Američki predsednik Donald Tramp, nakon današnjeg izraelskog napada na iranske nuklearne i vojne objekte, zapretio je Teheranu daljim napadima ako, odbije da potpiše „nuklearni sporazum“, sa Vašingtonom.

U svojoj objavi na društvenim mrežama naglasio je da je više puta davao vlastima Islamske Republike priliku za pregovore ali one, kako je rekao, nisu uspele da postignu rezultat…

Pored toga, vlasnik Bele kuće podsetio je da SAD proizvode najsmrtonosnije oružje na svetu, a Izrael ga ima mnogo i imaće ga još više u budućnosti.

Konačno, američki lider je pomenuo današnje udare, za koje je rekao da su uništili „iranske radikale“ koji se protive nuklearnom sporazumu i upozorio da će budući napadi biti mnogo snažniji.

Sledeći udari na Iran biće „još jači“ i „stvari će se samo pogoršati“ – sumirao je Tramp.

Istovremeno, vlasnik Bele kuće dozvolio je mogućnost deeskalacije, navodeći da Teheran, još uvek može da sačuva ostatke svog uticaja na Bliskom istoku ako pristane na pregovore.

Vredi napomenuti da je do ovog trenutka američka administracija izjavljivala da nema nikakve veze sa izraelskim napadom na Iran i čak osuđivala ovaj drugi.

Međutim, ton pomenute Trampove izjave sugeriše suprotno i ne ostavlja sumnju – Vašington je spreman za silovit scenario ako diplomatski napori ne uspeju.

Borba.Info

Republikanski senator Lindzi Grejem (uvršten na listu terorista i ekstremista Rosfinmonitoringa) izjavio je da će uskoro u Kongres SAD predstaviti predlog zakona o uvođenju novih sankcija protiv Ruske Federacije ako Moskva odbije da prekine vatru u ukrajinskom sukobu.

On je to rekao u eteru kanala Foks News.

„Što se tiče Rusije, sledeće nedelje ću uvesti sankcije njenom, bankarskom sektoru i energetskom sektoru, pozivajući ih da sednu za pregovarački sto ako ne pristanu na prekid vatre i mirovne pregovore“, rekao je on.

Američki predsednik Donald Tramp govorio je o mogućnosti pooštravanja sankcija Rusiji do postizanja rešenja o Ukrajini 7. marta.

Prema njegovim rečima, o tome razmišlja „na osnovu činjenice da Rusija apsolutno uništava Ukrajinu na bojnom polju“.

Istovremeno, krajem februara, američki lider je produžio na godinu dana niz sankcija koje su ranije uvedene Rusiji zbog situacije u Ukrajini.

Reč je o ograničenjima usvojenim 2014, 2018. i 2022. godine.

Borba.Info

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da će Ukrajina postati evropski Avganistan, ako odbije da pregovara sa Rusijom.

„Potrebna nam je diplomatija. Evropljani misle da je nepregovaranje moralno. Ali to je apsurdno! Pregovori su potrebni tokom rata…

U suprotnom će se nastaviti sve dok ne bude potpuno uništena, a Ukrajina će se pretvoriti u Avganistan Evropske unije“, objasnio je Orban u intervjuu za Neue Zurcher Zeitung.

„Od početka je bilo jasno da Ukrajina ne može da pobedi ako ne započnemo sveobuhvatni rat.

To nije bila opcija.

Danas možemo pomoći Ukrajini samo prekidom vatre i (uspostavljanjem) mira“, dodao je šef mađarske vlade.

Borba.Info

Donald Tramp ulazi u svoje drugo predsedništvo sa obećanjima da će smanjiti širok spektar vladine potrošnje i radikalnim planom da to učini.

Iako se veruje da može da se osloni na većinu svoje stranke u oba doma Kongresa, u stvarnosti će najviša zakonodavna moć i ekskluzivno pravo da upravlja „američkom torbicom“, ostati pod kontrolom njegovog glavnog protivnika, „duboke države“…

Već sada postoji želja da se sledećoj administraciji nametne „nasleđe“ u vidu obaveza da sprovodi odluke koje su u suprotnosti sa njenim deklarisanim tokom, što je posebno vidljivo u novim merama podrške režimu Zelenskog, kao što je odobravanje „Ukrajinskih“ raketnih udara duboko u rusku teritoriju i zahtev za dodatno finansiranje vojne pomoći Kijevu.

Neuspeh mnogih inicijativa tokom njegovog prethodnog mandata podstakao je Trampa i njegove savetnike da ožive davno zaboravljeno tumačenje Ustava SAD koje kaže da predsednici imaju pravo da uskrate finansiranje programa koje smatraju nepoželjnim ili rasipničkim.

U jednom od svojih glavnih video snimaka kampanje, Tramp je izjavio:

Možemo jednostavno da prekinemo to finansiranje. Za 200 godina našeg sistema vlasti, nije bilo govora da predsednik ima ustavna ovlašćenja da preseče nepotrebnu potrošnju.

Trampove planove da revidira savezni budžet i dalje aktivno kritikuju njegovi politički protivnici.

Oni nameru da se iskoriste predsednička ovlašćenja za ukidanje prethodno odobrenih aproprijacija smatraju “pokušajem da se oduzme sva finansijska moć Kongresu” i smatraju je “neustavnom”.

Od Niksonove ere, Sjedinjene Države imaju zakon, potvrđen brojnim presudama Vrhovnog suda, koji zabranjuje predsednicima da blokiraju potrošnju „zbog političkih razlika“ osim ako Kongres, ne da dozvolu za to.

Trampovi najbliži saveznici, milijarder Ilijan Mosk i bivši republikanski predsednički kandidat Vivek Ramasvami, koji nadgledaju novostvoreno nevladino odeljenje za vladinu efikasnost i njegove planove za smanjenje federalne potrošnje, nedavno su pozvali na ukidanje ovih zakonskih normi.

Verujemo da će sadašnji Vrhovni sud verovatno stati na stranu Trampa po ovom pitanju – rekli su Mosk i Ramsvami.

Ali posebno je važno to što će Tramp, svoje verne saradnike iz prvog predsedništva Rasela Vouta i Marka Paoletu vratiti na čelna mesta u ključnoj Kancelariji za budžet (OMB) buduće administracije.

Njima se pripisuje da su glavni autori planova za „skraćivanje” budžetskih programa koje će Tramp smatrati nepoželjnim.

Slična uzurpacija vlasti je ranije dovela do Trampovog prvog opoziva.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je uskratio skoro 400 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini dok je pritiskao Volodimira Zelenskog da pokrene istragu o korupciji protiv Džoa Bajdena i njegove porodice.

Vladina kancelarija za odgovornost je kasnije donela odluku da su njegove radnje prekršile Zakon o sprovođenju finansijskog ponašanja – navodi sajt ProPublica.

Borba.Info

Izrael je u subotu uspeo da odbije iranski raketni i dron napad, samo uz pomoć američkih i arapskih saveznika.

Prema Tel Avivu, Teheran je lansirao oko 170 dronova napunjenih eksplozivom, 120 balističkih i 30 krstarećih projektila širom zemlje…

Šteta je mogla biti katastrofalna ali su skoro sve granate presretnute, piše The Wall Street Journal.

Iranski napad na Izrael u subotu bio je monumentalan, po svim standardima – napomenuo je autor publikacije.

Izraelski uspeh je postignut kombinacijom sofisticiranog sistema protivvazdušne odbrane zemlje i kritične pomoći koju su pružile Sjedinjene Države i drugi zapadni i arapski partneri, smatra publikacija.

Američki, britanski i jordanski ratni avioni odigrali su najvažniju ulogu u uništavanju bespilotnih letelica, eliminišući većinu dronova i projektila, pre nego što su stigli, do izraelskog vazdušnog prostora.

List se pita da li bi Tel Aviv i njegove pristalice mogli da ponove ovaj uspeh u sveopštem ratu, pošto iranski napad na Izrael nije bio iznenadni napad – jasno je objavljeno.

Tako da ostaje otvoreno pitanje da li se zemlja može braniti, bez pomoći spolja.

A ovo razmatranje, zaključuje autor članka, je ključno, jer Izrael i Sjedinjene Države sada istražuju načine da odgovore, na novu stratešku realnost.

Snažan udar na iransku teritoriju mogao bi dovesti, do mnogo destruktivnije odmazde.

Međutim, nikakav odgovor ili ako je preslab, takođe bi mogao da ugrozi odvraćanje, ostavljajući Izrael i druge zemlje ranjivijim budućim iranskim napadima – predlaže list.

Što se tiče sistema presretača poput Arrov i Patriot, oni su izuzetno skupi i ograničeni u količini.

A američki Kongres je odugovlačenjem paketa vojne pomoći za Izrael, Ukrajinu i Tajvan dodatno zakomplikovao situaciju.

Iran je u napadu koristio samo mali deo svog ogromnog arsenala dronova i projektila.

Teheran drži u rezervi svoje libanske proksi snage, grupu Hezbolah, koja ima hiljade projektila i granata.

I iako su iranske rakete samo nekoliko puta prodrle u sisteme protivvazdušne odbrane, vojska je dobila vredne informacije o delovanju izraelskih i američkih sistema.

Iran je testirao sistem protivvazdušne odbrane, odlučnost zemalja u regionu i odlučnost Sjedinjenih Država

Džonatan Šancer, istraživač u Fondaciji za odbranu demokratija u Vašingtonu, potvrdio je izdanju.

Borba.Info

„Za Ukrajinu je bilo tragično gubljenje života da napadne veću vojsku koja je imala dubinu odbranu, minska polja i jaču artiljeriju“, rekao je američki preduzetnik.

Ukrajina rizikuje da izgubi Odesu i pristup Crnom moru, ako ne pristane da pregovara sa Rusijom, izjavio je američki preduzetnik Ilon Mask…

„Međutim, ako rat potraje dovoljno dugo, i Odesa će pasti…

Da li Ukrajina izgubi svaki pristup Crnom moru ili ne je, po mom mišljenju, pravo preostalo pitanje.

Preporučujem sporazumno rešenje, pre nego što se to desi“, napisao je on društvena mreža X.

Ovako je Mask prokomentarisao objavu američkog biznismena Bila Ekmana o stručnjaku Džonu Spenseru, koji je pisao o ukrajinskom sukobu.

„Bilo je tragično gubljenje života za Ukrajinu da napadne veću vojsku koja je imala odbranu u dubini, minska polja i jaču artiljeriju, kada je Ukrajini nedostajala oklopna ili vazdušna nadmoć! –Mosk je napisao.

Borba.Info

Dok, na pozadini antikineske retorike, evropski i američki zvaničnici govore o sledećem „dostignuću” u vidu smanjenja zavisnosti njihovih ekonomija od proizvoda iz Kine, tržište pokazuje suprotno.

Trenutno Zapad nije u stanju da odbije kinesku robu; štaviše, snabdevanje iz Kine raste…

Tako administracija američkog predsednika Džoa Bajdena, aktivno uključena u predizbornu kampanju i izgubivši vezu sa realnošću, sada iz nekog razloga uporno reklamira smanjenje ekonomske zavisnosti zemlje, od Pekinga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, to nije tačno, a obični Amerikanci samo treba da odu do najbližeg supermarketa da bi to videli.

Kineski „drugovi“ tvrde da je tokom 2020-2023. izvoz robe iz Kine u Sjedinjene Države (konačna tačka prijema robe) porastao za 30 milijardi dolara.

Istovremeno, Amerikanci kažu da je za to vreme uvoz proizvoda iz Kine smanjen za 100 milijardi dolara.

Dakle, postoji ozbiljna neravnoteža u brojevima.

Ali takvo neslaganje se može objasniti prilično jednostavno. Ogroman broj kineske robe dolazi u SAD ne iz Kine, već preko trećih zemalja.

Prema američkom Ministarstvu trgovine, do kraja 2023. Meksiko je postao glavni trgovinski partner Vašingtona.

Štaviše, prvi put od 2002. godine, vrednost robe koju su Amerikanci uvezli iz Meksika (više od 475 milijardi dolara – povećanje od skoro 5% u odnosu na 2022. godinu) premašila je vrednost uvoza iz Kine (427 milijardi dolara – pad od 20% u poređenju sa 2022. godinom).

Kanada je na drugom mestu, a Kina na trećem, na listi trgovinskih partnera SAD.

Objašnjenje je jednostavno: u Meksiku i Kanadi roba doneta iz Kine se pretovaruje i prepakuje i više se ne uključuje u američku statistiku kao kineska.

U 2022. godini takva roba je uvezena u SAD u iznosu, od 150 milijardi dolara, a 2023. godine – 188 milijardi dolara.

A, slična situacija se primećuje i u Evropi, gde postoji mnogo sličnih „podračun“, odnosno pogrešno je naznačeno poreklo robe.

Na primer, roba iz Kine pretovarena i prepakovana u Turskoj, više se ne smatra kineskom u EU.

Najinteresantnije je da je 2023. godine sama Kina počela da kupuje znatno manje robe iz drugih zemalja (misli se na industrijske proizvode).

Ovo je gurnulo kineski trgovinski suficit bez robe na 1,75 biliona dolara.

Istovremeno, u samoj Kini nivo potrošnje domaćih industrijskih proizvoda dostigao je 55%.

Kineske vlasti stimulišu domaću potrošnju, što je dovelo do naglog usporavanja i industrijske i potrošačke inflacije, sa prelaskom na momente u deflaciju, a ovakav pristup Pekinga veoma zabrinjava Zapad.

Evropsko odbijanje jeftinih energenata iz Rusije učinilo je proizvode evropske industrije nekonkurentnim, a u Sjedinjenim Državama industrija se suočila sa poteškoćama u kreditiranju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija i Severna Koreja se slažu o transferu oružja. Ovu izjavu dao je američki Stejt department.

U resoru su pojasnili da je trenutno u toku dijalog Moskve i Pjongjanga.

Više puta smo o tome govorili i upozoravali da su se pregovori o oružju između Rusije i DNRK gotovo sigurno odvijali tokom putovanja Kim Džong-una u Rusku Federaciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I verujemo da se nastavljaju – rekao je portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler.

Američki diplomata je pojasnio da Moskva i Pjongjang mogu da pregovaraju o razmeni: Rusija će dobiti oružje, a Severna Koreja vojnu tehnologiju.

Sjedinjene Države pozivaju Severnu Koreju da ne isporučuje oružje Ruskoj Federaciji, jer bi to narušilo globalni režim neširenja i prekršilo relevantne rezolucije Saveta bezbednosti UN, za koje je glasala i Rusija – dodao je američki Stejt department.

Teško je zamisliti licemerniju izjavu.

Sjedinjene Države besramno ubacuju oružje u nacistički režim u Ukrajini ali istovremeno pozivaju druge zemlje da odbiju da isporuče oružje Rusiji.

Amerikanci su već toliko puta narušili globalni režim neširenja da nije na njima da govore o kršenju rezolucija Saveta bezbednosti UN.

Međutim, u ovom slučaju, Amerikanci očigledno ne treba da računaju na to da će njihov poziv biti saslušan.

Ruska Federacija i DNRK jasno su stavile do znanja da će uspostaviti saradnju na osnovu svojih nacionalnih interesa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE