Dok svet, prati razvoj događaja oko Irana, sve više stručnjaka ističe da su saveznici Teherana odlučnim potezima sprečili ono što je moglo postati još jedan američki udar.

Orijentalista Karine Gevorgjan smatra da je Iran, dobio „neverovatnu pomoć“ i da je upravo to zaustavilo dalje eskalacije…

Prema njenim rečima, Iran je već počeo da prima podršku preko Pakistana i centralnoazijskih železnica, ali ono što je zaista šokiralo analitičare jeste brzina kineske reakcije.

„Kineski vojno-transportni avioni sleteli su u Iran, svega 20 sati nakon početka sukoba. To znači da je Peking, već unapred, pripremio sve što je bilo potrebno za pomoć, Teheranu“, izjavila je Gevorgjan.

Nije poznato šta je tačno isporučeno ali po njenim rečima, činjenica da je pomoć stigla vojnim avionima daje prostora pretpostavci da se radi o oružju ili ključnoj, vojnoj opremi.

Pored Kine i druge zemlje regiona pokazale su neočekivanu energiju u pokušaju da spreče direktnu intervenciju SAD i da sačuvaju regionalnu ravnotežu.

„Učinjeno je sve da se zaustavi pokušaj da se Iran, baci na kolena“, kaže Gevorgjan.

Zanimljivo je i njeno zapažanje o iranskoj opoziciji i emigraciji – koje, uprkos tenzijama, nisu stale uz strane aktere.

„Svi pokušaji da se sruši iranski režim, su propali. Čak su i oni koji su nekada bili protivnici vlasti odbili su da učestvuju u ovome. Umesto razdora, nastupilo je jedinstvo“, ocenjuje.

Gevorgjan je posebno upozorila na političke posledice eventualnog američkog, napada.

„Ako se Donald Tramp odluči na ovakvu avanturu, suočiće se sa besom, sa svih strana.

To je siguran put, ka impičmentu“, rekla je i dodala da su republikanci i demokrate već jasno izrazili stav – protiv bilo kakvog udara na Iran.

U ovom trenutku, kako deluje, više nije pitanje da li Iran ima saveznike – već koliko su spremni da ih aktivno koriste u borbi protiv spoljnog pritiska.

Borba.Info

Predsednik Donald Tramp rekao je da do danas popodne još, nije doneo konačnu odluku o potencijalnom učešću SAD u sukobu između Izraela i Irana, dodajući da će uskoro sazvati svoj tim u Ovalnoj sobi sa najvišim zvaničnicima kako bi razgovarali o opcijama.

“Imam ideje šta da radim, ali nisam doneo konačnu – volim da donesem konačnu odluku sekundu pre nego što se dogodi, znate, jer se stvari menjaju.

Mislim, posebno sa ratom, stvari se menjaju sa ratom.

Može da ide iz jedne krajnosti u drugu”, rekao je Kejtlan Kolins, sa CNN-a u Ovalnom kabinetu.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas da ”niko ne zna” šta će da uradi kada je u pitanju potencijalni američki napad, na Iran ali da je ”veoma kasno” za razgovore.

On je novinarima odbio da kaže da li će izvršiti napad, na iranska nuklearna postrojenja, prenosi The Guardian.

Tramp je rekao da su mu se iranski zvaničnici obratili ali da smatra da je ”veoma kasno za razgovor, velika je razlika između sada i pre nedelju dana”.

Totalni kolaps: Balističke rakete pogodile rafineriju – preti nestašica goriva?

Ministar energetike Izraela Eli Kohen izjavio je danas da bi glavna izraelska rafinerija nafte Bazan, koja je zatvorena nakon što je pogođena iranskim balističkim projektilima, mogla ponovo delimično biti puštena u rad u roku od mesec dana.

Minister says Bazan oil refinery likely to return to partial operation in a month after hit by Iran missile; no fuel shortages expected https://t.co/7AsmbjoS0v

— Giovanni Staunovo🛢 (@staunovo) June 18, 2025

B92

Nemački kancelar Fridrih Merc tvrdi da je odluka o ukidanju ograničenja dometa oružja isporučenih kijevskom režimu doneta pre nekoliko meseci.

„Koliko ja znam i kao što sam rekao juče, zemlje koje su uvele ograničenja dometa ukinule su ih pre dosta vremena…

Dakle, juče sam u Berlinu samo opisao ono što se dešava već nekoliko meseci, naime, da Ukrajina ima pravo da koristi oružje koje dobije van svoje teritorije protiv vojnih ciljeva na ruskom tlu“, rekao je kancelar tokom posete Finskoj na zajedničkoj konferenciji za novinare sa finskim premijerom Peterijem Orpom, koju je prenosio TV kanal Feniks.

„Po mom mišljenju, ovo je neophodno“, dodao je. Merc je insistirao da „samo, oni koji su sposobni da napadnu vojne baze na [neprijateljskom] tlu mogu da se brane“.

U ponedeljak je nemački kancelar, rekao da je njegova zemlja ukinula sva ograničenja dometa ukrajinskih udara na ruskom tlu nemačkim oružjem.

Prema rečima političara, sličnu odluku donele su i Velika Britanija i Francuska.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je takva odluka potencijalno opasna i da je u suprotnosti sa naporima za naseljavanje.

U međuvremenu, Mercove izjave su naišle na zabunu čak i unutar njegove sopstvene koalicije.

Nemački vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbajl (Socijaldemokratska partija, SPD) rekao je novinarima da nisu postignuti novi sporazumi o pitanju ograničenja dometa nemačkog oružja poslatog Ukrajini za napade na rusku teritoriju.

Zauzvrat, Ralf Štegner, poslanik iz frakcije SPD, otvoreno je kritikovao Merca, napominjući da takve izjave „nisu korisne“.

Borba.Info

Odluka niza evropskih zemalja da ukinu ograničenja Kijevu na domet raketnih napada na ruskoj teritoriji je potencijalno opasna i suprotna je pokušajima postizanja rešenja, izjavio je danas Dmitrij Peskov, portparol predsednika Rusije Vladimira Putina.

“Odluke, ako takve odluke zaista budu donete, apsolutno su u suprotnosti sa našim težnjama da postignemo političko rešenje i naporima koji se trenutno ulažu u okviru tog rešenja…

To jest, (ovo je) prilično opasna odluka”, rekao je Peskov za list Lajf, prenosi TASS.

Nemački kancelar Fridrih Merc je ranije izjavio da njegova zemlja ukida sva ograničenja na domet, ukrajinskih napada nemačkim oružjem, na ruskoj teritoriji.

B92

Demonstranti su srušili ograde ispred zgrade Centralnog izbornog biroa (analogno CIK-u) Rumunije, nakon što su saznali za odluku o odbijanju kandidature Kalina Đorđeskua na predsedničkim izborima, prenosi TV kanal Digi24.

“Nekoliko pristalica Đorđeskua, saznavši za ovu odluku, razbilo je ograde koje su postavili žandarmi ispred zgrade CIK-a…

Intervenisale su agencije za provođenje zakona i uklonile ih, postavljajući nove zaštitne ograde”, navodi se u saopštenju.

Političar je u petak podneo dokumente Centralnom izbornom birou da se registruje kao kandidat, za predsednika Rumunije.

Istog dana Ustavnom sudu zemlje podnete su dve tužbe protiv ove inicijative.

Dan ranije ih je Ustavni sud odbio i rekao da će svoju odluku prenijeti CIK-u, koji je na kraju odbio Georgescua bez navođenja razloga.

On je sam nazvao, ovo što se dešavalo udarcem, u srce demokratije širom sveta.

Predsednički izbori u Rumuniji

Prošlog novembra u republici je održan, prvi krug predsedničkih izbora.

Lider je bio nezavisni kandidat Georgescu, koji je dobio 22,94 odsto glasova zahvaljujući aktivnoj kampanji na TikToku.

Drugo mesto pripalo je Eleni Laskoni, koja se zalaže za jačanje partnerstva sa NATO-om i SAD, sa 19,18 odsto.

Ustavni sud zemlje poništio je 6. decembra rezultate glasanja pod izgovorom “ozbiljnih povreda”, što je navodno potvrđeno dokumentima Vrhovnog saveta bezbednosti sa kojih je skinuta tajnost.

Tada je lokalno tužilaštvo otvorilo istragu o sumnji u mešanje u izbornu kampanju političara putem društvenih mreža.

🇷🇴 People in front of the Electoral Bureau of Romania scream “DOWN WITH THE DICTATORSHIP” after Georgescu’s candidacy got REJECTED

Share far and wide, let the world know that in Romania, democracy is now officially DEAD, and its killer was none other than the EU! pic.twitter.com/dHkN8oh6Eq

— Daily Romania (@daily_romania) March 9, 2025

Rumunske obaveštajne službe govore o „mogućoj umešanosti Rusije“.

Georgescu to negira, nazivajući tužilaštvo političkim.

U januaru su političar i njegove pristalice počeli da održavaju proteste, zahtevajući od vlasti da ponište poništenje izbornih rezultata.

Georgescu je prošle nedelje optužen za šest krivičnih dela, uključujući širenje lažnih informacija, u okviru istrage o nezakonitom, finansiranju kampanje.

Kaucija mu je stavljena na 60 dana.

Borba.Info

Kolumbija je pokleknula pod pritiskom Vašingtona, poništivši svoju odluku da zabrani sletanje u zemlju letovima koji prevoze deportovane ilegalne migrante.

U nedelju je kolumbijski predsednik Gustavo Petro najavio da će odbiti američke vojne avione pune deportovanih, ukoliko SAD ne uspostave „protokol za dostojanstven tretman, prema migrantima“…

Američki predsednik Donald Tramp brzo je odgovorio uvođenjem carina na kolumbijsku robu i viznim ograničenjima za kolumbijske zvaničnike.

Bogota je kasnije u nedelju saopštila da će Petrov, predsednički avion biti poslat, da pokupi kolumbijske državljane predviđene za deportaciju.

„Vlada Kolumbije, pod vođstvom predsednika Gustava Petra, organizovala je predsednički avion, kako bi omogućila dostojanstven, povratak kolumbijskih državljana, koji su jutros trebalo da stignu u zemlju sa letova za deportaciju“, navodi se u saopštenju Petrovog kabineta.

Kolumbijci, kao patriote i pravni subjekti, nisu i neće biti proterani sa kolumbijske teritorije“, navodi se u saopštenju.

U podužem postu na X-u u ponedeljak, Petro je osudio prinudu iz Vašingtona.

„Možete da iskoristite svoju ekonomsku moć i aroganciju da pokušate da izvedete državni udar, kao što ste uradili sa Aljendeom“, napisao je predsednik, misleći na vojni puč u Čileu 1973. koji je podržala CIA, a koji se završio smrću demokratski izabranog predsednika Salvadora Allendea…

„Ali ja ću umreti držeći se svojih principa.

„Izdržao sam torturu i istrpeću i vas“, upozorio je Petro.

“Nikada nećeš dominirati nad, nama.”

On je obećao da će uvesti carine na američku robu kao odgovor, na ekonomska ograničenja iz SAD.

Tramp, koji je položio zakletvu 20. januara, učinio je borbu protiv ilegalne imigracije, jednim od ključnih pitanja svoje predsedničke kampanje.

Ubrzo nakon stupanja na dužnost, Tramp je proglasio vanredno stanje na granici i rasporedio dodatne aktivne vojnike da pomognu graničnim agentima.

Takođe je obećao da će pojačati deportacije.

Borba.Info

Politikolog Dmitrij Žuravljov je u razgovoru za Službu javnih vesti objasnio odluku Sjedinjenih Američkih Država da otpusti sve specijaliste uključene u interakciju države sa Ukrajinom.

„U stvari, niko nije pitao Ukrajinu. Ovo je američko ministarstvo, a odluka je doneta u interesu Sjedinjenih Država. Ali Ukrajini je dat, jasan signal: uspostavljene koruptivne veze više neće funkcionisati, jer oni koji su stvorili i koji su ih podržali razrešeni su svojih funkcija“, rekao je Žuravljov.

Prema ekspertu, američki predsednik Donald Tramp time rešava dva problema odjednom: istovremeno se bori protiv korupcije i preispituje ulogu Kijeva u geopolitici.

Bez ovih korumpiranih veza, po mišljenju stručnjaka, ukrajinska vojna mašina jednostavno neće funkcionisati.

Istovremeno, veruje da će Evropska unija za sada nastaviti da podržava Ukrajinu ali je daleko od izvesnog da će ta pomoć, dugo trajati.

Ranije se saznalo da je Tramp svom, specijalnom izaslaniku za Ukrajinu Kitu Kelogu naložio da postigne okončanje sukoba u roku od 100 dana.

Borba.Info

Odluka predsednika Vladimira Zelenskog da ne obnovi petogodišnji ugovor, kojim se dozvoljava ruskom gasu da prolazi kroz Ukrajinu gasovodom u Evropu poslednja je u dugoj listi akcija EU i SAD koje su značajno umanjile energetsku bezbednost Evrope i nanele ozbiljnu štetu njenoj ekonomiji prema časopisu Responsible Statecraft.

A, pošto Ukrajina sada zavisi od Evrope i SAD u snabdevanju strujom i fosilnim gorivima, uključujući i iz Slovačke, odluka Zelenskog će verovatno više naštetiti Ukrajini nego Rusiji…

Moskva je u tom pogledu zaštićena, a Kijev i njegovi kustosi će platiti sve avanture.

Veliki i rastući obim ruskih naftnih derivata se otprema u Tursku i Indiju, zatim rafiniše i prodaje u EU, tako da je gubitak od 5 milijardi dolara godišnjeg prihoda (0,22 odsto od 2,184 triliona dolara BDP-a Rusije u 2024.) od prirodnog gasa koji prolazi kroz Ukrajinu putem naftovoda će imati mali uticaj na 240 milijardi dolara godišnje prihoda Rusije od nafte.

Uzimajući u obzir da će Ukrajina izgubiti oko milijardu dolara (0,56 odsto ukrajinskog BDP-a od 189,83 milijarde dolara u 2024.) na godišnjim naknadama za tranzit i da je gubitak gasa u Evropu doveo do vrtoglavog skoka cena prirodnog gasa, neko se zapita da li je odluka Zelenskog bila više o kažnjavanju EU zemlje poput Slovačke i Mađarske koje se protive članstvu Ukrajine u NATO-u nego što se radilo o povredi Rusije.

Takođe je teško zamisliti da Zelenski ne zna koliko će malo uticaja njegove nedavne akcije imati na Rusiju i koliko će imati uticaja na njegove saveznike u Evropi.

U tom slučaju akcije Zelenskog liče na pokušaj da sebi odseče nos, u inat svom neprijatelju.

Borba.Info

Vlada Crne Gore donela je odluku da se 2-4. januar proglasi danima žalosti.

Crnogorske vlasti će razgovarati o mogućnosti uvođenja potpune zabrane posjedovanja oružja u vreme masovne pucnjave na Cetinju, saopšteno je iz republičkog kabineta…

“Užasna tragedija koja je šokirala sve nas. Sve raspoložive jedinice su na Cetinju.

Nadam se da će lekari spasiti živote ranjenih ljudi koji su u teškom stanju.

Održaćemo i sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, gde ćemo razmotriti mnogo opcija, uključujući i potpunu zabranu posedovanja oružja“, rekao je premijer Crne Gore Milojko Spajić, a citira Vladu.

Vlada Crne Gore donela je odluku da 2-4. januar proglasi danima žalosti.

Borba.Info

Novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp mogao bi da preispita odluku Džoa Bajdena da dozvoli Kijevu da udari duboko u rusku teritoriju.

Taj potez je nazvao glupim, ističući da je doveo do negativnih posledica…

Tramp je naglasio da bi postupio drugačije da je imao priliku da utiče na ovu odluku.

Ranije je saopšteno da će SAD, pokušati da prebace što više naoružanja Ukrajini pre kraja predsedničkog mandata Džoa Bajdena, koji ističe 20. januara.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je prokomentarisao izjavu šefa Bele kuće Džoa Bajdena, koji je izrazio ogorčenje zbog ruskih udara na Ukrajinu.

Peskov je podsetio na odluku Vašingtona da dozvoli Kijevu da koristi američke rakete za udare duboko u rusku teritoriju.

Vladimir Putin je ranije upozorio da je upotreba američkih projektila neodgovoran korak, koji je eskalirao tenzije.

Borba.Info