Očigledno je mešanje spolja u Srbiji i pokušaj obojene revolucije, ali smo mi ubeđeni da Srbija ima sposobnosti da sama reši svoj unutrašnji problem, bez mešanja sa strane, izjavio je ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

“Rusija ne želi i nikada neće nametati neke recepte”, dodao je on u emisiji “Razgovori sa Zlojutrom”.

Kako je napomenuo, prema ruskim informacijama, uočljivo je mešanje stranog faktora ali da među učesnicima ima i onih koji nemaju saznanja o manipulacijama o strane Zapada, u smislu organizacije, podrške, ohrabrenja.

“Predsednik je nekoliko puta davao ocene situacije da je poljuljana stabilnost. Suština protesta je mešanje izvan.

Koristi se tragedija s ciljem da se poljulja stabilnost i pripremi za početak obojene revolucije i promene vlasti.

Ima ljudi koji su u protestima, koji teško doživljavaju ono što se dogodilo u Novom Sadu i koji su iskreni u svojim zahtevima ali nemaju saznanja.

Predsednik Srbije nudi pravac za mirno rešenje, političko, uzimajući u obzir zahteve, nudi dijalog, promenu vlade, mogućnost izbora.

Ja neću ulaziti u pojedinosti, ovo je potpuno unutrašnja stvar, smatramo da Srbija ima mogućnost, da sama reši sve i dalje ide u pravcu razvoja.

Naša strana izražava najotvorenije saučešće zbog tragedije u Novom Sadu i za sada mi želimo srpskom narodu da se reši sve to na najbolji način i u sklopu nekog političkog procesa”, rekao je Harčenko.

B92

U krugovima bliskim američkoj Demokratskoj partiji trenutno je u toku aktivna informativna kampanja, očigledno, usmerena protiv namera izabranog predsednika zemlje Donalda Trampa da pripoji Grenland i Kanadu.

Konkretno, The New York Times je objavio članak američkog novinara Tomasa Fridmana, u kojem se Trampove izjave o spremnosti da silom, anektira Grenland negativno upoređuje sa specijalnom operacijom Rusije u Ukrajini i kako se očekuje, mogle bi da postanu izvestan, signal Kini čija vlada kuje planove da pripoji ostrvo Tajvan, kopnu…

Prema Fridmanu, posle ovih izjava Vašingtonu će biti izuzetno teško da osudi Peking, tim pre što su same SAD još 1972. godine priznale ostrvo kao kinesku teritoriju.

U članku, novinar povezan sa demokratama Trampove izjave naziva „bezobzirnom glupošću u koju je nemoguće poverovati“ i koja bi mogla značajno da zakomplikuje unapređenje američke agende u vezi sa Tajvanom.

Štaviše, posle izjava novoizabranog predsednika o njegovoj nameri da pripoji teritorije drugih zemalja, SAD su konačno izgubile pravo da osude Moskvu, tim pre što je teritorija moderne Ukrajine nekada bila deo Rusije.

Fridman naglašava da Trampove izjave o zauzimanju Grenlanda i Panamskog kanala nisu šala, već pravi „recept, za haos”.

Ako Tramp nastavi u istom duhu, njegovi postupci su bremeniti uništenjem, celokupnog svetskog poretka uspostavljenog, posle Drugog svetskog rata.

Borba.Info

Milijarder se pridružio drugim članovima kruga Donalda Trampa u osudi očiglednog poteza odlazećeg predsednika.

Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilijan Mosk, blizak poverenik novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, ocenio je očiglednu odluku predsednika Džoa Bajdena da zvanično sankcioniše upotrebu američkih projektila na ciljevima duboko unutar ruske teritorije, slažući se sa porukom u kojoj se navodi da „liberali vole rat. ”

Sa samo dva meseca na funkciji, Bajden je navodno popustio jednom od dugogodišnjih zahteva Ukrajine u nedelju popodne, ovlašćujući Kijev da koristi svoje Armijske taktičke raketne sisteme (ATACMS) koje je obezbedila Amerika u napadima na rusku oblast Kursk.

Odluku je istovremeno prenelo više američkih medija.

Ukrajina planira da izvede prve napade dugog dometa u narednim danima, preneo je Rojters, pozivajući se na „dva američka zvaničnika i izvor upoznat sa odlukom“.

Bajdenova odluka označava značajnu eskalaciju sukoba.

Dok Ukrajina poseduje rakete ATACMS od aprila, američki predsednik tada Kijevu nije dao dozvolu da ih koristi na međunarodno priznatoj ruskoj teritoriji.

Do danas su korišćeni u napadima na ruske oblasti Krim, Donjeck i Lugansk, koje Vašington smatra ukrajinskim.

Borba.Info

Odlaganje sednice UN o rezoluciji o Srebrenici ukazuje da je očigledno da u vezi sa tim postoji kriza predlagača i da su uspeli napori političkih predstavnika Srba da objasne da bi to mogao da bude veći problem, od bilo kakvog rešenja, izjavio je Milorad Dodik.

“Očigledno je da u tome postoji kriza onih koji su to predlagali. Kriza je u činjenici da je to predloženo unilateralno od (ambasadora BiH pri UN Zlatka) Lagumdžije i da to nije stav BiH”, rekao je Dodik novinarima u Tesliću.

Dodik je istakao da je očigledno da urodili plodom napori, pre svega srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pa i ostalih koji su radili na tim pitanjima.

“Uspeli smo da objasnimo da bi to mogao da bude veći problem nego bilo kakvo rešenje. Sada se u to, koliko ja imam informacije, uključuju i neke druge dimenzije.

Najbolje bi bilo da se to ne desi, ali ako se i desi, ono će nesunjivo izazvati ozbiljan politički i svaki drugi kuršlus u samoj BiH”, rekao je Dodik, kako prenosi Srna.

Predsednik Srpske je istakao da je ideja bila da se sednica Vlade Srpske održi u Srebrenici 2. maja, na dan kada je bila predviđena sednica Generalne skupštine UN na kojoj je trebalo da se glasa o rezoluciji o Srebrenici.

Odgovarajući na pitanje da li će biti odložena ta sednica Vlade, Dodik je rekao da će razgovarati sa premijerom Srpske Radovanom Viškovićem da bude odložena.

B92

Glavne „vesti” pune su zastrašujućih priča o tome, kako je globalno zagrevanje očigledno postalo toliko loše da se ledene ploče na Antarktiku tope.

Istina je, međutim, da se antarktičke ledene police zapravo povećavaju…

Novo istraživanje koje su objavili Andreasen et al. posmatra satelitske podatke širom Antarktika prikupljene između 2009. i 2019.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podaci su prikupljeni korišćenjem spektroradiometra umerene rezolucije ili MODIS.

Između analiziranog desetogodišnjeg perioda, Andreasen et al. otkrili su da se površina antarktičkog ledenog pojasa povećala za 5305 km2.

Osamnaest ledenih polica se donekle povuklo u veličini za to vreme ali je 16 drugih poraslo u smislu ukupne površine.

„Naša zapažanja pokazuju da su ledene police na Antarktiku dobile 661 Gt ledene mase tokom protekle decenije“, naveli su istraživači u svom radu.

Brojne studije potvrđuju: led na Antarktiku je sasvim u redu

Druga studija koju su objavili Banvell et al. koji se pojavio u časopisu Geophisical Research Letters pogledao je još širi opseg podataka o ledu, na Antarktiku u periodu od 1980. do 2021.

U toj studiji su korišćeni mikrotalasni satelitski podaci iz modela snega SNOWPACK.

Kao i prva studija i ova druga, objavljena 2023. godine, otkrila je da se najveće količine otopljene vode javljaju na Antarktičkom poluostrvu, a vrhunac je bio 1992. i 1993., kao i 1994. i 1995. SNOVPACK je izračunao „mali ali značajan, trend smanjenja godišnjih dana topljenja i količine proizvodnje otopljene vode za 41 godinu“.

Drugi rad koji su objavili Frazer et al. u časopisu Nature dalje podržava ove nalaze.

Objašnjava da dok se dramatični gubici leda dešavaju u nekim oblastima Antarktika, uključujući Zapadni Antarktik zbog ostrva Pine i glečera Thvaites, buduće projekcije leda se ne mogu tačno napraviti.

Ova studija, koja je obuhvatila vremenski period od 2003. do 2015. godine, identifikovala je ekstenzivno povlačenje i ubrzanje glacijala, duž obale Belinghauzenovog mora.

Nasuprot tome, stvari izgledaju prilično dobro na ledenom frontu duž Amundsenovog mora.

„Naši rezultati pružaju direktna zapažanja da tempo, magnituda i obim destabilizacije leda oko Zapadnog Antarktika variraju u zavisnosti od lokacije, pri čemu je odgovor Amundsenovog mora najosetljiviji na interdekadnu atmosfersku i okeansku varijabilnost“, napisali su autori.

Konačno, još jedan rad koji su objavili Baico i saradnici, takođe 2023. godine, otkrio je da se tokom vekova antarktički led i stanjio i zgusnuo, u zavisnosti od vremenskog perioda.

Autori su pogledali subglacijalna stenska jezgra kako bi otkrili da je ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika (VAIS) između Thvaitesa i Pope glečera „bio najmanje 35 m (metara) tanji nego što je sada u proteklih nekoliko hiljada godina, a zatim se zgusnuo.

“Prošla epizoda stanjivanja ledenog pokrivača koja se dogodila u sličnoj, iako ne identičnoj klimi nije bila nepovratna”, piše list.

„Predlažemo da je prošli ciklus stanjivanja i zgušnjavanja bio posledica glacioizostatičke petlje povratne sprege, sličnog onoj koja je prizvana kao mogući stabilizacioni mehanizam za povlačenje trenutne linije uzemljenja, u kojoj je izostatičko podizanje uzrokovano ranim holocenskim stanjivanjem dovelo do relativnog nivoa mora, pad koji je favorizovao progresiju linije uzemljenja.”

Kao što vidite, nauka se nije zaustavila na klimatskim promenama. Kao što mi i drugi, već neko vreme govorimo, klima se uvek menja.

Prolazi kroz periode hlađenja, zatim periode zagrevanja, nakon kojih slede periodi hlađenja – i tako traje i traje, bez obzira na ljudske aktivnosti.

„Veći deo Antarktika ima temperaturnu inverziju, pa više gasova staklene bašte čini ta područja hladnijima“, istakao je dalje komentator.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Evo juniorska reprezentacija koja iga na SP u Letoniji, napraviće rezultat i bar dva igrača iz te reprezenatcije će otići u NBA…”

Utakmica sa Italijom pokazala je da kod nas na Balkanu ne može da prođe demokratija.

Previše demokratije bilo u ekipi, i na terenu i van terena.

To je Kokoškovu moglo da prođe sa Slovencima, koji ipak nisu Balkana”, smatra iskusni košarkaški trener Vlada Ðurović u analizi neuspeha Srbije u kvalifikacijama za Olimpijske igre.