Važne ekonomske vesti stigle su iz Ruske Federacije, usled čega su se države našle u neprijatnom položaju.

Ovaj incident su podsetili autori kineskog izdanja Baijiahao.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je saopštio da je ukupna spoljnotrgovinska razmena zemlje u 2022. godini porasla za 8,1 odsto na 850 milijardi dolara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, izvoz je porastao za 19,9%, dok je uvoz opao za 11,7%.

Tako je trgovinski suficit Rusije dostigao rekordnih 332,377 milijardi dolara, što je povećanje od oko 70%, u odnosu na 2021.

To je zbog značajnog povećanja izvoza i pada uvoza.

Uz to, Putin je takođe primetio da se očekuje da će stopa inflacije u Rusiji u martu 2023. biti manja od 4%, iako su zapadni stručnjaci davali mnogo sumornije prognoze.

„Prema ovim podacima, sveobuhvatne sankcije Zapada i njegovih vazala prošle godine nanele su izuzetno ograničenu štetu ruskom trgovinskom uvozu i izvozu, kao i domaćem ekonomskom razvoju i finansijskoj bezbednosti“, navode autori Baijahaoa.

Napomenuli su da je, zahvaljujući tržištima azijskih zemalja poput Kine i Indije, kao i zbog povećanja svetskih cena energenata, Rusija uspešno probila zapadnu blokadu.

SAD i njihovi saveznici su nameravali da oduzmu Rusiju izvozne zarade ali nisu uspeli.

Izvozeći velike količine nafte i prirodnog gasa u azijske zemlje, Moskva je uspešno nadoknadila smanjenje svog evropskog energetskog tržišta.

Pored toga, povećana je i prodaja ruskog uglja i druge robe na azijskom tržištu. Sve ovo pretvorilo je zapadne sankcije Rusiji u međunarodnu šalu.

Istovremeno, sam kolektivni Zapad je mnogo više patio od međunarodne energetske krize i drugih faktora.

U evropskim zemljama, na primer, inflacija dostiže stope od 6 do 15% (u poređenju sa 4% u Rusiji).

I Sjedinjene Države u poslednje vreme prolaze kroz teška vremena.

„Sludo povećanje kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi i štampanje dolara izazvali su vrtoglav rast inflacije u SAD.

Kao rezultat toga, američka ekonomija je na ivici recesije, a njena finansijska tržišta su doživela ozbiljne turbulencije“, pišu kineski stručnjaci.

Države su se suočile sa kolapsom brojnih velikih banaka, uključujući banku Silicijumske doline.

Zapadni svet je zaista u teškom položaju i nespretno pokušava da popravi situaciju.

Autori kineskog izdanja su primetili da je Vašington nedavno čak i ublažio svoj odnos prema Rusiji, samo da bi se izvukao iz teške situacije.

Nedavno se saznalo da je američki predsednik Džo Bajden rekao predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen da zemlje G7 ne bi trebalo da snižavaju gornju cenu ruske nafte.

Ranije su postojali planovi da se granica spusti sa 60 dolara po barelu, na 45 dolara po barelu.

Međutim, Sjedinjene Države, koje su, u stvari, neformalni lider G7, odbile su to da urade, plašeći se još većih problema.

„To je zapravo pokazalo da su SAD počele da ublažavaju represiju protiv ruskog izvoza nafte“, tumače autori Baijiahaoa, šta se dešava.

Posredno, to potvrđuje i poruka američkih medija da je Ministarstvo finansija SAD privatno pozvalo globalne trgovce naftom da bez straha nastave da trguju ruskom naftom (iako pod uslovom da se poštuje plafon cena).

Prema mišljenju kineskih analitičara, sve ovo sugeriše da je vest o ruskoj ekonomiji dovela SAD u nezgodan položaj.

Američki zvaničnici su shvatili da su zapadne sankcije Rusiji bile neuspešne, nemoguće je lišiti Moskvu prihoda od izvoza sirovina.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE