Kako je već objavljeno, Ministarstvo odbrane će do oktobra ovaj model uputiti Vladi Srbije i predsedniku Republike, a ukoliko se srpski parlament o tome pozitivno izjasni, prva generacija od 3.000 regruta ući će u kasarne širom Srbije u junu 2022. godine. Oni će se, navodi list, pridružiti profesionalnom sastavu, koji će i ubuduće biti okosnica oružanih snaga Srbije.

Vraća li se u Srbiju obaveza služenja vojske

Penzonisani general-major Vojske Srbije Vidosav Kovačević, bivši načelnik Vojne Akademije Vojske Srbije podržava inicijativu da se vrati služenje redovnog vojnog roka i veruje da je struka ta kojoj treba prepustiti odluku.

„Mi smo pogrešili i prepisali neku pogrešnu matricu iz Evrope o profesinalnoj vojsci, a ovo je ipak Srbija gde tradicija postoji stotinama godina i gde „rado Srbin ide u vojnike“.

Takođe, mladi ljudi iz časopisa „Odbrana i bezbednost“ radili su istraživanje po kome je 67 posto građana Srbije podržalo tu ideju.

Po mom mišljenju, šest meseci za služenje vojnog roka je malo, mislim da je ipak do godinu dana period u kome nešto najbolje može da se uradi.

Naravno, sve to mora da se prilagodi nekim novim uslovima, vremenima, mladim ljudima“, smatra Kovačević.

Kako kaže, postoje razni modaliteti i danas sve to može drugačije da se organizuje, kroz neke kurseve od po tri meseca za preživljavanje u prirodi, pešadijsku i padobransku obuku, vožnju motornih vozila.

„Danas imate do 500 000, možda i do milion ljudi za ovih deset godina koji su neobučeni za odbranu zemlje.

Dakle, ako mi sada krenemo sa tom obukom mladih ljudi, imali bismo sposobne i obučene ljude.

Naravno da ne želimo rat, ali ako do njega dođe, imali bismo sposobne i obučene ljude što je u takvim situacijama najvažnije“, kategoričan je Kovačević.

Dugoročno rešenje za vojnu neutralnost

Pukovnik u penziji Duško Šljivančanin, ratni komandant 53. graničnog bataljona na Košarama, u razgovoru za Sputnjik osvrće se na izjavu načelnika Generalštaba VS generala Milana Mojsilovića.

„On je rekao jednu ključnu rečenicu, a to je da je u uslovima vojne neutralnosti jedino dugoročno rešenje vraćanje redovnog služenja vojnog roka.

Ima puno razloga za to da u Srbiji postoji kombinovani model kojim je povezan i profesionalni sastav i redovno služenje vojnog roka.

Time bismo, pre svega, relaksirali profesionalni sastav vojske koji bi se onda isključivo bavio borbenim zadacima.

Profesionalni sastav vojske trenutno iscrpljujemo jer oni izvršavaju zadatke i u kopnenoj zoni bezbednosti, i u mirovnim misijama, imaju redovne zadatke i tako dalje.

Takođe, sa služenjem vojnog roka imali bismo i bazu za profesionalnu vojsku, za aktivnu rezervu i pasivnu rezervu“, objašnjava Šljivančanin.

On je mišljenja i da Srbija ima veliki izazov, rizik i pretnju kada je reč o stanju na prostoru Kosova i Metohije.

„Imamo deo naše teritorije koji je pod okupacijom posle proglašenja takozvane nezavisnosti Kosova 2008. godine, a mi se nalazimo u takvom okruženju i situacija na Balkanu je takva da za tri ili četiri meseca situacija može da eskalira.

Vojska za borbena dejstva se ne stvara za mesec dana, pa je povratak redovnog služenja vojnog roka ključan i za mirnodopske uslove i za eventualna ratna dejstva“, kategoričan je naš sagovornik.

Prema novom konceptu, budući vojni rok neće biti vezan za mesto stanovanja regruta, već za vojnu specijalnost, takozvani „ves“, pišu Novosti.

Mladići starosti od 18 do 26 godina, bili bi upućivani na tromesečnu obuku u centre za obuku, posle čega bi još toliko živeli vojničkim životom u jedinicama.

Odbrana zemlje dobra investicija, koliko god da košta

Odmrzavanje vojne obaveze, prema računici Ministarstva odbrane, godišnje će koštati oko osam milijardi dinara. ž

Na pitanje da li je taj novac dovoljan i ima li Srbija potrebnu infrastrukturu i finansijska sredstva za ponovno organizovanje redovnog služenja vojnog roka, Kovačević kaže da ima razumevanja za brigu o finansijskom momentu, ali da je odbrana zemlje ipak – odbrana zemlje.

„Kroz ovo se spašavaju i ljudski životi ako dođe do nekih tragedija ili incidenata. Oni mogu biti ekološki, ili poput ovog virusa sada.

Kada imate obučene ljude, onda ste zaštićeni i to, po mom mišljenju, nema cenu. Pa pogledajte koliko ima promašenih ulaganja, zašto se ne bi ulagalo u odbranu zemlje?

Ja mislim da je to dobra investicija, koliko god da košta“, ocenjuje Kovačević.

I Duško Šljivančanin ukazuje na značaj učešća vojske u vanrednim situacijama.

„Kada su bile velike poplave 2014. godine ja sam bio komandant garnizona Požarevac.

Tada su angažovali vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka i mi smo tada odbranili termoelektranu Kostolac“, kaže Šljivančanin.

Motivacija za buduće regrute

Država, kako se navodi, traži i način da regrutima obezbediniz pogodnosti koje će pratiti boravak u kasarni, poput prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi, kao i o novčanoj nadoknadi, a planira se i da svaki regrut tokom nošenja uniforme dobije priliku za polaganje vozačkog ispita, informatičke kurseve i zanatske i druge obuke.

Vidosav Kovačević takođe smatra da je potrebno osmisliti neke modelemotivacije budućih regruta.

„Ja sam bio načelnik Vojne akademije 2005. godine kada se iz građanstva javio 21 kandidat, a kada sam četiri godine kasnije otišao u penziju, na prijem u Vojnu akademiju javilo se 1.300 kandidata.

U međuvremenu smo toj deci obezbedili jednu diplomu, drugu diplomu, dakle i akademske i diplome oficira, kao i informatičku pismenost, znanje engleskog jezika po NATO standardima, i sve smo to medijski dobro predstavili.

Tako će i ovde biti ako to deci lepo objasnite o čemu se radi.

Sigurno će svi proći obuku u vožnji, informatičke pismenosti, pa zašto da nemaju prednost i kod upisa na fakultet, ili bar ulazak na neki bazen“, poručuje Kovačević.

Duško Šljivančanin je uveren da bi povratak redovnog vojnog roka bio izuzetno značajan za privredu i građane.

„Primera radi imate „vesove“ kao što su rukovaoci inžinjerijskih mašina. Kada vi nekoga za to obučite vi ste mu dali hleb u ruke.

Kada u vojsci nekoga obučite da bude kuvar, pekar, konobar, vozač motornih vozila, date mu sertifikat – dali ste mu hleb.

Mnogo je poslova koje vojnik u toku služenja vojnog roka može naučiti od čega će kasnije imati koristi i on i privreda“, ukazuje Šljivančanin.

Radni model ne isključuje prigovor savesti, s tim što se radi na reorganizaciji starog sistema civilnog služenja vojske.

Vojni rok bez oružja, po novom, trajaće dvostruko duže i služiće se, takođe, u kasarnama.

Po prigovoru savesti biće isključeno nošenje oružja i vojna obuka, ali ne i boravak u kolektivu, nošenje uniforme, vojnička disciplina i slično.

Sputnik