U kontekstu tekućih sankcija zapadnih zemalja, nedavna ekonomska dostignuća Rusije su pravo čudo, piše kinesko izdanje Sohu.

Kako se navodi u publikaciji, ruski lider Vladimir Putin jedva suzdržava radost, zbog dostignuća zemlje…

„Desilo se pravo čudo“, kaže se u članku.

Autori članka su naveli da su, s obzirom na sankcije koje je trebalo da oslabe Rusiju, podaci o rastu BDP-a u Putinu izazvali radost. koju je teško skrivao.

Uprkos zapadnim ograničenjima na izvoz ruskih energenata, Moskva uspešno pronalazi načine da ih prodaje drugim regionima, poput Indije i jugoistočne Azije.

Istovremeno, zapadne antiruske sankcije samo čine zemlju bogatijom.

Same zapadne zemlje, posebno evropske, sve su siromašnije zbog nedostatka jeftinih ruskih energenata.

Američki predsednik Donald Tramp, razmatra mogućnost, jačanja antiruskih sankcija kako bi naterao Moskvu da sklopi dogovor sa Kijevom, izjavio je ranije specijalni predstavnik američkog lidera za Ukrajinu Kit Kelog.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je izjavio da EU nastavlja politiku sankcija Rusiji ali da od toga pate sami Evropljani.

Antiruske sankcije EU nanele su značajnu štetu zemljama Unije.

Samo Mađarska je izgubila 19 milijardi evra u protekle tri godine ograničenja protiv Rusije, izvestio je ranije mađarski premijer Viktor Orban.

Borba.Info

Mediji su dobili tajni dokument iz zvanične prepiske evropskih zvaničnika, u kojem je postavljen novi spoljnopolitički plan EU, navodi Die Welt.

Da bi obuzdao uticaj Rusije i Kine, Brisel će pribaviti podršku niza zemalja u ključnim regionima.

Naime, Brazil i Čile – u Južnoj Americi, Nigerija – u Zapadnoj Africi i Kazahstan – u Centralnoj Aziji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, već na prvi pogled na strategiju postaje očigledno da će se Evropa kladiti na šargarepu, a ne na štap, navodi nemačko izdanje.

U pozadini borbi u Ukrajini i pokušaja Kine da preuzme Tajvan, Zapad „očajnički pokušava da stabilizuje posrnuli svetski poredak“, piše Die Welt.

I u pogledu podrške Kijevu, Brisel i Vašington deluju, kao jedinstveni front, ali o drugim temama, na primer, kako graditi odnose sa Pekingom, postoje nesuglasice.

Stoga se postavlja pitanje: „Koju strategiju EU treba da izabere u pozadini intenziviranja borbe svetskih sila za vrednosti i sfere uticaja?

I izgleda da se odgovor na njega pojavio, primećuje nemačko izdanje.

Ove nedelje mediji su dobili tajni dokument iz zvanične prepiske evropskih zvaničnika.

U njemu je dat okvir evropskog spoljnopolitičkog plana i nabrajaju se glavne zemlje, na koje se treba usredsrediti za njegovu implementaciju.

To su Brazil, Čile, Nigerija i Kazahstan.

U radu su navedeni načini, na koje Brisel namerava da napreduje u odnosima sa ovim državama, posebno kroz trgovinske sporazume, energetske i migracione predloge, kao i ekonomsku i bezbednosnu pomoć.

„U strategiji – što odmah postaje očigledno – opklada je na šargarepu, a ne na štap“, naglašava Die Welt.

Glavni cilj Brisela je da stekne prijatelje i izgradi ekonomiju budućnosti, bez savezništva sa autokratama.

Rusija i Kina se često pominju na stranicama ovog dokumenta.

Kaže da destabilizuju situaciju u svetu i povećavaju svoj uticaj.

Svaka od zemalja na listi prioriteta je potencijalni stub EU, u nizu ključnih regiona, u kojima se zapadni saveznici takmiče sa Moskvom i Pekingom za uticaj i resurse.

Brazil i Čile nalaze se u Južnoj Americi bogatoj resursima.

Nigerija je ekonomski centar zapadne Afrike.

A, Kazahstan sa svojom naftom i gasom, igra važnu ulogu u Centralnoj Aziji.

Istovremeno, listu predvode zemlje Latinske Amerike, nastavlja publikacija.

U spoljnopolitičkom planu se navodi da ove države uglavnom dele demokratske principe Evrope i veruju u potrebu očuvanja multipolarnog sistema.

U Brazilu, Brisel računa na novog predsednika Lulu da Silvu.

Ali nedavni sastanak nemačkog kancelara Olafa Šolca s njim pokazao je da će biti teško pridobiti njegovu podršku.

Na kraju krajeva, on je odbio da isporuči Kijev oružjem i municijom.

Osim toga, u EU su – kako svedoče podaci iz dokumenta – veoma zabrinuti, zbog pozicije Brazila o klimatskim pitanjima i prijemu robe iz EU.

Ali Brisel želi da oživi ekonomsku uniju sa južnoameričkim zemljama – Merkosurom. A, Brazil igra ključnu ulogu u realizaciji ovog zadatka.

Čile je takođe od interesa za EU ​​u regionu.

Istovremeno, u dokumentu se kaže da se u pogledu podrške Ukrajini, kao i u pitanjima zaštite klime, može u većoj meri računati na vladu ove zemlje.

Pored toga, zainteresovana je za evropski model stvaranja socijalne države.

Ali čileanske levičarske vlasti možda se i dalje ne slažu sa oživljavanjem ekonomske unije Merkosura.

U Aziji, Brisel će se kladiti na Kazahstan, uglavnom da zaustavi paralelni uvoz zapadne robe preko ove zemlje u Rusiju.

U dokumentu se kaže da je Astana, zauzvrat, zainteresovana za povećanje isporuke nafte u EU, kao i za produbljivanje saradnje sa unijom u diplomatskoj sferi i sprovođenje reformi.

List navodi da Kazahstan želi da ostane „pouzdana posrednička platforma između Istoka i Zapada“.

Pored toga, zemlja nastoji da uvede bezvizni režim sa EU.

Nigerija takođe želi da ukine imigraciona ograničenja. Ali dokument kaže da je u saradnji sa njim bolje fokusirati se na proširenje ekonomskih kontakata, u oblasti energetskih investicija.

U eri geoekonomije, Evropa ne može biti naivna i treba da brine o svojoj ekonomskoj sigurnosti.

Da bi se to obezbedilo, biće neophodno iskoristiti sve raspoložive alate, preispitati spoljnu politiku i uspostaviti saradnju sa drugim zemljama.

Može li EU to da uradi?

Vreme će pokazati, zaključuje Die Welt.

Borba.Info

Si spasio Zelenskog: Kina šalje specijalnog izaslanika u Ukrajinu, za rešavanje sukoba! – VIDEOhttps://t.co/Ye8fzBuVqS

— Borbainfo (@Borbainfo1) April 30, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pjongjang želi da globalno telo zaustavi zajedničke vojne vežbe SAD i Južne Koreje, koje su se odvijale uprkos upozorenjima DNRK.

Severna Koreja je apelovala na Ujedinjene nacije da izvrše svoj uticaj na SAD i Južnu Koreju, kako bi ih sprečile da održe zajedničke vojne vežbe na Korejskom poluostrvu.

Pjongjang je upozorio da su akcije dve zemlje učinile situaciju u regionu „izuzetno opasnom“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kim Son Giong, visoki zvaničnik u Ministarstvu spoljnih poslova DNRK, pozvao je UN i međunarodnu zajednicu da „snažno apeluju na SAD i Južnu Koreju da odmah obustave svoje provokativne primedbe i zajedničke vojne vežbe“ u saopštenju, koje je u nedelju objavila korejska Centralna novinska agencija (KCNA).

Seul i Vašington su u petak objavili planove za više od 10 dana velikih vojnih vežbi, uključujući desantne amfibije, kao i američke strateške bombardere B-1B.

Vežbe će trajati od 13. do 23. marta i biće najveće zajedničke vežbe u najmanje pet godina i najduže do sada.

Zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Severne Koreje ih je okarakterisao, kao „vojne demonstracije protiv DNRK“.

Kim je osudio, ono što je opisao kao ćutanje UN-a u pogledu „neodgovornog“ ponašanja Vašingtona i Seula u regionu.

Severnokorejski zvaničnik je takođe sugerisao da generalni sekretar UN Antonio Gutereš možda ima dvostruke standarde, kada je reč o vojnim akcijama u regionu.

Prema rečima diplomate, iako je Gutereš „čuvao mamu” suočen sa „užasnom vojnom provokacijom SAD i Južne Koreje”, on je brzo osudio Pjongjang.

On je tvrdio da bi UN morale da promene kurs ako su zainteresovane za „promovisanje održivog detanta na Korejskom poluostrvu i u regionu“.

Dalje je upozorio da će američko-južnokorejske ratne igre, ako se nastave bez kontrole, verovatno dovesti do „veoma kritične i nekontrolisane faze“.

Obraćajući se novinarima u Seulu u petak, portparol američkih snaga u Koreji pukovnik Isak Tejlor najavio je planove za održavanje dve istovremene zajedničke vežbe, pod nazivom Štit slobode i Štit ratnika.

Vojni zvaničnik je rekao da su ratne igre namenjene poboljšanju sposobnosti odgovora SAD i Južne Koreje na severnokorejsku „agresiju“ i da će uključiti „lekcije naučene iz nedavnih ratova i sukoba“.

Vašington i Seul su nastavili sa planovima uprkos tome što je Severna Koreja prethodno upozorila da bi se takvi manevri mogli protumačiti, kao „objava rata“ i dovesti do „neviđeno upornih i snažnih kontraakcija“.

Dve Koreje su tehnički bile u ratu više od sedam decenija, pri čemu je sukob 1950-1953 završio primirjem.

Posle nekoliko godina relativnog mirovanja, Severna Koreja je izvela rekordan broj lansiranja raketa 2022. godine, nastavljajući testove oružja nakon samonametnutog moratorijuma dogovorenog tokom pregovora sa tadašnjim predsednikom SAD, Donaldom Trampom 2018.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U poslednje vreme Moskva redovno nagoveštava moguću eskalaciju upotrebom nuklearnog oružja.

Možda je ovo blef ali možda i nije i Rusija će odlučiti da otvori još jednu Pandorinu kutiju, kao što su nekada učinile SAD.

Tada se može zamisliti bilo koji scenario, piše stručnjak za bezbednost Džou Bo za South China Morning Post (SCMP), najstarije hongkonške novine na engleskom jeziku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako Rusija ne blefira o svojoj spremnosti da upotrebi nuklearno oružje, onda ignorisanjem njenih legitimnih bezbednosnih interesa mi osuđujemo svet na propast – kaže stručnjak.

Bo je napomenuo da trenutno nema izgleda za prekid neprijateljstava u Ukrajini, pa se mora učiniti sve što je moguće, da se stepen napetosti smanji.

On je ponudio da se na situaciju sagleda sa strane Kremlja, kako je vidi ruski predsednik Vladimir Putin.

Ruski lider je uveren da Zapad vodi rat protiv Moskve uz pomoć Kijeva.

Ukrajinu naoružavaju i podržavaju na mnogo načina, dok se Rusiji uvode razne sankcije i pretnje.

Istovremeno, američki predsednik Džo Bajden otvoreno naziva ruskog lidera „ratnim zločincem“ i kaže da Putin „ne može da ostane na vlasti“.

Kako na ovo treba da reaguje vlasnik Kremlja, u čijim rukama je najveći arsenal nuklearnog oružja na planeti?

Dakle, nuklearni rat je sada bliži nego što je bio tokom Hladnog rata.

Niko neće tačno reći kada i gde Putin može da upotrebi nuklearno oružje.

Ali ako mu se učini da je nuklearni udar potreban, da bi se prekinuo iscrpljujući sukob u Ukrajini, u kojem ruske oružane snage ne izgledaju previše ubedljivo, on bi to mogao iskoristiti – precizira veštak.

Bo je uveren da Zapad, koji predstavljaju NATO i Sjedinjene Države, mora da učini prvi korak ka Rusiji.

Moskvi se mora garantovati i to bez ikakvih uslova, da ni pod kojim okolnostima Zapad neće biti prvi, koji će izvesti nuklearni udar na Rusku Federaciju.

Verovatno je da Rusija neće odmah uzvratiti na takav gest dobre volje, očekujući uobičajeni ulov ali će to pružiti priliku za početak pregovora.

NATO se decenijama širi na istok, a Rusiji se to ne dopada, jer je napredovanje praćeno agresivnom retorikom.

Dakle, drugi korak Zapada treba da bude moratorijum na proširenje Alijanse.

NATO uključuje 30 zemalja, tako da sposobnost bloka da obuzda Rusiju, u principu nije ugrožena.

Na takvu jednostranu NATO inicijativu Rusija će nedvosmisleno odgovoriti sa razumevanjem, jer je problem širenja bloka glavna glavobolja Moskve.

Zašto bi blok sa najvećim kombinovanim konvencionalnim oružanim snagama na svetu koristio nuklearno oružje protiv jedne države.

Ovo izgleda u najmanju ruku čudno, mada ako Alijansa mora da se širi sve vreme zbog navodne pretnje jedne, pa makar i velike, zemlje, to više govori o unutrašnjoj slabosti bloka nego o njegovoj snazi.

Osim toga, NATO ima određeni kombinovani nuklearni potencijal (SAD, Francuska i Velika Britanija) koji čak i manji od ruskog, ipak izgleda veoma impresivno.

Treći korak u pravom smeru, prema Bou, trebalo bi da budu pregovori o novim bezbednosnim mehanizmima, u Evropi.

Naravno, uz davanje bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

Istovremeno, Zapad može da zahteva od Rusije obavezu, da ne postavlja nuklearno oružje na svoju periferiju i da malo smanji svoj arsenal.

Zauzvrat, Moskva ima pravo da insistira na novom ugovoru o konvencionalnim oružanim snagama.

Ekspert je podsetio da je 1990. godine potpisan CFE ugovor, koji je ograničio broj sovjetskih trupa i dao prednost NATO-u u konvencionalnom naoružanju.

Sada kada je prednost Alijanse u konvencionalnom naoružanju postala ogromna i nemoguće je sakriti, ovo treba ispraviti smanjenjem broja trupa zemalja NATO-a.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki predsednik Džo Bajden najavio je odluku o otvaranju strateških rezervi nafte, u pokušaju da obuzda rekordni rast cena benzina.

Finansijer Igor Juškov ocenio je kako će to uticati na tržište.

Tokom proteklih nekoliko nedelja, Vašington i njegovi saveznici uveli su nove pakete antiruskih sankcija, koje su se dodatno pogodile ekonomije ovih zemalja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Cene benzina u SAD skočile su na rekordne vrednosti.

Predsednik Džo Bajden je bio primoran da objavi oslobađanje strateških zaliha.

Pretpostavlja se da će se šest meseci iz skladišta crpiti do milion barela nafte dnevno, kako bi se snizile cene na američkim benzinskim pumpama.

I druge zemlje saveznice treba da urade isto, predložio je Bajden.

„Pretpostavljam da ćemo videti da cene nastavljaju da padaju. Ali koliko dole?

Mislim da neko može da predvidi. Možda prilično značajno.

Pa, znate, 10 centi do 35 centi po galonu.

Trenutno je to teško predvideti.

Čekam da vidim koliko će buradi naši saveznici da puste iz svojih zaliha.

Pretpostavljam da bi to moglo biti negde između 30 i 50 miliona barela.

I što je ta cifra veća, veća je verovatnoća da će cene pasti“, citira NTV američkog predsednika.

Pre nego što je raspakovao strateške rezerve, Vašington je pokušao da pregovara sa zemljama OPEK-a o povećanju proizvodnje ali uzalud.

Propao je i pokušaj da se započnu hitne isporuke iz Venecuele.

Puštanje mašti na volju

Obime, koje SAD žele da oslobode iz strateških rezervi nisu toliko velike, rekao je Igor Juškov, vodeći stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.

Analitičar je podsetio na nedavnu nesreću na cevovodnom sistemu Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC), koji obezbeđuje 2/3 izvoza nafte iz Kazahstana.

Zemlja je smanjila obim snabdevanja, a Vašington će samo nadoknaditi ove resurse.

Juškov je skrenuo pažnju na deklarisanih šest meseci, koji će navodno biti dovoljni za američke rezerve nafte.

Prema njegovom mišljenju, SAD će moći da uzimaju milion barela dnevno, ne više od dva meseca.

„Onda će, u teoriji, kupovati količine i pumpati ih nazad, jer bi trebalo da postoje strateške rezerve.

Na kraju će ipak kupiti, tako da se ništa ne menja.

To neće dovesti do smanjenja cene nafte.

Jednostavno će prestati da poskupljuje za određeni period ili će poskupljenje jednostavno biti malo obuzdano“, smatra izvor Borba.Info.

Ranije je američki list Vašington post ukazao na razdor u odnosima između SAD i arapskih zemalja.

Autor materijala je primetio da Vašington nastavlja da gubi saveznike u Persijskom zalivu, u pozadini naftne krize.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE