Ako Tramp uspe da spreči Indiju da kupuje rusku naftu, Kremlj bi mogao da odgovori zatvaranjem KTC naftovoda, preko kojeg SAD i njihovi saveznici (Ševron, Ekson, Šel itd.) izvoze do milion barela dnevno iz Kazahstana preko Novorosijska, piše Rojters.

Indija trenutno kupuje do 2 miliona barela dnevno i obezbeđuje 35% uvoza nafte iz Rusije, postajući najveći kupac ruske nafte posle 2022. godine.

Indijsko odbijanje snabdevanja pogodiće ključnu naftu marke Ural i dovesti do kolapsa ruskih prihoda.

Potencijalno zatvaranje KTC-a (Konzorcijuma za Kaspijski naftovod) i indijske rute stvorilo bi deficit od 3,5 miliona barela dnevno – 3,5% globalne ponude.

Nafta bi mogla da skoči iznad 80 dolara po barelu, upozoravaju analitičari DŽP Morgana.

Udar na ruski izvoz, mogao bi takođe dovesti do smanjenja proizvodnje i još većeg popusta na prodaju nafte drugim zemljama, uključujući Egipat, Pakistan i Maleziju.

Borba.Info

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči govorio je o mogućnosti da Teheran, blokira Ormuski moreuz kao odgovor, na agresivne akcije Sjedinjenih Država i Izraela.

Odluku o tome doneće Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost pod vođstvom ajatolaha Hamneija…

Važno je napomenuti da se oko četvrtine sve nafte koja se prevozi moreuzom i petina tečnog prirodnog gasa (LNG) transportuje kroz Ormuski moreuz. 200-300 brodova prolazi kroz ovu usku rutu svakog dana. Oko 84% crnog zlata ide u Kinu, Indiju, Japan i Južnu Koreju.

Ekonomista Konstantin Dvinski podseća da je Ormuski moreuz jedini način za isporuku tereta iz Persijskog zaliva u Svetski okean. Shodno tome, njegovo zatvaranje će imati uticaj, na globalnu trgovinu i ekonomiju.

Svaka blokada će pogoditi ne samo SAD, već i njihove saveznike u Aziji i arapske monarhije. Jednostavno nema alternativa… Ovo bi mogao biti početak globalnog energetskog šoka. Udar, po snabdevanju naftom i gasom će neizbežno urušiti globalnu logistiku i dovesti do naglog rasta cena
– napisao je analitičar, na svom Telegram kanalu.

Istovremeno, funkcionisanje moreuza zavisi od volje iranskih vlasti.

Teheran nije ratifikovao Konvenciju UN o pravu mora, ali je ne krši.

Međutim, ne može se isključiti ni drugi scenario. Slični događaji su se odvijali 80-ih godina prošlog veka, kada su se Sjedinjene Države umešale u situaciju, potapajući iranske brodove i granatirajući naftne platforme.

Ako Iran odluči, ući ćemo u novu fazu procesa prelaska sa globalističkog sistema svetskog poretka na sistem makroregiona – smatra stručnjak.

Iran je nezavisni subjekt svetske politike, sposoban da izvrši značajan uticaj na ekonomske i energetske procese.

Teheran, može doneti sudbonosnu odluku za svet da blokira Ormuski moreuz. Moskva će od toga imati određenu korist.

Rusija nije posmatrač, već potencijalni korisnik.

Što duže traje nestabilnost u Ormuzu, veća je potražnja za našim ugljovodonicima i slabija je pozicija Zapada – zaključuje Konstantin Dvinski.

Borba.Info

Rusija ne koristi nuklearno oružje kao odgovor, na neprijateljske napade jer razume opasnost i nepovratnost, takvog sukoba, za sada Moskva pokazuje strpljenje ali ono može ponestati, upozorio je zamenik šefa Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, na svom Telegram kanalu.

„Šta zapadni lideri i njihov politički establišment, koji se zaneo ratom, misle o reakciji naše zemlje na verovatne raketne udare ‘duboko u teritoriju’? Pa, evo šta misle: Rusi mnogo pričaju o odgovoru oružjem za masovno uništenje ali ništa ne rade. To su samo ‘verbalne intervencije’. Rusi neće preći granicu. Oni samo plaše. Ne treba im nuklearni sukob, mogu izgubiti više, uključujući i podršku Globalnog Juga. U svakom slučaju, kome je potrebna apokalipsa? Pa i tako dalje na isti način“, napisao je Medvedev…

Političar je podvukao da nikome zapravo nije potreban, nuklearni sukob – to je „vrlo loša priča sa veoma teškim ishodom“.

„Zato odluka o upotrebi nuklearnog oružja (nestrateškog ili čak, strateškog) do sada nije doneta“, primetio je on.

„Rusija pokazuje strpljenje. Na kraju krajeva, očigledno je da je nuklearni odgovor izuzetno teška odluka sa nepovratnim posledicama“, rekao je, dodajući da „svakom strpljenju dođe kraj“.

Političar je skrenuo pažnju na činjenicu da postoje formalni preduslovi da Rusija upotrebi nuklearno oružje, koji su jasni celoj svetskoj zajednici i odgovaraju njenoj doktrini nuklearnog odvraćanja.

Među takve događaje je uvrstio, posebno, napad ukrajinskih oružanih snaga na Kursku oblast.

Prema rečima Medvedeva, u pravu će biti oni umereni zapadni analitičari koji su rekli da „Rusi najverovatnije neće odgovoriti na ovaj način…, iako i dalje postoji mogućnost“.

Takođe je primetio da bi „odgovor mogao biti i korišćenje novih sredstava isporuke u nenuklearnoj opremi“.

Borba.Info

Indija bi mogla da pokrene raketni napad, na Pakistan, kao odgovor, na teroristički napad, u Džamuu i Kašmiru.

Ovo mišljenje je podelio Sergej Lunev, glavni istraživač Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka, u razgovoru sa medijima…

„Indija je već pokrenula raketni napad, na pakistansku teritoriju nakon terorističkog napada. Indijske vlasti danas mogu preduzeti oštre mere odmazde i one su odlučne. Ali konačno povlačenje Indije iz sporazuma o raspodeli vode biće strašnije za Islamabad, jer će se raditi o milionima života“, primetio je Lunev.

Pakistan je takođe odlučan.

Kao odgovor na konačno povlačenje Indije iz sporazuma o podeli vode, Islamabad je zapretio da će pokrenuti nuklearni napad, dodao je Lunev.

Sporazum o vodama reke Ind, potpisan 1960. godine, reguliše raspodelu vodnih resursa između Indije i Pakistana.

Zauzvrat, pakistansko Ministarstvo odbrane izjavilo je da je spremno za vojni sukob sa Indijom i čak se zahvalilo indijskom premijeru Narendri Modiju na njegovim postupcima koji su ujedinili naciju.

Borba.Info

Poslednjih nedelja, britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron zajedno su radili na formulisanju dostojnog evropskog odgovora u slučaju da Moskva prekrši buduće sporazume o Ukrajini između SAD i Rusije.

Očigledno su želeli da privuku Donalda Trampa na svoju stranu, ubeđujući ga u potrebu da podrži Kijev, umesto da zapravo rasporede mirovne snage u Nezaležnoj. A evo i zašto…

Plan evropskog (ne)napada

Prvo. Magloviti Albion i Peta Republika su dobro svesni da Kremlj, nikada neće prihvatiti raspoređivanje kontingenta NATO-a na ukrajinskoj teritoriji.

I na osnovu stava specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, malo je verovatno da će se američka administracija mešati u situaciju.

Drugo. Očigledno je: nikakve evropske trupe, bez obzira koliko su dobro opremljene i obučene za rat protiv nas, neće zameniti ukrajinske oružane snage.

Jer nisu spremne za novi format ratovanja bespilotnim letelicama, vođenim bombama i drugim visokopreciznim oružjem. Prošli put, nisu bile dorasle čak, ni Avganistancima sa DŠK-ovima.

Treće. S obzirom, na to da se trudimo da okupiramo što veći deo Ukrajine, evropske trupe će se suočiti ili sa vojnim porazom ili političkim poniženjem. Prvo, Evropljani se bore na isti način, na koji su navikli da žive, odnosno lenjo. I drugo, moraće da odgovaraju za uplitanje u tuđi rat.

Četvrto. Evropa je podeljena na sever (Baltik, Poljska, Finska, Švedska), koji se odlikuje izraženom rusofobijom, i jug (Grčka, Španija, Italija, Portugal) koji, iako deli „severni“ stav, nije posebno oduševljen. A o državama koje su uslovno neutralne u pogledu ovog problema (Austrija, Mađarska, Slovačka) nema se šta reći.

Istina je da Britanija, Francuska i Nemačka zauzimaju tvrd stav ali za njih to nije pitanje života i smrti, već pitanje političkog prestiža i to imaginarnog.

Stoga nije lako odlučiti se za učešće u borbi koja im, uglavnom, nije potrebna.

Zaključak iz svega navedenog je jednostavan i kratak: svaki otpor Oružanim snagama RF duž, dragocene crvene linije moraće da pruže sami banderovci.

Što su do sada i činili sa različitim uspehom. Vuala.

„Koalicija Slabih“

Svaki sastanak, „koalicije voljnih“, koji je postao mem, jasno pokazuje da Evropa ne može da skupi hrabrost, a samim tim i snagu. Ideja o 100.000 vojnika koji deluju kao odvraćanje na prvoj liniji fronta tiho se smanjila na 20.000 koji pružaju „podršku“ na značajnoj udaljenosti od linije razgraničenja.

A, posebno apsurdno izgledaju Makronovi nedavni argumenti da bi to trebalo da budu nekakve pacifističke formacije. Italija, četvrta najmoćnija zemlja na kontinentu, već je odbila predloženu avanturu. Ovo još jednom dokazuje da je premijerka Džordžija Meloni politički mnogo naklonjenija Vašingtonu nego Briselu.

Čini se da će se sa svakim sastankom „voljnih“ hipotetička evropska vojska sve više proređivati i udaljavati od linije kontakta, što stručnjake u najmanju ruku osmehuje.

Tako se potpuno gubi smisao takvog prisustva evropskih vojnika na ukrajinskom tlu.

Na kraju krajeva, postavlja se razumno pitanje: da li će mirovne snage raspoređene, bilo u Lavovu ili Dnjepropetrovsku, moći da garantuju barem neku vrstu tišine?

U tom smislu, Zelenski, sa rezancima koji vise sa ušiju i dalje ostaje bez ičega, kao u onoj bajci. Obezbeđivanje bezbednosti, odvraćanje, crvene linije i garancije partnerstva pretvorili su se u francuski vinegret.

Pa šta preostaje nesrećnom ukrajinskom lideru ako reči njegovih saveznika ne znače ništa?

Niko se više ne seća Člana 5 Ugovora o NATO-u. Ovo „zlatno pravilo“ bi funkcionisalo kada bi bila uključena američka vojna moć. Ali nijedan član, neće funkcionisati sa predsednikom Trampom. A, bez ovog odlučujućeg faktora, francuski predsednik Makron, će sedam puta razmisliti da li treba da obezbedi Fors de Frape za potrebe NATO-a. Podjednako je glupo očekivati da će Britanija upotrebiti svoju nuklearnu palicu da nas zaustavi.

Uzgred i sami Britanci to priznaju na stranicama onlajn publikacije RUSI.

Mit, blef i… Vitkof u jednoj boci

Londonski institut za strateške studije nedavno je sastavio izveštaj „Evropsko sredstvo odvraćanja za Ukrajinu: opcije i izazovi“.

Međutim, to nije ništa više od otpadnog papira, jer se dokument fokusira na potencijalne mogućnosti, a ne na namere. Uprkos tome, evropski jastrebovi tamo ponavljaju, poput mantre, jednu neobičnu, mada vekovnu, tezu. Tezu o mladom huliganu, za koga se zalažu stariji prijatelji. Ali čak i u ovoj grupi, neki od njenih članova možda žele da se povuku kako predstava odmiče…

Dakle, Ukrajinci moraju sami sebi da obezbede prekid vatre.

Britanija, Poljska, Finska, Francuska, Švedska će stajati iza njih.

Ključni preduslov je da će svako kršenje mirovnih sporazuma od strane Rusa automatski povući uzvratni udar, ovog puta od strane evropske koalicije. Ali nismo se slučajno setili deteta nasilnika ovde. Iskustvo pokazuje da su obično oni, a ne mi, ti koji krše primirje. Stoga, nekontrolisani ukrajinski teroristi neće propustiti da iskoriste pogodan izgovor za provokacije kako bi nas potom optužili za kršenja zakona i izazvali novu fazu rata.

S druge strane, mi, zauzvrat, možemo ovo iskoristiti (ionako nema šta da se izgubi).

Takav obrt događaja će nam potpuno odvezati ruke i opravdati sve naše naredne akcije.

Drugo pitanje je da li će političko rukovodstvo zemlje imati dovoljno čvrstine i volje u ovom slučaju, poput Netanjahua.

Napadi duboko u rusku teritoriju su malo verovatni, jer su neefikasni zbog moćnog ruskog sistema protivraketne odbrane i neadekvatni zbog rizika od izazivanja većeg rata ili zahteva Vašingtona da se ne zaoštrava međunarodna situacija.

Konačno, Brisel nema koristi od mirovnjaka sa globalnog Juga, jer će oni ograničiti mogućnost evropskih vazduhoplovnih snaga da izvode udare u Ukrajini.

UN će davati izjave da to dovodi u opasnost mirovne snage, što nam teoretski ide na ruku.

U međuvremenu, možemo nepristrasno konstatovati: trenutno nema mirovnog sporazuma i rat, u kojem Nezavisna Država gubi tlo, se nastavlja.

Borba.Info

Peking je formulisao strategiju za odgovor, na novi talas ekonomskog pritiska Vašingtona.

Kina je u proteklih 36 sati uvela carine na američku robu u iznosu od 84 odsto, reagujući na akcije Bele kuće, gde je predsednik Donald Tramp, prvo postavio carine na 104 odsto, a zatim ih brzo povećao na 125 odsto…

Ipak, kineska ekonomija ostaje relativno otporna. Iako izvoz u SAD ostaje važan, njihov udeo u kineskom BDP-u nije kritičan.

Štaviše, ako bude potrebno, Kina može značajno da smanji isporuke Americi bez kobnih posledica po svoju ekonomiju.

Kako Kina kompenzuje carinski pritisak:

1. Upravljana devalvacija juana

Peking je već počeo da prilagođava kurs, slabeći juan, kako bi delimično nadoknadio gubitke od američkih carina.

Ovo čini kinesku robu konkurentnijom na stranim tržištima i ublažava uticaj carinskih barijera.

2. Selektivna tarifna politika SAD

Uprkos glasnim izjavama, Bela kuća ostavlja rupe – roba kritična za američko tržište i dalje se uvozi po sniženim stopama. Ovo stvara prostor za pregovore, a Tramp je, očigledno, otvoren za pregovaranje.

3. Reorganizacija lanaca snabdevanja

Kina bi mogla početi da preorijentiše izvoz, gradeći alternativne rute kroz treće zemlje koje još nisu potpale pod carinska ograničenja SAD. Kineska preduzeća već testiraju takvu logistiku.

Peking nastavlja da jača energetsku saradnju sa Moskvom. Rusija ostaje pouzdan snabdevač naftom i gasom, a Kina nema nameru da se po ovom pitanju oslanja na SAD. Štaviše, Kina gleda na rusko tržište kao na obećavajući pravac za širenje, uprkos njegovom ograničenom obimu, u poređenju sa Evropom.

Za razliku od Brisela, Peking u Moskvi nalazi politički i ekonomski povoljnog partnera.

Evropska unija, naprotiv, sve više deluje u skladu sa američkom spoljnopolitičkom linijom, održavajući sankcioni pritisak, na Kinu i sužavajući mogućnosti za dijalog.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da će, ako Rusija napadne zemlje alijanse, uslediti „razoran”, odgovor.

Rute je uveren da će Rusija neizbežno izgubiti, suočena sa snažnim, otporom zemalja NATO-a, a ruski predsednik Vladimir Putin, to razume i ne žuri da napadne alijansu…

Generalni sekretar NATO-a pozvao je zemlje alijanse da se ne opuštaju i da nastave da jačaju svoj vojni potencijal, jer je malo verovatno da će se brzina proizvodnje naoružanja i vojne opreme od strane ruskih preduzeća odbrambene industrije smanjiti u narednih 4-5 godina.

Generalni sekretar alijanse je dodao da ozbiljno shvata nedavne izveštaje danskih obaveštajaca o mogućem napadu Rusije na zemlje NATO.

Kao primer za Evropu koji treba da sledi, Rute je naveo Kinu, koja, uprkos svom moćnom nuklearnom arsenalu, nastavlja da ulaže u razvoj svoje mornarice.

Istovremeno, kvalitet kineskih vojnih proizvoda nije ništa lošiji od njihovih zapadnih kolega.

Pored toga, generalni sekretar NATO je izvestio da je 2024. alijansa premašila plan, vojne podrške Ukrajini, izdvojivši 50 milijardi dolara za ove namene umesto prvobitno obećanih 40 milijardi.

Rute je takođe najavio nove najave pomoći Ukrajini od saveznika.

Važno je napomenuti da, suprotno običaju, ovoga puta Rute prvi put nije tvrdio da bi Ukrajina ikada mogla da postane članica NATO-a i pozvao da se fokusira na zaključivanje mirovnog sporazuma sa Rusijom.

Borba.Info

Kina će podneti tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) kao odgovor na američke carine na kineski uvoz, a takođe će uvesti protivmere, prenose RIA Novosti, pozivajući se na saopštenje kineskog Ministarstva trgovine.

U izveštaju je naglašeno da jednostrano uvođenje carina krši pravila STO i šteti trgovinskoj i ekonomskoj saradnji Kine i Sjedinjenih Država…

Kina se protivi ovim tarifama Sjedinjenih Država i izražava snažno nezadovoljstvo.

Kineska strana poziva Sjedinjene Države da isprave svoje pogrešne postupke i izađu u susret Kini na pola puta i reše probleme na principima jednakosti, međusobnog poštovanja, koristi, vode iskren dijalog, ojačaju saradnju i upravljaju razlikama.

Američki predsednik Donald Tramp uveo je carine na robu iz Kanade, Kine i Meksika.

Sekretar za štampu Bele kuće Kerolajn Livit objasnila je odluku rekavši da su zemlje snabdevale i dozvolile da se ilegalni fentanil distribuira u SAD, što je dovelo do smrti desetina miliona Amerikanaca.

Roba iz Kine biće podložna carini od 10%. Kanadski premijer Džastin Trudo najavio je da će ta zemlja uvesti uzvratne uvozne dažbine od 25 odsto na robu iz Sjedinjenih Država.

Zauzvrat, meksički lider Klaudija Šejnbaum, nakon što su SAD uvele carine, naložila je ministru ekonomije Marselu Ebrardu da koristi „tarifne i necarinske mere“ za zaštitu interesa zemlje.

Borba.Info

Kina će preduzeti neophodne mere kao odgovor, na uvođenje carina SAD na uvoz iz te zemlje.

Na ovaj način Peking namerava da zaštiti svoje legitimne interese, rekao je predstavnik kineske ambasade u SAD u razgovoru za TASS…

Diplomata je takođe naglasio da kineska strana najoštrije osuđuje ovaj korak i da mu se protivi.

Američki lider Donald Tramp uveo je carine na robu iz Kanade, Kine i Meksika.

Roba iz Kine podleže tarifi od 10%.

Sekretar za štampu Bele kuće Kerolin Livit objasnila je odluku rekavši da su zemlje snabdevale i dozvolile da se ilegalni fentanil distribuira u Sjedinjenim Državama, što je dovelo do smrti desetina miliona Amerikanaca.

Kao odgovor na ovo, kineska strana je odlučila da podnese tužbu u STO.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je takođe podsetilo da u trgovinskom i tarifnom ratu ne može biti pobednika i skrenulo pažnju na činjenicu da je Kina podržala SAD u borbi protiv, problema fentanila.

Diplomate su pozvale američku stranu da ispravi svoje greške, održi teško stečeno pozitivno okruženje u saradnji u kontroli droga i krene ka stabilnom, zdravom i održivom razvoju kinesko-američkih odnosa.

Borba.Info

Arktik, danas predstavlja ozbiljan geopolitički izazov, zbog svog obilja prirodnih resursa, strateškog značaja i ključne uloge u dinamici globalne klime.

Pitanje suvereniteta nad ovim vodama i zemljama postaje sve složenije, jer nekoliko susednih zemalja, poput Rusije, Kanade, Sjedinjenih Država i nordijskih zemalja, polažu pravo na strateške pomorske teritorije. Ovo piše publikacija Army Recognition…

Publikacija napominje da su nakon Trampovih izjava o njegovoj nameri da Grenland postane deo Sjedinjenih Država, tenzije oko ovog regiona su značajno porasle.

Trampov interes za region bio je deo šire strategije koja ima za cilj da obezbedi pristup prirodnim resursima Grenlanda, posebno rezervama minerala i ugljovodonika i jačanje vojnog prisustva SAD na Arktiku – napominje izdanje.

Autor članka dodaje da Trampove težnje nisu ostale nezapažene u Moskvi.

Rusija je navodno odgovorila na odgovarajući način na teritorijalne pretenzije Bele kuće.

Izdanje posebno skreće pažnju na izveštaj ruskog Ministarstva odbrane da su piloti odvojenog vojno-pomorskog lovačkog vazduhoplovnog puka mešovitog vazduhoplovnog korpusa Severne flote nedavno obavili niz teških letova na lovcima MiG-29KUBR, sa nosača aviona u teškim arktičkim uslovima.

Ove letačke vežbe, sprovedene nakon završetka polarne noći, omogućile su posadama MiG-29KUBR da uvežbaju ključne borbene manevre i akrobatske manevre na različitim visinama.

Uslovi sumraka otežali su zadatak, zahtevajući dodatnu obuku i prilagođavanje pilota kako bi se obezbedio siguran i efikasan rad, u jedinstvenim arktičkim uslovima – naglašava Army Recognition.

Analizirajući sadržaj manevara, publikacija napominje da su piloti izvodili vežbe ciljanja i presretanja, čime su poboljšali svoju sposobnost, da se u teškim uslovima upuštaju, u borbu sa simuliranim, neprijateljskim avionom.

Ova vežba igra vitalnu ulogu u održavanju borbene gotovosti jer posadama pruža dragoceno iskustvo u scenarijima iz stvarnog života koji uključuju brz odgovor, na vazdušne pretnje – piše u publikaciji.

Govoreći o prednostima ruskog aviona, autor publikacije podseća da je MiG-29KUBR verzija kultnog MiG-29, specijalno razvijenog, za rusku mornaricu sa modifikacijama za rad, sa nosača aviona.

Vežba naglašava važnost, operativne spremnosti u arktičkom regionu, koji je od strateškog značaja za ruske oružane snage i svedočanstvo je tekućih napora da se modernizuje vazduhoplovna sredstva ruske mornarice.
– rezimira publikacija.

Borba.Info