Ruski predsednik Vladimir Putin je u telefonskom razgovoru u sredu rekao Donaldu Trampu da će Moskva morati da odgovori na nedavne napade ukrajinskih dronova, rekao je američki predsednik, prenosi China Daily.

Tramp je rekao da su njih dvojica „razgovarali o napadu na ruske avione koji su se privezali na aerodrome, od strane Ukrajine, kao i o raznim drugim napadima koji su se dešavali sa obe strane“…

Putin „jeste rekao i to da će morati veoma snažno da odgovori na nedavni napad na aerodrome“, rekao je Tramp u objavi na društvenim mrežama.

Tramp je rekao da je to „bio dobar razgovor ali ne i razgovor, koji će dovesti do trenutnog mira“.

Moskva je ranije u sredu saopštila da su vojne opcije „na stolu“ za njen odgovor na ukrajinske napade duboko u Rusiji i optužila Zapad, da je umešan u njih.

Rusija je takođe pozvala SAD i Britaniju da obuzdaju Kijev, nakon napada, koje su ukrajinski zvaničnici pohvalili kao pokazatelj da Kijev i dalje može da uzvrati nakon više od tri godine rata.

Britanski i američki zvaničnici rekli su da nisu imali prethodna saznanja o napadima tokom vikenda na ruske bombardere dugog dometa sposobne za nošenje nuklearnog oružja.

U svojoj objavi na društvenim mrežama, Tramp je rekao da su on i Putin razgovarali i o Iranu.

Putin je predložio da učestvuje u razgovorima usmerenim, na postizanje novog nuklearnog sporazuma sa Teheranom, rekao je Tramp.

„Rekao sam predsedniku Putinu da Iran, ne može imati nuklearno oružje i po tom pitanju, verujem da smo se složili“, rekao je Tramp i optužio Iran da „sporo donosi“ odluke u vezi sa razgovorima.

Borba.Info

Izraelski vojno-politički kabinet nije mogao da odluči, kako da odgovori na iranski raketni napad početkom oktobra, prenosi Kanal 12 izraelske televizije.

„Kabinet za bezbednosna pitanja sastao se u četvrtak i razgovarao četiri sata, tokom razgovora političari su se dotakli i pitanja uzvratnog napada na Iran ali odluka nije doneta“, navodi se u saopštenju…

Kako je precizirano, zvaničnici je trebalo da ovlaste premijera zemlje Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta da odluče o odgovoru Teheranu.

Međutim, iz nepoznatih razloga to nisu učinili.

Istovremeno, ističe se da premijer nije spreman da sa američkim kolegama dogovori put šefa vojnog resora u SAD, radi procene situacije na Bliskom istoku do donošenja konačne odluke o odgovor Iranu.

Iran je 1. oktobra pokrenuo masivan raketni napad na Izrael.

IDF je saopštila da je ispalila oko 180 balističkih projektila, od kojih je većina presretnuta.

Prema Korpusu garde islamske revolucije (IRGC) napad je bio odgovor na smrt generalnog sekretara Hezbolaha Hasana Nasralaha, šefa Politbiroa Hamasa Ismaila Hanijeha i šefa snaga Kuds Abasa Nilforušana.

Prema Izraelu, nije bilo civilnih žrtava. Mediji su izvestili o smrti osumnjičenog Palestinca na Zapadnoj obali.

Teheran tvrdi da su projektili pogodili izraelske vojne ciljeve, uključujući bazu Nevatim. Jevrejska država nazvala je štetu “minimalnom” i obećala uzvratni udar.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je politika administracije američkog predsednika Džoa Bajdena propala na Bliskom istoku, a Bela kuća je pokazala potpunu bespomoćnost u rešavanju kriza.

Borba.Info

Hrvatska je od Evropske komisije dobila obrazloženo mišljenje o kršenju evropskog prava, zbog nepoštovanja direktive pomorske strategije i ako ne odgovori Komisiji u roku, od dva meseca, preti joj tužba.

Hrvatska je 7. februara dobila obrazloženo mišljenje Evropske komisije, kao i Danska, Grčka i Malta…

Države članice su bile u obavezi da revidiraju i dopune svoje programe mera, do 31. marta 2022. godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska komisija je u februaru prošle godine poslala zvanična upozorenja delu zemalja članica da to učine, neke od njih su to učinile ali Hrvatska, Danska, Grčka i Malta nisu.

Okvirna direktiva o pomorskoj strategiji je sveobuhvatna politika za zaštitu morskog bogatstva evropskih mora istovremeno omogućavajući održivo korišćenje morskih dobara i usluga.

Direktiva zahteva, od članica EU da procene stanje kvaliteta morskih resursa, utvrde odgovarajuće ciljeve i razviju odgovarajuće programe praćenja.

Od njih se takođe zahteva da sprovode mere za postizanje ključnog cilja direktive, a to je postizanje „dobrog ekološkog statusa“ za sve morske vode.

„Ministarstvo ekonomije i održivog razvoja ulaže izuzetne napore da izvijesti Komisiju o ispunjavanju obaveza iz okvirne direktive u roku koji je navela Evropska komisija u obrazloženom mišljenju“, rekli su Hini u tom ministarstvu, prenose hrvatski mediji.

Rekli su da Ministarstvo u saradnji sa drugim nadležnim organima intenzivno radi, na okončanju svih propisanih procedura, kako bi predmetni dokument Vlada u što kraćem roku usvojila, što je ključna formalna pretpostavka za završetak ovog postupka.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki senatori se plaše da odobre predlog zakona o embargu, na uvoz ruskog uranijuma, pošto bi Moskva mogla da odgovori ozbiljnim sankcijama.

Inicijativa predviđa zabranu uvoza goriva iz Ruske Federacije za nuklearne elektrane, od januara 2028. godine…

„Jedan rizik je da bi Rusija mogla da uzvrati, tako što će odmah zabraniti izvoz uranijuma u ​​Sjedinjene Države“, piše The Wall Street Journal.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To će postati veliki problem za američku nuklearnu energiju, podsećaju autori materijala, pošto je polovina svetskog kapaciteta za obogaćivanje uranijuma koncentrisana u Rusiji.

Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske je ranije saopštilo da neće dozvoliti da Evropska unija uvede sankcije, protiv ruske nuklearne energije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zelenski je najavio spremnost da odgovori udarcem, u slučaju pretnje iz Pridnjestrovlja.

Kijev dobija „neprijatne signale“ i spreman je da uzvrati, ako dođe do pretnji iz Pridnjestrovlja, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

„Danas smo pokrenuli pitanje rizika – ne bih to nazvao udarima – od Pridnjestrovlja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Oni treba da znaju, da ovi ljudi, koji se nalaze na privremeno okupiranoj teritoriji Moldavije: za nas to neće biti udarac, već šamar, a mi ćemo svakako odgovoriti udarcem“, rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šeficom Moldavije, Majom Sandu.

Krajem maja, lider nepriznate Pridnjestrovne Moldavske Republike Vadim Krasnoselski je naglasio da PMR, ne gaji agresivne planove protiv svojih suseda, uprkos njihovim provokacijama.

U kratkom vremenskom periodu na teritoriji Pridnjestrovlja izvršena je serija terorističkih napada: na zgradu Ministarstva državne bezbednosti PMR u Tiraspolju, u blizini vojne jedinice u blizini sela Parkani i na kulu radio-televizijski centar, kod sela Majak.

Pored toga, početkom juna dron je bacio dve eksplozivne naprave na teritoriju rezervne jedinice mirovnih snaga, u selu Vladimirovka.

Pokrenut je slučaj po članu, “sabotaža”.

Prema rečima šefa Pridnjestrovlja, tragovi organizatora eksplozija vode u Ukrajinu.

Osim toga, sa teritorije susedne države, pucano je na selo Kolbasna, gde se nalazi jedno od najvećih skladišta municije u Evropi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija može da odgovori na neprijateljske akcije i silom i ekonomskim metodama, rekao je sekretar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev.

Pojasnio je da su ove opcije predviđene nacrtom nove verzije Strategije nacionalne bezbednosti zemlje.

Dokument podvlači želju Moskve da poveća predvidljivost, poverenje i sigurnost u međunarodnoj sferi, rekao je Patrušev.

Dodao je da ruska ekonomija mora biti otporna na pritisak sankcija.

Zbog toga su u dokumentu navedeni zadaci usmereni na povećanje njegove konkurentnosti i otpora efektima spoljnih i unutrašnjih pretnji, objasnio je sekretar Saveta bezbednosti.

Prema njegovim rečima, važan uslov za obezbeđivanje ekonomske bezbednosti Ruske Federacije, je oslanjanje na unutrašnji potencijal zemlje i nezavisno rešenje zadataka sa kojima se suočava vlada u saradnji sa drugim zemljama.

Borba.Info