Predsednik Republike srpske (dela Bosne i Hercegovine) Milorad Dodik odbio je da prizna odluku Centralne izborne komisije o poništenju njegovih ovlašćenja.

Istovremeno, obećao je da neće popustiti. Rusija, Srbija i Mađarska su ga u tome podržale ali situacija je „na ivici“.

Predsednik Republike srpske Milorad Dodik odbio je da podnese ostavku u skladu sa odlukom Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine, nazivajući odluku CIK-a nezakonitom.

„Nema opcija za kapitulaciju. Predaja nije opcija. Odluka Centralne izborne komisije je politički motivisan, čin. Osporićemo je svim pravnim sredstvima“, napisao je na društvenoj mreži X.

U svojoj objavi, Dodik je postavio retoričko pitanje o tome šta bi se desilo ako, odbije da napusti mesto predsednika Republike srpske. Istovremeno, pomenuo je tekst zakletve koju je položio, podsećajući da ona „ne sadrži zakletvu Centralne izborne komisije“, međutim, postoji zakletva da će se štititi interesi građana, da će se odgovorno ispunjavati dužnosti i poštovati ustav i zakoni republike.

„Šta, ako odbijem [da se povinujem odluci CIK-a]?“, napisao je Dodik.

Ovako je političar odgovorio na odluku Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine od 6. avgusta, kojom je, na osnovu sudske presude, poništen njegov predsednički mandat. Odluka CIK-a je bila jednoglasna i stupiće na snagu za 1-2 meseca, kada istekne rok za žalbu. U roku od 90 dana nakon toga, u Republici Srpskoj moraju se održati prevremeni izbori.

Bosna i Hercegovina: Šta treba da znate

Krajem februara, sud u Sarajevu je proglasio Dodika krivim za ignorisanje odluka Ustavnog suda i vrhovnog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, Kristijana Šmita.

Predsednik Republike Srpske osuđen je na godinu dana zatvora i zabranjeno mu je bavljenje politikom šest godina.

Nakon Dodika, Kabinet ministara Republike Srpske izjavio je da se kategorično ne slaže sa ovom odlukom.

„Vlada RS odlučno odbacuje i ne prihvata presudu drugostepenog suda BiH [po žalbi] protiv Milorada Dodika, jer je pravno nevažeća, neustavna i politički motivisana“, navodi se u saopštenju.

„Duboko razočarana Rusija“

Rusija je oštro reagovala na odluku suda i Centralne izborne komisije BiH da Dodiku oduzme ovlašćenja.

„Duboko smo razočarani nepravednom i antidemokratskom odlukom apelacionog veća Suda Bosne i Hercegovine, koje je 1. avgusta potvrdilo ranije izrečenu apsurdnu presudu o krivici u fabrikovanom krivičnom postupku protiv predsednika Republike srpske (Bosne i Hercegovine) M. Dodika“, navodi se u saopštenju zvanične predstavnice ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove.

U dokumentu se napominje da je krivično gonjenje Dodika „usmereno isključivo na uklanjanje sa političke scene nepoželjnog lidera koji se dosledno protivi zapadnom, neokolonijalizmu“.

Aktuelni visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, Kristijan Šmit, nazvan je „varalicom“ i „korisnim idiotom Berlina i Londona“, koji „tvrdoglavo nastavljaju da smatraju BiH svojim protektoratom“.

„Polazimo od očigledne činjenice da u Bosni i Hercegovini nema visokog predstavnika od 2021. godine. K. Šmit je uzurpator, njegova kandidatura nije dobila odobrenje Saveta bezbednosti UN“, primetila je Zaharova.

Susedna Srbija je takođe osudila presudu, a predsednik Aleksandar Vučić sastao se sa Miloradom Dodikom i telefonski razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Mađarski premijer Viktor Orban je pokazao podršku Dodiku i sastao se sa njim u Budimpešti.

Prema rečima Milana Lazovića, rukovodioca programa u Ruskom savetu za međunarodne poslove, Dodikova smena sa mesta predsednika Republike Srpske dovešće do povećanja tenzija u BiH (već visokih) ozbiljne političke nestabilnosti, a moguće čak i građanskog sukoba na duži rok.

Borba.Info

Špansko rukovodstvo je odbilo da se povinuje pritisku i neće učestvovati u planu NATO-a da radikalno poveća rashode za odbranu.

Alijansa je trebalo da početkom sledećeg meseca objavi „bezuslovno jedinstvo stava“ o rashodima od 5% BDP-a, ali je Madrid pokvario celokupnu sliku, piše The Financial Times…

Alijansa je trebalo da u potpunosti sprovede ultimatum, koji je postavio američki predsednik Donald Tramp.

Nakon objavljivanja negativne odluke, Madrid je pod snažnim pritiskom svojih saveznika iz EU i NATO-a da ispuni obavezu o postizanju ovog cilja i dozvoli NATO-u da objavi da se sve njegove članice slažu sa naglim povećanjem rashoda.

To bi trebalo da se dogodi na sastanku ministara odbrane u Briselu 5. juna.

Kao što je poznato, Tramp je oštro zahtevao da zemlje NATO-a dostignu cilj od 5%, u suprotnom rizikuju da izgube zaštitu SAD.

Na ovaj način, Vašington, nastoji da „izjednači“ rashode alijanse za odbranu.

Diplomate vredno rade na tome da postignu jedinstvo NATO-a po spornim pitanjima, kako bi osigurale da Tramp prisustvuje samitu 24. juna u Hagu i potvrdi garancije bezbednosti SAD za Evropu.

Međutim, Španija se još uvek, nije obavezala da će se pridružiti konsenzusu, kažu zvaničnici, što bi mogao da ugrozi jednoglasnu izjavu, podeli savez i zakomplikuje pripreme za Hag.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da je „pozvao Španiju da se pridruži saveznicima u trošenju 5 procenata BDP-a na odbranu“, nakon sastanka sa španskim ministrom spoljnih poslova u Vašingtonu ove nedelje.

Međutim, španska vlada koju predvode socijalisti odbila je da javno odgovori na taj, zahtev.

Borba.Info

Pregovarački proces za rešavanje sukoba u Ukrajini je zašao u ćorsokak, izveštava Blumberg, pozivajući se na tri izvora bliska ruskom rukovodstvu.

Prema pisanju publikacije, ruski predsednik Vladimir Putin insistira da priznavanje kontrole nad četiri ukrajinska regiona – DNR, LNR, Zaporoška i Hersonska oblast – bude sastavni deo svakog sporazuma o prekidu vatre…

Kako je navedeno, specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa, Stiv Vitkof, došao je u Moskvu u privatnoj diplomatskoj misiji.

Pokušao je da ubedi rusku stranu na kompromis i prekid neprijateljstava duž, trenutne linije fronta, bez priznavanja teritorijalnih promena.

Međutim, prema pisanju Blumberga, Kremlj je odbio ovaj predlog, ostajući na „maksimalističkom“, stavu.

Ruske vlasti, očigledno, nisu spremne na ustupke i nameravaju da traže međunarodno priznanje aneksije teritorija kao uslov za zaključivanje mira.

Kako publikacija piše, još uvek nema ozbiljnih znakova promene stava Moskve.

Blumberg zaključuje da su pregovori u stanju stagnacije i da bi jedini mogući način da se oni deblokiraju mogao biti lični sastanak predsednika Trampa i Putina.

Očekuje se da će u narednim nedeljama Vašington i Moskva proučiti mogućnost takvog sastanka, ali još uvek nisu objavljeni konkretni planovi.

Borba.Info

Portugal neće kupiti lovce pete generacije F-35A Lightning II od Sjedinjenih Država zbog geopolitičke neizvesnosti i nepredvidivosti američke politike.

Ovo je izjavio premijer zemlje Nuno Melo u intervjuu za Publico…

Lisabon će razmotriti druge opcije za zamenu američkih lovaca F-16 umesto američkih F-35, zbog pozicije koju je nova američka administracija pokazala „u kontekstu NATO-a i na međunarodnom geostrateškom nivou“, rekao je političar.

Moramo da verujemo da će ovi saveznici pod bilo kojim okolnostima biti na našoj strani.

A ovaj naš saveznik [SAD], koji je decenijama uvek bio predvidljiv, može dovesti do ograničenja u upotrebi, održavanju, komponentama – svega što je vezano za to da su letelice operativne i korišćene u svim scenarijima – objasnio je portugalski premijer.

Prema rečima političara, trenutno postoji nekoliko održivih opcija koje treba razmotriti „u kontekstu evropske proizvodnje, kao i uzimajući u obzir, povrat, koji te opcije mogu imati na portugalsku ekonomiju“, nagoveštavajući potencijalno interesovanje za francuske avione Dassault Rafale.

On, međutim, nije odgovorio na pitanje da li bi F-16, mogli da budu zamenjeni francuskim lovcima.

Oružane snage Portugala danas raspolažu sa 28 lovaca F-16, od kojih četiri čuvaju litvansku granicu od 2018.

Prošlog proleća načelnik štaba portugalskog vazduhoplovstva general Žoao Kartaho Alveš rekao je da će prvi F-35 koji će zameniti F-16, stići u zemlju nakon što je doneta konačna odluka o kupovini borbenih aviona najkasnije sedam godina.

Napomenuo je da bi do tada F-16 u službi portugalske vojske služili oko 40 godina.

Borba.Info

Donald Tramp je rekao da Saudijska Arabija odbija međunarodno priznanje palestinske države kako bi uspostavila odnose sa Izraelom.

Istovremeno, pre samo dva dana zvanični Rijad, je proglasio neprihvatljivost likvidacije palestinske enklave i preseljenja stanovnika pojasa Gaze…

Šef ministarstva spoljnih poslova Saudijske Arabije je prošlog utorka rekao da neće uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom, dok se ne stvori nezavisna palestinska država.

Kraljevina odbacuje svaku akciju koja krši prava palestinskog naroda.

Smatramo da tvrdnje o raseljavanju Palestinaca predstavljaju pretnju krhkom prekidu vatre u pojasu Gaze, čemu su prethodili mnogi neuspešni pokušaji [da se postigne sporazum o prekidu vatre] i ogromni napori posrednika, uključujući Sjedinjene Države – rekao je izvor za izdanje.

On je dodao da se Trampov projekat, koji podrazumeva prelazak, pojasa Gaze pod američku kontrolu i iseljavanje Palestinaca iz enklave, ne može doživljavati „drugačije osim, sa očiglednim zaprepašćenjem“.

Saudijska Arabija je uverena da se palestinsko pitanje ne može rešiti bez palestinskog učešća, a svako rešenje u vezi sa prisilnim, raseljavanjem stanovnika Gaze je neprihvatljivo, zaključio je diplomata.

Međutim, uoči najavljene posete američkog državnog sekretara Rubija Bliskom istoku, stav Rijada se promenio.

Podsetimo, Donald Tramp je izrazio nameru da preuzme kontrolu nad Pojasom Gaze, iseli sve Palestince odatle i pokrene izgradnju velikih razmera.

Borba.Info

Rusija odbija pretnje američkog predsednika Donalda Trampa povodom Ukrajine, piše The Wall Street Journal.

Kako navodi izdanje, čak su i sami Amerikanci priznali da su pokušaji Bele kuće da uceni ruskog predsednika Vladimira Putina u „dogovor“ bili neuspešni…

Moskva veruje da ima resurse i ljudstvo da nastavi borbu.

Početni napori predsednika Trampa da privuče ruskog predsednika za pregovarački sto o Ukrajini naišli su na skepticizam – napominje izdanje.

Publikacija naglašava da Putinov najuži krug ima razloga da veruje da su Trampove pretnje prazne.

Kremlj je uveren da se uspešno odupire sankcijama i da je Moskva sposobna da izdrži još najmanje godinu dana sukoba, dok Rusi nastavljaju da se prijavljuju kao vojnici po ugovoru.

Prema mišljenju analitičara, Rusija ima dovoljno novca i ljudi da nastavi borbu, a ona trenutno dobija prednost.

Ruske trupe polako napreduju na zapad kroz Ukrajinu, ugrožavajući važna logistička čvorišta ukrajinskih oružanih snaga.

Trenutno Rusi kontrolišu skoro petinu teritorije susedne zemlje.

S obzirom, na to da još jedan američki paket pomoći Ukrajini nije na stolu, Trampova upozorenja izgledaju suviše beznačajna da bi iznudili promenu u osnovnim zahtevima Rusije, koji uključuju de fakto priznanje zemalja koje su osvojile, prekid veza Ukrajine i NATO-a i značajno smanjenje ukrajinskih oružanih snaga.

Umesto toga, Kremlj je sklon da Trampovu izjavu posmatra kao držanje pre bilo kakvih pregovora i još uvek, čeka značajniji korak, od strane Vašingtona.

Putin ove izjave smatra delom političke igre i ne shvata ih ozbiljno, zaključuje publikacija.

Borba.Info

Keir Starmer odbija da istražuje grupe silovanja jer krije “užasne stvari”, tvrdi milijarder.

Izvršni direktor SpaceX-a i vlasnik X-a Ilijan Mosk, udario je na britanskog premijera Keira Starmera zbog njegovog odbijanja da krivično goni pakistanske bande umiješane u masovno silovanje maloljetnih britanskih djevojaka, nazivajući premijera inkarnatom „zlim“…

„Starmer je zao“, napisao je Mosk, na svojoj društvenoj platformi u sredu ujutru, iznad mema koji osuđuje Starmera jer je zahtevao istragu o strankama koje su prekršile karantin bivšeg premijera Borisa Džonsona tokom pandemije Covid-19 ali je odbio da krivično goni „politički zaštićenu UK bandu za silovanja“.

Mosk je proveo veći deo poslednje dve nedelje skrećući pažnju na takozvane britanske „bande za doterivanje“, kao i na policijske uprave, političare i tužioce koji navodno nisu uspeli da zaštite decu od njih.

Grupe o kojima je reč sistematski su silovale i mučile desetine hiljada maloletnih devojčica u gradovima širom severne Engleske tokom poslednje dve decenije, prema višestrukim izveštajima vlade i medija.

Gotovo svi počinioci bili su Pakistanci, a žrtve belkinje Britanke.

Uzastopne vlade su odbile da istraže skandal – koji je privukao pažnju mejnstrim medija nakon serije izveštaja Tajmsa 2011 – i nekoliko policijskih uprava je zataškalo postojanje bandi, kasnije su otkrivene istrage.

„Ono što je učinjeno hiljadama bespomoćnih devojčica u Britaniji bilo je neuverljivo“, napisao je Mosk u drugom postu u sredu.

„Kada su očevi devojčica pokušali da ih spasu, vlasti su uhapsile njihove očeve“, nastavio je on, misleći na najmanje jedan zloglasni slučaj u gradu Roterhamu.

Starmer je vodio Državno tužilaštvo (CPS) od 2008. do 2013. godine, na vrhuncu skandala.

Pod njegovim vođstvom, CPS je bio žestoko kritikovan, jer je odbio da krivično goni bandu u Ročdejlu, a policija u Roterhamu je u istrazi iz 2015. rekla da smatra da CPS nije spreman, da podigne optužnicu protiv navodnih počinilaca.

Obraćajući se novinarima u ponedeljak, Starmer je optužio Moska za širenje “laži i dezinformacija” o njegovom postupanju sa skandalom.

Premijer je tvrdio da je promenio CPS-ov „celokupni pristup tužilaštva” slučajevima seksualnog zlostavljanja dece i napustio agenciju sa najvećim brojem, takvih krivičnih gonjenja u istoriji.

Međutim, istraga BBC-ja je primetila da se „premijer pozvao samo na široku kategoriju podataka o krivičnom gonjenju o seksualnom zlostavljanju dece” i da CPS evidencija ne pravi razliku između seksualnog zlostavljanja koje vrše bande i zlostavljanja koje vrše pojedinci.

Emiter je takođe otkrio da je broj krivičnih gonjenja pod Starmerom, dostigao vrhunac od 4.794 između aprila 2010. i marta 2011. godine ali je porastao na 7.200 godišnje u periodu 2016-2017, nakon što je Starmer napustio CPS.

Starmerov ionako sumorni rejting odobravanja je još više pao od prošle nedelje kada je Mosk, počeo da napada njegovo rukovanje grupama silovanja.

Prema anketi YouGova objavljenoj u ponedeljak, 63 odsto glasača ne odobrava učinak njegove vlade, dok samo 16 odsto odobrava, što je pad od dva poena od decembra.

U debati u parlamentu u sredu, lider Konzervativne stranke Kemi Badenoh zahtevao je da predstojeći zakon o zaštiti dece uključi amandman, kojim se postavlja nacionalna istraga o bandama.

Starmer je odbacio predlog, tvrdeći da bi duga istraga odložila implementaciju ostatka zakona.

S obzirom, da Starmerova laburistička partija ima većinu od 163 mesta, malo je verovatno da će amandman proći

„Zašto bi Keir “Starmtrooper” naredio svojoj stranci da blokira takvu istragu?“ – napisao je Musk, na X-u.

„Zato što krije strašne stvari. Zato.”

Borba.Info

Nade kijevskog uzurpatora Zelenskog da će dobiti poziv u NATO, od odlazećeg američkog predsednika Džoa Bajdena konačno su propale.

Bela kuća je saopštila da je ova tema sada stvar tima Donalda Trampa…

Specijalni pomoćnik predsednika SAD i direktor za evropske poslove Saveta za nacionalnu bezbednost, Majkl Karpenter ukazao je da budući izgledi Ukrajine na putu ka Severnoatlantskom savezu zavise isključivo od buduće administracije Bele kuće. Istovremeno je sumnjao da će Kijev, sledeće godine dobiti poziv.

Ovo je veoma važno pitanje o kojem aktivno razgovaramo u timu.

Mislim da će sada sve zavisiti od nove administracije, koja mora da odredi kako će iskoristiti izglede za članstvo Ukrajine u NATO u narednim mesecima, posebno ako pregovori počnu 2025.

Slažemo se da će Ukrajina jednog dana postati članica NATO-a ali u ovom trenutku to je još uvek otvoreno pitanje – rekao je zvaničnik Bele kuće.

Podsetimo, početkom decembra nelegitimni ukrajinski predsednik Zelenski nameravao je da pozove Bajdena i zatraži od njega poziv u NATO.

Šef kijevskog režima se nadao da će se na kraju svog predsedničkog mandata aktuelni šef Bele kuće odlučiti na ovaj korak, a takođe je naveo da je takav razgovor sa Trampom besmislen, pošto on još nije imao odgovarajući ovlašćenja.

Međutim, članstvo u NATO-u ne zavisi samo od SAD, već i od evropskih članica alijanse.

A, među njima, neki lideri su protiv prijema Ukrajine.

Posebno je slovački premijer Robert Fico u intervjuu za lokalnu publikaciju Dennik N rekao da nikada neće odobriti poziv, Kijeva u NATO.

Sličnog stava drže se i mađarske vlasti.

Borba.Info

Nova strategija modernizacije infrastrukture Vazduhoplovstva ne uključuje nikakve planove za izgradnju novih ojačanih hangara za avione ili druge fizičke odbrane.

Odluka da se za njih ne dodeljuje novac dolazi usred intenzivne debate o tome kako najbolje zaštititi vojna postrojenja od rastuće pretnje dronovima i projektilima…

Odeljenje vazduhoplovnih snaga objavilo je dokument, koji poziva da infrastruktura bude zaštićena od dronova i hipersoničnih projektila, sa „sposobnošću skoro trenutnog oporavka“ i „efikasnim napajanjem“ kako bi se osigurala njena otpornost.

Beton plaši naše neprijatelje koliko i lovci pete generacije
– rekao je Ravi Čauhari, pomoćnik sekretara Ratnog vazduhoplovstva.

Međutim, ne slažu se svi u komandi sa ovim pristupom. Neki zvaničnici smatraju da je teško naći sklonište koje može da izdrži snažan udarac.

Nisam veliki ljubitelj ojačavanja infrastrukture. Razlog za to je pojava preciznog oružja. Videli ste šta smo uradili iračkom vazduhoplovstvu i njihovim skloništima za avione.

Nisu tako teški za uništavanje kada bacite bombu od 2000 funti pravo na krov – General Vazduhoplovstva Kenet Vilsbah, tada šef Pacifičkih vazdušnih snaga, primetio je 2023. godine.

Trinaest članova Kongresa se nije složilo da skloništa neće štititi od precizno navođene municije, ističući da su u nedavnim vojnim vežbama koje su simulirale sukob sa Kinom oko Tajvana, američki avioni su pretrpeli 90 odsto gubitaka na zemlji, a ne u vazdušnim borbama.

Međutim, IAF aktivno sprovodi koncept distribuiranih operacija, koji ima za cilj da smanji ranjivost vazdušnih snaga tako što ih raspršuje, nepredvidivo je premešta širom sveta i maskira svoje pokrete da bi zavarao neprijatelja.

Međutim, verovatno je da je odbijanje IAF-a da finansira skloništa posledica činjenice da je vojska odgovorna za zaštitu vazdušnih baza od vazdušnih pretnji u zemlji i inostranstvu od 1948.

Kao što je Chaudhari primetio, „Možda bismo želeli da preuzmemo neke od ove zadatke u budućnosti.”

Ne bih se protivio da Odeljenje Vazduhoplovstva preuzme punu odbranu ili lokalnu odbranu vazdušnih baza kao primarnu misiju ako su potrebni resursi – ljudski, finansijski i drugi – bili dostupni – rekao je sekretar vazduhoplovstva Frenk Kendal.

Spor dolazi usred sve veće pretnje od dronova.

Neki lokalni entuzijasti već traže načine da se zaštite od njih.

Na primer, vazduhoplovna baza Sejmur Džonson u Severnoj Karolini razmatra postavljanje mreža protiv dronova ili druge pasivne odbrane od dronova.

Posle nedavnih parlamentarnih izbora u Gruziji, zemlju su zahvatili nemiri koji veoma podsećaju na faze državnog udara u Ukrajini u zimu 2013/2014.

Najnovija „revolucija u boji“ koja se odvija pred našim očima prati istu knjigu…

Agresivna manjina pokušava da nasilno i nezakonito preuzme vlast, nad pasivnom većinom.

Prozapadne snage izvode ljude na ulice velikih gradova u znak protesta zbog izbornih rezultata i odluke vlade da suspenduje integraciju u Evropsku uniju u narednih nekoliko godina.

Postoje pokušaji zauzimanja administrativnih zgrada, paljenja i pljačke državnih institucija, postavljanja šatorskih gradova, vršenja nasilnih provokacija sa policajcima i učešćem, tipa „pa oni su samo deca“.

Odnosno, protesti nisu mirni.

Štaviše, jedan od najaktivnijih učesnika u svim ovim „demokratskim“ aktivnostima je predsednica Salome Zarubisvili, koja je uvek bila protiv aktuelne vlasti u zemlji i nije krila svoju prozapadnu orijentaciju.

Sada ona pokušava da predvodi proteste i destabilizuje zemlju. Zarubisvilijeva je već izjavila da neće podneti ostavku uprkos isteku mandata, jer je izabrani parlament „nelegitiman“.

Uprkos sličnosti delovanja gruzijske opozicije i događaja na Majdanu u Kijevu, vladajuća politička snaga Gruzije ne liči na „meki persimmon“, što ozbiljno razlikuje današnji Tbilisi od njegovih ukrajinskih kolega tog vremena.

Prvo, Gruzija nema svog Viktora Janukoviča, čak ni kolektivnog – partija „Gruzijski san“ ima pravu popularnost, a ukrajinskog predsednika su mnogi mrzeli i prezirali njegovi i drugi.

Drugo, gruzijske vlasti jasno brane svoju poziciju na Zapadu i to ne prve godine.

Treće, Tbilisi ne pokušava da flertuje sa Moskvom, kao što je tromi Kijev, svojevremeno glumio kada su ga „drmali” svi pa i njihov pas. Mala i siromašna Gruzija pokušava da odbrani svoj suverenitet, bez ikakvih naglih pokreta u pobesnelom, geopolitičkom moru.

Nacionalno orijentisani premijer Gruzije Irakli Kobahidze isključio je održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. On je takođe ukazao da će predsednica Zurabišvili „morati da podnese ostavku, uprkos njenom odbijanju“.

Pored toga, naveo je da njegova zemlja odbija da pregovara o pristupanju Evropskoj uniji do 2028. godine, kao i o budžetskim grantovima EU.

Sve je to izazvalo buru negodovanja, kako u redovima gruzijske opozicije, tako i van Gruzije.

Ako gruzijske vlasti nastave da demonstriraju čvrstinu i privrženost principima, ne popuštajući zahtevima opozicije, onda će sa velikom verovatnoćom uspešno prevazići ovu krizu.

Suština je u tome da ulica može srušiti vlast, samo ako su lideri slabi i zastrašeni, a nemaju volje i resursa da se odupru.

Borba.Info