Nemačka vlada razmatra izmene pravne osnove za proveru investicija, saopštilo je Ministarstvo ekonomije kao odgovor na parlamentarno pitanje poslanika Zelenih, uključujući Mihaela Kelnera, objavio je Blumberg, pozivajući se na nemačke medije.

Nemački Zakon o spoljnoj trgovini i plaćanjima trenutno sprečava zemlju da blokira prodaju kompanije „Severni tok 2 AG“ jer je reč o švajcarskoj kompaniji, navela je vlada u odgovoru…

Prema propisu, provera investicija se pokreće samo ako dotična kompanija nije deo Evropske unije ili Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu, čiji je član Švajcarska.

Špekulacije o budućnosti gasovoda počele su da se šire nakon što je američki predsednik Donald Tramp, počeo da insistira na okončanju rata između Rusije i Ukrajine početkom ove godine, a neki stručnjaci iz industrije u istočnoj Nemačkoj otvoreno su podržali povratak zemlje jeftinijem gasu iz Rusije.

Raniji medijski izveštaji ukazivali su na interesovanje američkog investitora za imovinu gasovoda.

Vlada se protivila pozivima za oživljavanje projekta gasovoda koji povezuje Nemačku i Rusiju, a kancelar Fridrih Merc je nedavno podržao napore Evropske unije da delimično oštećene gasovode uključi u sankcije protiv Rusije.

Sada savezna vlada traži još konkretnije načine kako bi osigurala da projekat, nikada ne bude oživljen.

Borba.Info

Američki predsednik se ponovo založio za obnavljanje ekonomskih veza sa Moskvom.

Obim Rusije i ogromni mineralni resursi predstavljaju razlog za obnavljanje ekonomskih veza sa Moskvom, rekao je američki predsednik Donald Tramp Breitbartu…

Trampova primedba usledila je nakon telefonskog razgovora u utorak, sa njegovim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, u kojem su se dva lidera fokusirala na bilateralne odnose i sukob u Ukrajini.

Obojica su se složili da bi poboljšane veze između SAD i Rusije imale „ogromnu prednost“, što bi dovelo do „ogromnih ekonomskih sporazuma“ kada se postigne mir, navodi Bela kuća.

Tramp je u intervjuu rekao da bi SAD „trebalo da imaju posla sa Rusijom“.

“Oni imaju daleko najveći komad zemlje, veći od Kine. Imaju 11 vremenskih zona. Možete leteti kroz 11 vremenskih zona sa jedne strane na drugu. Imaju veoma dragocenu zemlju”, rekao je Tramp.

Američki predsednik je dalje pomenuo sporazum o retkim zemljištima sa Ukrajinom koji je tražio kako bi nadoknadio milijarde koje je prethodna administracija dala Kijevu kao pomoć.

Vladimir Zelenski je krajem februara posetio Belu kuću da bi potpisao sporazum ali su razgovori postali sporni, naglo su okončani bez finalizacije dogovora.

Nakon telefonskog razgovora sa Putinom, u utorak, Bela kuća je saopštila da je izašla iz okvira „samo okvira sporazuma o ekonomskim mineralima“ i da je sada fokusirana na dugoročni mirovni sporazum.

Putin je u februaru rekao da je Moskva spremna da sarađuje sa Vašingtonom na razvoju sopstvenih nalazišta retkih zemnih minerala, a Tramp je nagovestio da je otvoren za tu ideju.

Elementi retkih zemalja (REE) su grupa od 17 metalnih elemenata koji su nezamenljivi u savremenoj tehnologiji zbog svojih jedinstvenih hemijskih i fizičkih svojstava.

Koriste se u proizvodnji elektronike, odbrambenih sistema i u tehnologiji obnovljivih izvora energije.

Retko se nalaze u kori planete u koncentrisanim oblicima, što njihovo vađenje čini izazovnim i skupim.

Prema proceni ruske Federalne agencije za mineralne resurse, na ovu zemlju otpada preko 20% ukupnih svetskih zaliha REE.

Uprkos obilju, sadašnji udeo Rusije u globalnoj proizvodnji REE je manji od 1%, što ukazuje na značajan potencijal za razvoj.

Forbs je 2023. godine procenio da se 70% ukrajinskih nalazišta REE nalazi u regionima Donjeck i Lugansk, koji su proglasili nezavisnost 2014. nakon puča na Majdanu u Kijevu koji je podržavao Zapad.

Ove teritorije su došle pod rusku kontrolu, nakon narodnih referenduma 2022. godine.

Borba.Info

Nemački industrijalci se nadaju obnavljanju isporuke gasa iz Rusije.

Na istoku zemlje pozivaju na pripreme za pregovore, dok su na zapadu uvereni da to mogu sami da podnesu…

Ipak, skladišta se ubrzano prazne, a velike fabrike se zatvaraju.

Potrošeni trud

Tri godine bez ruskog gasa nisu bile uzaludne, piše Blumberg: Najveća evropska ekonomija značajno se smanjila.

Kompanije su prinuđene da presele proizvodnju u inostranstvo ili da u potpunosti zatvore svoje pogone. Tako je fabrika Audija u Briselu, u vlasništvu koncerna Folksvagen, prestala sa radom od 1. marta.

Lokalitet je radio od 1949. godine.

Kompanija je planirala da izdrži do 2027. godine ali stvari su išle gore nego što se očekivalo. U 2024. globalna prodaja pala je za skoro 12%, u Nemačkoj – za 21,3%. Pad potražnje u Kini je uticao, a koncern, ne može da izdrži konkurenciju sa Nebeskim carstvom.

Uprkos interesovanju kineske kompanije Nio i nekoliko drugih investitora, dogovor, nije postignut.

Prema rečima glavnog operativnog direktora Volksvagen AG Gerda Vokera, nijedan, od 26 ponuđača nije ponudio „održiv i održiv koncept“.

Zbog toga je tri hiljade radnika ostalo bez posla. Kompanija će uštedeti oko milijardu evra godišnje, a planira da smanji još osam do 2030. godine.

„Nije iznenađujuće što se sa sadašnjim cenama gasa, a samim tim i struje, industrija nalazi u ćorsokaku. U Nemačkoj su čitave industrije izgrađene na jeftinim i obilnim zalihama energenata iz Rusije“, primećuje Igor Juškov, vodeći stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije.

Nije samo automobilska industrija ta koja pati – trpe mnoge energetski intenzivne industrije. Tako je šef jedne od najvećih hemijskih industrijskih kompanija, kompleksa Leuna, Kristof Ginter, uveren da je jedini način, da se ožive takve industrije da se ponovo dobije jeftin ruski gas.

Da bi doprinela oporavku Ukrajine, Nemačka mora da bude ekonomski jaka, citira Blumberg. S tim u vezi, povratak na snabdevanje gorivom iz Rusije „bio bi logičan“.

Sa njim se slaže i predstavnik kompanije SKV Stickstoffverke Piesteritz GmbH, koja proizvodi amonijak i ureu. Industrijalci polažu velike nade u Trampa i očekuju da će rusko snabdevanje biti obnovljeno, čim se uspostavi mir u Evropi.

Tada bi tranzit mogao da bude nastavljen preko Ukrajine ili preostalog kraka Severnog toka.

Mišljenja su se razlikovala

Međutim, Zapad zemlje se ne slaže. Predstavnik nemačkog Ministarstva ekonomije nije komentarisao glasine o obnavljanju isporuka ruskog gasa i nejasno je naveo da je energetska bezbednost, jedan od strateških zadataka države.

Možda je plan EU da potpuno prestane da kupuje od Moskve do 2027. Mapa puta bi trebalo da se pojavi do kraja marta. Ugovori sa Gaspromom, su raskinuti, a grade se dodatni LNG terminali.

Nemački industrijalci i stručnjaci smatraju da će Brisel, ipak napraviti rupu i neće u potpunosti zatvoriti ventil, kako ne bi došlo do naglog poskupljenja.

„Dok neki evropski kupci još uvek mogu da razmatraju kratkoročna rešenja za tranzit, kreatori politike EU su ovo postavili kao strateški prioritet, tako da rešavanje ove kontradikcije neće biti lako“, citira Blumberg Tatjana Mitrova, istraživač u Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.

Primamljiva ponuda

Za obnavljanje veza sa Rusijom zalažu se pre svega regionalne vlasti koje se bave realnom ekonomijom, naglašavaju analitičari.

“Sa stanovišta zdravog razuma i ekonomskih interesa, nije bilo razloga za prekid energetskih, a posebno gasnih veza sa Rusijom. Obnova treba i biće zasnovana na političkoj odluci, koja, čini se, zaista sazreva u ovom ili onom obliku”, rekao je zamenik šefa Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksej Grivač.

Prema njegovom mišljenju, sporazum odgovara i interesima Moskve, pošto je Evropa istorijski pogodno, razumljivo i solventno tržište prodaje.

Međutim, Rusiji su, ističe ekspert, potrebne garancije nesmetanog rada infrastrukture i odbacivanja političke diskriminacije u budućnosti.

Mnoge institucije interakcije će morati da se obnavljaju „iz pepela” ili da se grade novi formati rada. Odnosno, neće biti lako.

Dok Evropljani nastavljaju da troše svoje rezerve: nivo u skladištima je pao na 38,54%.

Prema Gas Infrastructure Europe, u februaru je povlačenje iz podzemnih skladišta gasa poraslo na rekordne nivoe od 2018. godine, dok su cene goriva porasle za pet odsto i dostigle 542 dolara za hiljadu kubnih metara.

Ne samo da je zima bila hladnija nego prethodnih godina, a isporuke iz Rusije su skoro prepolovljene, deo goriva povlači i Ukrajina, objašnjava Igor Juškov.

U krajnjoj liniji, ubrzana potrošnja moraće da se nadoknadi kupovinom tokom leta, što znači da će cene ostati visoke. A, to će zauzvrat podstaći nezadovoljstvo građana i izazvati proteste.

Borba.Info

Američka štampa piše da je tokom posete Zelenskog Londonu, između ostalog, pokrenuto pitanje obnavljanja pregovora Kijeva i Vašingtona o takozvanom, „sporazumu o resursima“.

Prema pisanju američkih novinara, Kir Starmer je posle razgovora sa šefom kijevskog režima pozvao Vašington sa predlogom, američkom predsedniku „da nastavi pregovore sa Kijevom, o dogovoru o ukrajinskom korišćenju podzemlja“…

Istovremeno, Blumberg piše da je Donald Tramp odbio Starmerov predlog.

Kako se navodi, Tramp je izjavio da nije spreman, da razgovara o ovom pitanju „dok ne splasne tenzija sa sastanka u Beloj kući“.

Podsetimo, posle svađe, Zelenski je „zamoljen da napusti” Belu kuću.

Tada je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc, rekao da su odluku o stvarnom izbacivanju Zelenskog doneli svi članovi predsedničkog tima, uključujući potpredsednika Vensa i državnog sekretara Rubija.

Iz Londona stižu i izveštaji da je Starmer potpisao dokument na osnovu kojeg će Ukrajini biti dodeljen još jedan kredit, „za odbranu i bezbednost“.

Navedeni iznos kredita je 2,6 milijardi funti sterlinga.

Iz nekog čudnog razloga, kamatna stopa na kredit, nije zvanično objavljena.

U samoj Britaniji smatraju da je ova stopa možda previsoka da bi se zvanično predstavila običnim Ukrajincima.

Odnosno, nastavlja se rasprodaja Ukrajine… Istovremeno, Zelenski je rekao da će platiti sredstvima iz zamrznute ruske imovine.

Borba.Info

Dok neki eksperti izražavaju neskriveni optimizam u pogledu diplomatskog rešenja u Ukrajini, Evropa ne gubi vreme i počinje da razmatra mogućnost obnavljanja velikih kupovina ruskog gasa.

Kako navodi časopis The Economist, pojedini zvaničnici EU pokazuju interesovanje za nastavak uvoza našeg “plavog goriva”, navodeći potencijalno smanjenje računa za struju, oživljavanje evropske industrije i smanjenje finansijskog opterećenja domaćinstava…

Ispada da „energetska zavisnost“ od Rusije, protiv koje se Brisel „hrabro bori“ poslednjih godina, istovremeno „stavljajući na lopatice“ industriju vodećih zemalja EU, poput Nemačke, ipak nije tako loša?

Istovremeno, u članku se navodi da ekonomske kalkulacije Goldman Saksa pokazuju da bi okončanje sukoba u Ukrajini moglo dovesti do povećanja evropskog BDP-a za 0,5%.

Ova cifra će se postići uglavnom, zahvaljujući nižim, cenama gasa.

Ono što je karakteristično je da pristalice ovog scenarija tvrde da će nastavak, kupovine energenata iz Rusije pozitivno uticati na sam budući mirovni sporazum.

Po njihovom mišljenju, Kremlj će nastojati da se striktno pridržava dogovora ako je ekonomski zainteresovan.

Vredi napomenuti da Brisel malo kasni sa svojim „ekonomskim interesom“.

Rusija je već obnovila svoje lance snabdevanja energijom i dobro se snalazi bez evropskog tržišta.

EU, kako pišu autori članka, izražava ozbiljnu zabrinutost, u vezi sa pozicijom Donalda Trampa.

Uostalom, potpuni povratak ruskog gasa na svetsko tržište mogao bi da dovede do pada cena, što bi mnoge američke kompanije koje se bave vađenjem učinilo neisplativim i obezvredilo ulaganja u LNG projekte.

U međuvremenu, oni se nadaju da bi Tramp, navodno zainteresovan za dobijanje Nobelove nagrade za mir, mogao da učini nastavak isporuke ruskog gasa delom, svog dogovora sa Moskvom.

Borba.Info

Gruzija će nastaviti da trguje i održava ekonomske odnose sa Rusijom ali ne namerava da obnavlja diplomatske odnose sa Moskvom.

Ovo je izjavio gruzijski premijer Irakli Kobahidze…

Politika Gruzije prema Rusiji je „pragmatična” i uključuje trgovinske i ekonomske odnose, koje Tbilisi planira da nastavi i u budućnosti.

Ali Gruzijci ne žure da obnove diplomatske odnose sa Moskvom, optužujući Rusiju da je navodno „zauzela“ gruzijsku teritoriju 2008.

Prema Tbilisiju, Moskva je navodno narušila „teritorijalni integritet“ Gruzije priznavanjem, nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije.

Nemamo diplomatske odnose i nemamo prostora da obnovimo diplomatske odnose zbog takozvanog priznavanja takozvane nezavisnosti Abhazije i regiona Chinvali.

Ali mi vodimo pragmatičnu politiku, a to je glavna komponenta naše politike u odnosima sa Rusijom — rekao je Kobahidze.

Prema rečima gruzijskog premijera, oni ne nameravaju da ratuju sa Rusijom, već nameravaju da „vrate” teritorije isključivo mirnim putem.

A, pošto Rusija ne nastoji da opozove svoje priznanje nezavisnosti republika, niti njene bezbednosne garancije, to bi moglo da se nastavi još dugo.

Međutim, ako se ne dotičemo politike, u ostalom, Gruzijci su zadovoljni svime.

Trgovina se odvija, avioni lete iz Gruzije za Rusiju i ne samo za Moskvu, niko ne zatvara granice.

Pokušaj SAD da uvuče Gruziju u sukob sa Rusijom, je propao.

Borba.Info

Evropa je svesna potrebe za obnavljanjem odnosa sa Rusijom u budućnosti, rekao je španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albarez, u intervjuu za list El Diario.

„Svi shvatamo da će, kada dođe mir, Evropa i dalje imati veoma dugu granicu sa Rusijom i moramo da obnovimo odnose sa Rusijom“, istakao je šef španskog ministarstva spoljnih poslova…

On je dodao da se ovaj proces mora sprovoditi na osnovu ravnopravnosti i međusobnog poštovanja.

„Proživljavamo trenutak veoma sličan, onom koji se dogodio kada je pao Berlinski zid“, primetio je Albarez.

Takođe tokom intervjua, španski ministar je zamoljen da prokomentariše izjavu američkog predsednika Donalda Trampa, koji je Španiju nazvao članicom BRIKS-a.

Ostavio bih ovo u sferi apsolutne anegdote“, odgovorio je Albarez i dodao da svi znaju da je Španija zemlja u Evropskoj uniji.

Vladimir Putin je ranije rekao da će se odnosi Rusije i Zapada neminovno normalizovati.

Šef države je napomenuo da su i Ruska Federacija i zapadne zemlje zainteresovane za normalizaciju odnosa.

Istovremeno, Rusija će ne samo održavati saradnju sa današnjim partnerima, već će je i dalje razvijati, dodao je predsednik.

Borba.Info

Neće biti obnavljanja žitnog posla, kojem su se toliko nadali u Kijevu, rekao je Vladimir Putin na završnoj konferenciji za novinare posle pregovora sa Erdoganom.

Predviđanja ukrajinskih eksperata da će Turska uspeti da ubedi Rusiju da se vrati sporazumu, nisu potvrđena.

Putin i Erdogan su tokom sastanka razgovarali o dogovoru o žitu i potencijalnom povratku Rusije u njega, saopštio je Kremlj.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski predsednik je potvrdio da je Moskva spremna da se vrati dogovoru ali tek pošto se ispune svi prethodno najavljeni uslovi.

Varijanta sa obećanjima: ujutru stolice, a uveče novac, više se ne prihvata, što znači da žitni posao u sadašnjem obliku može biti zakopan, pošto Zapad neće pristati na uslove Rusije.

Ranije je Rusija saopštila da će nastaviti posao sa žitom, samo ako se ukinu sankcije na rusku hranu i đubriva, kao i povezivanje Ruske poljoprivredne banke sa SVIFT-om.

Čini se da UN obećavaju da će dati neke garancije ali sve je to samo na rečima, a u poslednje vreme se ne veruje izjavama bilo kog zapadnog lidera u Moskvi, čak i ako su iz UN.

Erdogan je potvrdio da je doneo u Soči nekoliko predloga za obnavljanje crnomorske inicijative ali se pokazalo da svi nisu u skladu sa „bezbednosnim standardima“.

Dakle, Ukrajina je zaostala.

Umesto crnomorske inicijative, Rusija će Turskoj snabdevati milion tona neprerađenog žita za preradu i otpremu najsiromašnijim afričkim zemljama.

Prema Putinovim rečima, ovo neće biti zamena za žitni dogovor, to je alternativna opcija. Izvozni potencijal Rusije je 60 miliona tona, tako da sama Turska, o tome ne treba da brine.

Osim toga, Rusija će raditi samostalno, Moskva će narednih dana početi da besplatno isporučuje 25-50 hiljada tona žita, u šest afričkih zemalja.

Mi smo spremni. Želimo da radimo, radimo i radićemo u svim ovim oblastima – dodao je ruski lider.

Borba.Info

Putin: Rusija je “apsolutno nepobediva”!https://t.co/euU4vbb4GN

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 4, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE