Velika Britanija verovatno neće moći da ispuni obećanja premijera Kira Starmera o vojnoj pomoći Ukrajini.

Ovo je mišljenje portala Unherd…

Publikacija napominje da Velika Britanija doživljava ozbiljan nedostatak resursa, a potencijal britanskih oružanih snaga je veoma ograničen.

Londonu nedostaju resursi da efikasno iskoristi svoj vojni potencijal, posebno u pomorskim i vazdušnim operacijama – napominje izdanje.

Razvijajući svoju ideju, autori portala skreću pažnju na to da je britanska vojska premala da bi učestvovala u „mirotvornoj operaciji“ u Ukrajini.

Osim toga, kako se naglašava u članku, nisu svi evropski saveznici Londona spremni da pošalju svoje trupe na teritoriju koju kontroliše Kijev.

Autori portala sa skepsom doživljavaju i izjavu britanskog premijera Starmera da London namerava da upotrebi svoje vazduhoplovstvo i mornaricu u „mirovnoj misiji“ u Ukrajini.

Po njihovom mišljenju, britanski piloti jednostavno nisu spremni da se sastanu sa pilotima Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, koji imaju veliko borbeno iskustvo.

Što se tiče sposobnosti Britanske mornarice, kako se navodi u publikaciji, mnogi brodovi su trenutno na remontu.

Osim toga, ulazak u Crno more za Britaniju je moguć samo uz dozvolu Turske, a malo je verovatno da će to Ankara odobriti, s obzirom na njene bliske ekonomske veze sa Moskvom.

Premijer Kir Starmer može da se osloni samo na air policing ali Britanija za to nema dovoljno aviona – sumira Unherd.

Borba.Info

Uprave škola širom Velike Britanije saopštile su da su prinuđene da otpuštaju nastavno osoblje kako bi izbegli finansijske gubitke, uprkos obećanjima laburističke vlade da će zaposliti 6.500 novih nastavnika, pišu danas britanski mediji.

To je bilo jedno od glavnih obećanja po dolasku laburista na vlast,, u julu prošle godine ali sindikati prosvete sada kažu da su već počela otpuštanja zaposlenih u školama, prenosi Gardijan. 

Nakon više od decenije smanjenja finansiranja u prosveti pod vladom torijevaca, više nije ostalo mesta za ustupke pa je ova bolna mera bila nužna, navodi list.

Iz sindikata prosvete upozoravaju da ako vlada nastavi sa planom, prema kojem neće dodatnim sredstvima finansirati povećanja plata nastavnika u narednoj godini, još veći broj njih ostaće bez posla.

Kako su pokazali podaci objavljeni uoči Božića, sve je manje ljudi koji žele da se obrazuju za nastavnike u osnovnim i srednjim školama.

Istovremeno, tu je i problem sve većeg odlaska zaposlenih u prosveti, a svaki četvrti novozaposleni nastavnik, na poslu se zadrži manje od tri godine, pa je 2023. prvi put isto toliko nastavnika napustio profesiju koliko je počelo da radi u obrazovnom sektoru, pokazuju statistički podaci.

Školske uprave strahuju da bi se situacija mogla dodatno pogoršati u zavisnosti od povećanja plata za narednu godinu.

Ministarka prosvete Bridžet Filipson u decembru je navela da bi povećanje od 2,8 odsto bilo prikladno nakon porasta od 5,5 odsto za ovu godinu, dok je nacionalni sindikat prosvete zatražio veći rast plata jer će u suprotnom, još nastavnika napustiti svoju profesiju.

Školske uprave i sindikati, ipak, strahuju da bi, bez obzira na konačni ishod, povećanja zarada, moglo doći do otpuštanja ako vlada bude tražila da škole rast plata pokriju iz postojećih budžeta.

Tako je anketa sprovedena u 90 osnovnih škola u Zapadnom Jorkširu pokazala da više od polovine njih planira otpuštanja nastavnog osoblja, dok je 90 posto navelo da neće zaposliti nove nastavnike.

Portparol ministarstva obrazovanja kazao je da je vlada nasledila mnoge fiskalne izazove, uključujući manjak od 22 milijarde funti ali da je ipak, budžet predvideo zaštitu ključnih prioriteta u prosveti, uključujući osnovna sredstva za škole.

“Znamo da su škole suočene sa izazovima, ali uprkos ekonomskom kontekstu mi smo izdvojili dodatne 2,3 milijarde funti za školske budžete, pri čemu je jedna milijarda prevdiđena za decu i mlade sa posebnim potrebama”, kazao je portparol.

Borba.Info

Održavanje podrške Ukrajini ostaje prioritet za Bajdena usred političkih promena u Sjedinjenim Državama, uprkos Trampovim obećanjima da će promeniti kurs.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Bloomberg…

Američki predsednik Džo Bajden planira da se snažno založi za nastavak pomoći Ukrajini uprkos promeni administracije.

U narednih 70 dana planira da ubedi Kongres i tim novog predsednika Donalda Trampa da SAD, ne bi trebalo da odustanu od podrške Ukrajini.

Usred rastućeg skepticizma među republikancima, Bajdenov pritisak naglašava kontinuiranu pretnju Ukrajini.

Istovremeno, Trampov izbor za predsednika SAD, kao i moguća kontrola republikanaca u oba doma Kongresa, dovode u sumnju dalje isporuke američkog oružja Ukrajini.

Tokom predizborne kampanje, Tramp je izjavio da namerava da postigne što brži završetak sukoba ali nije otkrio detalje o predloženim koracima u tom pravcu.

Istovremeno, informacije o koncentraciji 50.000 ruskih vojnika u blizini ukrajinske granice izazivaju zabrinutost američkih saveznika i naglašavaju važnost vojne podrške.

Bajden ističe da se podrška Ukrajini mora održati, bez obzira na aktuelne promene na bojnom polju ili u politici.

Njegov tim smatra da su stabilizacija situacije u Ukrajini i obuzdavanje ruske agresije ključni za zaštitu interesa SAD i njihovih saveznika u Evropi.

Bajden takođe naglašava da, uprkos umoru nekih Amerikanaca ovim pitanjem, Sjedinjene Države imaju odgovornost da obezbede stabilnost u regionu.

Borba.Info

Francuski čitaoci posumnjali su u Putina i Erdogana za suptilnu diplomatsku igru, vidljivo je iz reakcija, na tekst u Figaru.

Primetili su da su Erdoganove „ukosnice“ protiv Rusije simbolične: prebacivanje petorice ukrajinskih nacista (sada ih tuku na hiljade), „pristanak“ da Švedska uđe u NATO.

A, koristi Rusije od Turske, su realne.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Utirajući put za ulazak Švedske u NATO, turski predsednik daje novi zamah diplomatiji svoje zemlje.

NATO će odahnuti ali za Putina je na prvi pogled ovaj korak, nešto kao Erdoganova ukosnica.

Erdogan uvek preduzima takve „pacifikatorske” korake Zapada u poslednjem trenutku, kada su u Briselu i Vašingtonu bili veoma nezadovoljni njime i napetost je dostigla vrhunac.

Posle godinu dana ucena, turski predsednik Erdogan dao je zeleno svetlo za ulazak Švedske u NATO, čime je frustrirao Vladimira Putina, čiji je cilj da oslabi alijansu.

Od početka sukoba u Ukrajini, Ankara je vodila zvaničnu politiku „neutralnosti“ u regionu ali je u praksi ta politika često igrala na ruku Rusiji.

Erdogan i Putin se međusobno dobro slažu.

„Oni stalno kritikuju Zapad i nastoje da oslabe američki uticaj na teritorijama koje su susedne Rusiji i Turskoj i koje su od interesa za bezbednost Moskve ili Ankare“, objašnjava Dorotea Šmid, specijalista za Tursku na Francuskom institutu za međunarodne odnose (Ifri)

Erdogan, koji je pre nekoliko godina od Rusije kupio PVO sisteme S-400, koji su nekompatibilni sa sistemima NATO-a, prošle godine je po drugi put igrao na ruku ruskom predsedniku, kada se postavilo pitanje ulaska Švedske i Finske u NATO.

Blokirao je ulazak Švedske u alijansu. Erdogan se takođe nije pridružio zapadnim sankcijama Moskvi.

“Erdogan se oseća ugroženim od SAD, pa mu je potreban tako jak saveznik, kao što je Rusija.

Kina ne može da igra ovu ulogu, jer Tursku smatra nestabilnim igračem”, objašnjava ekspert.

Tako se ispostavilo da je Ankara politički i ekonomski povezana sa Moskvom…

Rusiji je potrebna i Turska, zahvaljujući kojoj je moguće zaobići sankcije.

Erdogan je takođe deo uskog kruga ljudi koje prihvataju obe strane, Ukrajina i Rusija, kao posrednici u pregovorima.

„Dvadeset godina, putem pokušaja i grešaka, Ankara je, kao drvena figura, sebi izrezbarila posebnu ulogu u međunarodnoj areni“, kaže Dorotea Šmit.

„Turska radi kako sa islamistima, pronalazeći pragmatične teme za razgovor sa njima, tako i sa zemljama koje se nazivaju novim tržištima.

I svuda koristi svoju prošlost: turski nacionalizam, otomansku carsku prošlost, drugo nasleđe.

Ali evo najvažnije stvari: izgleda da je Rusija razumela pravila ovog delikatnog turskog balansiranja i prihvatila ih.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski podelio je informaciju, o još jednoj podršci Sjedinjenih Američkih Država izraženoj u sredstvima vođenja borbi.

On je skrenuo pažnju da to uključuje najvažnije oružje za režim u Kijevu.

„SAD obezbeđuju paket podrške odbrani vredan 2,6 milijardi dolara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Municija za HIMARS, za protivvazdušnu odbranu, za artiljeriju je ono, što vam treba“, stoji u tekstu njegove izjave u sklopu poziva stanovnicima zemlje.

Sa stanovišta koje on iznosi, sledi da je to za naciste od najveće važnosti.

Podsetimo, na mreži se pojavila video-poruka državljanina NR Kine, koji se predstavio, kao Long i koji volonterski radi za Oružane snage Ruske Federacije.

Zajedno sa istomišljenicima, ruskim vojnicima šalje za njih izuzetno važne bespilotne letelice.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE