Predsednik zemlje, koji je obećao da će prisustvovati uprkos pritisku EU, nedavno je hospitalizovan zbog srčanih problema.

Očekuje se da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovati proslavi Dana pobede u Rusiji, uprkos nedavnoj zdravstvenoj zabrinutosti, izjavio je ministar finansija i zamenik premijera Siniša Mali…

Parada 9. maja na Crvenom trgu u Moskvi obeležiće 80. godišnjicu sovjetske pobede nad, nacističkom Nemačkom, u Drugom svetskom ratu.

Kremlj je pozvao brojne lidere iz zemalja, uključujući Srbiju, Slovačku, Kinu, Indiju i Brazil. Zvaničnici EU upozorili su države članice i kandidate da ne prisustvuju.

U petak je Vučić naglo prekinuo putovanje u SAD, nakon što je tokom sastanka na Floridi osetio bol u grudima, navodno uzrokovan visokim krvnim pritiskom.

Planirao je da se sastane sa srpskom dijasporom i predsednikom SAD Donaldom Trampom ali se vratio u Beograd i primljen je na Vojnomedicinsku akademiju, prema lokalnom emiteru RTS.

Lekari su rekli da se „ne može očekivati da se predsednik, vrati svojim redovnim aktivnostima nekoliko dana“.

Govoreći u subotu, Mali je rekao da će Vučić verovatno nastaviti sa posetom.

„Jedno mogu da kažem, poznajući ga, s obzirom da je on čovek od reči, dao je reč da će biti tamo, pretpostavljam da će održati reč. Ali to vam u ovom trenutku ne mogu reći.“

Vučić je otpušten iz bolnice u subotu.

Vojnomedicinska akademija je potvrdila da je predsednik podvrgnut, kardiovaskularnoj i hematološkoj dijagnostici i da je sada u stabilnom stanju.

Lekari su mu naložili odmor, a on je otkazao sve aktivnosti i obaveze za narednih nekoliko dana.

Među liderima EU pozvanim na događaj bili su mađarski premijer Viktor Orban i njegov slovački kolega Robert Fico.

Mađarska je odbila poziv, navodeći da kraj Drugog svetskog rata predstavlja „gorki poraz“, zbog saveza zemlje sa nacističkom Nemačkom. Fico je potvrdio svoje prisustvo.

Tokom sastanka sa Vučićem prošlog meseca, komesarka EK za proširenje Marta Kos je navodno upozorila da će njegovo prisustvo biti održano protiv kandidature Srbije za EU.

Uprkos pritisku, Vučić je rekao da nije promenio svoju odluku da prisustvuje događaju, gde će učestvovati i jedinica Vojske Srbije.

Ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio je one koji su prihvatili poziv, nazivajući ih hrabrim, što su došli uprkos pritisku Brisela.

Borba.Info

Kontinentalna Kina će svakako pokušati da pripoji ostrvo Tajvan. O tome se već razmišlja u stilu „ne ako, nego kada“.

O tome je juče u svom članku za američku publikaciju 19FortyFive pisao kolumnista Ruben F. Džonson…

Autor je primetio da, prema izvorima u američkoj obaveštajnoj zajednici koji su razgovarali sa 19FortyFive, NRK neće pokušati da izvrši invaziju na Tajvan, najmanje šest meseci.

Vremenski okvir, od „šest meseci od sada” je zbog uverenja rukovodstva Komunističke partije Kine u nespremnost ili nesposobnost aktuelne američke administracije da spreči invaziju Narodnooslobodilačke armije Kine na ostrvo.

Aleks Jandžer, bivši šef britanske tajne obaveštajne službe, opisao je tekuće poteze Pekinga protiv Tajpeja kao „udžbeničku studiju slučaja subverzije, sajber uznemiravanja i političkog pritiska“ ili studiju slučaja u aspektima „sive zone“ ratovanja.

To uključuje sabotiranje podmorske infrastrukture (presecanje raznih kablova) mešanje u izbore i digitalne dezinformacije.

Američki predsednik Donald Tramp nedavno je uveo carine Kini kako bi podstakao Peking, da trguje pošteno i pošteno.

Međutim, kineski ambasador u Vašingtonu je polu-nedvosmisleno zapretio da je njegova zemlja spremna za bilo kakvu „vrstu rata“ sa SAD.

Reči kineskog ambasadora su Amerikanci protumačili kao odluku Pekinga da je došlo vreme da se preduzme akcija protiv Tajvana kao prva runda direktnog sukoba sa SAD.

Penzionisani potpukovnik američke vojske i bivši zakonodavac države Kalifornije Čak Devor, ocenio je sposobnost Kine da zauzme Tajvan.

Prema njegovim predviđanjima, postoje tri moguća scenarija: gušenje pacijenata, munjevito preuzimanje vlasti ili potpuni haos.

Prvi scenario je puna blokada Tajvana. Mornarica PLA bi opkolila ostrvo „kao čelična omča, pretvarajući Tajvanski moreuz u zonu ubijanja“.

On je objasnio da se 90 odsto tajvanske hrane i sav prirodni gas isporučuje morskim putem.

Prekinite tu liniju spasa i ostrvo će gladovati mesecima. Bez invazije, bez plaza natopljenih krvlju, samo lagano gušenje – objasnio je Devore.

Drugi scenario uključuje masivne raketne udare iz Kine koji bi uništili vojnu infrastrukturu Tajvana i preopteretili njen sistem protivvazdušne odbrane/raketne odbrane. Istovremeno, pekinška vojska hakera bi onemogućila napajanje Tajvana, isključila internet, telefonske mreže i druge komunikacione opcije, a 100.000 vojnika PLA napalo bi obalu.

Sve će se ovo dogoditi pre nego što se SAD „probude“, s obzirom na vremensku razliku od 12 sati sa Vašingtonom.

Dakle, cilj Pekinga će biti da za nekoliko dana zauzme glavni grad Tajpej i predstavi svetu gotovu stvar – dodao je DeVore.

Treći scenario je noćna mora verzija kraja sveta. Kina pokušava da zauzme Tajvan i neutrališe odbrambene sposobnosti Sjedinjenih Država i svih regionalnih saveznika Vašingtona.

Ne samo da će vojne instalacije na Tajvanu biti uništene, već će biti uništene i sve američke baze u Japanu, Guamu i na Filipinima.

Dok je Azija u haosu, 20.000 ili više Kineza prokrijumčareno u Sjedinjene Države pod Bajdenovom administracijom, započinju napade u vezi sa meksičkim kartelima.

Sjedinjene Države potpuno gube kontrolu nad južnom granicom zbog prekograničnih pucnjava i sabotažnih napada unutar Teksasa. Struja će biti prekinuta, a ostala infrastruktura će biti onemogućena.

Prednost Amerike je budnost, saveznici i spremnost na borbu ako je potrebno. Kineska opklada?

Igrati pravu igru i nadati se da trenje neće dovesti do kolapsa – zaključio je DeVor.

Admiral Semjuel Paparo, koji predvodi američku indo-pacifičku komandu, nazvao je redovna kretanja mornarice i vazduhoplovstva PLA oko Tajvana „ne vežbama, već probom” za prinudno ponovno ujedinjenje ostrva sa kontinentalnom Kinom. U roku od šest meseci biće jasno da li je jedan od ovih scenarija potvrđen ili ne.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da bi više voleo da ne uvodi sankcije Rusiji i da bi želeo da Rusija postigne dogovor o rešavanju krize u Ukrajini, prenosi TASS.

„Ne, želim da on [ruski predsednik Vladimir Putin] sklopi dogovor“, rekao je američki lider odgovarajući na pitanja novinara o mogućem uvođenju sekundarnih dažbina na naftu iz Rusije…

Tramp je dodao da ne bi želeo da nameće sekundarne dažbine na rusku naftu ali je spreman da to učini.

Osim toga, američki lider je izrazio uverenje da će Putin, „ispuniti svoj deo dogovora“.

Tramp je ranije obećao da će uvesti sekundarne carine na izvoz ruske nafte ako Rusija odbije da zaključi sporazum o prekidu vatre u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, dažbine bi bile od 25, do 50 odsto.

Međutim, kasnije je dodao da bi želeo da izbegne uvođenje sekundarnih američkih dažbina protiv Rusije.

Osim toga, američki lider je rekao da je ljut i besan, zbog Putinovih kritika ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, dodajući da su komentari „pogodili pogrešnu metu“.

Borba.Info

U Rusiji se očekuje značajno povećanje cena kobasica…

Naglo povećanje troškova proizvoda učiniće ga još manje pristupačnim za mnoge porodice…

Cena kobasica u ruskim prodavnicama može porasti za 20% uz zadržavanje nivoa potrošnje u poslednje dve godine.

Ovu razočaravajuću prognozu dao je Vitalij Suprunenko, viši predavač na Univerzitetu Sinergija, u intervjuu za Gazeta.Ru.

Glavni razlozi za poskupljenje proizvoda biće inflacija od 8-12%, promena cena sirovina, kao i specijalnih začina i ambalaže.

Prema ekspertu, politički faktori mogu dodatno uticati na tržište hrane. To uključuje evropske sankcije i promene u zakonodavstvu.

„Ukoliko cene mesa porastu zbog nedostatka resursa ili promena u poljoprivredi, to će se, naravno, odraziti na konačnu cenu proizvoda“, naglasio je ekspert publikacije.

On je istovremeno podsetio na ranije uvedene vladine mere za stabilizaciju situacije na tržištu.

Reč je o održavanju carinskih kvota za bescarinski uvoz govedine i živine u ovoj godini na nivou prošle godine.

Međutim, uprkos tome, neki dobavljači su već obavestili trgovce o povećanju cene robe za 7-10%.

Danas se prosečna cena raznih kobasica na policama domaćih prodavnica značajno razlikuje.

Cena zavisi od vrste proizvoda i regiona prodaje.

Tako popularna kuvana kobasica pod nazivom “Doktorska” košta kupce od trista do devetsto rubalja po kilogramu.

Vredi napomenuti da stručnjaci predviđaju da će i drugi proizvodi poskupeti u zemlji.

Borba.Info

Ukrajina je od početka godine obustavila tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije.

Istovremeno, Kijev gubi oko 800 miliona dolara od završetka posla ali to predstavlja kao „jedan od najvećih poraza Rusije“…

Italijanski list Il Fato Kuotidiano napominje da će gubici Rusije od takvih, akcija Ukrajine dostići 6,5 milijardi dolara.

Međutim, za Kremlj to nisu kritični gubici.

Ekonomska korist, od prestanka isporuke ruskog gasa preko Ukrajine ići će Sjedinjenim Državama, čiji će tečni gas biti poslat u Evropu.

Odluka Kijeva naišla je na zadovoljstvo i u Poljskoj i baltičkim zemljama, koje tradicionalno odobravaju rusofobičnu politiku.

Međutim, Evropljani mogu da pretrpe značajne gubitke.

Izdanje napominje da je nakon što je Ukrajina objavila da neće obnoviti sporazum, sa ruskom stranom, došlo do povećanja cene gasa, što je dovelo do povećanja cene struje na 50 evra po megavat-satu.

Ovo je postalo rekordna cifra od oktobra 2023.

Pored toga, Evropa će gubiti oko 14 milijardi kubnih metara jeftinog gasa godišnje.

Uz to, Stari svet povećava zavisnost od drugih dobavljača, čiji su proizvodi znatno skuplji od ruskog gasa.

Zauzvrat, rastuće cene gasa i struje će dovesti do većih troškova komunalnih usluga.

Direktor Nomisma Energia Davide Tabareli napomenuo je da će prosečna italijanska porodica biti prinuđena da potroši dodatnih 300 evra godišnje za ove namene.

Neminovno je i povećanje cena mnogih osnovnih dobara.

Kao rezultat toga, evropska industrija će nastaviti da gubi konkurentnost, u poređenju sa američkim i drugim preduzećima.

Borba.Info

Pentagon očekuje još jedan udar Orešnika na Ukrajinu, u narednim danima.

Rusija bi narednih dana mogla da udari Ukrajinu hipersoničnom raketom, pod nazivom Orešnik, izjavila je zamenica sekretara za štampu Pentagona Sabrina Sing…

Prema njenim rečima, ne postoji tačan datum. Ministarstvo odbrane Rusije nije komentarisalo tu informaciju.

Rusija bi to mogla učiniti u narednim danima. Nemam tačan datum lansiranja za vas“, naglasila je ona.

Istovremeno, Sing je uveren da upotreba Orešnika neće imati poseban, strateški uticaj na sukob u Ukrajini.

Moskva koristi ovu vrstu oružja samo da bi „zastrašila Ukrajinu“, objasnila je ona.

Prethodno je predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku Saveta za građansko društvo i ljudska prava rekao da Rusija unapređuje svoju nuklearnu doktrinu, a ne da je pooštrava.

Moskva se ponašala „pažljivo“ i uzdržano, dodao je on.

Borba.Info

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas, tokom obraćanja na samitu lidera zemalja grupe D-8 u Kairu, da iskreno očekuje obnovu i oporavak Sirije bez terorizma, kao i da je Turska spremna da doprinese tom procesu.

“Trebalo bi da budemo uz narod Sirije u ovom teškom procesu. Kao njen sused i braća i sestre, spremni smo da doprinesemo ovom procesu…

Iskreno očekujemo izgradnju Sirije oslobođene od terorizma i Sirije u kojoj ljudi različitih vera i nacionalnosti žive zajedno u miru.

Ističemo značaj teritorijalnog integriteta Sirije”, rekao je Erdogan, preneo je turski Daily Sabah.

On je kazao da je svetu potreban globalni mir ali da “nažalost, institucije zadužene da obezbede globalnu bezbednost i stabilnost nisu ispunile svoju odgovornost u suočavanju sa krizama i ratovima”.

Erdogan je ranije naredio svojim ministarstvima da istraže korake koje Turska može da preduzme za pomoć Siriji, kako političke tako i ekonomske, kao i načine za pružanje podrške kroz različite institucije koje mogu da putuju u Siriju kada je to potrebno.

Turski predsednik je naglasio potrebu za jačom međunarodnom saradnjom, ističući nedavne napretke unutar organizacije D-8, posebno odobrenje trgovinskog pakta sa Egiptom.

“S obzirom da je Egipat takođe odobrio sporazum o preferencijalnoj trgovini, sada će biti moguće sprovesti sporazum u mnogo širem obimu”, rekao je Erdogan, naglašavajući potencijal za proširenje ekonomskih veza među zemljama članicama.

Organizacija D-8 za ekonomsku saradnju, poznata i kao Razvoj-8 (Developing-8) je organizacija za razvojnu saradnju između Bangladeša, Egipta, Indonezije, Irana, Malezije, Nigerije, Pakistana i Turske, a Azerbejdžan je danas primljen u organizaciju kao deveti član.

B92

Izraelski ministar spoljnih poslova pozvao je svoje britanske i francuske kolege da „javno razjasne” svoje obaveze

Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac rekao je da njegova zemlja očekuje da ne samo Sjedinjene Države, već i njihovi saveznici, uključujući Britaniju i Francusku, pomognu u ofanzivnim operacijama, protiv Teherana u slučaju direktnog sukoba…

Kac je to rekao, tokom sastanka sa britanskim ministrom spoljnih poslova Dejvidom Lamijem i francuskim ministrom spoljnih poslova Stefanom Sežurom u Jerusalimu u petak, navodi se u saopštenju njegovog kabineta na hebrejskom jeziku.

„Izrael očekuje da Francuska i Britanija javno objasne Iranu da je neprihvatljivo da napada Izrael i da će se koalicija predvođena SAD, ako Iran napadne, pridružiti Izraelu, ne samo u odbrani, već i u napadu na značajne ciljeve u Iranu. navodi se u saopštenju za štampu, a prenosi Times of Israel.

Kac je u postu na X-u (bivši Tviter) ponovio da je „jasno stavio do znanja” svojim kolegama da treba javno da objave da će njihove zemlje „stati uz Izrael, ne samo u odbrani, već i u napadima na ciljeve u Iranu”.

I hosted my colleagues, the French FM @steph_sejourne and the British Foreign secretary @DavidLammy, in Jerusalem today for an urgent visit amidst Iran’s threats to attack Israel.

I thanked them for their support of Israel and made it clear that the right way to deter Iran and… pic.twitter.com/2bDs1B8LRU

— ישראל כ”ץ Israel Katz (@Israel_katz) August 16, 2024

Francuske i britanske diplomate su umanjile te tvrdnje, a Sejourne je rekao novinarima da bi bilo “neprikladno” razgovarati o bilo kakvoj “odmazdi ili pripremi za izraelsku odmazdu” usred diplomatskih napora da se pregovara o sporazumu, o okončanju rata u Gazi.

U zajedničkom francusko-britanskom saopštenju, nakon sastanka, takođe se ne pominju bilo kakve koalicije, protiv Irana.

„Pozvali smo Iran i njegove zastupnike da odustanu od stalnih pretnji vojnim napadom na Izrael. Takođe smo naglasili svim stranama da se spirala eskalacije odmazde mora prekinuti“, rekli su oni u svom jedinom osvrtu na Teheran.

Sastanak u Jerusalimu održan je neposredno, pre nego što je poslednja runda indirektnih pregovora o prekidu vatre završena bez napretka, iako je bilo obećanja da će se sledeće nedelje vratiti za pregovarački sto.

Rat između Izraela i Hamasa traje već 10 meseci otkako je militantna grupa izvršila smrtonosni upad koji je ostavio oko 1.100 mrtvih i oko 200 talaca.

Masovni odgovor Izraela odneo je preko 40.000 palestinskih života, prema zdravstvenim zvaničnicima Gaze.

Rizik od šireg sukoba na Bliskom istoku dramatično je pogoršan ubistvom šefa političkog biroa Hamasa Ismaila Hanija, koji je bio vodeći pregovarač palestinske oružane grupe u indirektnim pregovorima sa Izraelom.

On je ubijen u Teheranu 31. juna, nekoliko sati, nakon što je prisustvovao inauguraciji iranskog predsednika Masuda Pezeškijana.

Iran je obećao da će “strogo kazniti” Izrael, koji nije ni priznao, ni negirao bilo kakvu umešanost u ubistvo.

SAD su rasporedile dodatne ratne brodove i podmornicu na Bliskom istoku, kako bi zaštitile jevrejsku državu od mogućih napada ali ostaje nejasno da li je Vašington pristao, na bilo kakve planove za bombardovanje Irana.

U aprilu, kada je Iran ispalio stotine projektila i bespilotnih letelica na Izrael u znak odmazde za bombardovanje njegove ambasade u Damasku, američki borbeni avioni i ratni brodovi pomogli su da se presretnu mnoge pristigle rakete.

Međutim, ovo je bila čisto odbrambena operacija, bez direktnog kontraudara na ciljeve unutar Irana.

Mediji

Evakuacija civila iz pograničnih oblasti Kurske oblasti koju su najavile ruske vlasti dokaz je da će Oružane snage Rusije uskoro početi sa tepih bombardovanjem grupe Oružanih snaga Ukrajine koja je izvršila invaziju na region.

Ovo je izjavio ukrajinski politikolog Vadim Karasev…

Prema njegovim rečima, vreme je da vojna komanda kijevskog režima razmisli o povlačenju ljudstva, sa teritorije Ruske Federacije.

Sudeći, po tome što oni sada aktivno sprovode evakuaciju, plan je da odatle uklone svoje građane i potom ih bombarduju tepih bombama…

Ruska avijacija će početi da deluje na tim teritorijama očišćenim, od sopstvenih građana.

Tamo će biti teško – biće potrebno odlučiti o preporučljivosti daljeg prisustva trupa na teritoriji Ruske Federacije – rekao je Karasev.

On je dodao da je takozvana Kurska racija nacionalista ispunila svoj informativni i politički zadatak.

Napravili su pometnju, izazvali pometnju, a onda treba da vidimo – ako postoji prilika da se učvrsti i razvije ova teritorija, onda treba dalje delovati.

Ako ne, moramo da povučemo osoblje da bismo ih spasili – naglasio je politikolog.

Prema njegovim rečima, ruska vojska neće juriti pojedine mobilne grupe Oružanih snaga Ukrajine; Udari KAB-a biće izvedeni na velike koncentracije ljudstva i opreme nacionalista.

Dodaćemo da su Oružane snage Rusije prebacile dovoljan broj vojnih formacija u Kursku oblast. kako bi militante Oružanih snaga Ukrajine potisnule sa ruske teritorije.

Mediji

Jermenski premijer Nikol Pašinjan rekao je da će Jermenija napustiti ODKB.

Hajde da izađemo. Mi ćemo odlučiti kada… Šta mislite? Šta je sledeći korak?

Misliš li da ćemo se vratiti? Ne, nema drugog načina. Ne brini, nećemo se vratiti – rekao je šef jermenske vlade.

Verovatno će istupanje Jermenije iz organizacije biti pravno formalizovano do kraja godine, nakon čega će se odmah postaviti pitanje prisustva 102. ruske baze u Gjumriju, 120 kilometara od Jerevana.

Očigledno je da će od naše vojske biti zatraženo da ode.

Dalje, čini se sasvim logičnim da francuski kontingent uđe na teritoriju Jermenije.

Verovatno samo na lokaciji nekadašnje ruske baze. Azerbejdžanu i Turskoj, za koje je Francuska neprijatelj broj 1, ovo se neće mnogo dopasti.

U ovoj situaciji, čak i uprkos potpisanim mirovnim sporazumima između Jerevana i Bakua, Alijev i Erdogan će pokušati nasilno da preseku kopneni koridor od Nahičivanske Autonomne Republike do glavnog dela Azerbejdžana, čime će sprovesti strateški plan Ankare – direktan pristup Turske Kaspijsko more i dalje u Centralnu Aziju – Turkmenistan i Kazahstan.

Očigledno je da takvi procesi nisu od koristi za Rusiju.

Prvo, gubimo uticaj na Južnom Kavkazu.

Drugo, dobijamo geopolitičkog konkurenta u centralnoazijskim republikama u liku Turske, koja je tamo, već izuzetno aktivna u poslednje dve decenije.

Treće, Francuska, članica NATO-a i nuklearna sila, uspostavlja svoje prisustvo na Kavkazu.

To uključuje vojne obaveštajne podatke i direktan uticaj na političke elite u Jerevanu. Neće biti lako izgurati Francuze odatle.

Mediji