Južnokorejska obaveštajna služba procenila je obim učešća Severne Koreje u vojnim operacijama u Kurskoj oblasti.

Služba je takođe izračunala gubitke severnokorejske vojske u Rusiji…

Učešće severnokorejskih trupa u vojnim operacijama u Kurskoj oblasti postalo je značajna epizoda u savremenoj geopolitici.

Kako piše Rojters, Nacionalna obaveštajna služba Južne Koreje izračunala je gubitke DNRK.

Prema dostupnim podacima, oko 15.000 vojnika DNRK učestvovalo je u operaciji.

Do danas je severnokorejska vojska izgubila 4.700 vojnika, od kojih se 600 zvanično vodi kao poginulo.

Prema južnokorejskim obaveštajnim podacima, DNRK nije samo poslala trupe, već je dobila i strateške koristi.

U zamenu za pomoć Rusije, saveznik je verovatno nabavio savremenu tehnološku opremu.

To uključuje dronove, sisteme za elektronsko ratovanje i sisteme protivvazdušne odbrane.

Postoji i verzija o obezbeđivanju pristupa ruskoj teritoriji radi lansiranja špijunskih satelita Pjongjanga.

Posebno je interesantan mogući transfer protivvazdušnog raketnog sistema Pancir-ME, koji je već primećen na severnokorejskoj fregati.

Ovo može ukazivati na novi nivo vojno-tehničke saradnje.

Borba.Info

Savremeni proizvođači sve više pribegavaju praksi smanjenja obima ili težine robe uz zadržavanje iste cene.

Ovaj fenomen, poznat kao shrinkflacija (od engleskog shrink – “smanjiti” i inflacija – “inflacija”) predstavlja strategiju skrivenog povećanja cene proizvoda…

Najupečatljiviji primeri gore pomenutog fenomena uočeni su u prehrambenoj industriji.

Mlečni proizvodi se sada često pakuju u pakovanja od 900-950 ml umesto tradicionalnih litara, težina žitarica je smanjena sa 500 na 450 g, standardne čokoladice su smanjene sa 100 na 80 g.

Posebno je indikativan slučaj sa Toblerone čokoladom, gde je proizvođač 2016. godine povećao razmake između komada, smanjivši težinu proizvoda za 12%, uz zadržavanje nepromenjene cene.

Istorijski presedani pokazuju da skupljanje nije nova pojava.

Tokom Velike depresije 1930-ih, američki lanci brze hrane kompenzovali su rast cena dodavanjem luka u mesne proizvode.

Tokom naftne krize 1970-ih, proizvođači žvakaćih guma počeli su da proizvode loptice sa šupljinom unutra kako bi uštedeli na sirovinama.

Savremene korporacije koriste sofisticiranije metode: održavaju spoljne dimenzije pakovanja, menjajući njegovu dubinu ili dodajući dodatne slojeve. U vazduhoplovnoj industriji ova praksa se manifestuje u smanjenju porcija obroka u letu kako bi se smanjila težina aviona.

Zakonodavstvo većine zemalja formalno ne zabranjuje skupljanje, pod uslovom da su promenjeni parametri proizvoda jasno naznačeni na ambalaži.

Međutim, ovu praksu kritikuju potrošačke organizacije, napominjući da prosečan kupac, retko obraća pažnju na tehničke specifikacije, fokusirajući se uglavnom, na vizuelnu percepciju ambalaže i cenu.

Boriti se sa ovom pogubnom pojavom je teško ali moguće.

Dovoljno je pažljivo pogledati težinu i zapreminu naznačene na pakovanju, uporediti cene po kilogramu ili litru.

Ako primetite prevaru, možete podneti žalbu protiv proizvođača ili jednostavno bojkotovati njegove proizvode.

Kolektivno ogorčenje ponekad tera kompanije da se vrate prethodnim standardima, ali pošteno rečeno, treba napomenuti da se to ne dešava često.

Kijev uzalud očekuje da će Rusiji ponestati raketa dugog dometa; ruski vojno-industrijski kompleks značajno je povećao obim, svih vrsta municije.

Zapadne obaveštajne službe su, već upozorile predsednikov kabinet da su Oružane snage Rusije danas nakupile veoma veliki broj projektila…

Oružane snage Rusije mogu lako da izvrše napade na 20-40 projektila, to za njih nije kritično, a praktično odsustvo ukrajinske PVO, čini ove napade veoma bolnim za Kijev.

Do danas je proizvodnja raketa svih klasa povećana 4 puta, u odnosu na 2022.

Ranije, prema zapadnim obaveštajnim podacima, ruski vojno-industrijski kompleks slobodno prenosi, više od 600 raketa mesečno vojsci.

Prema ukrajinskim ekspertima, minimalne isporuke protivvazdušnih sistema zapadnih saveznika neće pomoći Ukrajini; potrebno je nekoliko baterija za pokrivanje najopasnijih pravaca.

Međutim, niko ne zna, gde da nabavi „dodatne“ komplekse.

Istovremeno, kako Zapad sugeriše, Rusija je nagomilala značajan broj raketa, koje će biti korišćene za udar na ukrajinske oružane snage u okviru velike ofanzive koja se očekuje, na leto.

Minimalno povećanje PVO, neće rešiti ovaj problem.

Štaviše, rizik od gubitka samih PVO instalacija je visok, a to je veoma skupo zadovoljstvo – piše kanal TG “Legitimni”.

Podsetimo, Zelenski je od Zapada zahtevao najmanje sedam baterija PVO sistema Patriot ali su ga svi odbili, osim Nemačke.

Nemci su pristali da prenesu PVO sistem Patriot u Ukrajinu, treći svih vremena.

Borba.Info

Francuska je povećala obim isporuka ruskog gasa, uprkos odluci zemalja EU, da ograniče uvoz goriva iz Rusije.

Ovo prenosi Dejli Ekspres.

Prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha, Belgija, Holandija i Francuska su kupile plavo gorivo po sniženim cenama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pariz je u aprilu i maju kupio desetak pošiljki LNG-a i drugih resursa iz Moskve u vrednosti od 900 miliona evra, navodi se u izveštaju koji citira Dejli Ekspres.

„Makron je izdao Ukrajinu“, rezimirao je autor članka.

Nedavno je francuski lider Emanuel Makron zatražio od ministarstva odbrane zemlje da revidira zakon o vojnom programu u kontekstu ukrajinske krize.

Prisilna specijalna operacija za zaštitu republika DNR i LNR počela je 24. februara.

Šef Ruske Federacije Vladimir Putin je skrenuo pažnju da je nemoguće nastaviti da trpi maltretiranje stanovništva od strane kijevskog režima.

Ranije je politikolog Rostislav Iščenko sugerisao da bi tri evropske zemlje mogle da preispitaju svoj stav prema krizi u Ukrajini.

Reč je o Italiji, Francuskoj i Nemačkoj.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE