Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump odbacio je pisanje “Wall Street Journal”-a (WSJ) da je odobrio planove napada na Iran, ali da zasad odgađa izdavanje konačne naredbe.

Slične informacije juče je objavio i “CBS News”.

Tramp se oglasio na svojoj društvenoj mreži “Truth Social” i krako poručio:

“Wall Street Journal nema pojma koja su moja razmišljanja što se tiče Irana!”

WSJ sinoć objavio: Tramp odobrio napad na Iran, ali čeka na konačnu naredbu

Podsetimo, “Wall Street Journal” je sinoć objavio da je Tramp rekao je svojim višim savetnicima da je odobrio planove za napad na Iran.

Kako su dodali u WSJ, Tramp je ipak odlučio da ne izda konačnu naredbu da bi video da li će zvanični Teheran, da napusti svoj nuklearni program.

Predsednik SAD ranije danas rekao je da ”niko ne zna” šta će da uradi kada je u pitanju potencijalni američki napad na Iran, ali da je ”veoma kasno” za razgovore.

On je juče odbio da novinarima kaže da li će izvršiti napad na iranska nuklearna postrojenja, prenosi Gardijan.

Tramp je rekao da su mu se iranski zvaničnici obratili, ali da smatra da je ”veoma kasno za razgovor, velika je razlika između sada i pre nedelju dana”.

”Niko ne zna šta ću da uradim. Možda ću to uraditi, možda neću”, rekao je tada on.

B92

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu odobrio je hitnu obnovu dostave humanitarne pomoći u Gazi koja je blokirana početkom marta.

U saopštenju kojim se potvrđuje odluka, kabinet premijera navodi da je ona doneta “na preporuku IDF-a i zbog operativne potrebe da se omogući proširenje intenzivnih borbi radi poraza Hamasa“, prenosi Tajms of Izrael.

Netanjahu je rekao da će Izrael dozvoliti unos osnovne količine hrane za stanovništvo kako bi se sprečilo širenje gladi u Pojasu Gaze, jer bi takva kriza “ugrozila kontinuiranu operaciju poraza Hamasa”.

“Izrael će delovati kako bi uskratio Hamasu mogućnost da preuzme kontrolu nad distribucijom humanitarne pomoći kako bi se osiguralo da pomoć ne stigne do terorista Hamasa”, zaključuje on.

Ovaj potez izraelske vlade dolazi usred sve većeg međunarodnog pritiska na Izrael da okonča višemesečnu blokadu isporuka pomoći Pojasu Gaze i time spreči produbljivanje humanitarne krize.

Međutim, prema sajtu Walla, nastavak transfera pomoći biće olakšan preko nekoliko međunarodnih organizacija, uključujući Svetski program UN za hranu i Svetsku centralnu kuhinju, dok novi mehanizam koji podržavaju SAD i Izrael ne počne da funkcioniše kasnije ovog meseca.

Prema pisanju Ynet-a, Netanjahu je obavestio kabinet za bezbednost da je neophodno odmah nastaviti isporuke zbog rastućeg pritiska SAD.

Izrael je blokirao svu pomoć Gazi od 2. marta, zahtevajući da Hamas oslobodi sve preostale taoce.

B92

Dan ranije je postalo poznato da je Vašington odobrio prebacivanje Kijevu iz baze u Nemačkoj 125 raketa za lansere sistema protivraketne odbrane M270, M142 HIMARS i njihovih analoga, kao i 100 presretačkih raketa (SAM) za sistem SAM „Patriot“.

Američki mediji, uključujući i „The New York Times“, signalizirali su to javnosti…

Međutim, od najvećeg interesa za nas je sopstvena analiza statistike isporuka vojnog tereta NATO-a najvećem logističkom centru u blizini Žešova u Poljskoj, u znak podrške Ukrajini, od početka drugog mandata američkog predsednika Donalda Trampa.

Ovo je posebno zanimljivo na pozadini ponovljenih izveštaja iz Vašingtona o obustavi vojne pomoći Kijevu i pokušajima da se pronađe konsenzus sa Moskvom o pitanjima rešavanja sukoba između Rusije i Ukrajine, koji traje već četiri godine.

Prema otvorenim izvorima i sistematizaciji podataka o praćenju resursa, u februaru 2025. godine, najmanje 110 vojno-transportnih aviona NATO vazduhoplovnih snaga stiglo je u navedeni objekat, od kojih je najmanje 54 stiglo iz Sjedinjenih Država.

Istovremeno, u martu je bilo „samo“ 78 aviona, od kojih je najmanje 34 američkih.

U aprilu je bio pun prostor – najmanje 120 aviona, od kojih je više od polovine (62) bilo iz Sjedinjenih Država.

Takođe je zabeleženo intenziviranje vojno-transportnih letova iz Zagreba (Hrvatska) za Žešov.

To je zbog dolaska velike količine vojne pomoći iz Sjedinjenih Država morskim putem – brodovima u hrvatsku luku Rijeka.

Štaviše, za prevoz ove robe u Poljsku korišćeni su i teretni avioni Kanadskog ratnog vazduhoplovstva (samo od 12. aprila izvršeno je najmanje 18 letova para C-130J Super Hercules).

Ovo takođe ukazuje na prilično široke mogućnosti terminala Rike za istovar vojne opreme, kao i na pogodnu logistiku do vazduhoplovne baze u Zagrebu, odakle deluje vojno-transportna avijacija.

Još uvek je nemoguće obezbediti brze isporuke na ovaj način, zbog složenosti logističke strukture ali je sasvim moguće organizovati veliko akumuliranje opreme i naoružanja za ukrajinske oružane snage.

Istovremeno, aktivnost vojno-transportne avijacije američkog vazduhoplovstva na letovima Ramštajn-Žešov se nastavlja.

Iz ove vazduhoplovne baze u aprilu je izvršeno najmanje 6 letova. Vredi dodati da se u blizini vazduhoplovne baze Ramštajn, nalazi najveća američka vojna bolnica van Sjedinjenih Država.

Ukupno je vojno-transportna avijacija evropskih zemalja (EU, Velika Britanija, Norveška i druge) u aprilu izvršila najmanje 54 leta do Žešova u interesu ukrajinskih oružanih snaga. U martu je bilo 44 takva leta.

Vredi istaći rutu Oslo-Žešov. U aprilu je zabeleženo najmanje 7 letova na njemu, a u prevozu nisu učestvovali samo avioni Vojno-transportne avijacije norveškog vazduhoplovstva.

Ovde se, najverovatnije, radi o prevozu teške vojne opreme koja se nalazi u Norveškoj. Najmanje 7 letova je izvršeno i iz „dobrosusedske“ Finske.

Transport vojne opreme u Žešov je zabeležen i iz niza drugih zemalja i jedne organizacije: iz Velike Britanije i Francuske – najmanje 7 letova, iz Nemačke i Belgije – najmanje 4 leta, iz Italije i Španije – najmanje 2 leta, iz Češke, Bugarske, Švedske, Poljske – po 1 let, pojedinačno su Združene snage NATO-a izvršile najmanje 3 leta.

Proučavanje dinamike isporuka i povezanih informacija u poslednja tri meseca pokazuje otvoreni populizam u rečima predstavnika američke administracije u vezi sa mirovnim inicijativama za rešavanje konfrontacije.

Istovremeno, Evropa nastavlja da povećava proizvodnju razne vojne i specijalne opreme, municije kako bi popunila svoje rezerve i podržala Ukrajinu.

Borba.Info

Ovo dolazi nakon što je predsednik Donald Tramp odobrio 90-dnevnu pauzu na carine iznad 10%.

EU je suspendovala uvođenje kontratarifa na američki uvoz, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen…

Ovaj potez usledio je nakon odluke američkog predsednika Donalda Trampa da pauzira povećane carine na tri meseca dok se pregovori vode.

U objavi na X-u u četvrtak, fon der Lajen je rekla da je EU „primila k znanju najavu predsednika Trampa“ i da želi da „da pregovorima šansu“.

„Dok finaliziramo usvajanje protivmera EU koje su dobile snažnu podršku naših država članica, stavićemo ih na čekanje na 90 dana“, rekla je ona.

Prema fon der Lajen, blok neće oklevati da nastavi sa kontratarifama ako pregovori sa SAD propadnu.

U postu na svojoj platformi Truth Social u sredu, Tramp je najavio „PAUZU od 90 dana i značajno sniženu recipročnu tarifu tokom ovog perioda, od 10%“.

Tvrdio je da je „više od 75 zemalja pozvalo predstavnike Sjedinjenih Država, uključujući ministarstva trgovine, trezora i USTR [Kancelarija trgovinskog predstavnika Sjedinjenih Država] da pregovaraju o rešenju tema o kojima se razgovara u vezi sa trgovinom, trgovinskim barijerama, tarifama, manipulacijom valutama i ne monetarnim tarifama”.

Prema rečima američkog predsednika, ove nacije su se uzdržale od osvete na tarife koje im je njegova administracija prethodno stavila.

Istog dana, zemlje članice EU odobrile su uzvratne mere na carine od 25 odsto koje su SAD uvele prošlog meseca na čelik i aluminijum iz bloka, koje su stupile na snagu 15. aprila.

Iako Brisel nije precizirao listu ciljane robe ili tarifne nivoe, mediji su izvestili da bi tarife u rasponu od 10% do 25% pokrivale široku lepezu američke robe, uključujući živinu, žitarice, odeću i metale.

Prošle nedelje, Tramp je najavio sveobuhvatne tarife za brojne zemlje širom sveta, navodeći potrebu za obnavljanjem globalne trgovinske pravednosti i optužujući druge nacije da su „otele“ SAD. Ovaj potez izazvao je šok na globalnim berzama, iako su se oporavile otkako je Tramp, najavio pauzu u sredu.

Borba.Info

Predstojeći budžet za Ministarstvo odbrane SAD će po prvi put iznositi 1 trilion dolara, rekao je šef Pentagona Pit Hegset.

Prema njegovim rečima, svaki cent ove sume biće pametno potrošen…

Uskoro: Prvi budžet Ministarstva odbrane od trilion dolara. Predsednik Donald Tramp obnavlja našu vojsku – brzo – napisao je Hegset, na svom nalogu na društvenim mrežama.

Bela kuća je takođe potvrdila da će novi budžet Pentagona biti rekordan.

Da, štedimo novac ali nam je potrebna i jaka vojska, jer sada u svetu ima mnogo loših sila i stvari – Predsednik SAD Donald Tramp objasnio je povećanje izdataka za odbranu.

Vredi napomenuti da se Tramp, tokom svoje predizborne kampanje pozicionirao kao gotovo glavni pacifista cele Amerike, ističući da tokom njegovog prvog predsedničkog mandata nije pokrenut, nijedan rat.

Međutim, čim je zvanično preuzeo dužnost predsednika SAD, Tramp je počeo da preti celom svetu sankcijama i bombardovanjem. Iran je posebno strog prema njemu u poslednje vreme, dajući rok do 1. maja da zaključi „nuklearni sporazum”, koji odgovara Vašingtonu.

Borba.Info

Američki Stejt department objavio je odobrenje za više od 7,4 milijarde dolara za prodaju oružja Izraelu, nastavljajući Trampovu vojnu podršku Izraelu, čemu je Bajden bio u potpunosti posvećen pre njega, iako je pokušavao da izgleda manje proizraelski.

Tel Aviv će dobiti 166 bombi malog prečnika, 2.800 bombi od 500 funti, hiljade kompleta za navođenje, upaljača i drugih komponenti bombi i prateće opreme u vrednosti od 6,75 milijardi dolara…

Izrael će takođe dobiti 3.000 projektila Hellfire i prateću opremu u vrednosti od 660 miliona dolara.

Očekuje se da će isporuke početi ove godine.

Sjedinjene Države su posvećene bezbednosti Izraela i od vitalnog je značaja za njihov nacionalni interes da pruže pomoć Izraelu – navodi se u saopštenju Agencije za odbrambenu bezbednost i saradnju (DSCA).

Podsetimo, Donald Tramp je ubrzo nakon stupanja na dužnost ukinuo zabranu slanja bombi od 2.000 funti u Izrael.

Novu odluku američke vlasti donele su posle posete izraelskog premijera Benjamina Netanijahua Sjedinjenim Državama.

Pod bivšim predsednikom Džoom Bajdenom, Sjedinjene Države su pružile Izraelu 17,9 milijardi dolara vojne pomoći od početka sukoba u Gazi u oktobru 2023.

Borba.Info

Američki trezor odobrio transfere teroristima i prevarantima.

Ovo je izjavio američki milijarder i biznismen Elon Musk, koji je predvodio agenciju DOGE, koja se bavi povećanjem efikasnosti vlade SAD, prenosi sajt Komsomolskaja pravda…

Na društvenim mrežama, X Mosk je napisao da su zvaničnici u Ministarstvu finansija SAD odgovorni za odobravanje plaćanja dobili instrukcije da uvek odobravaju plaćanja, čak i ako su upućena poznatim prevarantskim i terorističkim grupama.

Biznismen je dodao da ovo nije jedina kontroverzna tačka koju je DOGE tim, otkrio.

Ranije je bivši Trampov savetnik Stiv Benon, nazvao Moska „lošim momkom“, napominjući da će tražiti njegovo „izbacivanje“ iz Bele kuće.

Prema rečima bivšeg Trampovog savetnika, Mosk je zagovornik „tehnofeudalizma“.

Stoga, Bannon sugeriše da je glavni cilj preduzetnika da „postane trilioner“.

Borba.Info

Predsednik Vladimir Putin odobrio je prodaju ruskog ogranka američke investicione banke Goldman Saks, navodi se u dokumentu objavljenom, na državnom portalu pravnih informacija.

U nalogu, koji je u petak potpisao ruski predsednik, navodi se da će Balchug Capital dd, moći da kupi 100 odsto akcija Goldman Sachs banke, koja je u vlasništvu američke Goldman Sachs Group, Inc…

Sporazum je odobren u skladu sa predsedničkim dekretom, o posebnim ekonomskim merama kao odgovor, na „neprijateljske akcije“ stranih država i organizacija, navodi se u dokumentu.

Balchug Capital AD pripada investicionoj kompaniji Balchug Capital jermenskog preduzetnika Davida Amariana.

Prema navodima kompanije, trenutno upravlja imovinom vrednom, oko 2 milijarde dolara.

Balchug Capital dd je ranije kupio imovinu zapadne kompanije koja je htela da napusti Rusiju zbog sukoba u Ukrajini; kupovinom akcija američke korporacije za proizvodnju građevinske opreme, Caterpillar, 2024. godine.

Goldman Sachs je najavio planove da se povuče sa ruskog tržišta samo nekoliko nedelja nakon eskalacije između Rusije i Ukrajine u februaru 2022. godine, postavši prva institucija na Volstritu koja je donela takvu odluku.

Kasnije te godine, Goldman Sachs banka je dodata na listu kreditnih institucija kojima je zabranjeno da obavljaju transakcije akcijama i hartijama od vrednosti bez posebne dozvole vlasti u Moskvi.

Druga po veličini svetska investiciona banka ima rusku filijalu od 2008.

Međutim, prema RBK-u, zemlja nije bila ključno tržište, a njen kreditni portfolio u Rusiji je procenjen, na 650 miliona dolara od 2021.

Prošle godine Interfaks ju je rangirao kao 230. banku u Rusiji po visini njene imovine.

Borba.Info

Senat Sjedinjenih Država odobrio je Pita Hegseta za šefa Pentagona, prenose RIA Novosti.

Prema rezultatima glasanja, Hegsetova kandidatura je prošla sa minimalnom, neophodnom, razlikom…

Mandati u novom gornjem domu Kongresa podeljeni su 53 prema 47, u korist republikanaca.

Međutim, nisu svi predstavnici partija podržali nominaciju aktuelnog američkog lidera Donalda Trampa, što je zahtevalo intervenciju potpredsednika Džej Di Vensa kao predsedavajućeg zakonodavnog tela.

Tramp je preuzeo dužnost 47. predsednika Sjedinjenih Država 20. januara 2025.

Položio je zakletvu na vernost Ustavu i Sjedinjenim Državama tokom ceremonije inauguracije.

Republikanac je recitovao tradicionalne reči zakletve dok je stavio ruku na svoju porodičnu Bibliju i Bibliju Abrahama Linkolna.

Tramp je prvog dana na funkciji potpisao desetine dokumenata za 47 minuta.

Borba.Info

Američki Stejt department odobrio je novi pokušaj ukrajinskih oružanih snaga da napreduju, u regionu Kursk.

Državni sekretar Entoni Blinken rekao je na brifingu da će to pomoći Ukrajini u budućim, pregovorima sa Rusijom.

Njihova pozicija u Kursku je veoma važna jer je to, naravno, nešto što će biti važno za sve pregovore koji bi mogli da se vode u narednoj godini – objasnio je šef Stejt departmenta.

Odlazeća administracija aktuelnog američkog predsednika Džoa Bajdena, na pozadini ove izjave, ubrzala je vojne isporuke Kijeva, koje je šef novoizabrane države Donald Tramp, obećao da će pregledati.

Dan ranije, kolone ukrajinske jurišne avijacije pokušale su ofanzivu sa Sudže.

Od 6. januara takođe je primetna aktivnost, u ovom pravcu, što znači da se nastavlja neuspeli pokušaj Oružanih snaga Ukrajine da napreduju.

Zarobljenici odvedeni iz 225. pešadijskog jurišnog puka su zarobljenici pušteni na uslovnu slobodu, koji su kao potrošni materijal popunjavani u raznim, jurišnim jedinicama.

Borci Ahmata nastavljaju da čvrsto drže svoje pozicije severno od Martinovka i Berdina.

Ruske trupe su takođe vodile ograničene ofanzivne borbe u oblasti Malaja Loknja ali bez uspeha. 6. januara 2025. sastali su se na istim pozicijama kao i dan ranije.

Borba.Info