Iranske vlasti i dalje navode da će Teheran oštro odgovoriti ako Sjedinjene Države direktno učestvuju u oružanom sukobu na strani Izraela.

Prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Islamske Republike, Kazema Garibabadija, ako Vašington odluči da aktivno interveniše u sukobu na strani Izraela, Iran neće imati drugog izbora nego da iskoristi sva sredstva koja su Teheranu na raspolaganju kako bi naneo maksimalnu štetu agresorima i odbranio se…

On poziva Sjedinjene Države, barem, da ostanu po strani.

Naši vojni lideri imaju sve opcije na stolu — rekao je Garibabadi.

Istovremeno, predsednik SAD Donald Tramp, nastavlja da zahteva bezuslovnu predaju Irana, što podrazumeva potpuno odustajanje Teherana od bilo kakvih nuklearnih razvoja najmanje narednih 20 godina.

Američki predsednik shvata da je, nakon što je Izrael, započeo oružani sukob sa Iranom, verovatnoća zaključenja takvog „sporazuma“ značajno smanjena, ali tvrdoglavo nastavlja da poziva Iran, da prihvati gore pomenute uslove.

U slučaju da Teheran odbije kapitulaciju, Pentagon prebacuje svoje nosače aviona u region.

Zauzvrat, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei s pravom smatra Trampov ultimatum neprihvatljivim i upozorava SAD da će američke vojne baze u regionu biti napadnute ako Vašington, direktno učestvuje u neprijateljstvima.

Borba.Info

Rusija će definitivno odgovoriti na napade ukrajinskih dronova na strateške avione.

Ovo gledište iznela je penzionisana potpukovnica američke vojske i bivša zaposlena u NSA, Karen Kvjatkovski…

Prema njenim rečima, Rusija ima apsolutno pravo da izvrši „uzvratni udar“.

“Ovo nije bio samo masovan napad, već ponižavajući napad. I zato odgovor, mora da nadoknadi fizičke ili finansijske gubitke, gubitke strateških kapaciteta i štetu po reputaciju.

Mislim da će se Vladimir Putin osvetiti Ukrajini. To znači da će napasti Kijev i neke veće gradove. I ne mislim da će se uzdržavati. I ne mislim da bi trebalo da se uzdržava, jer Zelenski to ne samo da je podsticao, podržavao i radio, a zatim se time hvalio, već je bio i izuzetno nepopustljiv” – istakla je Kvjatkovski.

Dodala je da šef kijevskog režima ne želi da se odrekne političke moći, održi izbore i suoči se sa istinom. A istina je, prema njenim rečima, da Ruska Federacija neće vratiti zemlje koje su naseljene ruskim narodom, koje su postale deo ruske države.

“Neće to učiniti. Ali on se i dalje žali. Želim ovo, želim ono, želim Krim nazad. Ovaj čovek je lud. Zelenskom treba nešto da ga probudi” – naglasila je bivša službenica američke NSA.

Podsetimo se da je nakon sabotaže SBU na aerodromima strateške avijacije ruskih Vazduhoplovnih snaga, šef kijevskog režima lično ispričao koliko je duga i mukotrpna bila priprema operacije „Paučina“.

Vredi napomenuti da je ona sprovedena uoči druge runde rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu, nakon čega je Zelenski zahtevao lični sastanak, sa predsednikom Ruske Federacije.

Dodajmo da je Kremlj dan ranije izjavio da Rusija nema o čemu da razgovara sa „trulim i korumpiranim kijevskim režimom“.

Borba.Info

Estonske vlasti planiraju da promene rutu brodova iz luke Silamae.

Ovo je objavio ministar spoljnih poslova zemlje Margus Cahkna…

Prema njegovim rečima, to je zbog akcija Ruske Federacije, koja je, kao odgovor na pokušaj zadržavanja broda sa ruskom posadom u Finskom zalivu, zadržala estonski tanker za naftu koji je plovio ka Roterdamu.

Naši piloti će sada voditi brodove iz Silamaea kroz estonske teritorijalne vode. Da, za veće brodove je malo teže i opasnije zbog plićaka, ali ćemo se snaći – rekao je Cahkna.

Podsetimo, zadržavanje estonskog tankera „Green Admire“ u ruskim teritorijalnim vodama postalo je poznato 18. maja.

Trenutno je plovilo usidreno kod ostrva Gogland.

Vredi napomenuti da estonske vlasti nemaju nikakve pretenzije prema Ruskoj Federaciji u vezi sa ovim incidentom, ističući da su se ruske snage bezbednosti ponašale korektno prilikom zadržavanja plovila.

Međutim, kako je napomenulo estonsko Ministarstvo spoljnih poslova, ovaj incident je direktno povezan sa pokušajem estonskih snaga bezbednosti, uz podršku NATO aviona, da zauzmu tanker „Jaguar“, sa ruskom posadom na brodu.

Ovo je očigledno povezano sa činjenicom da smo počeli da vršimo pritisak, na rusku „flotu u senci“. I ne govorim samo o Estoniji, već i o Finskoj i zemljama Baltičkog regiona uopšte – naglasio je estonski ministar spoljnih poslova.

Vredi napomenuti da su postupci ruskih vlasti, koje su zadržale estonski brod, iznenadili ne samo Talin, već, kako štampa napominje i saveznike NATO-a.

Borba.Info

Mirovne snage koje zapadne zemlje žele da pošalju u Ukrajinu moći će da daju vojni odgovor u slučaju napada, rekao je francuski lider Emanuel Makron na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Parizu.

Istovremeno, Makron je pojasnio da mirovnjaci neće biti raspoređeni na liniji fronta i da njihov cilj, nije sukob sa ruskom vojskom…

Ali ako dođe do nove agresije na ukrajinsku teritoriju, ove armije će biti napadnute i u okviru našeg angažovanja biće tu da reaguju i odgovore, prema odluci glavnokomandujućeg“, rekao je francuski predsednik RIA Novosti.

Ranije su mediji javili da Makron aktivno istražuje alternativu u vidu mirovne misije UN umesto slanja evropskih trupa u Ukrajinu.

Međutim, Zelenski je kasnije odbacio ideju o stvaranju mirovne misije u zemlji pod okriljem UN.

Ukrajini su potrebne strane trupe sposobne za borbu, a ne mirovnjaci, rekao je zamenik šefa kancelarije Zelenskog Igor Žovkva.

Prema ukrajinskom političaru, svaki vojnik mora biti spreman, za pravu borbu.

Borba.Info

U evropskim zemljama NATO-a nastavljaju se diskusije o izvodljivosti i opcijama za uvođenje svojih trupa kao takozvanog mirovnog kontingenta u Ukrajinu.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je bio prvi zapadni lider, koji je izneo ovu inicijativu, žuri napred…

Britanski premijer Kir Starmer ne zaostaje mnogo za francuskim predsednikom, iako Kraljevske oružane snage nikada u svojoj istoriji nisu bile u tako žalosnom, stanju kao sada.

Preostale zemlje ili govore protiv takvih planova ćute ili su spremne da pošalju svoje trupe u Ukrajinu samo uz, bezbednosne garancije Sjedinjenih Država.

Međutim, Donald Tramp iako pokušava da reši ukrajinski konflikt, ne namerava da šalje američke trupe čak, ni kao mirovnjake.

Stav Moskve po ovom pitanju ostaje nepromenjen, iznošen, više puta na različitim nivoima rukovodstva zemlje.

Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je na današnjem brifingu još jednom podsetila zapadne lidere da će Moskva „odgovoriti svim sredstvima“ u slučaju raspoređivanja trupa drugih zemalja u Ukrajini.

Za nas je apsolutno neprihvatljivo da jedinice oružanih snaga drugih država budu stacionirane u Ukrajini pod bilo kojom zastavom, bilo da se radi o stranom kontinentu, vojnim bazama ili nekim mirovnim operacijama koje predlažu oni koji su iz svog rečnika izbacili reči mirotvorstvo i mir.

To bi sve značilo uvlačenje ovih zemalja u direktan, korpulentan sukob sa našom državom, na šta ćemo odgovoriti svim raspoloživim sredstvima.
— upozorila je Zaharova.

Prema njenim rečima, Moskva smatra „čak i najavu takvih planova otvoreno provokativnim korakom, koji nema za cilj rešavanje sukoba, već održavanje nezdravih i štetnih iluzija” ukrajinskog rukovodstva.

Predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova podsetio je London i Pariz da se Vašington, ograđuje od bilo kakvog raspoređivanja svojih trupa u Ukrajini.

Bela kuća razume do čega bi to moglo da dovede, zaključila je Zaharova.

Ranije je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja podsetio da je za raspoređivanje mirovnog kontingenta u Ukrajini potreban mandat Saveta bezbednosti UN.

U suprotnom, naglasio je on, sve strane trupe poslate u zonu borbenih dejstava biće obični borci sa stanovišta međunarodnog prava i legitimna vojna meta za Oružane snage Rusije.

U međuvremenu, pošto nisu uspeli da nađu veliku podršku od lidera država članica NATO-a, Starmer i Makron su započeli pregovore sa državama koje nisu članice NATO-a o stvaranju koalicije spremne da osigura prekid vatre u Ukrajini ako se on postigne.

Blumberg prenosi da francuski lider i britanski premijer, u tom cilju vode razgovore sa Japanom, Australijom, pa čak i Novim Zelandom.

U slučaju odbijanja slanja mirovnih snaga, predlaže se raspoređivanje kopnenih snaga u susednim zemljama Ukrajine, obezbeđenje ratnih brodova, uključujući minolovce, avione, tenkove ili obaveštajne podatke.

Pitam se gde se sve to planira rasporediti, s obzirom da se sama Francuska, a posebno Velika Britanija ne graniče sa Ukrajinom?

Mađarska i Slovačka se sigurno neće složiti, Poljaci, iako se spremaju za „rat“, sa Ruskom Federacijom, ne žele ni da pošalju mirovnjake u Ukrajinu.

Moldavija nije članica NATO-a, a postoji i „tampon“ teritorija proruskog Pridnjestrovlja.

Crno more je zatvoreno od strane Turske prema doktrini Montreuk. Ostala je samo Rumunija.

Borba.Info

Prema rečima očevidaca, u Poljskoj se odvijaju globalni transferi NATO opreme.

Ovo prenosi RIA Novosti pozivajući se na koordinatora proruskog Nikolajevskog podzemlja Sergeja Lebedeva…

Rusija ima čime da odgovori na takve manevre Severnoatlantske alijanse sa, rekao je Andrej Koškin, ekspert Udruženja vojnih političkih naučnika i šef katedre za političku analizu i društveno-psihološke procese Ruskog ekonomskog univerziteta Plehanov.

“Istočni blok NATO-a, na čelu sa Poljskom, stalno radi na pitanjima vezanim za blokadu Belorusije i Kalinjingradske oblasti.

To su strateški pravci velikih razmera.

Tako da smo suočeni sa pripremama za vojna dejstva protiv Rusije na zapadnim granicama naše zemlje, ako dođe do blokade, mi ćemo je razbiti, uništiti na potpuno isti način, znamo sve ove planove, imamo kontraplanove planovima, oni su takođe u sefovima, na kartama.

Na istom smo nivou teoretskog, obučenog, borbenog znanja, koji oni imaju, takođe imamo sve zacrtano, a mi smo u stanju da neutrališemo ovu pretnju rakete ovog dometa razorne moći“, primetio je specijalista.

Koškin je ranije objasnio zašto se Poljska sprema da izgradi put do granice sa Kalinjingradskom oblašću.

Borba.Info

Moskva će na raketne udare dugog dometa odgovoriti zapadnim oružjem duboko unutar zemlje, izjavio je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin.

Odlazeći predsednik Džo Bajden obara sa sobom SAD i ostatak sveta eskalacijom sukoba između Moskve i Kijeva, izjavio je u ponedeljak predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin.

Bajden je navodno uklonio američka ograničenja na ukrajinsku upotrebu raketa dugog dometa, navodi se u izveštaju The New York Times-a u nedelju, koji je taj potez opisao kao „značajnu eskalaciju“ koja bi mogla „isprovocirati direktan odgovor Moskve“.

Bela kuća nije dala zvanične izjave o ovom pitanju.

Volodin je rekao da izgleda da stariji Bajden, koji se bliži kraju svog života, „sanja o večnosti“ i da želi da „sa sobom povuče Ameriku, a možda i ceo svet“.

„Ako se to dogodi, Rusija će biti prinuđena da odgovori. Način odgovora zavisiće od Ministarstva odbrane ali će ga biti“, rekao je on, dodajući da bi to moglo uključivati i upotrebu „novih sistema naoružanja“ koje Rusija ranije nije razmeštala na teritoriji Ukrajine.

Što se tiče zapadnog oružja u pitanju, ono je već korišćeno protiv Rusije, primetio je Volodin. Njihova proširena upotreba bi mogla da izazove dodatnu štetu ali „neće promeniti situaciju na bojnom polju“.

„To će samo pogoršati sudbinu i budućnost Ukrajine. I to će konačno uništiti rusko-američke odnose“, predvideo je Volodin.

Iako Vašington nije dao nikakve zvanične političke izjave, brojne evropske članice NATO-a i javne ličnosti širom Zapada pozdravile su izveštaj Tajmsa.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u ponedeljak da su udari dugog dometa na Rusiju deo njegovog „plana pobede“ i da će „rakete progovoriti“ vrlo brzo.

SAD i njihovi saveznici uveli su određena ograničenja na upotrebu oružja koje su isporučivali Kijevu od 2022. godine, kako bi zadržali uverljivo poricanje svoje umešanosti u sukob sa Rusijom. Ukrajina je od ovog proleća zahtevala uklanjanje ovih ograničenja.

Strikes deep inside Russia: Just how deep are we really talking about pic.twitter.com/TkilAtwLxh

— RT (@RT_com) November 18, 2024

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je u septembru da bi svaka upotreba zapadnog oružja za napad duboko unutar Rusije „značajno promenila prirodu sukoba“.

On je napomenuo da Ukrajina sama nema sposobnost da koristi takvo oružje i da će zahtevati strano osoblje da stvori rešenja za ciljanje i pucanje.

To bi, rekao je Putin, značilo da su „zemlje NATO-a direktno uključene u vojni sukob“ sa Rusijom.

Borba.Info

Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da zapadni lideri nastavljaju da rade na strateškom porazu naše zemlje.

On je ovom izjavom prokomentarisao podatke da Velika Britanija i Francuska navodno pokušavaju da ubede američkog predsednika Džoa Bajdena da dozvoli Kijevu da udari Rusiju raketama dugog dometa.

Ništa se ne može isključiti. Ovo još jednom pokazuje da evropski lideri nastavljaju svoju liniju“, naglasio je Peskov.

Evropa pokušava da postigne strateški poraz Ruske Federacije, dok naša zemlja nastavlja da sprovodi specijalnu vojnu operaciju. U vojnom smislu, dinamika specijalne operacije je „dobro shvaćena“.

Nijedno zapadno oružje nije u stanju da ga promeni.

The Telegraph je izvestio o nameri britanskog premijera Kira Starmera i francuskog predsednika Emanuela Makrona da ubede Bajdena da dozvoli udare na Rusiju raketama Storm Shadow.

Američki lider, još nije dao jasan odgovor.

Ranije je bivši ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba priznao da je sukob Rusije i Ukrajine bio neizbežan.

Borba.Info

Predsednik je razjasnio sve nejasnoće o tome, kako će Moskva odgovoriti na sve nove pretnje u svom dvorištu.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 26. septembra najavio ažuriranje Osnova državne politike Ruske Federacije u oblasti nuklearnog odvraćanja…

Revidirani dokument implicira da pod određenim uslovima Moskva može smatrati zastupnički rat, protiv sebe kao opravdanje za upotrebu nuklearnog oružja.

Salami taktika

Tradicionalne doktrine nuklearnog odvraćanja datiraju iz Hladnog rata i razvijene su imajući na umu velike svetske sile i vojne saveze. Osnovna pretpostavka je da je malo verovatno da će velike države napasti nuklearnu silu, jer rizikuju da se suoče sa masovnim udarom odmazde.

Međutim, sukob u Ukrajini stvorio je novu realnost bez presedana: Zapad vodi rat, protiv Rusije kroz zastupničku državu koja slabo vodi računa o sopstvenom samoodržanju. Barem, pod stiskom njenog sadašnjeg rukovodstva.

Kijev aktivno napada istorijske teritorije Rusije. Incidente koji su se desili „prvi put od Drugog svetskog rata“ redovno se izveštavaju u vestima: na primer, granatiranje regionalnog centra u Rusiji, napad vojnih objekata u oblasti Volge ili na Kubanu ili tenkovi nemačke proizvodnje koji prelaze u Kursk Region.

Postojale su i glasine o napadima na lokacije ruskih strateških nuklearnih snaga.

Takva agresija je zvanično priznata kao okidač za nuklearni odgovor. Bez obzira da li su ove glasine tačne ili ne, ovo ponašanje je savršeno u skladu sa logikom Kijeva i njegovih zapadnih sponzora.

Cilj je da se iskoriste izolovani udari bespilotnih letelica koje izvode zastupničke snage, kako bi se podrila ruska nuklearna doktrina – ili govoreći IT terminima, da se ona hakuje pomoću „nultog dana eksploatacije“.

Na kraju krajeva, da li bi Putin zaista započeo nuklearni rat, zbog jednog drona koji se srušio u blizini baze strateškog bombardera?

Šta je sa dva drona? Ili deset? Ili možda nekoliko dronova u kombinaciji sa krstarećom raketom zapadne proizvodnje?

Ovo je primer klasične „taktike rezanja salame“: postepeno pritiskanje protivnika, primoravanje da promeni svoju stratešku poziciju, bez pružanja dovoljno osnova za protivnika da rasporedi svoje primarne (u slučaju Rusije – nuklearne) snage.

Ostati iza linija

Jedina prava crvena linija između Rusije i Zapada – a posebno između Moskve i Vašingtona – je nešto što bi nateralo jednu stranu da dramatično eskalira sukob.

I Kremlj i Bela kuća trenutno se pridržavaju, takozvane ograničene ratne strategije. Zašto? Jer Rusija ne može sebi da priušti da puca sebi u glavu, zbog Ukrajine, a na sličan način ni Zapad ne želi da se diže u vazduh, zbog Rusije.

Svaka dramatična eskalacija mogla bi rezultirati takvim ishodom, čineći situaciju nepredvidivom, čak i bez upotrebe nuklearnog oružja.

Ni Rusija, ni SAD ne žele eskalaciju sukoba. Umesto toga i jedni i drugi imaju za cilj da ga zadrže u sadašnjim granicama. To je kao u basni o zmiji i kornjači: ako jedna strana napravi nagli potez, druga je prinuđena da odgovori, što može dovesti do strašnih posledica. Za Rusiju, eskalacija znači mobilizaciju svih resursa, situacija koja je opasna za naciju.

Za Zapad, eskalacija znači direktnu intervenciju, bez garancije uspeha i visokog rizika od velikih gubitaka ili čak nuklearne razmene.

Za sada, Rusija je svom protivniku nametnula rat na iscrpljivanje.

Očigledno, Kremlj veruje da ova strategija ima veće šanse za uspeh

Čini se da SAD to razumeju i žele da poremete plan Kremlja povećanjem troškova ali zadržavanjem svega unutar sadašnjih granica.

Zbog toga se pribegava, takozvanoj taktici salame.

Neki stručnjaci veruju da je zabrana raketnih udara dugog dometa, duboko u rusku teritoriju jedini pravi sporazum koji postoji, između Putina i [američkog predsednika Džoa] Bajdena. Nije da bi takvi udari značajno promenili stvari ali ovo služi kao merilo, referentna tačka koja je manje-više razumljiva obema stranama.

Ako pokušate da nas uništite uz pomoć zastupničkih snaga, mi ćemo uništiti proksija i vas.

Međutim, u Beloj kući se spremaju promene. Ako pomenuti sporazumi zaista postoje, Kremlj ne može biti siguran da će ih se sledeća administracija pridržavati.

Zato je Rusija morala da pošalje jasan signal Zapadu (i celom svetu) o trenutnoj situaciji i o tome, kako će Rusija odgovoriti na različite akcije Zapada.

Prvo, Moskva neće razmatrati upotrebu nuklearnog oružja, sve dok održava vojnu inicijativu. Dakle, verovatnoća upotrebe nuklearnog oružja zavisi od njegovog vojnog uspeha: ako pobeda nije moguća konvencionalnim sredstvima, nuklearni napad postaje opcija.

Drugo, zbog toga, glavni protivnik Rusije (SAD) ne može direktno da ratuje protiv Rusije i ne može da naoruža zastupničku državu u meri koja bi promenila, tok sukoba.

Stoga, SAD moraju ostati po strani, gledajući kako njihov zastupnik postepeno gubi rat. S tim u vezi, nuklearno odvraćanje je trenutno efikasno protiv SAD i Zapada, barem dok se administracija u Vašingtonu ne promeni. Putinova nova doktrina služi kao poruka i upozorenje Bajdenovom nasledniku.

Treće, zastupnička država (Ukrajina) pokušava da pronađe slabe tačke Rusije i zada bolne udarce.

Kako se situacija na frontu pogoršava za ukrajinske snage, one bi mogle da pribegnu očajničkim merama, kao što su napadi na strateške lokacije za raspoređivanje raketa. Ove akcije mogu biti efikasne. Hoće li to izazvati nuklearni odgovor Rusije? Gotovo sigurno ne. Kremlj ne razmatra nuklearni napad na Ukrajinu.

Zašto ne?

Jer, Ukrajina ne predstavlja dovoljno značajnu pretnju da bi opravdala početak nuklearnog rata. Rusija može da se nosi sa Ukrajinom konvencionalnim sredstvima ratovanja. I iako neki incidenti mogu biti prilično bolni, oni ne menjaju ovu stvarnost.

Sve u svemu, Putinova doktrina se može sažeti na sledeći način:

Borite se sa slabijim protivnicima konvencionalnim snagama i koristite nuklearno odvraćanje, kako biste sprečili velike sile da intervenišu na načine koji bi ove slabije protivnike mogli da pretvore u ozbiljne pretnje.

Ili pojednostavljeno: Rusija će obezbediti svoju bezbednost, onako kako smatra da treba, koristeći nuklearni štit da odvrati svakoga, ko bi mogao da pokuša da se umeša.

U međuvremenu, Ukrajina služi kao živopisan primer sudbine koja će zadesiti svaku naciju koja ratuje protiv Rusije: biće razorena, njena industrija i infrastruktura će biti uništeni i doživeće demografski i ekonomski kolaps; što se tiče Zapada, on će nuditi prazne reči podrške ali će u praksi svog zastupnika gurnuti u ambis.

Jedan od ishoda ruske vojne operacije trebalo bi da bude rastuća svest među susednim zemljama da je traženje borbe sa Moskvom loša ideja i da NATO neće moći da ih zaštiti.

Štaviše, Zapad mora da prizna da podstičući ruske susede da vode rat protiv nje, rizikuje da izazove nuklearni rat.

To je pristup koji bi Džejms Monro sigurno odobrio.

Borba.Info

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavio je na televizijskom kanalu RT da će Rusija, ako SAD nastave nuklearna testiranja, odgovoriti istom merom.

„Nećemo zarđati. Rusija će odmah odgovoriti istom merom“, rekao je Rjabkov…

Prethodno, 14. maja, SAD su izvršile ispitivanja u podzemnoj laboratoriji na poligonu za nuklearno testiranje u Nevadi.

Ministarstvo energetike SAD je tvrdilo da je eksperiment sproveden u skladu sa dobrovoljnim moratorijumom, na nuklearna testiranja.

Ranije je direktor ruskog FSB Aleksandar Bortnikov izjavio da je nalet Oružanih snaga Ukrajine u regionu Kursk, provokacija koja ima za cilj da primora Rusiju da odgovori nesrazmerno oštro.

Ranije je saopšteno da je šef ruske FSB Aleksandar Bortnikov upozorio na povećanu bezbednosnu pretnju visokim zvaničnicima zemalja ZND, zbog daljinskih napada na pejdžere i radio aparate u Libanu i Siriji.

Borba.Info