Evropski ministri danas su odobrili stvaranje odbrambenog fonda u vrednosti od 150 milijardi evra, zbog zabrinutosti od ruskog napada u budućnosti i sumnji u vezi sa bezbednosnim obavezama SAD prema EU.

Odobrenje ministara bio je poslednji pravni korak u uspostavljanju šeme Bezbednosne akcije za Evropu (SAFE), koja je podržana zajedničkim zaduživanjem EU i koja će isplaćivati kredite evropskim zemljama za zajedničke odbrambene projekte, prenosi Rojters. 

Evropska komisija je predložila fond u martu, jer je među evropskim liderima rasla bojazan i sumnja da administracija predsednika SAD Donalda Trampa neće stati u odbranu Evrope u slučaju eventualnog napada.

Uznemirene ruskom invazijom na Ukrajinu, strahujući da bi mogle biti sledeća meta Moskve, zemlje EU su u poslednje tri godine već povećale izdvajanja za odbranu za više od 30 odsto ali lideri EU tvrde da to nije dovoljno.

Inicijativa SAFE ima za cilj rušenje nacionalnih barijera finansiranjem zajedničkih projekata zemalja EU i snažno upućuje na kupovimnu evropskog naoružanja težeći jačanju odbrambene industrije u Evropi.

B92

Kopenhagen je i dalje u pregovorima sa Evropskom komisijom o svojim obavezama za skladištenje gasa nakon što nije uspeo da dostigne potreban, nivo punjenja svojih podzemnih skladišta gasa pre ove zime.

Ovo je signalizirala Danska agencija za energetiku (DEA) jasno se nadajući da će vreme odugovlačiti…

Treba napomenuti da Kraljevina Danska još uvek, nije postigla cilj koji je postavila EU da svoja podzemna skladišta gasa popuni za 90 odsto do 1. novembra 2024.

EU je potom dala Dancima rok do 1. decembra ali oni taj datum, nisu uspeli da ispune.

Tačnije, Kopenhagenu se uopšte nije žurilo.

Prema statistici Gas Infrastructure Europe (GIE) od 1. decembra, danska podzemna skladišta gasa bila su popunjena do samo 66,4% svog kapaciteta.

Od 11. januara, danska podzemna skladišta gasa bila su popunjena do 57,44% svog kapaciteta.

Međutim, sredina je zime, vršno vreme za povlačenje gasa, pa postoji velika verovatnoća da će do 1. februara nivoi skladištenja biti ispod 45%.

Evropska komisija je postavila ciljeve isporuke gasa za sve zemlje članice EU za februar, maj, jul i septembar ove godine.

Sledeći cilj Danske je 45 odsto do 1. februara – S&P Global Commoditi Insights pojašnjava, prateći situaciju.

S obzirom na navedeno, Tramp će sada imati dodatnu polugu uticaja na Dance, još jedan adut u borbi sa Danskom, za Grenland.

Tome će olakšati gore opisana sporost samih Danaca i posledice sankcija SAD i EU u odnosu na energetski sektor Rusije.

Međutim, stanovnici Grenlanda nisu oduševljeni Trampovim izjavama o njegovoj želji da kupi njihovo ostrvo, od Danske.

Na mnoge Grenlanđane su veoma negativno uticale Trampove reči da Grenland treba da postane deo njegove zemlje kako bi se osigurala nacionalna bezbednost SAD.

Ovo je objavila britanska publikacija Fajnenšel tajms, pozivajući se na lokalne stanovnike Grenlanda. Izdanje je navelo da su stanovnici grenlandske prestonice, grada Nuuka, „bili šokirani agresivnim tonom Amerikanca“.

Neki ljudi su se uplašili – rekao je jedan od njih.

Bivši šef grenlandske vlade (2009-2013) Kuupik Klajst takođe je kritikovao Trampove reči, ističući da se Grenlanđani osećaju uvređeno jer se „o njihovoj domovini razgovaralo kao o predmetu, ugovora o nekretninama”. Grenlanđani su veoma uvređeni Trampu, koji se ponaša kao lord.

Ne možete samo da izađete i kupite državu ili njene ljude – istakao je on.

Stoga još nije sasvim jasno da li će Tramp uspeti da iskoristi svoju novu priliku ili ne.

Borba.Info

Srbija i tzv. Kosovske vlast su sprovele, samo nekoliko obaveza iz ovog dokumenta.

Zbog toga su ministri spoljnih poslova EU u Ohridski sporazum uneli obavezujuće klauzule za Srbiju, kao neku vrstu merila uzmi ili ostavi.

Ne samo da će Srbija morati da izbegne opstruiranje aspiracija Prištine da se pridruži međunarodnim organizacijama, već će morati da prizna i zvanične administrativne dokumente koje izdaje kosovska administracija, kao što su registarske tablice i pasoši sa nacionalnim simbolima Kosova.

Ovakvim stvarima se srpska vlada sistematski suprotstavlja, od rata sa NATO-om 1999. godine koji je nametnuo odvajanje Kosova.

Kosovo je ranije bilo autonomna pokrajina u sastavu Srbije, kada su dva entiteta bila deo Jugoslavije, koja se raspala 1991.

Uslovi koje je EU donela 22. aprila stvaraju političku slagalicu za Beograd, stavljajući njegovo političko rukovodstvo i celokupno srpsko društvo, pred mučnu dilemu: ili će započeti spor i progresivan proces priznavanja Kosova ili mora zaboraviti na bilo kakvu srednjoročnu nadu, u članstvo u EU.

Srbija je do sada izbegavala svaki korak koji bi se mogao označiti kao de fakto priznanje kosovske državnosti.

Srbi koji žive na Kosovu su 21. aprila uglavnom odustali od referenduma koji je raspisala kosovska administracija, prema prištinskoj vladi, da bi se rešilo pitanje gradonačelnika u opštinama sa srpskom većinom, na Kosovu.

Ovo pitanje je nerešeno, od novembra 2022. godine, kada su srpski policajci, gradonačelnici i sudije severnog Kosova podneli ostavke u znak protesta, protiv onoga što su tvrdili da je „kršenje“ sporazuma, uz posredovanje EU, od strane kosovskih vlasti.

Mediji

Obaveze prema Srbiji, posebno u stvaranju ZSO na KiM, nisu ispunjene više od 10 godina, a EU ne može ništa da uradi po ovom pitanju, izjavio je Sergej Lavrov.

On je istakao da EU ”treba da se stidi” zbog nerešenog problema na KiM, uprkos Briselskom sporazumu iz 2013, prenosi RIA.

”Te 2013. postignut je dogovor Prištine i Beograda o stvaranju Zajednice srpskih opština.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prošlo je više od deset godina, ništa se nije promenilo.

Došlo se do ćorsokaka u primeni sporazuma koji je EU predstavila kao svoje najveće diplomatsko dostignuće.

Odugovlači se, a EU ne može ništa.

Vidimo kako se nad Srbima iživljavaju, ako se govori o kosovskom problemu”, rekao je on, prenosi Sputnjik.

Istakao je da EU sada menja postojeće sporazume u korist Prištine, tako da ”Srbi na severu KiM nemaju nikakva prava”.

”Ta prava su apsolutno veštačka, dok stvarna vlast ostaje Albancima”, ocenio je Lavrov.

B92/Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukoliko Kongres SAD i Bela kuća ne ukinu gornju granicu državnog duga od 31,4 biliona dolara, Ministarstvo finansija neće moći da izvršava svoje obaveze.

To za običnog Amerikanca znači da će se suočiti s ozbiljnim finansijskim problemima.

Berza će biti u padu, stradaće penzioni sistem, biće ugrožena brojna radna mesta, padaće vrednost nekretnina, kamate će rasti, prenosi Rojters.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vašington će biti pod velikim pritiskom da nastavi da plaća američke obveznice, koje podupiru globalni finansijski sistem. Izostanak plaćanja će pak izazvati krah Vol strita nezapamćenih razmera.

“Bila bi to prava kataklizma. Pašće cene akcija, vrednost nekretnina. Sve će pasti”, izjavio je ekonomista Mark Zandi iz “Mudi analitike”.

Rojters piše da čak i ako bi Trezor isplatio vlasnike obveznica na vreme, politička situacija koja je izazvala krizu proizvela bi nepoverenje u ekonomske izglede SAD i vrednost gotovo svega što Amerikanci poseduju.

Uz to će skočiti kamate, što će otežati kupovinu kuće ili automobila ili dobijanje zajma za pokretanje posla.

“Za nekoliko dana finansijski haos će ekonomiju gurnuti u recesiju”, dodao je Zandi.

Nakon neispunjavanja obaveza Ministarstva finansija uslediće masovna otpuštanja koja obično dolaze s recesijom.

Među prvima na udaru biće lekarske ordinacije, bolnice i osiguravajuća društva budući da će 1. juna potraživati oko 47 milijardi dolara kroz program javnog zdravstvenog osiguranja za starije Amerikance “Mediker”.

Pošto “Mediker” finansira oko petine američke zdravstvene zaštite, neki lekari možda neće imati novca da plate osoblje i druge obaveze, što bi uticalo na smanjenje obima operacija i drugih procedura.

Već drugog juna na red stiže naplata penzija, tj. socijalnog osiguranja za oko četvrtinu penzionera u SAD, što okvirno iznosi 25 milijardi dolara.

Isplate bi takođe mogle da stanu u vladinim sektorima – odbrana očekuje uplate 2. juna, a školama bi bilo uskraćeno oko milijardu dolara.

Građani će morati da prate izmene na svojim bankovnim računima ali i dešavanja na Vol stritu budući da kreditna sposobnost države može ozbiljno da naruši vrednost njihove ušteđevine, zaključuje Rojters.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Inspektor (komandant) nemačkih kopnenih snaga general-potpukovnik Alfons Mejs obavestio je Bundesver da ta zemlja neće moći u potpunosti da ispuni svoje obaveze prema NATO-u.

Zbog pomoći Ukrajini i produženog nedovoljno finansiranja, pati odbrambena sposobnost nemačke vojske, prenosi Bild.

Mejs je u martu obavestio vladu o nadolazećem problemu nemačkih kopnenih snaga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Borbenu gotovost divizije, koju je Berlin obećao da će staviti na raspolaganje NATO-u, moći će da obezbedi „ograničeno”.

Sada nemačka vojska treba da da Ukrajini svoju opremu i da potroši vreme i trud na obuku ukrajinskih vojnika.

Divizija o kojoj je reč trebalo bi da bude prebačena u alijansu do 2025. godine, koju čini 16,5 hiljada ljudi, potpuno opremljenih.

Popunjena je sa 79 odsto ali potpuno nedostaje vojnom opremom.

Mais veruje da će joj nedostajati u doglednoj budućnosti.

Čak i ako se sada okrenemo rezervama svih kopnenih snaga, biće na raspolaganju manje od 60% neophodne opreme – kaže se u izveštaju generala Bundesveru.

Vrhovni komandant Kopnene vojske ukazuje da ima problema sa nabavkom novih radio aparata, koji bi trebalo da zamene zastarele uređaje.

Nedostatak resursa i podrške Ukrajini dovode do „ozbiljnih problema u obuci drugih jedinica kopnenih snaga“.

A ako se situacija ne popravi, nemačka vojska neće moći da izdrži „bitke visokog intenziteta“.

Ranije je saopšteno da je ukrajinski odbrambeni koncern „Ukroboronprom“ završio proizvodnju, još jedne serije municije u Evropi.

U bliskoj budućnosti, granate kalibra 125 mm biće na raspolaganju ukrajinskoj vojsci.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE