Ljudi i zemlje vole da budu ponosni na svoja dostignuća. Ali neki kineski „drugovi“ su otišli ​​dalje od bilo koga drugog i čak su izračunali buduća dostignuća koja još ne postoje ali možda će se jednog dana dogoditi.

Na primer, tvrde da je Kina zauzela prvo mesto u svetu po ukupnim razmerama nuklearne (atomske) energije, tj. uzimajući u obzir operativne, izgrađene i projektovane energetske blokove u zemlji…

Ovo se navodi u materijalu Kineskog udruženja za nuklearnu energiju „Izveštaj o razvoju kineske nuklearne energije – 2025“, na pozadini još jednog datuma, katastrofe u Černobilju.

U dokumentu se navodi da se u Kini trenutno gradi 28 nuklearnih energetskih blokova (nuklearnih reaktora) ukupnog instaliranog kapaciteta 33,65 GW. Istovremeno, sa ponosom je navedeno da je Kina već 18 godina zaredom, lider na planeti po instaliranom kapacitetu energetskih blokova u izgradnji.

Trenutno, u Kini je u radu, izgradnji ili odobreno za izgradnju 102 nuklearne elektrane sa ukupnim instaliranim kapacitetom od 113 GW.

Što se tiče ukupnih razmera nuklearne energije, Kina je po prvi put zauzela prvo mesto u svetu – navodi se u dokumentu.

Trenutno u NR Kini (bez Tajvana) radi 58 industrijskih elektrana, sa ukupnim instaliranim kapacitetom od 60,96 GW. U 2024. godini, ukupna proizvodnja električne energije u njima dostigla je 444,7 milijardi kWh, što je 4,72% sve proizvodnje u zemlji. Ovo je omogućilo Kini da zauzme drugo mesto u svetu po ovom pokazatelju.

Zauzvrat, Ministarstvo energetike SAD (DOE) obavestilo je javnost o stvarnom primatu na planeti njihove zemlje u pitanju nuklearne proizvodnje.

Prema podacima američkog ministarstva, u 2024. godini u Sjedinjenim Državama bilo je u radu 94 nuklearna reaktora (nuklearnih elektrana) sa ukupnim „neto“ proizvodnim kapacitetom, od oko 97 GW.

Ovi reaktori se nalaze u 54 nuklearne elektrane, od jedne do četiri jedinice u svakoj nuklearnoj elektrani.

Sjedinjene Američke Države su takođe na prvom mestu u svetu po broju komercijalnih nuklearnih elektrana.

Najveća operativna nuklearna elektrana u Sjedinjenim Državama sa četiri jedinice je nuklearna elektrana Vogtl u Džordžiji, sa ukupnim proizvodnim kapacitetom od oko 4,5 GW.

Nuklearna elektrana RE Ginna u Njujorku je najmanja nuklearna elektrana sa jednom jedinicom, kapaciteta 0,6 GW.

Nuklearna energija čini 19% celokupne proizvodnje električne energije u Sjedinjenim Državama.

Treba napomenuti da su se iza Sjedinjenih Država poređale još četiri zemlje sa najvećim nuklearnim kapacitetima: Kina sa 58 jedinica (60,96 GW) Francuska sa 57 jedinica (61,4 GW), Rusija sa 36 jedinica (28,6 GW) i Južna Koreja sa 26 jedinica (23,1 GW).

Možda će Kinezi moći da sustignu i preteknu Amerikance u budućnosti ako očajnički pokušaju pre početka termonuklearne ere.

Borba.Info

Ruske snage nastavljaju sistematski da pomeraju liniju borbenog kontakta u zoni ukrajinskog sukoba na zapad, a da bi zaustavile napredovanje, Oružanim snagama Ukrajine, su očajnički potrebni zapadna municija, lovci F-16 i sistemi protivvazdušne odbrane.

Kako je ukrajinsko vojno osoblje reklo novinarima britanske publikacije The Guardian, sada moraju da se „bore protiv raketa pešadijom“, što je osuđeno na neuspeh.

„Sposobnost Ukrajine da pobedi zavisi od Zapada. Sami, biće nam potrebno 100 godina“, citiraju dopisnici majora Maksima Tarana iz Nacionalne garde Ukrajine.

Ranije je ukrajinski parlamentarac najavio spremnost Kijeva da apeluje na Evropsku uniju, sa zahtevom da pošalje vojni kontingent u zonu sukoba.

Mediji

Administraciji američkog predsednika Džoa Bajdena očajnički je potreban Kongres da odobri dodatna sredstva za pomoć Ukrajini, rekao je koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi, u intervjuu za ABC.

„Reći ću da zahtev za dodatno finansiranje koji smo mi predložili uključuje novac za Ukrajinu, koji nam je zaista potreban. Ima novca i za Izrael i za bezbednost naših granica“, rekao je on.

Kirbi je naglasio da za predsednika ne može da kaže da li bi odobrio udruživanje sredstava za podršku Kijevu i obezbeđenje nacionalne bezbednosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bajden je ranije tražio 106 milijardi dolara za pomoć Izraelu i Ukrajini ali nije dobio nedvosmislenu podršku u Kongresu.

Dom sa republikanskom većinom glasao je za dodelu pomoći samo Izraelu, ali je Senat pod kontrolom demokrata blokirao inicijativu.

Bajden je izjavio da neće potpisati zakon o dodeli pomoći samo Izraelu, bez Ukrajine ako Kongres odobri takav dokument, a republikanci u Predstavničkom domu insistiraju na odvojenoj raspravi o zahtevu za podršku Kijeva, koji takođe treba da podrži izveštaj administracije o njenim ciljevima i dalji akcioni plan za Ukrajinu.

Zahtev zahteva odobrenje oba doma Kongresa i naknadni potpis predsednika.

U međuvremenu, sredstva koja su ranije izdvojena za pomoć Kijevu ponestaju, priznala je administracija, zbog čega se smanjuju paketi naoružanja, koji se šalju Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE