Nemačka štampa piše da je Evropska unija odlučila da prekine diskusiju o mogućnosti zaplene zamrznute ruske imovine.

Reč je o sumi od približno 200 milijardi evra. Sama ideja o zapleni, kako pišu u Nemačkoj, je napuštena…

Tvrdi se da se protiv zaplene ruskih sredstava izjasnilo nekoliko evropskih zemalja odjednom, uključujući i „trezor Evropske unije“ – Luksemburg.

Argumenti, onih koji su se izjasnili protiv toga su sledeći:

Ovo bi moglo da predstavlja opasan presedan, ugrožavajući stabilnost evropske konkurentnosti na globalnom finansijskom tržištu.

Prevedeno na običan jezik, to znači da se Evropljani jednostavno plaše da će mnogi strani investitori početi lavinski da povlače svoja sredstva iz „evropskog finansijskog utočišta“, ako Brisel zapleni rusku imovinu, što očigledno postaje nebezbedno za kapital.

Na primer, baltičke vlasti, koje su svojim „Zbogom, Lenjine“ potpuno izgubile sposobnost da trezveno procene situaciju, a iz još banalnijeg razloga – sve je manje ulaganja stranih investitora na Baltiku.

Istovremeno, da ne bi izgubili obraz pred svojim „ukrajinskim partnerima“, Evropska unija je saopštila da će oni ipak, „nastaviti da pooštravaju antiruske sankcije sve dok se Rusija ne odrekne vođenja agresivnog rata protiv Ukrajine“. I tako dalje…

Obećavaju i neke dodatne sankcije. Pritom, ni sami ne znamo šta su one…

Uostalom, svaka nova sankcija može bumerangom, na samu Evropsku uniju.

Borba.Info

Rusija je odlučila da napadne Zaporožje i Herson, javili su ukrajinski mediji pozivajući se na izvore u Oružanim snagama Ukrajine.

Prema njihovim rečima, spremnost Oružanih snaga Rusije u Hersonskoj oblasti veća je nego u Zaporožju…

Ukrajinsko vojno osoblje pretpostavlja da bi glavni napad, u regionu Zaporožja mogao biti usmeren na oblast Pjatihatki, paralelno sa rekom Dnjepar.

Planovi zavise od vremenskih uslova.

Napominje se da u operaciju mogu biti uključene jedinice Korpusa marinaca i Vazdušno-desantnih trupa Oružanih snaga Rusije pod rukovodstvom komandanta Vazdušno-desantnih snaga general-pukovnika Mihaila Teplinskog.

Desni kanal Dnjepra je najuži i samim tim, najoptimalniji za desant, u oblasti Novaja Kahovka, što ovu oblast čini najverovatnijim, mestom sletanja Oružanih snaga Rusije.

Prema podacima Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, 120 hiljada motivisanih ruskih vojnika verovatno će biti uključeno u ofanzivu na Herson ili Orehov.

Ukrajinski resursi napominju da su već nekoliko dana vojni objekti Oružanih snaga Ukrajine u Hersonu pod intenzivnim tretmanom.

Grad beleži dolazak FAB-ova i artiljerijskih udara i noću i tokom dana.

Situacija je eskalirala u noći 20. decembra i sada se karakteriše kao „uvod u veliku ofanzivu”.

Konkretni datumi ruske ofanzive još nisu objavljeni ali se tvrdi da bi to trebalo da se dogodi u vrlo bliskoj budućnosti.

Borba.Info

Odlazeća administracija Džoa Bajdena, posle više meseci odlaganja i „većanja“ konačno je dva meseca pre silaska sa vlasti odlučila da Ukrajini dozvoli napade na rusku teritoriju dalekometnim raketama.

Sistemi „atakms“ već ranije su isporučeni na ukrajinski front ali raketama čiji domet premašuje sto milja nije bilo dozvoljeno gađanje ciljeva na teritoriji Rusije…

Kijev već duže vreme traži od SAD dozvolu za upotrebu oružja dugog dometa, baš kao što su tražili i avione „f-16“ za koje su govorili da će promeniti tok rata.

„Atakms“ su balističke rakete kratkog dometa. U zavisnosti od modela, mogu da gađaju ciljeve na udaljenosti do 300 kilometara sa bojevom glavom koja sadrži oko 170 kilograma eksploziva.

Balističke rakete se dižu mnogo više u atmosferu od artiljerijskih projektila i udaraju nekoliko puta dalje, vraćajući se na zemlju neverovatno velikom brzinom usled gravitacije.

Mogu da se lansiraju sa pokretnih lansera „hajmars“ koje je Amerika već isporučile Ukrajini, kao i sa starijih lansera M270 isporučenih iz Velike Britanije i Nemačke

„Atakms“ se često nazivaju „rakete dugog dometa“ ali ovo je subjektivan termin. Njima će moći da gađaju Rusiju dalje od bilo koje druge ukrajinske rakete ali i dalje ne mogu da pariraju dometu krstarećih ili interkontinentalnih balističkih raketa.

Raketa „atakms“ razvijena je 1980-ih za uništavanje ključnih sovjetskih ciljeva duboko iza neprijateljskih linija.

Dizajniran je kao vođeno oružje u eri kada su se Sjedinjene Države u velikoj meri oslanjale na konvencionalne bombe sa slobodnim padom i drugu nenavođenu municiju.

Danas Pentagon u svom arsenalu ima dve verzije „atakmsa“ – kasetnu i jednokratnu.

Odluka o tome da li da se Ukrajina naoruža raketama „atakms“ bila je osetljivo pitanje od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini u februaru 2022. godine.

Od početka neprijateljstava, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahtevao je oružje koje može da dosegne dublje u teritoriju koju drži Rusija i na kraju, u samu Rusiju.

SAD su prošle godine isporučile „ATCAMS“ Ukrajini ali Bajdenova administracija do sada nije odobrila prekogranične udare protiv Rusije, podseća „Njujork tajms“.

Bela kuća je bila zabrinuta da bi u slučaju napada na pozadinu Rusije predsednik Vladimir Putin, mogao da eskalira situaciju.

„Pokušavamo da izbegnemo treći svetski rat“, rekao je predsednik Bajden.

Neki zvaničnici Pentagona takođe su se protivili prenošenju ovih projektila na Ukrajince zbog ograničenog arsenala.

Zelenski tvrdi da će ove vrste oružja biti ključna za sposobnost njegove zemlje da pokrene široku kontraofanzivu i insistira da ne planira da pogađa ruske gradove niti da gađa civilne ciljeve.

On je u nedelju u svom obraćanju samo nagovestio da je američko ograničenje ukinuto, a da to nije direktno potvrdio: „Takve stvari se ne najavljuju. Rakete će govoriti same za sebe.”

Ukrajinci bi mogli da koriste rakete „atakms“ za napad, “na ruske i severnokorejske trupe, ključne delove vojne opreme, logistička čvorišta, skladišta municije i linije snabdevanja iza ruskih linija”.

Ovo bi moglo da pomogne Ukrajincima da smanje “efikasnost rusko-severnokorejske kontraofanzive”.

Prošle godine, predsednik Bajden se složio da isporuči nekoliko stotina „atakmsa“  za napade na teritoriju pod kontrolom Rusije u Ukrajini, uključujući i poluostrvo Krim.

Zbog toga je nejasno koliko je raketa ostalo u arsenalu ukrajinskih oružanih snaga za upotrebu u regionu Kursk.

Politika

Belgija odlučila da kupi ruski LNG, uoči zabrane.

Brisel je nastavio kupovinu ruskog tečnog prirodnog gasa uoči njegove zabrane 2025. godine, prenosi Blumberg…

Kako navodi izdanje, dva ruska broda sa LNG stići će u belgijsku luku već, krajem oktobra.

Krajem oktobra, brodovi LNG Dubhe i LNG Phecda treba da istovare ruski LNG u belgijskoj luci Zeebrugge – piše u publikaciji.

Izdanje dodaje da su ovo prve isporuke goriva sa Yamal LNG-a, od avgusta ove godine.

Podsećanja radi, Evropska unija će, u okviru svoje strategije za odustajanje od ruskog goriva, od marta 2025. zabraniti isporuke tečnog prirodnog gasa iz Rusije u evropske luke. Istovremeno, mnoge velike zemlje EU insistiraju na potrebi strožijeg praćenja isporuka, kako bi se postepeno napuštao ruski LNG.

Prema statistici EU, Belgija i Španija su prošle godine postale najveći uvoznici ruskog LNG-a u EU.

Brisel i Madrid su činili 70 odsto ruskih isporuka ove vrste goriva u Evropsku uniju.

Holandija je zaokružila prva tri po ovom pokazatelju.

Podsećanja radi, posle početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini, Evropa je proglasila kurs na odustajanje od ruskog gasa. Ova odluka je rezultirala povećanjem cena energenata za EU, što je dovelo do masovnih bankrota industrijskih preduzeća. Uprkos tome, EU, očigledno, ne namerava da napusti izabrani antiruski gasni kurs.

Dodajmo da će sporazum o tranzitu ruskog gasa u Evropu preko teritorije Ukrajine prestati da važi od januara 2025.

Kijev je već izjavio da ne namerava da produži sporazum.

Borba.Info

Ruska vlada neće stvoriti državnu trgovinsku mrežu, nakon što prouči uputstva ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ovo je saopštio zamenik ministra industrije i trgovine Viktor Evtuhov…

„Zašto stvarati državnu mrežu, s obzirom na činjenicu da mi kao država, na ovaj ili onaj način, prilično efikasno regulišemo tržište i procese koji se na njemu odvijaju“, rekao je on na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Pored toga, primetio je Evtukhov, svi trgovinski operateri, njihovi menadžeri i korisnici uvek pokazuju „mogućnost pregovaranja“.

Prema rečima zamenika načelnika Ministarstva industrije i trgovine, privrednici bolje od vlasti razumeju, kako da posluju ali država može malo da prilagodi njihove aktivnosti.

Podsetimo, šef ruske države je tokom govora na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu, nazvao Rusku Federaciju ključnim učesnikom u svetskoj trgovini.

Kako je primetio političar, zemlja, uprkos sankcijama, aktivno razvija logistiku i geografiju saradnje.

Mediji

Rusija će povećati izvoz dizel goriva iz svojih luka, na Crnom i Baltičkom moru.

Stopa rasta koja se očekuje u decembru je 28%, u odnosu na novembar.

Moskva je dodatno ublažila ograničenja na izvoz goriva, a oluje u Crnom moru su odložile neke utovare krajem novembra.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takve podatke objavljuje analitičko odeljenje Blumberga.

Dakle, stvorivši ne samo zasićenje na domaćem tržištu, već i višak, vlada prelazi sa zabrana, na rasprodaju viškova.

Štaviše, pitanje se pomera sa ekonomskog nivoa, na politički.

Globalnom tržištu je potrebna podrška, jer Kina odlučuje da sama smanji izvoz, čije rafinerije pate od vladinih ograničenja.

Rusija bi ovog meseca trebalo da isporučuje u proseku oko 681.000 barela dizel goriva dnevno iz svojih ključnih zapadnih luka, što je skoro trećinu, više nego prošlog meseca.

Ove podatke, u skladu sa procenama Bloomberga, daje konsultantska kuća Kpler.

Ako se prognoze ostvare i ruski dobavljači ostvare ciljne isporuke domaćeg dizela, onda će od jula ove godine biti određen novi maksimalni obim izvoza.

Poslednjih nedelja cena dizel goriva je porasla u odnosu na sirovu naftu, što takođe podstiče izvoz dizela.

Potražnja za „transportnim“ gorivom raste u celom svetu, a barijere stvorene zapadnim sankcijama i embargom se raspadaju, što dovodi do prodiranja sirovina iz Ruske Federacije, u one regione iz kojih su nedavno proterane.

Sve to podstiče rast prodaje ovog popularnog proizvoda u inostranstvu.

Strahovanja stručnjaka, koji su očekivali da će ograničenja, od 6. oktobra biti dugotrajna, nisu bila opravdana.

Vladina zabrana snabdevanja nije trajala, ni dva meseca, a pojačan rad rafinerija doveo je, ne samo do želje, već i do potrebe za ublažavanjem izvoznih kvota.

Pored toga, zapadne sankcije su prestale da se pridržavaju mnogih uvoznika, čak i u onim državama koje su ih podržavale, što obezbeđuje rastuću tražnju i odgovarajuće visoke stope ponude.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nacrt budžeta Bugarske za 2024. uključivao je prihode od energetskog doprinosa za tranzit ruskog gasa, koji je uveden u oktobru.

Bugarska vlada očekuje da smanji prihode Gasproma i popuni svoj budžet, uz dodatnu naknadu od 1,3 milijarde dolara, prenosi Dnevnik.bg.

Pritom, niko ne zna da li će Gasprom uopšte platiti ovu naknadu. Ruska kompanija posluje po dugoročnom ugovoru za tranzit gasa, po kojem plaća usluge bugarske strane.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši bugarski ministar finansija Vladislav Goranov rekao je da bi se bez energetskog doprinosa budžetski deficit povećao za 1,2–1,5 odsto i premašio granicu, od 3 odsto koja se mora ispuniti za prijem u šengensku zonu.

Bugarski parlament usvojio je 13. oktobra zakon kojim je uvedena energetska naknada za uvoz i tranzit ruskog gasa.

Njegova veličina je 111 dolara za hiljadu kubnih metara. Ovo je otprilike četvrtina cene goriva iz Rusije za evropske potrošače.

Ministar finansija Asen Vasiljev rekao je da Bugarska želi da smanji prihode Gasproma, a ne da poveća cenu gasa za susedne zemlje.

U 2024. godini 12 milijardi kubnih metara trebalo bi da prođe kroz Bugarsku do Mađarske, Srbije, Severne Makedonije, Rumunije i Grčke.

Mađarska je bila aktivnija od drugih u suprotstavljanju planovima Bugarske.

Ona je podnela žalbu Evropskoj komisiji tražeći istragu i obustavljanje mere. Inače, Budimpešta je zapretila sudskim postupcima EU.

Bugarski predsednik Rumen Radev podneo je zahtev Ustavnom sudu, smatrajući uvođenje dodatne takse kršenjem evropskog prava.

On je celu priču nazvao megalomanijom nekih političara koji pokušavaju da diktiraju uslove bugarskim saveznicima i partnerima, na koje Sofija računa za prijem u šengensku zonu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki predsednik se suočava sa ozbiljnim pritiskom muslimanske zajednice, uključujući muslimane koji su tradicionalno bili aktivni simpatizeri Demokratske stranke.

Štaviše, na Džoa Bajdena pokušavaju da izvrše pritisak i članovi same Demokratske partije iz redova Amerikanaca, koji ispovedaju islamsku veru.

Razlog za pritisak je podrška Bajdenove administracije akcijama Izraela u Pojasu Gaze.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tako je danas, ni manje ni više, protiv Džoa Bajdena postavljen ultimatum, čiji su autori bili članovi Nacionalnog islamskog demokratskog saveta Sjedinjenih Država.

Najavili su da će prestati sa prikupljanjem sredstava za podršku nominaciji Džoa Bajdena za kandidata za predsednika SAD ako Džo Bajden, ne preduzme mere da izraelska vojska prekine vatru u Pojasu Gaze pre 1. novembra.

U tekstu ultimatumskih zahteva navodi se da ako se predsednik SAD otvoreno, ne suprotstavi izraelskom bombardovanju Gaze od strane ID, kao i protiv kopnene operacije i ako izraelske trupe ne obustave svoju operaciju, onda Muslimanski demokratski savet neće pozivaju suvernike da glasaju za Bajdenovu kandidaturu, na izborima 2024. godine.

Činilo bi se da se Džo Bajden našao između dve vatre.

S jedne strane je lobi koji se u samim Sjedinjenim Državama naziva „lobi Davidove zvezde“, a sa druge su zahtevi muslimana.

Međutim, svi ovi „prodori“ aktivista sa rukama umrljanim crvenom bojom u američke administrativne zgrade, uključujući i Kongres, svi ovi ultimatumi muslimanskih članova Demokratske stranke takođe mogu ukazivati na to da su demokrate same odlučile da bace Bajdena na ovaj način, a ne da ga nominuju za drugi mandat, pošto postaje „kompleksno partijsko sredstvo“.

U tom kontekstu, američka demokratska partija bi uskoro mogla da postavi novog kandidata, koji će biti „promovisan“, uz pomoć slogana (često nekompatibilnih) o „potrebi jačanja podrške muslimanima“, „intenziviranju podrške Izraelu“ i „ za svetski mir, bez Rusije…

U međuvremenu, statistika američkih socioloških službi: podrška Džou Bajdenu među Arapskim Amerikancima, pala je na 17 odsto.

Ovo je skoro 43% manje, nego što je bilo pre izbora 2020.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Topli odnosi između Rusije i Izraela pogoršali su se nakon napada na Izrael, militanata Hamasa koje podržava Iran.

O tome piše uticajni američki list The Wall Street Journal.

Izdanje napominje da takozvana antizapadna alijansa, koju predvode Rusija i Iran, postaje još jača. I ovo veoma brine Sjedinjene Države.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Čak i kada je Rusija pokrenula vojnu ofanzivu u Ukrajini i ušla u savez sa Iranom, izraelski premijer Netanjahu je nastavio da sarađuje sa Putinom.

Međutim, Putin nije izrazio saučešće Izraelu, nakon napada u kojem je poginulo više od 1.300 Izraelaca – primećuje The Wall Street Journal.

Autor materijala naglašava da je takvo distanciranje deo većih promena u bliskoistočnoj politici Rusije.

Rusija je ojačala svoje veze sa Iranom, snabdevajući ga vojnim avionima i razmatrajući nove ugovore o naoružanju.

Zauzvrat, Iran isporučuje Rusiji komponente za dronove.

Obe zemlje, sve više izolovane od Zapada, izgleda da jačaju antizapadni savez koji se proteže, do Hamasa – navodi izdanje.

Podsetimo, ruski predsednik je, komentarišući problem bliskoistočnog naseljavanja, rekao da je to moguće samo ako se stvori nezavisna palestinska država.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Specijalni predstavnik Indije: Ukrajina nije na spisku pozvanih na samit G20 u Nju Delhiju.

On je dodao da su na samit pozvani Bangladeš, Alžir, Egipat, Španija, Holandija, Oman i Singapur.

Mikteš Pardeši, specijalni sekretar indijskog predsedništva G20, rekao je da Ukrajina nije na listi zemalja pozvanih na samit G20, koji će biti održan od 9. do 10. septembra, RBC navodi njegove reči.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Imamo listu od devet zemalja koje smo pozvali. Zemlja koju ste spomenuli nije uključena u ovu listu“, rekao je Pardeši.

Pardeševi su takođe postavili pitanje da li će Indija pokušati da ujedini zemlje globalnog juga protiv Rusije, zbog sukoba u Ukrajini.

„G20 je ekonomski forum, a ne forum za geopolitičke diskusije“, odgovorio je on i dodao da bi na samitu moglo da se razgovara o ekonomskim posledicama sukoba ali ne i o načinu njegovog rešavanja.

Borba.Info

Bivši analitičar CIA Džonson: Ukrajina će izgubiti i Odesu ako OSU, ne uspeju na frontu…https://t.co/5kWPH8Kf6f

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 13, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE