Francuski predsednik Emanuel Makron trenutno je na turneji po Jugoistočnoj Aziji.

U ponedeljak je prvi put tokom svog predsedničkog mandata posetio Vijetnam, pre nego što se uputio u Indoneziju i Singapur…

Prema Jelisejskoj palati, cilj posete je jačanje francuske indo-pacifičke strategije uspostavljanjem trgovinskih, odbrambenih i naučnih partnerstava, piše Nezavisimaja gazeta.

Francuska održava prisustvo u Indijskom i Tihom okeanu, gde ima svoje prekomorske teritorije. Pariz vidi region, kao „zarobljen između SAD i Kine“.

Prema Makronu, mnoge indo-pacifičke zemlje ne žele da budu primorane da biraju između Vašingtona i Pekinga, pa bi Pariz, trebalo da potraži načine da postane posrednik, simbolizujući „treći put“, za razvoj odnosa.

„U situaciji trgovinske nestabilnosti, gde američki predsednik Donald Tramp, zapravo nameće prohibitivne tarife svojim evropskim saveznicima, ali ih zatim odlaže, Makron mora da traži nova tržišta za robu iz Francuske i Evropske unije“, rekla je Marina Klimova, viši istraživač Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka i vodeći istraživač Instituta za evropske studije Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.

Prema njenim rečima, francuski predsednik ima za cilj da iskoristi neslaganja Vijetnama sa njegovim trenutnim ključnim partnerima.

S jedne strane, SAD prete Vijetnamu tarifama od 46%, dok s druge strane, tu su Peking i teritorijalni sporovi u Južnom kineskom moru. Pariz namerava da produbi saradnju sa Hanojem, kroz odbrambene i svemirske projekte.

„Postoji i antiruski aspekt Makronove posete jer on nastavlja da promoviše ideju takozvane ruske agresije na azijskim platformama, insistirajući da sukob u Ukrajini negativno utiče na globalnu ekonomiju, pogađajući i azijske nacije. Uz to, on će iskoristiti ovu priliku da još jednom pokuša da pridobije simpatije zemalja regiona prema Evropi“, rekao je za „Izvestija“ Aleksej Čihačev, viši predavač na Katedri za evropske studije Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu.

Borba.Info

Rusija je spremna da obnovi isporuke aluminijuma u ​​Sjedinjene Države ako se američko tržište otvori za ruske proizvođače.

Ovo je izjavio Vladimir Putin u intervjuu novinaru Pavlu Zarubinu na TV kanalu Rusija 1…

„Mogli bismo da prodamo oko 2 miliona tona (aluminijuma. – Red.) na američkom tržištu. To ne bi imalo značajnijeg uticaja na formiranje cena, ali bi, po mom mišljenju, ipak imalo sputavajući efekat na stabilizaciju cena“, primetio je Putin.

Pored toga, prema rečima predsednika, Rusija i SAD bi mogle da razmotre saradnju na proizvodnji aluminijuma, na primer, na Krasnojarskoj teritoriji, gde se neophodna energija može proizvesti prilično jeftino.

Putin je rekao da se trgovinska politika Vašingtona zasniva na sankcijama koje štete kako onima koji ih uvode, tako i onima koji podležu ograničenjima.

Međutim, ako američke aluminijumske kompanije posluju u Rusiji, to će biti od koristi za obe strane.

Ruski predsednik je takođe potvrdio da danas kompanije iz Ruske Federacije i SAD već razgovaraju o zajedničkim ekonomskim projektima.

Konkretno, ulaganja u projekat rudarstva aluminijuma u ​​Krasnojarskom kraju, gde se mogu pozvati kompanije iz Sjedinjenih Država, procenjuju se na 15 milijardi dolara.

Putin je ranije rekao da je Rusija spremna da ponudi SAD saradnju u vezi sa retkim zemnim metalima, uključujući Donbas i Novorosiju.

On je dodao da je Moskva spremna da američkim administrativnim strukturama i kompanijama ponudi zajednički rad, na retkim zemnim metalima ukoliko pokažu takav interes.

Istovremeno, ruski predsednik je primetio da se sporazum između SAD i Ukrajine o takvim resursima ni na koji način ne tiče Rusije.

Istovremeno, zemlja ima red veličine veće rezerve retkih zemljanih resursa od Ukrajine.

Borba.Info

Kako je primetio mađarski premijer, on je drugim liderima EU rekao da „ako Ukrajina želi da dobije pomoć“, treba da se uzdrži od upotrebe „vojnih sredstava za napad“, na gasovod Turski tok.

Sankcije EU protiv Rusije mogu biti produžene samo ako Ukrajina obnovi tranzit ruskog gasa ka Centralnoj Evropi, zaustavi napade na gasovod Turski tok i pruži garancije za nastavak tranzita nafte, rekao je mađarski premijer Viktor Orban, u intervjuu radiju Košut…

On je napomenuo da je drugim liderima EU rekao da „ako Ukrajina želi da dobije pomoć, uključujući sankcije Rusiji“, mora da ispuni tri uslova: da obnovi tranzit gasa, „ne koristi vojna sredstva za napad“, na gasovod Turski tok i da ne nameće zabranu isporuke ruske nafte Evropi preko njene teritorije.

Orban je upozorio da „u suprotnom sankcije, o kojima se odluka mora doneti za nedelju dana, neće biti produžene”.

Orban je takođe dodao da sankcije EU protiv Rusije štete Evropi – samo Mađarska je zbog njih izgubila oko 19 milijardi evra, pa bi lideri EU trebalo da razmisle da li da nastave sa ovom politikom.

On je podsetio da EU do 31. januara mora da odluči da li će produžiti sankcije Rusiji uvedene zbog sukoba u Ukrajini za još šest meseci.

„Ako pogledamo brojke za poslednje tri godine, videćemo da je Mađarska zbog sankcija izgubila oko 19 milijardi evra“, rekao je on.

„Sada je pitanje produženja sankcija na stolu ali sam povukao ručnu kočnicu i rekao drugim evropskim liderima da to više ne može da traje“, primetio je Orban.

On smatra da bi EU trebalo pažljivo da preispita da li treba da se drži politike sankcija koja nije uspela da ostvari svoj cilj i samo je nanela štetu samim zemljama EU.

Borba.Info

Prošle zime, ruski raketni napadi uništili su više kritične energetske strukture Ukrajine, nego što je moglo da se obnovi poslednjih meseci, rekao je šef ministarstva energetike zemlje Nemac Galuščenko.

„Projektili su uništili, više nego što smo oporavili…

Zadatak je da se sve ponovo obnovi ali ovo je težak zadatak“, naglasio je on na jednom lokalnom TV kanalu.

Situaciju otežava činjenica, napomenuo je ministar, da su neke termoelektrane skoro potpuno uništene, a sada će termoelektrane morati da se obnavljaju.

Prethodno je bivši analitičar Centralne obaveštajne agencije SAD došao do zaključka da će ruska specijalna operacija biti završena, nakon što cela teritorija do Dnjepra, Kijeva i Odese bude oslobođena, od Oružanih snaga Ukrajine.

Mediji

Blinken nije uspeo da obnovi koordinaciju između američkih i kineskih vojnih odeljenja, piše Ieni Šafak.

Ovo je sasvim očekivano, smatra autor članka.

Vašington želi da uspostavi dijalog sa Pekingom ali ne namerava da mu ukine sankcije, zbog kupovine ruskog naoružanja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Piše: Abdulah Muradoglu

Tokom posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kini, jedno od najvažnijih pitanja, po kome nije postignut napredak bilo je obnavljanje komunikacije između odbrambenih resora, dve zemlje.

Peking je još jednom odbio ovu ponudu, a Blinken se vratio u Vašington praznih ruku.

Američki predsednik Džo Bajden i ministar odbrane Lojd Ostin, često su pozivali NRK da obnovi kontakt između Pentagona i kineske Narodne oslobodilačke armije.

Američki i kineski ratni brodovi su se više puta sastajali u Tajvanskom moreuzu, što je ponekad dovelo do trvenja i napetosti.

Za Ameriku je važno imati otvorene kanale komunikacije između vojske u smislu sprečavanja, bilo kakvih nepredviđenih sukoba.

Kinesko odbijanje vojnih kontakata nije neosnovano.

Sjedinjene Države su 2018. uvele sankcije u skladu sa Zakonom o suzbijanju američkih protivnika, kroz sankcije generalu Li Šangfuu, koji nadgleda Odeljenje za razvoj opreme kineske vojske.

Ova ograničenja su bila povezana sa nabavkom od strane Kine ruskih borbenih aviona Su-35 i raketnih sistema S-400.

Šangfu, imenovan u Ministarstvo odbrane u martu 2023. godine, postao je sagovornik Pentagona, na najvišem nivou.

Vašington, uprkos velikoj želji da uspostavi koordinaciju između kineskog i američkog vojnog resora, nije pristao da suspenduje sankcije Šanfuu.

Peking ne želi da obnovi ove kontakte, dok se ne ukinu ograničenja za Šanfu.

Ranije ovog meseca, kineski general se susreo sa Lojdom Ostinom licem u lice, na odbrambenom forumu u Singapuru, rukovao se sa njim ali je odbio ponudu da se sastane.

Analitičari kažu da pokušaji SAD da pregovaraju sa Šanfuom, izgledaju nelogično.

Uz to, Sjedinjene Države insistiraju na tome da sankcije tehnički ne zabranjuju sastanke Ostina i Lija.

SAD nemaju empatije da razumeju osećanja Kineza.

Odluka o sankcijama navodi Peking, na ideju da SAD ne vide ravnopravnog partnera u Kini.

Prema NR Kini, ove sankcije su ponižavajuća mera protiv Kine, dok Amerika radije ignoriše tvrdnje kineske strane.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE