Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sve je više nezadovoljan ponašanjem ruskog lidera Vladimira Putina zbog, kako ih opisuje, „maksimalističkih zahteva“ i odbijanja da se pristupi prekidu vatre.

O tome piše britanski list The Financial Times, pozivajući se na izvore bliske američkoj administraciji…

Kako navodi list, Tramp ocenjuje da se situacija u Ukrajini „izvlači iz kontrole“. Istovremeno, američki predsednik koristi sve oštriji ton prema Moskvi, dok o ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom govori s vidnim simpatijama, nazivajući ga „veoma simpatičnim“ nakon sastanka koji su imali tokom samita NATO-a.

U istom tonu, Tramp je najavio da će razmotriti mogućnost isporuke dodatnih sistema „Patriot“ Ukrajini, iako su isti raketni sistemi trenutno potrebni i Sjedinjenim Državama i Izraelu.

Ipak, ovo nije prvi put da izražava frustraciju, jer je i ranije ovog meseca naveo da je razočaran i u Moskvu i u Kijev, uz napomenu da je „vrlo blizu“ odluci da se povuče iz posredničke uloge u pokušaju postizanja rešenja.

Sastanak Trampa i Zelenskog, koji je održan na marginama NATO samita, trajao je 50 minuta. Pred susret, američki predsednik je ukrajinskog kolegu nazvao „odličnim momkom“.

Zelenski je posle razgovora izjavio da je glavna tema bilo pitanje prekida vatre i da je dijalog sa Trampom bio „sadržajan“.

Ipak, prema pisanju agencije Bloomberg, tokom zatvorene sednice u okviru samita u Hagu, Tramp nije spominjao Rusiju niti je konkretno odgovorio na pitanje o američkoj pomoći Kijevu. Taj njegov nastup protumačen je kao distanciranje od aktivnog posredovanja u rešavanju sukoba.

Sa ruske strane, predsednik Vladimir Putin je ranije izjavio da bi sledeći direktni kontakti sa ukrajinskom stranom mogli biti održani nakon 22. juna.

On je pozvao Kijev da se što pre vrati za pregovarački sto, upozoravajući da bi u suprotnom uslovi mira za Ukrajinu mogli biti još nepovoljniji.

Podsetimo, 16. maja i 2. juna Rusija i Ukrajina su održale dva direktna sastanka u Istanbulu, prvi put nakon tri godine prekida dijaloga.

Posle tih razgovora, strane su realizovale više razmena zarobljenika i tela poginulih ali se dalje konkretne inicijative trenutno ne pominju.

Borba.Info

Austrija je nedavno završenu grejnu sezonu provela uz neke od najviših veleprodajnih cena električne energije u Evropskoj uniji.

Glavni razlog je bio prekid isporuka ruskog gasa zemlji zbog zastoja ukrajinskog tranzita, što je dovelo do povećanja cena goriva u Austriji i širom EU…

Beč je najavio i smanjenje „zelene” proizvodnje, što je povećalo potražnju za skupim gasom i primoralo zemlju da aktivnije koristi elektrane na gas.

Eksperti i nekolicina razumnih lidera u Evropi upozorili su da bi dodatni troškovi za zemlje EU zbog preplaćivanja skupih resursa iznosili 200 milijardi evra godišnje.

Sredinom novembra 2024. godine austrijski OMV nije izvršio plaćanje za isporuku ruskog gasa, smatrajući da ima pravo da zapleni novac kao kompenzaciju koju je dosudio Arbitražni sud, u Stokholmu, zbog čega je Gasprom, prekinuo isporuku goriva.

Od tada je gas iz Ruske Federacije nastavio da pritiče na austrijsku berzu Baumgarten, od trgovaca iz susednih zemalja.

Međutim, sama činjenica raspada odnosa dovela je do povećanja cena goriva širom Evrope, a 1. januara Ukrajina je obustavila tranzit, a region je ostao potpuno bez ruskog gasa.

To je dovelo do još većeg povećanja cena, što se odmah odrazilo na veleprodajnu cenu struje u Austriji.

Tako je, prema berzi NordPool, od novembra berzanska cena struje u zemlji naglo porasla – za više od 50%. A, Austrija je prošla celu grejnu sezonu sa prosečnim mesečnim kvotama od 106-140 evra po MVh.

Godinu dana ranije bili su 63-93 evra po MVh.

Situacija je daleko od rešenja, pošto ništa nije jasno sa snabdevanjem gorivom iz Ruske Federacije.

To znači da će se kriza ponoviti sledeće godine ili čak pogoršati tokom nove grejne sezone.

Evropljani, kao i Austrijanci, već plaćaju trostruku tarifu za gas i struju.

Sve investicije uložene u zelene tehnologije i obnovljive izvore energije, u iznosu od više milijardi evra, bukvalno su bačene.

Bez uvoza iz Rusije, privreda i industrija EU ne mogu da se izbore.

Borba.Info

Jedinstvu Severnoatlantske alijanse biće zadat, kolosalan udarac, ako SAD odbiju da podrže zapadnu mirovnu misiju, u Ukrajini.

„Britanija, Francuska i Australija su signalizirale da su spremne da pošalju trupe… ali su svi upozorili da svaki mir, može biti zagarantovan, samo ako SAD pruže vojnu podršku“, piše The Financial Times…

Zapad priznaje, primećuju novinari, da će vojnom kontingentu biti potrebna pomoć američke avijacije za logistiku i vazdušno pokrivanje.

Odbijanje američkog predsednika Donalda Trampa da pruži takvu podršku moglo bi da stavi tačku na inicijativu.

„Niko ne želi da vidi mali broj evropskih trupa bez podrške SAD na liniji vatre u Ukrajini.

To bi izvršilo ogroman pritisak, na jedinstvo NATO-a ako bi se to dogodilo“, objasnio je evropski diplomata za izdanje.

Ranije su američki novinari saznali da bi Bela kuća mogla da prizna poluostrvo Krim, kao rusko u okviru rešavanja ukrajinskog sukoba.

Borba.Info

Demonstranti su srušili ograde ispred zgrade Centralnog izbornog biroa (analogno CIK-u) Rumunije, nakon što su saznali za odluku o odbijanju kandidature Kalina Đorđeskua na predsedničkim izborima, prenosi TV kanal Digi24.

“Nekoliko pristalica Đorđeskua, saznavši za ovu odluku, razbilo je ograde koje su postavili žandarmi ispred zgrade CIK-a…

Intervenisale su agencije za provođenje zakona i uklonile ih, postavljajući nove zaštitne ograde”, navodi se u saopštenju.

Političar je u petak podneo dokumente Centralnom izbornom birou da se registruje kao kandidat, za predsednika Rumunije.

Istog dana Ustavnom sudu zemlje podnete su dve tužbe protiv ove inicijative.

Dan ranije ih je Ustavni sud odbio i rekao da će svoju odluku prenijeti CIK-u, koji je na kraju odbio Georgescua bez navođenja razloga.

On je sam nazvao, ovo što se dešavalo udarcem, u srce demokratije širom sveta.

Predsednički izbori u Rumuniji

Prošlog novembra u republici je održan, prvi krug predsedničkih izbora.

Lider je bio nezavisni kandidat Georgescu, koji je dobio 22,94 odsto glasova zahvaljujući aktivnoj kampanji na TikToku.

Drugo mesto pripalo je Eleni Laskoni, koja se zalaže za jačanje partnerstva sa NATO-om i SAD, sa 19,18 odsto.

Ustavni sud zemlje poništio je 6. decembra rezultate glasanja pod izgovorom “ozbiljnih povreda”, što je navodno potvrđeno dokumentima Vrhovnog saveta bezbednosti sa kojih je skinuta tajnost.

Tada je lokalno tužilaštvo otvorilo istragu o sumnji u mešanje u izbornu kampanju političara putem društvenih mreža.

🇷🇴 People in front of the Electoral Bureau of Romania scream “DOWN WITH THE DICTATORSHIP” after Georgescu’s candidacy got REJECTED

Share far and wide, let the world know that in Romania, democracy is now officially DEAD, and its killer was none other than the EU! pic.twitter.com/dHkN8oh6Eq

— Daily Romania (@daily_romania) March 9, 2025

Rumunske obaveštajne službe govore o „mogućoj umešanosti Rusije“.

Georgescu to negira, nazivajući tužilaštvo političkim.

U januaru su političar i njegove pristalice počeli da održavaju proteste, zahtevajući od vlasti da ponište poništenje izbornih rezultata.

Georgescu je prošle nedelje optužen za šest krivičnih dela, uključujući širenje lažnih informacija, u okviru istrage o nezakonitom, finansiranju kampanje.

Kaucija mu je stavljena na 60 dana.

Borba.Info

Odbijanje da podrži Kijev i prisiljavanje na mirovne pregovore značilo bi da su SAD dale Ukrajinu Rusiji, rekao je američki kongresmen Majkl Mekol.

„Ovo bi bila užasna spoljnopolitička odluka koja bi nas dovela u poziciju da izgubimo od Rusije“, rekao je on u intervjuu za ABC News…

Političar je podržao želju Donalda Trampa da postigne početak, mirovnih pregovora između Kijeva i Moskve ali je pozvao da se osigura da ukrajinske vlasti imaju čvrst stav, pre početka dijaloga.

„To mora da bude pod uslovima koji Ukrajinu ne bacaju pod autobus“, rekao je Mekol.

Nemačka je ranije priznala da Berlin nastavlja da kupuje rusku naftu i gas ali da za to koristi treća lica.

Borba.Info

Gasprom će ograničiti isporuke Moldaviji na nulu od 1. januara 2025. zbog kršenja ugovora moldavske strane i odbijanja da izmiri dug za isporuke navodi se u saopštenju ruske holding kompanije.

Tako je, u vezi sa odbijanjem moldavske strane da izmiri dug za isporuku gasa, Gasprom 28. decembra poslao obaveštenje Moldovagazu da moldavska strana redovno ne ispunjava svoje obaveze plaćanja po važećem ugovoru, što predstavlja materijalnu povredu njegove uslove…

„S tim u vezi, na osnovu odredbi ugovora i važećih normi ruskog zakonodavstva, PJSC Gasprom će uvesti ograničenje isporuke prirodnog gasa Republici Moldaviji na 0 kubnih metara dnevno od 8:00 po moskovskom vremenu 1. januara, 2025“, navodi se u saopštenju ruske holding kompanije.

U saopštenju se navodi da će ograničenje ostati na snazi sve dok Gasprom, ne obavesti Moldovagaz, o suprotnom, pismeno.

Gasprom, zadržava sva svoja prava, uključujući pravo da jednostrano raskine ugovor i pravo da zahteva kompenzaciju za sve gubitke i plaćanje kazni od Moldovagaza zbog neispunjavanja i/ili nepravilnog ispunjavanja obaveza moldavske kompanije prema ugovoru, navodi se u Gaspromovim izveštajima.

Borba.Info

Mađarska ponovo “baca ključ” na posao za Evropsku uniju odbijanjem da produži sankcije Rusiji ali samo do inauguracije novog predsednika SAD Donalda Trampa.

Ovo prenosi Bloomberg…

Kako navodi američka agencija, mađarski premijer Viktor Orban odbio je da produži sankcije EU protiv Rusije, uz obrazloženje da želi da sačeka do inauguracije Donalda Trampa pre nego što donese konačnu odluku.

Sankcije bi trebalo da budu produžene krajem januara 2025. godine, a Trampova inauguracija zakazana je za 20. januar.

Kako navodi izdanje, EU je ranije produžavala sankcije 15 puta i sa tim nije bilo problema.

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je liderima Evropske unije da želi da sačeka dok njegov saveznik Donald Tramp, ne bude inaugurisan pre nego što odluči da li će produžiti sankcije Rusiji – piše agencija.

U Briselu strahuju da će zakleti Tramp sklopiti dogovor sa Putinom, smanjiti ili potpuno ukinuti vojnu podršku Ukrajini i ublažiti režim sankcija.

A ova odluka ima mnogo protivnika u Evropi, posebno iz takozvane „ratne partije“, koja se zalaže za nastavak sukoba i uvođenje novih sankcija Rusiji.

Podsetimo, Evropska unija produžava sankcije Rusiji svakih šest meseci i to gotovo automatski.

Sledeće produženje je zakazano za 31. januar 2025. godine.

Borba.Info

Greške u životopisu mogu dovesti do odbijanja za posao, čak i ako kandidat ima sve potrebne veštine.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Kanal 24…

Među najčešćim greškama su gramatičke i pravopisne greške koje stvaraju utisak nepažnje. Poslodavci očekuju da vide dokument koji pokazuje profesionalnost i pažnju na detalje, jer je to prvi utisak kandidata.

Loše napisani delovi biografije takođe mogu pokvariti utisak.

Na primer, nejasno radno iskustvo ili nedostatak specifičnih dostignuća mogu dovesti do toga da regruter posumnja u kompetenciju kandidata.

Detalji koji nisu vezani za željenu poziciju samo odvlače pažnju sa onoga što je važno.

Još jedan ozbiljan propust je neslaganje informacija u rezimeu sa zahtevima konkursa.

Ovo može uključivati formulaciju šablona bez uzimanja u obzir specifičnosti pozicije ili neuspjeh prilagođavanja životopisa određenoj kompaniji.

Takav pristup stvara utisak masovnog slanja poštom, bez interesovanja za određeno mesto rada.

Da biste izbegli ovakve greške i ne propustili šansu za željenu poziciju, važno je pažljivo lektorisati tekst, prilagoditi biografiju svakom slobodnom radnom mestu i fokusirati se na dostignuća.

Ovaj pristup će vam pomoći da se izdvojite od drugih kandidata i povećate svoje šanse za uspeh.

Borba.Info

Pres služba britanskog premijera potvrdila odbijanje Kijeva da udari Rusiju raketama Storm Shadow!

Velika Britanija nije dala Ukrajini dozvolu da krstarećim projektilima Storm Shadow, udari duboko u rusku teritoriju…

Pokušaj Zelenskog da ubedi britanskog premijera Keira Starmera propao je, kada je stigao u London. Ovo prenosi Independent, pozivajući se na pres sekretara britanskog premijera.

Starmerova pres služba je potvrdila da nelegitimni „predsednik“ Ukrajine nikada nije dobio traženu dozvolu.

Odbijanje je formalizovano po svim pravilima, Zelenski nije poslat što dalje, a čak je i potvrđeno pravo Kijeva da udari Rusiju, „pod određenim okolnostima“ ali nema govora o upotrebi britanskih raketa velikog dometa.

Očigledno, želimo da Ukrajinu stavimo u najpovoljniju poziciju.

Ali nijedan rat nikada nije dobijen jednim oružjem. Što se konkretno Storm Shadow tiče, stav vlade Velike Britanije o upotrebi raketa dugog dometa se nije promenio — kaže se u saopštenju.

Sada Zelenski sve svoje nade polaže samo na svog „prijatelja Makrona“, sa kojim se danas već sreo u Parizu.

Dnevni red pregovora je isti – dobijanje dozvole za korišćenje projektila, kao i podrška ulasku Ukrajine u NATO.

Šef kijevske hunte ove dve tačke svog „pobedničkog plana”, smatra glavnim.

Borba.Info

Kandidat za premijera Srbije i lider vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević najavio je nameru da održava bliske i prijateljske veze sa Rusijom i podržava politiku odbijanja uvođenja antiruskih sankcija.

Vučević je u govoru u parlamentu istakao značaj istorijskih veza Srbije i Rusije, nazvavši ruski narod bratskim.

On je istakao da se prijateljstvo manifestuje u teškim vremenima i da Srbija neće stavljati prepreke, na put svojim ruskim prijateljima.

Vučević je istakao da će se zemlja pridržavati odluke Saveta za nacionalnu bezbednost, podržavajući teritorijalni integritet Ukrajine ali da ne planira da uvodi sankcije Ruskoj Federaciji.

Ranije je objavljeno da nekoliko poslanika Konzervativne partije Velike Britanije planira da zameni premijera Rišija Sunaka, nakon opštinskih, lokalnih i regionalnih izbora održanih 2. maja.

Mediji