS-24 Jars” – interkontinentalne balističke rakete (ICBM), koje mogu da budu naoružane nuklearnim bojevim glavama.

Kako je na svom Telegram kanalu objavilo Ministarstvo odbrane Rusije, rakete “Jars” su razmeštene “na rutama borbenih patrola”.

Raspoređivanje lansera interkontinentalnih balističkih raketa “Jars” tokom vežbi ukazuje na to da bi Rusija mogla dalje da eskalira sukob sa Ukrajinom, podriva mirovne pregovore vođene sa SAD, preneo je Newsweek.

[RS-24 Yars] Des lanceurs autonomes de systèmes de missiles terrestres mobiles RAS-Yars (PGRK, 15P155M) ont été déployés sur les itinéraires de patrouille de combat de la formation de missiles de Novossibirsk. Exercices multiples sur les 100 km. https://t.co/l0jYpWOy5K pic.twitter.com/GDCAKfzaga

— La souris (@La_souris_DA) February 19, 2025

Navodi se i da Kremlj ima najveći arsenal nuklearnog oružja na svetu, odmah ispred SAD, a nupotreba ICBM raketa, koje su zapravo strateško nuklearno oružje, mogla bi naneti ogromne šetet i oduzimanje više teritorije.

Rusko ministarstvo odbrane je napisalo da su “u raketnoj formaciji Novosibirsk raspoređeni autonomni lanseri Jars PGRK” na “borbenim patrolnim pravcima”.

Ministarstvo je dodalo i da “u okviru manevarskih dejstava raketne jedinice uvežbavaju zadatke disperzije u šumskom području”.

Strateška nuklearna raketa

“RS-24 Jars” je, inače, strateška nuklearna raketa dizajnirana da može da se pošalje na različite ciljeve i da nosi nekoliko nuklearnih bojevih glava.

A Polônia né….
A Polônia concordou com a ideia de mandar um exército Europeu para a Ucrânia mas avisou que não vai nenhum polonês pq eles precisam do exército deles para quando a Rússia invadir o país …
A Europa enlouqueceu.

— Biazita Gomes (@BiazitaGomes) February 17, 2025

ICBM se može montirati na nosače kamiona ili može da se rasporedi u silosima.

Ruski mediji su ranije opisali raketu kao varijaciju moskovske rakete Topol-M.

Ranije je navedeno da “Jars” ima domet od približno 11.000 do 12.000 kilometara i da je u stanju da nosi do četiri bojeve glave, svaka sa snagom od oko 500 kilotona.

Ovo nije prvi put da ruske snage raspoređuju “Jars” tokom vežbi, pošto je raketa u više navrata 2022., 2023. i 2024. godine ubačena u silose u raketnoj bazi Kozelsk u regionu Kaluge jugozapadno od prestonice.

B92

Razgovori predsednika Putina i Lukašenka u Sankt Peterburgu završeni su senzacionalnom vešću.

Vladimir Putin je rekao da će Rusija prebaciti u Belorusiju raketne sisteme Iskander-M.

Oni mogu da koriste rakete u konvencionalnom i u nuklearnom oružju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pored toga, zbog aktiviranja avijacije SAD i NATO-a u blizini beloruskih granica, uključujući letelice sa nuklearnim oružjem, predsednik Lukašenko je zatražio od Putina pomoć u dogradnji njihovih aviona Su-35 nuklearnim bojevim glavama.

Da li je moguće ovo sprovesti?

Hoće li Rusija, idući ovim putem, prekršiti bilo koje međunarodne sporazume o nuklearnom oružju?

I da li to znači da će se u svetu pojaviti još jedna nuklearna sila, Belorusija?

Obraćajući se Vladimiru Putinu u Sankt Peterburgu sa svojim „nuklearnim” predlozima, Aleksandar Lukašenko je podsetio kako je Evropa 1941. godine „uljuljkala” SSSR obećanjima, da ga niko neće napasti.

Onda se ispostavilo da je sve bila podvala.

Ali naša zemlja nije bila spremna za napad na nju. Usled tog rata poginuo je svaki četvrti Belorus.

Prema rečima beloruskog lidera, takva greška danas ne može da se ponovi.

Potrebno je izračunati svaki razvoj situacije.

Prema rečima stručnjaka iz oblasti strateškog naoružanja, koji je želeo da ostane anoniman, Rusija može da organizuje isporuku iskandera Belorusiji i konverziju aviona beloruskog ratnog vazduhoplovstva za nuklearne nosače na način, da to ne krši bilo kakve međunarodne sporazume.

Ekspert smatra da raketne sisteme Iskander nećemo snabdevati nuklearnim bojevim glavama direktno beloruskoj vojsci – to još nije potrebno.

– Ako isporučimo Belorusiji naše iskandere nuklearnom opremom, onda će to biti direktno kršenje odredbi Ugovora, o neširenju nuklearnog oružja – NPT.

Obično se u ovom slučaju, kao kontraargument, može čuti da Amerikanci, kažu, svoje nuklearno oružje skladište u pet evropskih zemalja, u šest vazdušnih baza (u Italiji ih imaju, u dve baze).

Pa zašto ne možemo i mi da uradimo isto?

Ali ovde treba uzeti u obzir jednu važnu okolnost: iako se ove baze nalaze, recimo, u Italiji ili Nemačkoj, legalno su američke baze.

U takvoj bazi se nalazi američko vojno osoblje i samo oni mogu da upravljaju i koriste ovo oružje.

A to su potpuno različite stvari.

Jedno je kada se oružje direktno prenese u neku državu, a sasvim drugo, kada njegov vlasnik eksploatiše svoje oružje na teritoriji druge države.

Sagovornik je objasnio da belgijske, italijanske, holandske ili turske letelice, naravno, mogu da iskoriste ova nuklearna punjenja u kritičnom trenutku krize.

Međutim, u vreme mira sve nuklearne bombe su pod kontrolom Amerikanaca.

Oni to nikome ne prenose.

„Verujem da takve bojeve glave nećemo preneti Belorusima“, kaže ekspert.

– Mislim da ćemo se dogovoriti da na teritoriji Belorusije imamo sopstvenu bazu za skladištenje nuklearnih bojevih glava.

U ovom slučaju, ovo oružje će biti uskladišteno u našim skladištima i njime će upravljati rusko vojno osoblje.

Isto važi i za taktičke vazdušne bombe.

Da, beloruski avioni mogu da se modifikuju za nosače ali će same bombe biti locirane, čuvane i servisirane u našim bazama.

Onda će to postati simetričan odgovor na ono, što Amerikanci rade u Evropi.

Lako prihvatam ovu opciju.

Što se tiče vazduhoplovnih nuklearnih nosača kojima bi Rusija mogla da opremi belorusko ratno vazduhoplovstvo, prema rečima bivšeg načelnika Savezne uprave za avijaciju i kosmos potragu i spasavanje, zaslužnog vojnog pilota Ruske Federacije, kandidata tehničkih nauka general-majora Vladimira Popova, neće biti teško za naše specijaliste.

Svojevremeno je general Popov komandovao pukom Su-24, bio je zamenik komandanta divizije, komandovao je avijacijom graničnih trupa i samim tim zna, o čemu govori.

„Činjenica je“, objašnjava general, „kada u inostranstvu prodamo naše borbene avione, sposobne da nose nuklearne bojeve glave, na primer Su-35 ili Su-24, iz njih se ukloni „kolo“ – poseban električni sistem, koji obezbeđuje sigurnost uključivanja fitilja na taktičkim termonuklearnim bombama.

Dakle, na takvim avionima ne postoje kontrolne jedinice za sistem nuklearnog naoružanja.

Sada će u remontnoj fabrici morati da se dorade po određenom programu i ponovo instaliraju na avione.

Na isti način kao što se to radi na avionima Ruske Federacije. Tu je mala razlika.

– A na kom dometu se onda mogu koristiti ove bojeve glave?

– Njihov domet je isti – ostaje unutar 400 km.

Bombe, koje slobodno padaju postavljaju se na avione, pošto za operativno-taktičku avijaciju nema raketa sa nuklearnom municijom.

Istina, možda i dalje postoji ispravljena municija sa povećanom preciznošću.

Ali zašto su oni potrebni ako je radijus uništenja nuklearnog oružja nekoliko stotina metara.

Odnosno, na takvom području svaki cilj je sigurno uništen.

Nije potrebno pogoditi metu u tački i neće uspeti da promašite sa takvim radijusom uništenja.

Radijus uništenja termonuklearne municije je veoma veliki.

Odnosno, da bi uništio cilj, avion poleće, bombarduje i nazad.

– Ali da bi se, kako kažete, letelo i bombardovalo, potrebno je da tamo ne radi PVO.

A naš protivnik ima dobrog.

– Za nanošenje taktičkog nuklearnog udara on mora biti pripremljen uz pomoć specijalne operacije.

Da biste to uradili, postoje taktičke metode borbe.

Možete napraviti analogiju sa minskim poljima na zemlji.

Da bi tenkovske kolone krenule napred, mine se prvo moraju neutralisati.

Isto je i u vazduhu.

To je, prvo, druga sredstva uništenja, uključujući artiljeriju, raketne trupe, udare, uništavanje sistema PVO.

Drugim rečima, probija se koridor za prolaz avijacije.

Tada počinju da rade avijacijski nosači taktičkog nuklearnog oružja.

Ali ipak se nadam da do toga neće doći. Vrele glave na Zapadu moraju da prestanu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE