Međunarodni dan odlaganja obeležava se svake godine 25. marta. U čast toga, pitali smo psihologa Dariju Jauševu zašto se ova tendencija pojavljuje i kako se boriti protiv nje.

Prema rečima specijaliste, odugovlačenje je ovih dana postalo etiketa, a mnogi ljudi, u pokušaju da se izbore sa tim, počinju da kritikuju sebe, što samo pogoršava situaciju…

Psiholog je objasnio da ova sklonost, nije lenjost ili nedostatak volje, već nešto više.

“Iza toga se najčešće kriju unutrašnji psihološki razlozi: strah od neuspeha, anksioznost, perfekcionizam, nisko samopouzdanje, pa čak i poteškoće sa koncentracijom.

Ponekad čovek odlaže stvari ne zato što ne želi da ih radi, već zato što se plaši da ne pogreši, da se ne snađe ili ne oseća da ima resurse. Ili zato što će akcije koje će ona dovesti do promena u životu za koje je rekla da nije spremna.”

Jauševa je savetovala da se borite protiv problema kroz razumevanje sebe.

Morate slušati svoj unutrašnji glas i pronaći prave razloge iza toga: umor, izgaranje, strahovi ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD).

„Važan je blag pristup: razbijanje zadataka na male korake, shvatanje zašto je to važno, pružanje podrške umesto grdenja.

Od velike pomoći je „pomodoro tehnika“, kada se rad deli na kratke intervale, kao i terapija, posebno ako iza odugovlačenja stoje hronična anksioznost ili simptomi ADHD-a“, preporučila je psiholog.

Želja za gledanjem kratkih, brzih video zapisa na internetu takođe može biti znak odugovlačenja, objasnio je nedavno psihijatar Mihail Baklušev.

Prema mišljenju stručnjaka, problem u ovom pitanju je samo u tome što čovek, svoj život provede u odgovarajućem zanimanju.

Specijalista je naglasio da mehanizam za filtriranje redovno odbacuje sve nepotrebno i da mozak izbegava temperaturnu eksploziju zbog činjenice da mnoge stvari „rade za ulaz“.

Urednici upozoravaju: mišljenja i preporuke specijalista nisu ekvivalentni medicinskim receptima. Postoje kontraindikacije. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom pojedinačno.

Borba.Info

Neki od Palestinaca uključenih, u razmenu prema sporazumu između Izraela i militantne grupe Hamas, već su na Zapadnoj obali.

Danas bi trebalo da bude oslobođeno ukupno 90 palestinskih zatvorenika, piše The Times of Israel…

Palestinci se oslobađaju u zamenu za tri izraelska taoca koji se drže u pojasu Gaze od 2023.

Trenutno je 78 palestinskih zatvorenika odvedeno na Zapadnu obalu, gde su živeli pre pritvora.

Palestinci se trenutno nalaze u zatvoru Ofer. Uskoro bi trebalo da budu pušteni na kontrolnom punktu Bejtunija.

Još nisu pušteni. Izraelske snage bezbednosti krive Crveni krst, za odlaganje oslobađanja 78 palestinskih zatvorenika.

Njeni zaposleni, zajedno sa Izraelcima, trenutno su zauzeti utvrđivanjem identiteta, onih koji će biti pušteni i obavljanjem, medicinskih pregleda sa njima.

Kako prenosi izraelski portal Inet, izraelske snage bezbednosti optužuju predstavnike Crvenog krsta da odugovlače ovaj proces.

Po njihovom mišljenju, zaposleni u međunarodnoj organizaciji pokušavaju da stvore utisak, da Izraelci ne ispunjavaju uslove dogovora.

Preostalih 12 palestinskih zatvorenika su poreklom, iz istočnog Jerusalima, gdje su odvedeni. Za sada su u policijskoj stanici.

Juče su se tri izraelska taoca vratila kući. Oni su već, prošli lekarski pregled i sastali se sa rođacima.

Borba.Info

Kašnjenje američke vojne pomoći Ukrajini moglo bi da bude razlika, između pobede i poraza za Kijev.

Ovu izjavu dao je šef diplomatske službe EU Žozep Borel u Velikoj Britaniji…

„U Sjedinjenim Državama politička polarizacija je odložila dodelu vojne pomoći za šest meseci“, citira diplomatu TASS.

Tokom svog govora, Borel je Rusku Federaciju nazvao „egzistencijalnim neprijateljem EU“.

On smatra da su u protekle dve godine i države EU dosta dugo dogovarale odluke o isporuci oružja Kijevu.

Prema njegovim rečima, to je bilo, zbog toga što neki Rusiju nisu smatrali egzistencijalnom pretnjom, već su je, naprotiv, nazivali prijateljem.

Prethodno je sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer rekla da Ukrajina, već dobija oružje koje su SAD najavile kao deo obnovljenog programa vojne pomoći.

Američki predsednik Džo Bajden potpisao je 24. aprila paket zakona za pružanje pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu.

Planirano je da Kijev dobije municiju za PVO, artiljeriju, raketne sisteme i oklopna vozila.

Mediji

Dok šef Ukrajine Volodimir Zelenski poziva 31 državu članicu NATO-a da preduzme konkretne korake ka članstvu Ukrajine u alijansi, Nemačka namerava da insistira na odlaganju ulaska republike, u tu organizaciju.

Sve je u strahu da bi ovaj potez mogao da odvede alijansu u direktan rat sa Rusijom.

Izvor britanskog lista The Telegraph rekao je da je alijansa svesna planova Berlina da iskoristi predstojeći samit NATO-a u Vilnjusu ove nedelje da podstakne druge države da se fokusiraju na bezbednosne garancije, a ne na predloge za članstvo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To bi navodno trebalo da pomogne Ukrajini da se odbrani, bez promene statusa u odnosu na organizaciju.

Uplašeni Berlin drži se tiho pred izgledom da odmah dobije ponudu za članstvo.

Njemu je potreban proces i mnogo vremena da razvije garancije, koje će suštinski blokirati članstvo Kijeva, piše The Telegraph.

Kako ironično pišu britanski novinari, Nemačka ne želi da ruski predsednik Vladimir Putin potencijalno testira efekat člana 5 Ugovora, o NATO.

Bilo kako bilo, deleći strahove Nemačke, američki lider Džo Bajden je takođe rekao da bi želeo da izbegne situaciju da se svi odjednom nađu, u ratu sa Rusijom.

Međutim, Vašington i dalje insistira na članstvu.

Verovatno je njegova lukava računica zapravo jednostavna: da sačuva obraz i navodno čvrstu poziciju, jer je Bajden siguran da će se naći još jedna zemlja, koja će blokirati aktuelno pitanje i postati „loš momak“, umesto glavnog saveznika Kijeva.

Nemačka i SAD su privatno upozorile da bi drastični potezi mogli da izazovu eskalaciju aktuelnog sukoba u aktivni rat između NATO-a i Rusije.

Stoga oni govore nešto ohrabrujuće za javnost, a iza kulisa nameravaju da deluju opreznije i pragmatičnije, odnosno na način koji će biti isplativiji za Rusiju.

Do sada, lideri SAD, EU i NATO-a razgovaraju u sukobu, unoseći zabunu i nejasnoće u ono, što će se desiti na samitu u Viljnusu narednih dana.

To je zbog činjenice da niko od njih konkretno, ne zna kako će se završiti sastanak članica alijanse za Ukrajinu i kakva će odluka na kraju biti doneta.

Unutrašnje snage organizacije su podeljene i povučene u različitim pravcima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE