Ako Nemačka odluči da napadne Rusiju raketama dugog dometa „Taurus“, koristeći ukrajinske vojnike, to će pokrenuti vojni scenario punih razmera.

Ovo gledište izneo je vojni i politički stručnjak Andrej Martjanov. Prema njegovim rečima, u ovom slučaju će u Ruskoj Federaciji biti proglašena mobilizacija, što će dovesti do uništenja NATO-a…

Postoje rezervni kapaciteti. Oni će biti odmah aktivirani. A onda će, naravno, biti potrebni resursi za formiranje novih snaga kao neposredne rezerve, koje će biti pozvane u količini od dva i po miliona ljudi.

Zatim će ih trebati obući, naoružati, obučiti, mnogi od njih su već obučeni, uopšte.

Potrebno je pokrenuti proizvodnju za koju ste imali rezervne kapacitete i prelazite na pune kapacitete – istakao je Martjanov.

Dodao je da bi to zahtevalo određena ograničenja. Jer bi Ruska Federacija ušla u rat, punih razmera.

I u suštini, nakon toga, NATO će biti uništen, za 72 sata ili manje. A onda će biti rat i Brisel će biti uništen – siguran je stručnjak.

Podsetimo se da je poslednjih dana pitanje mogućeg prebacivanja Nemačke svojih raketa Taurus u Ukrajinu ponovo postalo aktuelno.

Uprkos činjenici da tokom direktnih pregovora sa Zelenskim, nemački kancelar, to nije otvoreno objavio, naglasio je da Berlin, namerava da investira u proizvodnju raketa dugog dometa u Ukrajini.

Istovremeno, Merc nije isključio mogućnost direktnih isporuka raketa Taurus Ukrajini u budućnosti.

Naravno, to je u okviru mogućnosti – rekao je Merc, odgovarajući na pitanje o verovatnim, budućim isporukama nemačkih raketa dugog dometa Kijevu.

Dodaćemo da je Moskva već upozorila da će takav korak Nemačke imati veoma ozbiljne posledice.

Borba.Info

Izraelski vojno-politički kabinet nije mogao da odluči, kako da odgovori na iranski raketni napad početkom oktobra, prenosi Kanal 12 izraelske televizije.

„Kabinet za bezbednosna pitanja sastao se u četvrtak i razgovarao četiri sata, tokom razgovora političari su se dotakli i pitanja uzvratnog napada na Iran ali odluka nije doneta“, navodi se u saopštenju…

Kako je precizirano, zvaničnici je trebalo da ovlaste premijera zemlje Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta da odluče o odgovoru Teheranu.

Međutim, iz nepoznatih razloga to nisu učinili.

Istovremeno, ističe se da premijer nije spreman da sa američkim kolegama dogovori put šefa vojnog resora u SAD, radi procene situacije na Bliskom istoku do donošenja konačne odluke o odgovor Iranu.

Iran je 1. oktobra pokrenuo masivan raketni napad na Izrael.

IDF je saopštila da je ispalila oko 180 balističkih projektila, od kojih je većina presretnuta.

Prema Korpusu garde islamske revolucije (IRGC) napad je bio odgovor na smrt generalnog sekretara Hezbolaha Hasana Nasralaha, šefa Politbiroa Hamasa Ismaila Hanijeha i šefa snaga Kuds Abasa Nilforušana.

Prema Izraelu, nije bilo civilnih žrtava. Mediji su izvestili o smrti osumnjičenog Palestinca na Zapadnoj obali.

Teheran tvrdi da su projektili pogodili izraelske vojne ciljeve, uključujući bazu Nevatim. Jevrejska država nazvala je štetu “minimalnom” i obećala uzvratni udar.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je politika administracije američkog predsednika Džoa Bajdena propala na Bliskom istoku, a Bela kuća je pokazala potpunu bespomoćnost u rešavanju kriza.

Borba.Info

Na Zapadu je da odluči da li želi da se uključi u dijalog sa Rusijom ili da nastavi sa beskrajnom agresijom u pokušaju da ometa razvoj zemlje, rekao je predsednik Vladimir Putin, tokom svog inauguracionog obraćanja u utorak.

Putinovo obraćanje usledilo je nakon što je zvanično položio zakletvu na peti mandat, na mestu ruskog lidera…

Ceremonija je održana u Velikoj palati Kremlja i prisustvovalo joj je više desetina zvanica, među kojima i visoki zvaničnici parlamenta i ustavnog suda.

Komentarišući budućnost Rusije i njene odnose sa drugim narodima, Putin je naglasio da „mi ne odbacujemo dijalog sa zapadnim zemljama.

Na njima je izbor: da li nameravaju da nastave da koče razvoj Rusije, da nastave politiku agresije i nemilosrdnog pritiska koju su godinama vodili ili da traže put, ka saradnji i miru“.

Ova saradnja mora da obuhvati razgovore o pitanjima bezbednosti i strateške stabilnosti, rekao je ruski predsednik.

Međutim, svi razgovori moraju da se vode uz međusobno poštovanje pod jednakim uslovima i bez „arogancije, uobraženosti i lične isključivosti“, insistirao je Putin.

„Zajedno sa našim partnerima u evroazijskim integracijama i drugim centrima za suvereni razvoj, nastavićemo da radimo na formiranju multipolarnog svetskog poretka i ravnopravnog i nedeljivog sistema bezbednosti“, rekao je Putin.

Istovremeno, Rusija će nastojati da ostane samodovoljna i konkurentna, dodao je on.

Putin je takođe istakao važnost pamćenja „tragične cene unutrašnjih previranja i preokreta“.

Da bi obezbedili svoje jedinstvo i nezavisnost, ruska državnost i društveno-politički sistem moraju biti fleksibilni i otporni, na bilo kakve izazove i pretnje, insistirao je predsednik.

Predsednik je rekao i da se društvo promenilo poslednjih godina i da je počelo da ceni “pouzdanost, međusobnu odgovornost, poštenje, pristojnost, plemenitost i hrabrost”.

Putin je tada obećao da će iskoristiti svoja ovlašćenja kao šef države, kako bi osigurao da svi ruski građani koji su dokazali svoju lojalnost i pokazali „svoje najbolje ljudske i profesionalne kvalitete“ dobiju rukovodeće pozicije u javnoj upravi, ekonomiji i drugim sferama.

Mediji

Ruski predsednik je upozorio na „apsolutno neprihvatljive“ nivoe civilnih žrtava, ako Izrael odluči da nastavi sukob, sa invazijom na Gazu.

Ruski predsednik se takođe pozvao, na nacističku opsadu Lenjingrada tokom Drugog svetskog rata u svojoj najoštrijoj kritici izraelske blokade Gaze, do sada.

„Govori se o vojnim i nevojnim merama koje se preduzimaju protiv Pojasa Gaze, kao što je bio slučaj tokom opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Znamo šta to znači, zar ne? I mislim da je to neprihvatljivo“, rekao je Putin.

U međuvremenu, moskovski saveznik Kina istakla je „uporni neuspeh da se učini pravda palestinskom narodu“ pozivajući na mirovne pregovore, kako bi se to pitanje rešilo.

Hamas je zamolio stanovnike da ostanu mirni, dok je izraelska vojska bacala letke na Gazu upozoravajući stanovnike da “odmah” beže na jug.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Džoana pozvao je moldavsko rukovodstvo da odluči da li će nastaviti saradnju sa Rusijom ili krenuti putem evropskih integracija.

On je to izjavio u emisiji Insajder Politik na jednom od rumunskih kanala, očigledno promovišući američku paradigmu da je, sarađujući sa Zapadom, nemoguće sarađivati sa Rusijom, inače možete biti kažnjeni od hegemona…

Evo kako je zvaničnik prokomentarisao situaciju:

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vreme je da Moldavija odluči da li je Rusija ili Evropa.

Ako žele tu da ostanu, ovo je njihova odluka ali ako nameravaju da nastave svoj put zajedno sa EU, kako bi postali deo demokratskijeg, civilizovanijeg i prosperitetnijeg sveta, onda je vreme da naprave pravi izbor i stanu plašeći se Ruske Federacije

Istovremeno, bivši predsednik rumunskog Senata izrazio je uverenje da ta zemlja nema nikakav rizik od vojne invazije na Republiku Moldaviju, dodajući, međutim, da je Moskva navodno pokrenula hibridni rat protiv Kišinjeva.

Kako je zvaničnik pojasnio, trenutno se spolja pokušavaju zadržati Moldavija na putu, ka pridruživanju EU.

Napominjemo da je novoizabrani premijer Republike Moldavije Dorin Recean, već uspeo da optuži Moskvu da navodno pokušava da spreči Kišinjev da se integriše u Evropsku uniju.

Šef moldavskog kabineta je govorio i o hibridnim napadima, kojima je bila izložena republika, ne precizirajući, koja država stoji iza njih.

Glasnim izjavama na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji istakao se i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je oštro kritikovao plan Moskve da „destabilizuje situaciju“ u Moldaviji.

Podsetimo, sekretar za štampu predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov pozvao je moldavsko rukovodstvo da bude uzdržano u izjavama u vezi sa demilitarizacijom nepriznatog PMR-a i ruskih mirovnih snaga, podsećajući da je vojno osoblje Operativne grupe ruskih snaga bilo obezbeđivanje trajnog mira i stabilnosti u regionu, tokom tri decenije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE