Premijer Mađarske Viktor Orban oglasio se upozorenjem na društvenoj mreži X.

“Upozorenje! Naši strahovi su se obistinili: globalističko-liberalno-Soroševa mreža nevladinih organizacija beži u Brisel, nakon što je predsednik Tramp zadao ogroman udarac njihovim aktivnostima u SAD. Sada njih 63 traži od Brisela novac, pod plaštom raznih projekata ljudskih prava.

Neće se desiti! Nećemo im dozvoliti da nađu sigurno utočište u Evropi! Dosijei USAID-a razotkrili su mračne prakse globalističke mreže.

Nećemo ponovo uhvatiti mamac”, napisao je Orban.

WARNING! Our fears have come true: the globalist-liberal-Soros NGO network is fleeing to Brussels, after President Trump dealt a huge blow to their activities in the US. Now 63 of them are asking Brussels for money, under the guise of various human rights projects. Not going to…

— Orbán Viktor (@PM_ViktorOrban) February 18, 2025

B92

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da će primeniti mere kako bi se obezbedila transparentnost, pomoći iz Sjedinjenih Država za nevladine organizacije (NVO) i medije koji su kritični prema njegovoj vladi.

Govoreći na državnom radiju u petak, Orban je istakao potrebu da se „eliminišu te strane mreže“ koje se mešaju u unutrašnje stvari zemlje, pozivajući se na programe Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID)…

Saveznik američkog predsednika Donalda Trampa, Orban je istakao plan Trampove administracije da integriše USAID u Stejt department, usklađujući ga sa politikom, „Amerika na prvom mestu“.

“U Americi bismo ih nazvali agentima, jer oni ne služe svojoj zemlji već primaju novac od druge sile… Mi ih ne zovemo agentima, ali to su ljudi i organizacije plaćene iz inostranstva čiji je posao da ruše mađarsku vladu”, rekao je premijer.

Orban, koji je na vlasti od 2010. i suočava se sa izborima početkom 2026. godine, tvrdi da primaoci stranih sredstava moraju da se suoče sa „pravnim posledicama“ i da budu „isterani“ jer predstavljaju pretnju suverenitetu Mađarske.

Krajem 2023. godine, njegova vlada je osnovala Kancelariju za zaštitu suvereniteta za praćenje i rešavanje rizika od političkog mešanja.

Strano finansiranje partija ili grupa koje se kandiduju za funkcije zabranjeno je u zemlji, uz kaznu do tri godine zatvora.

Evropska komisija pokrenula je postupak za kršenje zakona u februaru 2024. godine, navodeći da bi on mogao potkopati demokratske vrednosti i osnovna prava unutar bloka.

Orban ima dugu istoriju preduzimanja akcija protiv organizacija koje se finansiraju iz inostranstva, posebno onih povezanih sa mađarsko-američkim milijarderom, Džordžom Sorošem.

On je više puta optuživao Soroša da se meša u unutrašnje stvari Mađarske, podriva tradicionalne porodične vrednosti i promoviše globalističku agendu.

Mađarska je 2018. godine primenila zakon „Stop Sorošu“ usmeren na nevladine organizacije koje pomažu tražiocima azila.

Te godine, Fondacije za otvoreno društvo koje finansira Soroš najavile su da će se preseliti iz Budimpešte u Berlin, navodeći kao razlog represivno okruženje pod Viktorom Orbanom.

Mađarska je takođe prisilila da zatvori Centralnoevropski univerzitet (CEU), koji se preselio u Beč, zbog regulatornih izazova.

Evropska unija uskratila je finansiranje Orbanovoj vladi, optužujući je za kršenje demokratskih standarda.

Borba.Info

Nova američka administracija predsednika Donalda Trampa obustavila je finasiranje NVO širom sveta što je u velikoj meri već počelo da se odražava na Srbiju.

Subverzivne organizacije finansirane iz Vašingtona neće dobijati pomoć, u narednom periodu sve dok se ne izvrši revizija svih troškova i namena za koje se troši američki novac.

U mejlu koji je stigao svim NVO u Srbiji povezanim sa Agencijom SAD za međunarodni razvoj USAID, navodi se da su u skladu sa izvršnom naredbom Predsednika Donalda Trampa primili obaveštenje o privremenom prekidu svih aktivnosti koje se sprovode u okviru ugovora o realizacija projekta “Pravda za sve”.

– Ovim putem Vas obaveštavamo da nažalost, moramo da obustavimo/suspendujemo sve aktivnosti koje se sprovode na osnovu angažovanja sa YUCOM-om u okviru projekta Pravda za sve.

Period predviđen naredbom za obustavu rada je 90 dana dok traje revizija svih projekata – piše u mejlu koji je potpisala Agencija SAD za međunarodni razvoj.

Politika

To kako će Evropa izgledati u narednih pet godina zavisi od toga, kako će se civilni sektor u Evropskoj uniji organizovati nakon odlaska Fondacije za otvoreno društvo

Odluka Fondacije za otvoreno društvo (OSF) da okonča veliki dio svojih operacija u Evropi iznenadila je mnoge – uključujući i mnoge protivnike njenog osnivača Džordža Soroša.

Istorija pokazuje da nijedna druga fondacija nije uradila više za izgradnju i podršku evropskom civilnom društvu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon što je prvobitno podržavala disidentstvo iza Gvozdene zavjese – uključujući rodnu zemlju Soroša, Mađarsku – danas je teško pronaći dobro uspostavljenu neprofitnu organizaciju (ili inicijativu u javnom interesu) koja deluje širom Evropske unije, a da u nekom trenutku nije imala koristi od podrške ove fondacije.

Upravo ova ukorenjena, sveprisutna priroda podrške OSF-a civilnom društvu EU, u kombinaciji sa njegovim ogromnim kapacitetom finansiranja i profesionalnom podrškom, čini da njegova nagla odluka da se povuče ima duboke posledice.

Zbog ogromne strukturalne prisutnosti OSF-a unutar civilnog društva EU – što je ekvivalentno oko osmine od 1,5 milijardi evra koji se svake godine raspodjeljuju – njegovo povlačenje preti opstanku brojnih neprofitnih organizacija, od kojih mnoge deluju kao „čuvari demokratije”, piše „Politiko“.

I zbog nedostatka alternativnog finansiranja, među onima koji su najugroženiji su nevladine organizacije koje se bave pitanjima tehnologije – od pokušaja suzbijanja štetnih sadržaja na mreži dok zagovaraju regulaciju veštačke inteligencije, do praćenja nekontrolisanog državnog nadzora i korišćenja špijunskih programa – kao i one koje se fokusiraju na visoko osporene teme poput rodne ravnopravnosti, prava manjina i migranata, kao i pravde u odnosu na rase.

Gledano iz ove perspektive, povlačenje Soroša nije moglo da dođe u gorem trenutku za evropski projekat, s obzirom na to da ga izazivaju nacionalističke i populističke partije koje odbacuju osnovne “otvorene” vrednosti bloka i koje će se uskoro naći izvan pažnje koju pružaju organizacije podržane od strane OSF-a.

Ali ima još problema – prazninu koju je ostavilo finansiranje OSF-a uskoro bi mogli popuniti konzervativni i religijski desni donatori.

Takvi donatori već su se pomerili, naročito u zemljama kao što su Poljska i Italija, kako bi podržali organizacije koje se zalažu protiv abortusa i organizacije protiv LGBTQ+ pokreta, a njihova donacija je postala normalna.

Pred predstojeće izbore za Evropski parlament u junu 2024, sada će imati lakši zadatak zahvaljujući povlačenju Soroša.

Zanimljivo je da je jedno od opravdanja za smanjenje aktivnosti OSF-a to da “EU institucije već dodjeljuju značajna sredstva za ljudska prava, slobodu i pluralizam”.

Međutim, čini se naivnim verovati da će velike količine javnog novca za NVO koje populisti ne vole i dalje teći bez izazova, pogotovo jer bi novi politički ambijent mogao biti veoma drugačiji nakon juna 2024.

Nova smernica finansiranja fondacije nosi potpis novog predsjednika, Aleksandra Soroša – sina Džordža Soroša koji ima 37 godina – kao i predsednika OSF-a, Lorda Marka Malou-Brauna, čiji interes za projekat EU odgovara stavu nekog ko je blago naklonjen britanskim pristalicama ostanka u EU.

Kao što je uobičajeno za filantropiju, postavlja se pitanje da li je ovakva promena kursa OSF-a više posledica ličnih preferencija novih lidera nego rigorozne evaluacije zasnovane na dokazima o stvarnim opasnostima koje EU liberalnoj demokratiji prete, piše “Politiko”.

Najurgentnije pitanje sada je: Hoće li drugi da uskočw ne bi li da popune prazninu?

Politika

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Kako da ostavimo put bez asfalta? Ne mogu ti ljudi da drže masku i da izbacuju asfalt?“

Ne mogu da uzimam posao epidemiolozima, ali ih molim da donesu što blaže odluke, zato što moramo da naučimo da živimo sa koronom, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Golupcu, gde je obišao radove na putu Golubac-Donji Milanovac.

Vučić je novinarima rekao da prošle godine u martu nismo znali šta je to koronavirus, a da danas imamo efikasan lek.

„Nažalost, oko 42-43 odsto građana ne žele da se vakcinišu, i oni su neodgovorni, i neodgovorni su prema svojim roditeljima“, ocenio je Vučić i poručio da je „naše da ih molimo da to urade“.

Spekulišući o tome kakve odluke bi mogao da donese Krizni štab, rekao je da će „možda da uvedu maske ponovo, ne znam“, i naglasio da „ćemo svi to da poštujemo“.

„Ali moramo da radimo, jer bez toga kako da povećamo plate i penzije? I strašno se nerviram zato što, šta god da zatvorimo…

Kako da ostavimo put bez asfalta? Ne mogu ti ljudi da drže masku i da izbacuju asfalt?“, rekao je Vučić i ponovo zamolio ljude da se vakcinišu.

Vučić je ranije danas posetio manastir Tumane i istakao da je obaveza predstavnika države da obezbede bolje puteve, urede komunalnu infrastrukturu i tako olakšaju dolazak ljudi u taj manastir.

On je na Instagramu naveo da je ispred manastira gotovo neverovatan prizor – „hiljade vernih i dobrih ljudi koji hrle u najposećeniji srpski manastir“.

„Ono što je naša obaveza, kao predstavnika države, jeste da obezbedimo bolje puteve, uredimo komunalnu infrastrukturu i tako olakšamo dolazak naših ljudi iz svih krajeva Srbije, ali i Crne Gore i Republike Srpske, u ovu našu svetinju“, istakao je Vučić.

„Odazvaću se na svaki poziv za dijalog“

Predsednik Srbije izjavio je i da će se odazvati na svaki poziv za nastavak dijaloga sa predstavnicima Prištine, ali da ne vidi dublji smisao u razgovoru sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.

Vučić je naveo da Kurti želi da govori „samo o prošlosti, nikada o budućnosti“ i da optužuje Srbiju da je počinila tri genocida nad albanskim stanovništvom.

„Izgleda da ni tu svoju istoriju nije dobro izučio… Suština je da Srbija mora da učestvuje u dijalogu, jer time povećavamo bezbednost srpskog stanovništva ali i zato što bi time trebalo smanjimo tenzije (izmedju dva naroda).

Srbi i Albanci će da budu dva najveća naroda na Zapadnom Balkanu u narednih 100 godina sigurno.

Da li ćemo da uspemo, ne znamo“, rekao je Vučić.

On je ocenio i da kosovski političari žele da „kupe“ volju Srba koji žive u Novom brdu, Klokotu i Gračanici na predstojećim izborima na Kosovu, „pošto misle da Srbija nema veze“ sa tim sredinama ali je dodao: „Znaju da nemaju šanse“.

Komentarišući najavljivanu izgradnju puta Jarinje-Kosovska Mitrovica, Vučić je rekao da Srbija to želi da uradi „na najlepši mogući način“, ali da prištinske vlasti sprečavaju taj infrastrukturni projekat.

„Nije do para, već (oni žele) da dovučemo sve mašine i radnike, a da oni pošalju ROSU (specijalnu jedinicu kosovske policije) da ih biju“, smatra Vučić.

„Tviter – političko oruđe“

Kometarišući to što društvena mreža Tviter odlučila da uz veći broj medija u Srbiji stavi oznaku da sarađuju sa vladom, Vučić je naveo „da je svakome jasno da je u pitanju političko oruđe“.

„O tome nam govori i saopštenje Tvitera, u kom priznaju (da su za označavanje medija) odgovorne nevladine organizacije i lažni eksperti, koji su prijavljivali medije koji nisu poslušnički nastrojeni prema svetskim moćnicima. To je velika doza licimerja, jer kada smo postavili pitanja da li su nevladine organizacije (u Srbiji) plaćale porez, optužili su nas za pritiske“, izjavio je Vučić.

Komitet Saveta Evrope Manival (MONEYVAL) prethodno je ocenio da Uprava za sprečavanje pranja novca Srbije nema ovlašćenja da traži podatke od banaka ukoliko nema osnovane sumnje na pranje novca, nakon što je u julu prošle godine ta institucija tražila od banaka podatke o transakcijama brojnih novinara, političara i aktivista iz 37 nevladinih organizacija.

Na navode da „štite ratne zločince“, na primer Duška Kornjaču za kojim je BiH raspisala međunarodnu poternicu, Vučić je naveo da „niti želi niti ima pravo, ni po jednom zakonu Republike“ da država isporuči Kornjaču.

„(Kornjača) je od 2007. godine u Srbiji, a sada ima državljanstvo Srbije. Sada je ugledan lekar u KC Vojvodine…

Ne mogu da me nateraju da isporučim Srbe“, kazao je predsednik.

Vučić je najavio da će sa Rumunijom početi pregovori o izgradnji staklenog mosta preko Dunava, ali da to neće biti biti tema budžetskog finansijra ove ili prve polovini naredne godine.

Do kraja juna nova Dunavska magistrala

Vučić je najavio da će kompletna Dunavska magistrala biti obnovljena do kraja juna naredne godine.

On je tokom obilaska nedavno otpočetih radova na rehabilitaciji puta Golubac-Donji Milanovac, ocenio da je put do sada bio „izuzetno loš“ i da je bio „krpljen 40 godina“.

„U najgorem slučaju, do kraja juna, da bude spremno pred jul i avgust sledeće godine, da podignemo i plaže u ovom kraju“, rekao je Vučić, a prenosi RTS.

Naveo je da su pri kraju radovi na deonici od Donjeg Milanovca do Rudne glave, dužine 21 kilometar, i da će biti završeni krajem sledeće sedmice.

Obnovu saobraćajnice Donji Milanovac-Golubac finansiraju Ministarstvo građevinarstva, a projekat je vredan 1,3 milijarde dinara.

Tanjug