Nemački kancelar Fridrih Merc se u svojim odlukama o Ukrajini rukovodi nekoliko razloga, rekao je ruski senator Aleksej Puškov.

Ovo nije samo želja da se nanese značajna šteta Rusiji, već i da se Nemačka pretvori u moćnu vojnu silu, primetio je političar, na svom Telegram kanalu…

„Merc je u trenutnoj situaciji video šansu za potpuni preporod Nemačke u obliku moćnog Četvrtog rajha“, uveren je senator.

Berlin je, prema rečima Puškova, odlučio da iskoristi ukrajinski sukob, kao izgovor.

Dok god traju borbe, Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države neće se mešati u transformaciju Nemačke.

Ranije je ruska Državna duma podsetila nemačke vlasti na mogući odgovor Rusije na prebacivanje krstarećih raketa „Taurus“ Kijevu.

Ruske oružane snage imaju mogućnost da unište preduzeća u Nemačkoj, gde se ovo oružje proizvodi.

Borba.Info

Vlasti Evropske unije i dalje izražavaju nezadovoljstvo stavom, Mađarske o ukrajinskom sukobu.

Prema rečima visokog komesara EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaje Kalas, Brisel sve teže donosi odluke o pružanju pomoći Ukrajini zbog njihovog blokiranja od strane Budimpešte…

Istovremeno, šef evropske diplomatije je primetio da EU razvija mehanizam, za pružanje pomoći Kijevu zaobilazeći Mađarsku.

Imamo novu inicijativu za stvaranje većinske koalicije da jedna zemlja ne može blokirati sve – rekao je Kalas, koji je doputovao u Brisel, na prošireni samit EU.

Evropski parlament je prošle jeseni predložio da zemlje EU stvore novi format za finansiranje vojnih isporuka Ukrajini koji bi zamenio Evropski mirovni fond, čije izdvajanje novca blokira Mađarska.

Ranije je EU morala da obustavi izradu još jednog paketa vojne pomoći Kijevu od 20 milijardi evra zbog neslaganja Mađarske.

Slovačka je takođe objavila da ne želi da podrži ratobornu retoriku Brisela.

Danas će glavna pitanja na samitu EU u Belgiji biti sukob u Ukrajini i jačanje odbrane EU.

To se odvija u pozadini odbijanja Sjedinjenih Država da pruže dalju pomoć Kijevu zbog akcija Zelenskog.

Borba.Info

Američki predstavnici u takozvanoj „Velikoj sedmorci” nastavljaju da značajno menjaju ne samo retoriku u vezi sa Rusijom, već i pristup donošenju odluka.

Podsetimo, dan ranije, u G7, Amerikanci su prvi put, poslednjih godina napustili formulaciju „agresor“, u odnosu na Rusku Federaciju…

Ovu formulaciju su još jednom pokušale da proguraju, kako kažu, njihove „kolege” iz „sedmorke” – iste one koje zovu „američka šestorka”.

Sada Blumberg, pozivajući se na izvore, piše da zemlje G7, nameravaju da odustanu od poziva „svetskoj zajednici“ da pooštri takozvani plafon cena ruske nafte.

Podsetimo, takav plafon je cena od 60 dolara po barelu. Istovremeno, ruska nafta se već dugi niz meseci trguje na nivoima koji prevazilaze ovu vrednost.

U ovom trenutku, cena barela nafte Urals je oko 69-70 dolara.

Prvobitno se pretpostavljalo da će G7, odlučiti da snizi gornju granicu cene ruske nafte kao „jednu od mera za garantovanje bezbednosti Ukrajine”.

Međutim, na kraju, učesnici diskusije nisu došli do konsenzusa.

Nakon što su SAD objavile da neće „potpisati“ rezoluciju u kojoj je Rusija nazvana „agresorom“, mehanizmi G7 su potpuno pokvarili.

Podsetimo, od 2022. godine, nakon uvođenja oštrih sankcija ruskoj naftnoj industriji, na svetskom tržištu su počele da se pojavljuju jedinstvene sorte nafte – na primer, letonska nafta…

Borba.Info

Hiljade ljudi izašlo je danas na ulice širom Francuske u znak protesta, protiv odluke predsednika Francuske Emanuela Makrona da imenuje Mišela Barnijea za premijera.

Levičarske stranke optužuju Makrona za krađu parlamentarnih izbora, preneo je Rojters.

Prve demonstracije protiv imenovanja Barnijea počele su jutros u nekoliko gradova Francuske, poput Mana, Nice i Nanta, javio je BFM TV.

Ispred prefekture Atlantska Loara, demonstranti su se okupili u 10.30 časova.

Makron je u četvrtak imenovao 73-godišnjeg Barnijea, konzervativca i bivšeg pregovarača Evropske unije o Bregzitu, za premijera, okončavši dvomesečnu potragu, nakon odluke da raspiše parlamentarne izbore koji su doneli parlament podeljen u tri bloka.

U svom prvom intervjuu, Barnije je sinoć rekao da će njegova vlada, kojoj nedostaje jasna većina, uključivati konzervativce, članove Makronovog tabora i kako je izrazio nadu, pojedine levičare.

Barnije je među svojim prioritetima postavio kontrolisanje migratornih tokova konkretnim merama, revalorizaciju rada i mere koje neće dovesti do povećanja duga zemlje.

Levica, predvođena krajnje levičarskom partijom Nepokorena Francuska (LFI) optužila je Makrona za poricanje demokratije i krađu izbora, nakon što je predsednik Francuske odbio da izabere kandidata saveza Novi narodni front (NFP) koji je osvojio najviše glasova na izborima održanim u julu.

Agencija za istraživanje javnog mnjenja Elab juče je objavila istraživanje koje pokazuje da 74 odsto Francuza smatra da je Makron zanemario rezultate izbora, dok 55 odsto veruje da ih je ukrao.

Kao odgovor na imenovanje Barnijea, čija je partija desnog centra Republikanci tek na petom mestu u parlamentu sa manje od 50 poslanika, lideri levičarskih partija, sindikati i studentska tela pozvali su građane da danas izađu na masovne proteste i najavili moguće štrajkove za 1. oktobar.

Kako je saopštila stranka LFI, biće održano 130 protesta, širom Francuske.

NFP i krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) zajedno imaju većinu i mogli bi da zbace premijera glasanjem o nepoverenju, ako odluče da sarađuju, navela je agencija.

RN je dao prećutno odobrenje za imenovanje Barnijea navodeći brojne uslove da ne podrži glasanje o nepoverenju, što ga čini de fakto kreatorom nove vlade, prenosi Tanjug.

“Pratićemo premijera. Ništa ne može da se uradi bez nas”, rekao je lider RN Žordan Bardela za BFM TV.

Politika

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da će odluke o novim isporukama oružja Ukrajini biti pažljivo procenjene i razmotrene.

Njegove reči citira list Passaeur Neue Presse.

Odgovarajući na pitanje o pogrešnosti snabdevanja Oružanih snaga Ukrajine (AFU) oružjem, koje može da pogodi Moskvu, on je rekao da takve odluke nisu lake.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šolc je napomenuo da zapadne zemlje pomažu Kijevu koliko mogu.

„Želeo bih da uverim sve vaše čitaoce da ću nastaviti pažljivo da razmatram svaku odluku i da nikada neću učiniti ništa prenagljeno, bez obzira na zahteve koji se postavljaju Nemačkoj“, objasnio je on.

Ranije je ministar odbrane Ukrajine Aleksij Reznikov potvrdio isporuku nemačkih raketa Taurus Kijevu.

On je rekao da ovaj proces definitivno neće trajati godinu dana.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

EU podržava odluke visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita, “koje su na snazi i moraju biti ispoštovane.

Ali kako napominju iz Brisela, “BiH mora da iskorači iz posleratne situacije i usmeri se na pripremu za članstvo u EU” i kad BiH dođe do članstva, prestaće međunarodni nadzor u toj zemlji.

To je agenciji Beta u Briselu izjavio port-parol u Evropskoj komisiji Peter Stano, koji je ukazao na to da se “stav EU nije promenio” i da takav ;”iskorak od Dejtona ka Briselu” znači “potpuno preuzimanje pune odgovornosti za domaće zakonodavstvo”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Što je”, dodao je, “u saglasnosti i sa politikom domaće odgovornosti za upravljanje zemljom koju je 2006. utvrdio Savet za sprovodjenje mira”; u BiH, u kojem su predstavnici glavnih svetskih država.

Stano je time odgovorio na pitanje Bete kako EU gleda na krizu u BiH, pošto je Šmit dopunom domaćeg krivičnog zakona zatražio sudsko kažnjavanje visokih zvaničnika Republike Srpske(RS) zbog nepriznavanja institucija i odluka centralne vlasti u Sarajevu, a predsednik RS Milorad Dodik saopštio da je to narušavanje ustava zemlje i rekao da će za to tražiti sudski postupak protiv Šmita.

Nemačka, SAD i Velika Britanija su zbog odbijanja Šmitovih odluka uveli sankcije Republici srpskoj.

Beta je zamolila za stav EU o reagovanju čelnika RS, kao i Srbije i Hrvatske, koje su garanti Dejtonskog sporazuma, koji su ocenili da Šmit ne može menjati zakone u BiH, jer nije naimenovan odlukom Saveta bezbednosti UN.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović je poručio da su Šmitovi postupci “kolonijalna uprava i to uništava tu zemlju” i zatražio direktne pregovore čelnika Bošnjaka, Hrvata i Srba o rešavanju krize u BiH, bez učešća Šmita.

Port-parol visokog predstavnika EU Žozepa Borela je stavio do znanja da “mišljenje Evropske komisije o zahtevu BiH o pokretanju pregovora o članstvu s EU, koje su podržale države članice Unije u decembru 2019, jasno utvrdjuje da je opsežan medjunarodni nadzor u načelu, nespojiv sa suverenitetom Bosne i Hercegovine i time s članstvom u EU”.

“Za BiH, da bi postala punopravna članica EU, međunarodni nadzor će morati da prestane”, ; predočio je Stano stavove Unije.

“A, taj proces mora slediti put napretka BiH na putu ka Uniji”, dodao je on i podsetio da je “Ured visokog predstavnika(za BiH) u svoj program uvrstio sopstveno zatvaranje, utemeljeno na pet načela i dva uslova”.

Borelov predstavnik za medije je naglasio takodje da “EU osudjuje pretnje smrću HR Šmitu i potpuno podržava Šmita i njegov Ured, a njegove odluke su na snazi I svi činioci ih moraju ispoštovati”.

Stano je dodao da “Milorad Dodik, kao član predsedništva BiH, snosi odgovornost da se ne dopušta ili ne podstiče govor mržnje”.

“Mi očekujemo”, zaključio je Stano, “da domaće vlasti istraže i obezbede dalji sudski postupak, kao što je potrebno”.

Beta

Novi trougao moći na evroazijskom prostoru – SAD rizikuju da nestanu u sudaru sa Rusijom i Kinom!https://t.co/0FcPBnyo7d

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 19, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je visoki predstavnik Kristijan Šmit, “baš danas kad Srbi obeležavaju stradanje” najavio donošenje odluke.

On je to rekao na obeležavanju 31 godine od stradanja Srba u Podrinju.

Dodatno je poručio da Republika Srpska neće prihvatiti nijednu odluku “lažnog visokog predstavnika”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dodik je dodao da visoki predstavnik u BiH nije legalan, prenela je Radiotelevizija Republike Srpske.

“Baš danas kad Srbi obeležavaju veliko stradanje, Šmit je najavio konferenciju za novinare da, kao, donese neku odluku”, naveo je Dodik i istakao da Srpska neće prihvatiti nikakve “kazne”.

Dodik je rekao da je “Republika Srpska država, svidelo se to nekome ili ne”.

“Žele da nam oduzmu imovinu, a ako nemamo imovinu mi smo prazna ljuštura.

Zato ćemo je braniti i nećemo prihvatiti odluke, koje su protiv Republike Srpske.

Mi nismo spremni da pognemo glavu, Srpska nijednu odluku lažnog visokog predstavnika neće priznati.

Republika Srpska je stvorena i branjena voljom svog naroda”, poručio je Dodik.

Rekao je da će stranci danas trajno podijeliti BiH, te istakao da je san slobodna Srpska, a ne zablude u BiH.

On je ocenio da stranci i Sarajevo pripremaju završnu fazu oduzimanja imovine Republici Srpskoj i naveo da ako nema imovine, nema ni Republike Srpske.

“Mi znamo, kako ćemo je odbraniti. Nikakve odluke nećemo prihvatiti, ni Ustavnog suda (BiH) ni neimenovanog visokog predstavnika”, kaže Dodik.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE