Razvijene zemlje, koje su postepeno smanjivale proizvodnju nuklearne energije, mogle bi izgubiti jednu četvrtinu svojih nuklearnih kapaciteta do 2025. i dvije trećine – do 2040. godine, navodi se u izvještaju međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.

„Budućnost nuklearne energije je neizvesna jer zastarela postrojenja počinju da se zatvaraju u naprednim ekonomijama, delom zbog politike njihovog postepenog ukidanja, ali i kao rezultat ekonomskih i regulatornih faktora“, navodi Međunarodna agencija za energiju (IEA) u svom izveštaju pod naslovom, „Nuklearna energija u sistemu čiste energije“, dve trećine do 2040…

Oštar pad sektora proizvodnje nuklearne energije naneće štetu energetskoj bezbednosti tih zemalja i otežati postizanje ciljeva, postavljenih Pariskim sporazumom o klimatskim promenama, saopštila je međunarodna organizacija.

Manje nuklearnih elektrana, više ugljen-dioksida

Prema IEA, nuklearna energija je trenutno drugi najveći svetski izvor energije sa niskim sadržajem ugljenika, koji čini 10% globalne proizvodnje električne energije.

Ona je druga posle hidroenergije sa 16%. Za napredne ekonomije, kao što su Sjedinjene Države, Kanada, Evropska unija i Japan, nuklearna energija je bila najveći niskougljenični izvor električne energije više od 30 godina, a to je i danas.

On igra važnu ulogu u bezbednosti električne energije, čineći oko 18% njihove ukupne proizvodnje energije.

Odluka da se ne produži životni vek postojećih nuklearnih elektrana i nedostatak novih projekata mogli bi da dovedu do dodatnih 4 milijarde tona emisije CO2, upozoravaju stručnjaci.

„Oštar pad kapaciteta nuklearne energije u razvijenim ekonomijama imao bi velike implikacije. Bez dodatnih produženja životnog veka i novih gradnja, postizanje ključnih održivih energetskih ciljeva, uključujući međunarodne klimatske ciljeve, postalo bi teže i skuplje“, kaže se u izveštaju.

Pariski klimatski sporazum, potpisan na Konferenciji UN o klimatskim promenama COP 21 u francuskoj prestonici 12. decembra 2015, postavlja cilj da se globalno zagrevanje zadrži ispod dva stepena Celzijusa do 2100. godine.

Naučnici veruju da značajniji porast globalnih temperatura može dovesti do nepovratnih efekata na životnu sredinu. Ugovor je stupio na snagu 4. novembra 2016. godine.

Pokušaj denuklearizacije

Prema navodima agencije, Sjedinjene Države imaju oko 90 reaktora sa 60-godišnjim dozvolama za rad ali su neki od njih već otišli ​​u prevremenu penziju, a još mnogo njih je u opasnosti.

U Evropi i Japanu, produženje životnog veka biljaka takođe se suočava sa „neizvesnim izgledima“.

“Ulaganje u nove nuklearne projekte u razvijenim ekonomijama je još teže.

Novi projekti planirani u Finskoj, Francuskoj i Sjedinjenim Državama još nisu u funkciji i suočili su se sa velikim prekoračenjem troškova”, navodi se u izveštaju.

„Koreja je bila važan izuzetak, sa evidencijom o završetku izgradnje novih projekata na vreme i u skladu sa budžetom, iako vladina politika ima za cilj da okonča novu nuklearnu izgradnju“, nastavlja se.

Solarna i vetar alternativa

IEA kaže da bi zamena nuklearne energije solarnim projektima i projektima vetra mogla zahtevati oko 1,6 biliona dolara investicija u narednih 20 godina, što će neizbežno uticati na cene električne energije.

„Ako drugi niskougljenični izvori, naime vetar i solarna fotonaponska energija, žele da popune nedostatak u nuklearnoj elektrani, njihova primena bi morala da se ubrza do nivoa bez presedana.

U poslednjih 20 godina, vetar i solarni fotonaponski kapaciteti su porasli za oko 580 gigavata u naprednim, ekonomijama. Ali tokom narednih 20 godina taj iznos bi trebalo da bude dodat skoro pet puta, kaže IEA.

„Tako drastično povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora stvorilo bi ozbiljne izazove u integraciji novih izvora u širi energetski sistem.

„Tranzicije na čistu energiju u naprednim ekonomijama takođe bi zahtevale 1,6 biliona dolara dodatnih ulaganja u istom periodu, što bi na kraju naškodilo potrošačima većim računima za struju“, navodi se u saopštenju.

Borba.Info