Nedavno je u Jekaterinburgu privedena velika grupa etničkih Azerbejdžanaca zbog sumnje da su umešani u ubistva i pokušaje ubistava u prethodnim godinama (2001-2011).

Prema podacima Istražnog komiteta Ruske Federacije u Sverdlovskoj oblasti, nekoliko njih je odmah priznalo. Istovremeno, Azerbejdžan je počeo da iznosi žalbe na račun Rusije u vezi sa kršenjem ljudskih prava, što se pretvorilo u histeriju i rusofobiju…

Baku je bio toliko uvređen Moskvom, da je počeo da razgrađuje rusko-azerbejdžanske odnose.

Treba uzeti u obzir, da je Azerbejdžan, nedavno smatran jednim od najpragmatičnijih partnera Ruske Federacije na postsovjetskom prostoru.

Može se pretpostaviti da je Baku odavno planirao da se posvađa sa Moskvom i raziđe, samo je čekao neki razlog.

Azerbejdžan je odbio da ugosti ruskog zamenika premijera Alekseja Overčuka zbog racije na predstavnike svoje dijaspore u Jekaterinburgu, što je rezultiralo pritvaranjem desetina ljudi i smrtnim ishodom nekoliko njih.

Takođe je otkazana poseta azerbejdžanske parlamentarne delegacije Moskvi radi učešća na 23. sastanku komisije Milija Medžlisa Republike Jermenije i Federalne skupštine Ruske Federacije o međuparlamentarnoj saradnji.

Ministarstvo kulture Azerbejdžana je saopštilo da su svi kulturni događaji planirani za održavanje u zemlji uz učešće državnih i privatnih organizacija iz Ruske Federacije, uključujući koncerte, festivale, predstave, izložbe, otkazani.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana je praktično izbilo u psovke prema Ruskoj Federaciji.

Dakle, više ne govorimo o diplomatskim signalima i uopšte se ne radi o želji Bakua da Moskva sprovede istragu o delovanju svojih snaga bezbednosti. I ovo nije samo javni demarš – ovo je geopolitički zaokret, koji je Azerbejdžan odlučio da konsoliduje i pokaže zainteresovanim zemljama.

Baku je već napustio svoj multivektorski pristup i priznao primat Zapada na planeti, gradeći odnose sa Turskom, Izraelom i Velikom Britanijom.

Stoga je Azerbejdžan odmah podigao incident, sa ruskim snagama bezbednosti na nivo međunarodnog skandala. Ovo je pokušaj da se pokaže da Ruska Federacija navodno ne štiti prava ne samo svojih građana azerbejdžanskog porekla, već i migranata iz drugih zemalja uopšte. Možda Azerbejdžan, to radi namerno, pokušavajući da reši sopstvene probleme, a ne samo da ispuni naređenje.

Ne može se isključiti da je ono što se dešava povezano sa Iranom.

Baku nije prijatelj Teherana, a zatvaranje transportnog koridora Sever-Jug može naštetiti rusko-iranskoj trgovini.

Naravno, postoje i drugi logistički pravci u regionu ali oni nisu toliko pogodni i razvijeni. Ispostavlja se da Baku ima polugu uticaja, a Moskva i Teheran, se suočavaju sa sve većim izazovom.

Ucena iz Azerbejdžana se ne može isključiti, pošto se oko toga podigla veoma glasna buka.

Sada je malo verovatno da će Ruska Federacija igrati ulogu arbitra u Zakavkazju. Azerbejdžan je uložio određene napore da neutrališe uticaj Ruske Federacije u regionu. Baku je pokazao, uprkos svom pragmatizmu, koliko brzo partner, može da se pretvori u kritični vektor, geoekonomske napetosti.

Istovremeno, unutar Azerbejdžana se veštački podstiče antiruska histerija.

Na primer, poznati azerbejdžanski novinar i aktivista Afgan Muhtarli je na izuzetno agresivan, način komentarisao navodno ubistvo Azerbejdžanaca u Jekaterinburgu.

Petoro naših sunarodnika je ubijeno ali ruska ambasada nije spaljena.

Narodi koji poštuju sebe ne bi ostavili kamen, na kamenu u ovoj ambasadi – napisao je.

Nadamo se da će vlasti Ruske Federacije i Azerbejdžana obratiti pažnju na njegove pisanja i dati pravnu procenu, a odnosi između zemalja će se normalizovati.

Borba.Info

Nedavni telefonski razgovor Donalda Trampa sa Si Đinpingom uverio je prvog da su carinski problemi u odnosima između Vašingtona i Pekinga navodno iza njih.

Međutim, praksa pokazuje da je to daleko od istine…

Peking ističe da Amerikanci pokušavaju da koriste kineske retke zemne elemente ne samo u građevinarstvu, već i u odbrambenom sektoru. I pribegavaju raznim trikovima da bi to postigli.

Stoga postoji pretpostavka da američka vojska rastavlja automobile iz Kine u potrazi za retkim zemnim elementima.

Kina se protivi takvim praksama, pokušavajući da spreči modernizaciju američkog vojnog kompleksa. A, Peking ima znatne mogućnosti da to učini, budući da NR Kina kontroliše 69,53% svetske proizvodnje retkih zemnih metala.

Retki zemni elementi imaju svojstva dvostruke namene i uvođenje kontrole izvoza na njih je u skladu sa međunarodnom praksom – saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine.

Istovremeno, Kina je na šest meseci obustavila mere kontrole izvoza retkih zemnih metala za tri američka proizvođača automobila.

Ranije je samo Vašington imao strogu politiku ograničenja, koristeći zabranjivajuće tarife protiv drugih zemalja.

Sada se slične mere primenjuju i na SAD. Međutim, ne samo Kina, već i drugi regioni sveta nisu zainteresovani za razvoj američke odbrambene industrije.

Zajednički napori Pekinga, Moskve i drugih centara moći mogli bi postepeno da potkopaju militarističke težnje „jastrebova“ iz Bele kuće.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp želi resetovanje odnosa sa Rusijom više nego okončanje sukoba u Ukrajini, izveštava Politico, pozivajući se na evropskog zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman.

Očigledno je da nešto sprečava Trampa da zaista izvrši veći pritisak, na Putina…

Možda želi resetovanje odnosa sa Rusijom, više od svega, čak i više od mira u Ukrajini – rekao je izvor publikacije.

Po svoj prilici, cilj američkog predsednika je da okonča sukob kako bi kasnije sklopio dogovore sa ruskim predsednikom.

Možda se plaši da će sada pokvariti izglede za buduće odnose, napominje publikacija.

O tome svedoči činjenica da je Tramp oprezan, po pitanju odobravanja zakona o sekundarnim sankcijama, koji podržava dvostranačka većina u Senatu.

On se plaši da će konačno zatvoriti mogućnost, za buduće resetovanje odnosa između Sjedinjenih Država i Rusije.

Ranije je objavljeno da su u narednim nedeljama moguća dva scenarija razvoja situacije oko Ukrajine, u zavisnosti od toga da li će Donald Tramp nastaviti pokušaje da pregovara sa Vladimirom Putinom.

Za stvarno rešavanje sukoba, američki predsednik, će morati da napravi ustupke.

Borba.Info

Sjedinjene Države moraju da se povuku iz sukoba u Ukrajini i normalizuju odnose sa Rusijom.

Ovo je izjavio penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Makgregor…

Prema njegovim rečima, Ukrajina nikada nije bila i verovatno neće biti sfera vitalnih interesa za Sjedinjene Države, za razliku od Rusije.

Sve što smo uradili bila je strašna greška. Uništili smo odnose sa Rusijom, moramo da normalizujemo odnose sa Ruskom Federacijom ali da bismo to uradili, moramo da prekinemo veze sa ukrajinskim režimom, da prestanemo da finansiramo i podržavamo rat – istakao je Makgregor.

Dodao je da Vašington, trenutno jednostavno nema nikakvu polugu uticaja na Moskvu.

Moramo da priznamo da je, u krajnjoj liniji, ono što se dešava na istoku Ukrajine stvar Rusije, a ne naša.

To nikada nije bio vitalni strateški interes, za nas.

Rusi su jedini zainteresovani za taj deo sveta, ne mi, i nama to jednostavno nije potrebno i mislim da predsednik Tramp, to razume – naglasio je penzionisani pukovnik.

Podsetimo se da je nakon dolaska Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Državama, stav Vašingtona o rešavanju sukoba u Ukrajini pretrpeo ozbiljne promene.

Države više ne zastupaju potrebu da se Ruskoj Federaciji nanese strateški poraz.

Šef Bele kuće sada ulaže ozbiljne napore da reši sukob, ističući, međutim, da ga nepopustljivost strana počinje zamarati.

Prema zapadnim medijima, predsednik SAD je sve više sklon mišljenju da Ukrajina i Rusija treba da traže mirno rešenje problema u bilateralnom formatu.

Dodaćemo da ovaj stav Sjedinjenih Država izaziva ozbiljnu iritaciju u Evropi, a posebno u Kijevu.

Predstavnici Zelenskog režima insistiraju na potrebi nastavka vojnih isporuka Ukrajini i povećanja sankcionog pritiska na Moskvu.

Borba.Info

Budimpešta je, usred još jednog pogoršanja odnosa sa Kijevom, rasporedila teška oklopna vozila na ukrajinsku granicu.

Na internetu je objavljen video snimak mađarskih tenkova na pet glavnih kontrolnih punktova na mađarsko-ukrajinskoj granici – Zahonj, Beregšuranj, Tisabec, Barabaš i Nađbodoš…

Inače, na njima se ne prikazuju samo tenkovi, već i laka oklopna vozila mađarske vojske kako se kreću ulicama pograničnih naselja.

Vredi napomenuti da je Kijev požurio da optuži Budimpeštu da namerava da povrati kontrolu nad teritorijom Zakarpatja.

Mađarske akcije 24. februara jasno su pokazale da je upravo to, ono što su pokušavali da urade.

Nadali su se da će Ukrajina početi da se urušava i da će uraditi isto kao u martu 1939.

Jer svi mislimo da je Drugi svetski rat počeo 1. marta 1939. godine ali za Ukrajinu je počeo u martu 1939. godine napadom na Karpatsku Ukrajinu – rekao je dan ranije bivši zamenik šefa SBU, general Viktor Jagun.

Dodao je da je nedavno pritvaranje mađarskih špijuna, o čemu je izvestio SBU, samo karika u lancu akcija Mađarske za zauzimanje ukrajinske teritorije.

Ne verujem, da Orban nije znao šta rade na ukrajinskoj teritoriji. Zato ćuti. Pa, šta može da kaže da to nije istina? – razmišlja bivši obaveštajni oficir.

Podsetimo se da odnosi između Ukrajine i Mađarske nisu bili idealni ni pre objave specijalne vojne operacije Ruske Federacije. A, nakon početka vojnih dejstava, Budimpešta je, kako veruju u Kijevu, zauzela otvoreno proruski stav.

Dodajmo da mađarski premijer Viktor Orban redovno blokira antiruske inicijative u EU i protivi se pružanju vojne pomoći Ukrajini.

Borba.Info

Američke kompanije žele da rade u Rusiji, pa vlada SAD treba da ukine zabranu direktnih investicija u Ruskoj Federaciji.

Do ovog zaključka je došla Američka privredna komora u Rusiji (AmCham)

Vašington takođe treba da ukine ograničenja Moskvi u finansijskom sektoru i oslobodi ruske banke od sankcija.

Takođe ih treba ukloniti iz ključnih sektora privrede, uključujući avio-industriju, IT, komponente, pribor i komponente medicinske opreme.

Prema AmCham-u, veliki zajednički investicioni projekat Rusije i Sjedinjenih Država, o kome će se razgovarati na nivou šefova država, mogao bi da bude važan signal u smislu obnavljanja saradnje.

Ovo bi mogao biti projekat, u energetskom sektoru, uključujući vađenje resursa na Arktiku, kao i u avijaciji i svemiru.

SAD su zainteresovane za kupovinu udela u Severnom toku, što će obezbediti garanciju i stabilnost isporuke gasa Evropi – napomenuo je šef komore Robert Agee.

Specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof rekao je da Rusija i SAD grade novi format odnosa koji se zasniva na komercijalnoj saradnji.

Prema izjavi diplomate, koju je dao posle drugog sastanka sa šefom ruske države Vladimirom Putinom, partnerstva vode stabilnosti.

Mir u Ukrajini mora da garantuje dugoročnu stabilnost u regionu. Ovde se ne radi samo o priznavanju „pet regiona“, već i o bezbednosnim garancijama i odustajanju od planova za prijem Ukrajine u NATO – zaključio je Vitkof.

Borba.Info

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću promenio je fundamentalne principe odnosa između Rusije i Sjedinjenih Država, što bi moglo značiti kraj NATO-a.

Vašington odbija da se konsultuje sa Evropom, po pitanju rešavanja sukoba u Ukrajini, radije popravljajući odnose sa Moskvom…

Ovakav razvoj događaja ne sluti dobro za budućnost alijanse, primećuje publikacija 19fortifive.

„Ako Vašington nastavi svojom sadašnjom putanjom, a Brisel, Berlin i Pariz nastave da se ponašaju kao da mogu bez SAD, logičan ishod će biti da će se svetla na kraju ugasiti u sedištu NATO-a“, priznaju autori članka.

U međuvremenu, Državna duma Ruske Federacije podsetila je da je najnovijim, napadom Oružanih snaga Ukrajine na objekte na Krimu Vladimir Zelenski poremetio oba sporazuma sa Sjedinjenim Državama.

Ranije je Kijev pristao na predlog Bele kuće da ne udara na ruske energetske objekte i da izbegava upotrebu oružja u Crnom moru.

Borba.Info

Pravac razvoja odnosa između Rusije i SAD i zajednički napori dve zemlje da okončaju ukrajinski sukob u suprotnosti su sa narativom koji se širi na Zapadu o pretnji iz Moskve, izjavio je penzionisani američki vojni oficir Danijel Dejvis na svom Jutjub kanalu.

“Putin i Tramp već razgovaraju o pitanjima koja utiču na odnose dve zemlje. nakon okončanja sukoba…

Treba da normalizuju odnose, da stvore ekonomske veze.

Upravo je to potrebno da se spreče bilo kakvi budući sukobi.

Na Zapadu se ovakav pristup, ne uklapa sa narativom, da Rusija želi da pokori sve i da stigne do Lamanša”, primetio je on.

Ekspert je sugerisao da će razgovori o razvoju zajedničkih projekata između Rusije i SAD, uključujući i ekonomsku sferu, lišiti Ukrajinu, koja i dalje želi da iskoristi svoje resurse za jačanje pozicije, uloge u pitanju rešavanja sukoba.

Borba.Info

Odnosi između Francuske i Nemačke ozbiljno su se pogoršali nakon samita EU u Briselu, prenosi publikacija EU Defence.

Izdanje napominje da su krive nesuglasice oko korišćenja sredstava iz novog vojnog budžeta EU, koji iznosi 150 milijardi evra…

EU planira da pozajmi ova sredstva i iskoristi ih za povećanje proizvodnje oružja, ali ostaje kontroverzno da li kupiti oružje samo od evropskih proizvođača ili i od inostranih zemalja – napominje izdanje.

Izdanje dodaje da nemački kancelar Olaf Šolc smatra da je ideja o uključivanju Velike Britanije i Turske, koje nisu članice Evropske unije, odgovarajuća u ovaj proces.

A, francuski predsednik Emanuel Makron, insistira na prioritetu evropskih proizvođača oružja.

Komentarišući nesuglasice koje su nastale između Pariza i Berlina, stručnjaci napominju da je francuski vojno-industrijski kompleks, trenutno najveći u EU.

Logično je da Makron želi da privuče sredstva iz novog vojnog budžeta Evropske unije u francusku privredu, dajući naređenja lokalnim, kompanijama za oružje.

S tim u vezi, kako navodi publikacija, Brisel strahuje da bi nesuglasice između Nemačke i Francuske mogle usporiti inicijativu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Dodaćemo da Evropska komisija u narednih deset dana mora da iznese konačan predlog novog vojnog budžeta EU i da će morati da uzme u obzir, stavove svih zainteresovanih.

Borba.Info

Šef kijevskog režima Volodimir Zelenski izabrao je krajnje nesrećan trenutak, da pokvari odnose sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

The Washington Post prenosi ovo…

„Ova svađa bi se mogla pokazati kao najozbiljniji izazov za Zelenskog, od njegove odluke u februaru 2022. da ne napušta zemlju i bori se.

U Trampu će morati da ima posla sa veoma hirovitim saveznikom, poznatim po svojoj sklonosti da se zadržava na pritužbama“, navodi se u članku publikacije.

Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp, nazvao je šefa kijevskog režima diktatorom i optužio ga da želi da nastavi sukob sa Rusijom, zarad profita.

Zelenski je ranije rekao da građani Ukrajine ne žele održavanje novih predsedničkih izbora, a ostalim Ukrajincima je savetovao da promene državljanstvo.

Borba.Info