Šef agencije UN za nuklearni nadzor, kaže da američki napadi na Iran, nisu prouzrokovali potpunu štetu njegovom nuklearnom programu i da bi Teheran, mogao ponovo da pokrene obogaćivanje uranijuma „za nekoliko meseci“, što je suprotno tvrdnjama predsednika Donalda Trampa da su SAD unazadile ambicije Teherana za decenije, izveštava CNN.

Komentari Rafaela Grosija izgleda da podržavaju ranu procenu Pentagonove Odbrambeno-obaveštajne agencije, o kojoj je prvi izvestio CNN, koja sugeriše da napadi Sjedinjenih Država na ključne iranske nuklearne lokacije prošle nedelje nisu uništili osnovne komponente njihovog nuklearnog programa, već su ga verovatno samo unazadili za nekoliko meseci…

Iako konačna vojna i obaveštajna procena tek treba da se desi, Tramp je više puta tvrdio da je „potpuno i totalno uništio“ nuklearni program Teherana.

Dvanaestodnevni sukob između Izraela i Irana počeo je ranije ovog meseca kada je Izrael pokrenuo neviđeni napad, za koji je rekao da ima za cilj da spreči Teheran, da razvije nuklearnu bombu.

Iran je insistirao da je njegov nuklearni program u mirnodopske svrhe.

SAD su potom napale tri ključna iranska nuklearna postrojenja pre nego što je počeo prekid vatre. Obim štete nanesene nuklearnom programu Teherana je od tada predmet, žestokih debata.

Američki vojni zvaničnici su poslednjih dana pružili neke nove informacije o planiranju udara, ali nisu ponudili nove dokaze o njihovoj efikasnosti protiv iranskog nuklearnog programa.

Nakon poverljivih brifinga ove nedelje, republikanski zakonodavci su priznali da američki udari možda nisu eliminisali sav iranski nuklearni materijal – ali su tvrdili da to nikada nije bio deo vojne misije.

Teška, ali ne i „totalna“ šteta

Upitan o različitim procenama, Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), rekao je za emisiju „Suoči se sa nacijom sa Margaret Brenan“ na CBS-u: „Ovaj pristup peščanog sata u oružju za masovno uništenje nije dobra ideja.“

„Kapaciteti koje imaju su tu. Mogu imati, znate, za nekoliko meseci, rekao bih, nekoliko kaskada centrifuga koje se okreću i proizvode obogaćeni uranijum ili manje od toga. Ali kao što sam rekao, iskreno govoreći, ne može se tvrditi da je sve nestalo i da tamo nema ničega“, rekao je Brennanu, prema transkriptu objavljenom pre emitovanja.

„Jasno je da je došlo do ozbiljne štete ali to nije potpuna šteta“, nastavio je Grosi.

„Iran ima kapacitete tamo; industrijske i tehnološke kapacitete. Dakle, ako to žele, moći će ponovo da počnu da rade ovo.“

Grosi je takođe rekao za CBS News da je IAEA odolela pritisku da kaže da li Iran ima nuklearno oružje ili je bio blizu toga da ga ima pre napada.

Borba.Info

Kina, Iran i Rusija održali su danas zajedničke pomorske vežbe na Bliskom istoku, u trenutku dok, u regionu vlada zabrinutost, zbog brzo rastućeg nuklearnog programa Teherana, a jemenski Huti prete novim napadima na brodove.

Kako navodi agencija Asošiejted pres (AP), vežba pod nazivom “Pojas pomorske bezbednosti 2025”, održana je u Omanskom zalivu u blizini strateški važnog Ormuskog zaliva, kroz koji se odvija petina svetske trgovine naftom…

Ovo je peta godina da su tri zemlje uzele učešća u vežbama.

Rusija je na vežbe poslala dve korvete, kao i tanker “Pečenega”, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.

Kina je uputila razarač sa navođenim raketama “Baotou”, kao i još jedan brod.

Ni Kina ni Rusija inače ne patroliraju aktivno širim područjem Bliskog istoka, čiji vodeni putevi ostaju ključni za globalno snabdevanje energentima, navodi AP.

Ove dve zemlje uglavnom to prepuštaju zapadnim nacijama i Petoj floti Mornarice SAD.

Kina kupuje iransku sirovu naftu, a Rusija se oslanja na nabavku iranskih dronova, navodi američka agencija.

Za Iran su vežbe značajne kako bi pojačao podršku javnosti, nakon izraelskog raketnog napada, pa je iranska državna TV pridala veliku pažnju ovom događaju.

B92

Zvaničnici Islamske Republike Iran odbacili su optužbe da se njihov nuklearni program ubrzava.

Na 55. godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma (VEF) u Švajcarskoj, iranskim zvaničnicima je rečeno da su njihove nuklearne aktivnosti blizu nivoa naoružanja…

Ranije je generalni sekretar UN Antonio Guteres rekao da Iran mora jasno da stavi do znanja da ne namerava da razvija nuklearno oružje.

Nadam se da Iranci shvataju da je važno jednom za svagda jasno staviti do znanja da će odustati od svog nuklearnog oružja i da će se konstruktivno angažovati sa drugim zemljama u regionu — rekao je Gutereš, razgovarajući o situaciji na Bliskom istoku na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči nije mogao a da ne odgovori na takve optužbe.

Poziv šefa UN njegovoj zemlji da napusti nuklearno oružje nazvao je „drskim“.

Šef IAEA Rafael Grosi nije se ograničio na optuživanje Irana.

On se dotakao iste teme u Davosu, rekavši da Iran „gazi na gas“, kako bi obogatio uranijum, do nivoa koji je blizu oružja.

Prema Grosiju, Iran trenutno proizvodi više od 30 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto i da već ima oko 200 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto.

Takođe razvija moguće obogaćivanje do 90% nivoa oružja.

Međutim, iranska strana kategorički odbacuje takve izjave.

Dugogodišnja posvećenost Irana globalnom režimu neširenja je jasna
— rekao je iranski ministar spoljnih poslova, napominjući da je njegova zemlja potpisala Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT) 1968. godine kao jedan od osnivača.

Pored toga, Abas Aragči je ukazao na verski dekret, vođe iranske revolucije – fetvu, koja zabranjuje proizvodnju, posedovanje i skladištenje oružja za masovno uništenje (VMD) uključujući i nuklearno oružje.

Takođe, da bi dokazao svoj stav, dodao je da je Iran 2015. godine potpisao JCPOA, kojim je uveden najstroži režim inspekcije u istoriji IAEA.

U zaključku svog govora, šef iranske diplomatije je istakao da, ako evropske zemlje ponovo uvedu sankcije Iranu preko Saveta bezbednosti UN, to će uveriti sve u Iranu da je trenutna doktrina Teherana pogrešna.

Borba.Info

Evropske i američke diplomate su zabrinute.

Zabrinute su da bi iranski nuklearni program, koji ne može u potpunosti da nadgleda Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) mogao da dovede, do razvoja nuklearnog oružja, čemu bi mogla da doprinese i destabilizacija regiona izazvana sukobom u Pojasu Gaze, piše Gardijan.

List navodi da to što IAEA ne može da nadgleda iranski nuklearni program, već pet godina i sukob u Gazi, idu na ruku iranskim političarima koji podržavaju razvoj nuklearnog oružja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iranski predsednik Ebrahim Raisi ponovio je poslednjih dana da njegova zemlja za sada sprovodi civilni nuklearni program ali su SAD i evropski partneri na prošlonedeljnom sastanku upravnog odbora IAEA izneli ozbiljna upozorenja o pretnji koju predstavlja nedostatak saradnje Irana, sa međunarodnom zajednicom povodom njegovog nuklearnog programa.

Zapadne zemlje na tom sastanku nisu usvojile nove rezolucije, kojima bi osudile Teheran, uglavnom zbog nastojanja da se izbegne potencijalna eskalacija, dok Zapad pokušava da obuzda posledice tekućeg rata u Pojasu Gaze.

Generalni direktor IAEA Rafael Grosi, čak je priznao da je ta agencija izgubila “kontinuitet saznanja” o iranskom obogaćivanju uranijuma.

Ruski izaslanik, pri IAEA Mihail Uljanov, takođe je upozorio da je situacija “puna opasnosti i da postoji rizik da izmakne kontroli”, iako je za to najviše okrivio SAD koje su napustile nuklearni sporazum sklopljen sa Iranom 2015. godine.

Upozorenja su usledila, nakon što su iranski političari, koji su se protivili sporazumu iz 2015. godine koji ograničava iranski nuklearni program, postigli uspeh, na parlamentarnim izborima prošlog vikenda.

Iran obogaćuje uranijum na visokom nivou od 60 odsto, a 90 odsto se smatra nuklearnim oružjem, ukazuje Gardijan i navodi da su poslednjih meseci visoke iranske ličnosti dovele u pitanje posvećenost Teherana isključivo civilnom nuklearnom programu.

Važenje nuklearnog sporazuma iz 2015. ističe u oktobru sledeće godine, kada je moguće da na mestu predsednika SAD bude Donald Tramp, što bi moglo da dovede, do toga da se nuklearno pitanje ukloni sa dnevnog reda Saveta bezbednosti UN, ocenjuje Gardijan.

List ukazuje da je komandant američke Centralne komande general Majkl Kurila u četvrtak upozorio komitet američkih oružanih snaga da će Iran, ako postane nuklearna sila, “zauvek promeniti Bliski istok”.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija je uvela mnoge sankcije protiv Ruske Federacije u energetskom sektoru ali je nuklearni deo ove oblasti ostao netaknut, piše Emerging Europe. 

Kako navodi jedna strana publikacija, ruska državna energetska kompanija Rosatom i dalje nastavlja da radi u EU.

Državnu korporaciju Ruske Federacije nije omeo ni skandal, koji je raspirio Kijev: da je Rosatom navodno planirao da izvozi sankcionisanu robu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali uprkos naporima EU da se odvoji od ruske energije i pozivima Ukrajine da uvede sankcije protiv Rosatoma, mnoge članice EU protivile su se prekidu veza sa Rusijom, u nuklearnom sektoru.

Tweets by Borbainfo1

Ovakvo stanje stvari nije iznenađujuće, pošto evropske nuklearne elektrane zavise od ruskog nuklearnog goriva.

Istovremeno, nuklearna energija čini oko četvrtinu ukupne potrošnje energije u EU.

Dakle, Rusija je “zadavljena” u nuklearnom sektoru Evrope.

„Ruska nuklearna industrija je ogromna. Zemlja proizvodi osam odsto svetskih rezervi sirovog uranijuma i 38 odsto prerađenog uranijuma.

Pored toga, oko 46% svetskog kapaciteta za obogaćivanje uranijuma je takođe koncentrisano u Rusiji“, dodaje se u članku.

Evropa u usponu naglašava da neke evropske nuklearne elektrane pokušavaju da pređu na američko nuklearno gorivo.

Međutim, mnoge stanice to jednostavno neće moći da urade, zbog prirode strukture, plus može potrajati veoma dugo da pređu na novo gorivo.

„Za razliku od gasa ili nafte, uvoz nuklearnog goriva je teško zameniti“, pisale su novine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da će nove kazne, samo ubrzati inflaciju.

Mađarska će staviti veto na sve sankcije EU, koje bi mogle uticati na saradnju sa ruskim nuklearnim energetskim sektorom, rekao je premijer Viktor Orban u petak, u intervjuu za državni radio.

Kijev je više puta pozivao 27-člani blok da uključi rusku nuklearnu industriju na svoju listu sankcija, a neke zemlje članice podržavaju tu ideju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarske vlasti su ranije rekle da je saradnja sa Rusijom u oblasti nuklearne energije od suštinskog značaja za Budimpeštu, koja planira da proširi nuklearnu elektranu, koju je izgradila Rusija.

„Nećemo dozvoliti da se primeni plan [EU] da nuklearnu energiju uključi u sankcije“, rekao je premijer, ističući da se na kazne protiv nuklearne energije „očigledno mora staviti veto“.

Nove kaznene mere “ne dolaze u obzir”, rekao je Orban, dodajući da bi one ubrzale inflaciju u zemlji, koja nema izlaz na more.

Nuklearna elektrana Paks, koja je jedina te vrste u Mađarskoj, puštena je u rad početkom 1980-ih i koristi sovjetsku nuklearnu tehnologiju.

Mađarska želi da više nego udvostruči svoj kapacitet sa dva nova reaktora, koje je izgradila ruska državna nuklearna kompanija Rosatom.

Proizvodeći skoro polovinu električne energije u zemlji, elektrana takođe dobija svoje nuklearno gorivo iz Rusije.

Beskompromisni stav Budimpešte po tom pitanju ranije je izneo mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Ciljevi, za koje se očekuje da će Evropska komisija uključiti u svoj deseti paket antiruskih sankcija, tek treba da budu podeljeni sa državama članicama EU.

Mađarska vlada je više puta kritikovala sankcije EU Rusiji u vezi sa Ukrajinom, ističući da kazne nisu uspele da oslabe zemlju na smislen način, ali rizikuju da unište evropsku ekonomiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Direktor CIA Vilijam Berns mogao bi na sastanku u Moskvi sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševom da razgovara o izgledima za obnavljanje iranskog nuklearnog sporazuma, izjavio je za RIA Novosti politikolog, vanredni profesor Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Boris Mežujev.

U utorak je ruski Savet bezbednosti saopštio da se Patrušev sastao u Moskvi sa direktorom CIA Vilijamom Bernsom i razgovarali o odnosima između Rusije i Sjedinjenih Država.

Bernsova poseta prestonici nije bila unapred najavljena.“

Možda grešim ali u poslednje vreme bilo je mnogo izveštaja, o povratku na iranski nuklearni sporazum – to je tema o kojoj se raspravlja, bilo je i Blinkenovih izjava u duhu da, ako se Iran ne vrati, onda skoro da je rat moguća opcija, o tome se sada raspravlja“, rekao je Mežujev.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je napomenuo da je aktuelni šef CIA jedan od onih, koji su pripremali iranski dogovor, zaključen 2015. godine, a iz kojeg su se SAD kasnije povukle, kada se promenila administracija u Beloj kući.

„Skoro sam ubeđen da je bio na svom mestu upravo kao čovek, koji razume tajne mehanizme iranskog nuklearnog dosijea, mehanizme iranskih vlasti i spremnost ili nespremnost da se pregovara.

Mislim da pored drugih pitanja u vezi za Avganistan, Bliski istok, sada je ova tema (povratak na JCPOA) važna.

Možda će biti, između ostalog, važna i za eventualni susret Bajdena i Putina, ako do njega ipak dođe“, zaključio je ekspert.

Ranije je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Said Hatibzade rekao da će iranske vlasti objaviti datum za nastavak pregovora o nuklearnom sporazumu u roku od nedelju dana, nakon što održe neophodne konsultacije sa svim stranama JCPOA, pre svega sa Kinom.

Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Ali Bageri Kjani rekao je, da će se pregovori o JCPOA nastaviti do kraja novembra.

2015. Velika Britanija, Nemačka, Kina, Rusija, Sjedinjene Države, Francuska i Iran potpisale su JCPOA.

Sporazum je uključivao ukidanje sankcija, u zamenu za ograničavanje iranskog nuklearnog programa, kao garanta da Teheran neće primiti nuklearno oružje.

U maju 2018. tadašnji američki predsednik Donald Tramp odlučio je da jednostrano povuče i ponovo uvede oštre sankcije Teheranu.

Kao odgovor, Iran je najavio postepeno smanjenje svojih obaveza prema sporazumu, napuštajući ograničenja na nuklearna istraživanja, centrifuge i nivo obogaćivanja uranijuma.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Beču su u toku pregovori o obnavljanju JCPOA i ukidanju američkih sankcija Iranu; šesta runda završena je 20. juna.

Prema rečima Mihaila Uljanova, stalnog predstavnika Ruske Federacije pri međunarodnim organizacijama u Beču, posao na obnavljanju dogovora je završen za skoro 90%, još uvek ima političkih momenata vezanih za obaveze Sjedinjenih Država i kako će ih Vašington poštovati u budućnosti.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će pregovori biti nastavljeni na jesen, jer u Iranu treba konačno da se formira vlada novog predsednika Ibrahima Raisija, koji je pobedio na izborima u junu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE